Naftna Industrija Srbije a.d. - NIIS (III DEO)

i ova akcija polako pocinje da mi ide na zivce

Mira ::

i ova akcija polako pocinje da mi ide na zivce

Mirka nemoj da se sekiraš. Ako su rekli 2013. cena akcije 2000 din i 2020. cena akcije 5000 din ja im verujem. Dok me ne slažu prvi put.

Da li ima neko ideju ko je kupovao, a ko prodavao one velike pakete prosle nedelje?

http://www.sinteza.net/vesti/belex/julius_bear_ponovo_medju_vecim_julius_bear_ponovo_me_u_ve_im_akc.html

Mira ::

i ova akcija polako pocinje da mi ide na zivce

Ne brini-ovde se otprilike nazire dno Očekivao sam da će danas mnooogo da padne,obzirom na jučerašnje stanje u Evropi.Samo,mnogo toga je ukalkulisano u ovu nisku cenu,tako da će to teško ispod 700rsd!!Osim toga Evropa se ponovo zeleni!!!

talijano, naravno da se Evropa zeleni posle jucerašnjih -5%, jer su sad akcije kao jeftine, ali sve zavisi od amera, ako oni danas otvore crveno (što ja licno prognoziram) možeš biti siguran da ce u tom slucaju evropa brzo iz zelenog preci u crveno i tako završiti.

Malo sam se raspitao sto se tice dividende. Dividenda u maticnom drustvu i u vecini zavisnih je izmedju 17.5 i 35% od profita. Za 2011 je u NISu nece biti zato sto se pokriva gubitak, ali ce verovatno biti za 2012. U NISu imaje velike planove razvoja, pa ce verovatno dividenda biti na donjoj granici.

Kada se sve izracuna dobije se bruto dividenda od oko 30 dinara koja ce biti isplacena na leto 2013. Nije bas skoro i nije previse, ali bolje ikad nego nikad.
Inace Gasprom placa samo 2.2% dividendu, ali zato takodje raste poslovanje kao posle kise. A dividenda raste 23% godisnje.

Inace za sve koje to zanima maticno drustvo je jos jeftinije od NIISa, tako da sam promenio misljenje o kretanju cene akcija NIISa i mislim da je bolje diverzifikovati se na gore, jer nema smisla da cerke firme budu skuplje od majke. A i Gasprom je pao 30% od ovogodisnjeg maksimuma, a nis je pao 17%.

Lepo ti pises@sura!Kolicine na NIIS su smesne ako se izuzme onaj nalog od 10000 na strani prodaje koji sluzi da obara cenu.Ako ti se ova akcija ne svidja i zelis da je kupis na 680(verovatno si se tu ''parkirao"")mislim da nece moci!Ne znam zasto se zadrzavata na nasem trzistu-vrata svetskog trzista su ti otvorena.Sto se tice izbora nesto se pitam- zasto bi neko kupio majku kad ima lepu cerku koja je stasala za udaju?

Milica1 ::

...Sto se tice izbora nesto se pitam- zasto bi neko kupio majku kad ima lepu cerku koja je stasala za udaju?

gledaj Majku ZENI Cerku!!!

sutra ::

Malo sam se raspitao sto se tice dividende. Dividenda u maticnom drustvu i u vecini zavisnih je izmedju 17.5 i 35% od profita. Za 2011 je u NISu nece biti zato sto se pokriva gubitak, ali ce verovatno biti za 2012. U NISu imaje velike planove razvoja, pa ce verovatno dividenda biti na donjoj granici.

Kada se sve izracuna dobije se bruto dividenda od oko 30 dinara koja ce biti isplacena na leto 2013. Nije bas skoro i nije previse, ali bolje ikad nego nikad.
Inace Gasprom placa samo 2.2% dividendu, ali zato takodje raste poslovanje kao posle kise. A dividenda raste 23% godisnje.

Inace za sve koje to zanima maticno drustvo je jos jeftinije od NIISa, tako da sam promenio misljenje o kretanju cene akcija NIISa i mislim da je bolje diverzifikovati se na gore, jer nema smisla da cerke firme budu skuplje od majke. A i Gasprom je pao 30% od ovogodisnjeg maksimuma, a nis je pao 17%.

Znači li to da je Gasprom jeftiniji od NIISa.Kako si upoređivao?koliki si našao ROE Gasproma?O dividendnim prinosima je rano govoriti dok se u NIISu ne reše ključna pitanja u strukturi dugova!Već sam o tome pisao,a voleo bih da neko ko više zna otvori tu temu!Pre svega mislim na spor sa SZ "Rafinerija".U prolazu sam pronašao podatak da ima i kontratužba NIISa,po kojoj oni u stvari tu potražuju.E,bi to bilo tako onda se stvari menjaju iz fundamenta!
Generalno,mislim da je ova akcija još uvek na seciranju kod ozbiljnijih investitora.Ali ako budu p2 kao p1,i naravno tenzije u svetu malo popuste-ode ovo gore mnooogo

I još jedanput ću pokušati da zavrtim temu vezanu za spr NIISa sa sz "Rafinerija".Nadam se da ovde zaista ima pravih ljubitelja ove akcije i da ćemo nešto iskopati!!!
Objavljeno 07.05.2010
NOVI SAD – Privredni sud u Beogradu zaključio je nedavno raspravu između Naftne industrije Srbije i Stambene zadruge “Rafinerija” iz Novog Sada u vezi s izgradnjom 270 stanova za policiju širom države. Stanko Jović, direktor Stambene zadruge, kaže za “Nacionalni građanski” da sudsku odluku još nisu dobili, ali se nadaju da će biti pravična i povoljna za zadrugu. U tom slučaju bi NIS trebalo da plati 1,2 milijarde evra duga koji je narastao tokom proteklih pet godina, koliko traje sudska rasprava, pre svega zbog dnevne kamate od 0,2 odsto.
– Znam da je to veliki novac, pa ću pokušati da se dogovorim s rukovodstvom NIS-a da zadruzi uplati 50 miliona evra, koliko je potrebno za završetak tih 270 stanova i da se plate dobavljači, samo da bi se stavila tačka na sudski spor i da ne mislim na blokadu zadruge – ističe Jović. On dodaje da je račun Stambene zadruge već tri godine pod blokadom, pa ukoliko se ne uplati 500.000 evra na njen račun, Stambena zadruga će, prema Zakonu o stečaju, otići u stečaj. Stečajnu masu činiće i njenih 900 stanova, među kojima su i stanovi za policiju. Jović navodi da iako je dug NIS-a daleko veći od 50 miliona evra, pristaje i na tu sumu kako više ne bi razmišljao o stečaju koji će pogoditi ne samo Stambenu zadrugu nego i 900 porodica koje su useljene ili treba da se usele u stanove što je izgradila zadruga.
Povoljan ishod sudske rasprave očekuje i Nezavisni sindikat policije koji prati razvoj situacije.
– Pažljivo pratimo sve što se događa sa stanovima koji se grade za MUP Srbije. Naše kolege koje bi trebalo da se usele u te stanove, a većina ih je s Kosova, čekaju više od deset godina da dobiju krov nad glavom i veoma su nezadovoljne. Nadamo se da će odluka suda biti povoljna – kaže za naš list predsednik nadzornog odbora Nezavisnog sindikata policije Miladin Dobrijević.

Prebijanje dugova
Stambena zadruga “Rafinerija” i MUP Srbije su 1998. i 1999. godine sklopili ugovor o izgradnji 270 stanova za MUP Srbije – 121 u Novom Sadu, 65 u Nišu, i 25 u Pančevu. U to vreme postignut je dogovor između MUP-a i Ministarstva finansija da izgradnju stanova finansira NIS, s obzirom na to da nije uplaćivao porez državi, a s druge strane, Ministarstvo finansija je dugovalo MUP-u Srbije, jer nije uplaćivalo sredstva iz budžeta za stambenu izgradnju. NIS-u su opet dugovale fabrike građevinskih materijala, Beočinska cementara, “Potisje” iz Kanjiže i drugi za energente koji su uzimali, tako da je na kraju odlučeno da se međusobnim prebijanjem dugova izgrade stanovi za policiju. Postizanjem takve nagodbe NIS bi u velikoj meri rasteretio svoj gubitak koji, kako se saznaje, prema najnovijem revizorskom izveštaju za period od 2005. i 2008. godine iznosi oko 35 milijardi dinara.

Preko kolena
Tako je krenula izgradnja stanova za MUP Srbije, a NIS je u početku redovno slao graditeljima građevinski materijal. Međutim, 2001. i 2002. godine na čelo NIS-a došlo je novo rukovodstvo koje je stopiralo realizaciju ugovora.
– Novo rukovodstvo, s izvesnim Boškom Prosenicom na čelu, stopiralo je izgradnju stanova. Traženo je od zadruge da ustupi nekoliko stanova u lično vlasništvo kako bi NIS nastavio dalje finansiranje izgradnje. Odbili smo taj zahtev i obratili se sudu – navodi Jović.
Tužba tužioca podneta je Trgovinskom sudu u Novom Sadu, 16. maja 2002. godine, i prva presuda je doneta godinu dana kasnije u korist Stambene zadruge. Sud je obavezao NIS da Stambenoj zadruzi isplati 439.185.135,19 dinara s ugovorenom dnevnom kamatom od 0,2 odsto. Međutim, šest meseci kasnije, nakon žalbe NIS-a, Viši trgovinski sud u Beogradu ukinuo je presudu Trgovinskog suda i predmet vratio na ponovni postupak. I tako sve iznova na sudu gotovo pet godina. Za to vreme je doneto ukupno pet presuda, koje su bile u korist stambene zadruge. Ova će biti šesta presuda koja će biti izvršna. U Stambenoj zadruzi nadaju se da će biti u njihovu korist.
E. Marjanov


Rusi neće da plate dug

U međuvremenu, NIS je prodat Rusima, koji su postali većinski vlasnici naftne kompanije. Mahmut Buštalija, konsultant za investicije kompanije, nedavno je izjavio “Politici” da ruski većinski vlasnik neće platiti dugove. “Većinski vlasnik NIS-a nema nikakvu obavezu da ovaj dug plaća, jer je očigledno uoči prodaje kompanije ovaj dokument bio sakriven od njih”, izjavio je Buštalija.

A evo i početka raspleta:

Rafinerija” duguje NIS-u 800.000 evra
Stambena zadruga koje je gradila stanove za policiju izgubila spor protiv NIS-a. – Ukoliko Zadruga ode pod stečaj država će iz stečajne mase nadoknaditi dug NIS-u


Ima još neisporučenih stanovaPrvostepenom presudom Privrednog suda u Beogradu Stambena zadruge „Rafinerija” izgubila je, posle pet godina suđenja, spor protiv Naftne industrije Srbije i treba da plati NIS-u oko 80 miliona dinara, jer je sud zaključio da je NIS preplatio svoj udeo u gradnji 22.000 kvadrata stanova, potvrdio je juče za „Politiku” Stanko Jović, direktor zadruge.

U NIS-u za naš list potvrđuju da je tužba Stambene zadruge odbijena u celosti.

Upitan kako je došlo do ovog obrta, budući da je računica zadruge pokazivala da NIS zapravo treba da im nadoknadi štetu od oko 600 miliona evra, Jović kaže da je zadruga uložila tužbu na ovakvu odluku suda i čeka da vidi kako će se stvar dalje razvijati.

– Nema osnova da Zadruga duguje NIS-u bilo kakav novac, a još manje da je ova naftna kompanija preplatila svoj udeo. Sud uporno odbija da potvrdi da je NIS godinama kasnio s uplatama i da je većina tog novca s obzirom da se posao radio i u vreme inflacije bio obezvređen, za šta Zadruga ima dokaze – tvrdi Jović.

„Prenebregnuta je i činjenica o zateznim kamatama koje su toliko narasle da su prevazišle osnovni dug, a posledica su upravo toga što NIS nije na vreme izmirivao svoje obaveze prema zadruzi. Osnovni ugovor je tako sročen, da je dnevna kamata 0,2 odsto. Uostalom, zbog tolikog odugovlačenja NIS je istu tu kamatu zaračunavao i svojim dužnicima. Ta kamata udvostručuje vrednost glavnice za godinu, a kada se to pomnoži s godinama koliko se sudski spor vodi dođe se do ogromne cifre”, pojašnjava Jović.

Direktor zadruge kaže da je 95 odsto posla oko gradnje stanova završeno, ali da on duguje novac podizvođačima od trenutka kada je NIS prestao da uplaćuje novac.

Pored nadoknade novčane štete oko 800.000 evra zadruzi je naloženo i da u datom roku završi gradnju preostalih stanova (samo u Novom Sadu treba da se sagradi oko 150 stanova), a objekti treba da se grade i u Bačkoj Palanci, Titelu, Pančevu, Vrbasu, Žablju, Baču, Bečeju, Nišu...

Jović podseća da je ugovorom potpisanim s NIS-om predviđena gradnja

stanova za policiju. „Rafinerija” je, prema ugovoru iz 1998. godine, trebalo da izgradi više od 300 stanova za policiju i zadrugare novcem naftne kompanije i to tako da MUP po ovlašćenju Ministarstva finansija naloži NIS-a da svoj poreski dug ne uplaćuje u budžet, nego stambenoj zadruzi.

Da li će zadruga platiti dug NIS-u i završiti gradnju

stanova zavisi od sudbine zadruge kojoj preti stečaj. Jović kaže da ih stečaja može spasiti samo nova reorganizacija firme za šta imaju gotov plan i čekaju zeleno svetlo nadležnih. Na pitanje kako će, ukoliko ne odu „pod led”, obezbediti novac za nastavak gradnje i 800.000 evra za plaćanje NIS-u, Jović kaže da očekuje da uskoro na sudu dobije spor protiv drugih lica od kojih on potražuje novac. Reč je o sumi od oko 1,5 miliona evra što je dovoljno da se nastavi dalje s poslom.

U slučaju da Zadruga ipak ode pod stečaj, država bi od stečajne mase namirila dugove poverilaca, što znači i NIS-a, a neizvesno je ko bi i kada završio gradnju preostalih stanova za policiju.

Jović kaže da je očigledno neko dozvolio da dug naraste do sadašnjih razmera, a sve u nameri da kroz gašenje Stambene zadruge preuzme za sebe utuženo potraživanje.

Jasna Petrović

objavljeno: 02.07.2010.

A evo i odakle "dug" od čak 1,2milijarde evra-za šačicu loše izvedenih stanova!!

Ko je opljačkao policiju?


U prošlom broju visoki policijski funkcioner iz Novog Sada opisao je mućke sa stanovima koje je za potrebe MUP-a Srbije gradila Stambena zadruga Rafinerija iz Novog Sada. Kratak pregled nastanka spora i sadašnjeg stanja u sporu vezanom za stanove koje je SZ Rafinerija izgradila za MUP i za neisplaćeni poreski dug JP NIS kojim je trebalo da stanovi budu plaćeni, predstavljen je u izveštaju direktora Zadruge Stanka Jovića i Rodoljuba Pašćanovića, predsednika Upravnog odbora. Objavljujemo i komentar Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde, koji baca više svetlosti na ovu kriminalnu aferu. Nezavisni sindikat policije istražiće ovaj slučaj do kraja


Milan Glamočanin


Stambena zadruga Rafinerija je u periodu od 22. juna 1998. godine do 26. januara 2000. godine, zaključila čak 21 ugovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije o izgradnji stanova za potrebe zaposlenih u ministarstvu. Lokacije stanova su Novi Sad, Pančevo, većina mesta u Južnobačkom okrugu i posebno veliki broj stanova u Nišu.
Već pre zaključena ugovora o izgradnji ugovoreno je da će stanove platiti JP NIS i to tako da MUP po ovlašćenju finansija naloži JP NIS da svoj poreski dug ne uplaćuje u budžet nego da ga isplaćuje SZ Rafinerija (ta vrsta ovlašćenja je tada bila izričito predviđena poreskim zakonima). U cilju sprovođenja ove svojevrsne asignacije poreske obaveze sklopljeno je 10 ugovora o preuzimanju duga kojim je JP NIS preuzeo obavezu da kao svoju poresku obavezu isplati SZ Rafinerija cenu izgradnje stanova.
U vreme ugovaranja (juni 1998 - februar 2000. godine), prema pokazateljima Narodne banke Srbije, inflacija je na mesečnom nivou bila od 10 do 30 odsto.
Ugovorima o preuzimanju dugova su MUP Republike Srbije, JP NIS i SZ Rafinerija ugovorili da će se saldo preduzetog duga, sada duga JP NIS prema Zadruzi, pratiti saldom od 0,2 odsto dnevno što je oko 6,5 odsto mesečno.
Na ovaj način je poreska obaveza JP NIS ostala ista, nepromenjiva, onoliko koliko je bio dužan za porez, JP NIS je trebalo da plati Zadruzi; radilo se o klasičnoj asignaciji.
Uz mesečnu inflaciju od 10 do 30 odsto ugovorena "kamata" od 6,5 odsto mesečno je bila u korist poverioca, a na štetu dužnika.
U prvih nekoliko godina JP NIS je ustupao Zadruzi svoja sporna ili otpisana potraživanja od trećih lica, najčešće proizvođača građevinskog materijala. Zadruga je kod tih trećih lica organizovala proizvodnju te je tako JP NIS platio svoj poreski dug.
Krajem 2000. i početkom 2001. godine potraživanje Zadruge inflacijom je bilo potpuno obezvređeno.
Zadruga se obratila JP NIS tražeći izmenu ugovora, ali je iz JP NIS odgovoreno da VAŽI ONO ŠTO SU STRANKE POTPISALE.
Jedan od naših poslovnih partnera nam je pre promena u državi najavio da će njegov prijatelj, izvesni gospodin Prosenica, doći u najuže rukovodstvo JP NIS i da će nam tada sve biti isplaćeno. Nakon što je gospodin Prosenica došao na čelo JP NIS traženi su nam razni ustupci kao uslov bez koga nam neće biti plaćeno. Kada smo odbili da damo reket, svako plaćanje je obustavljeno. Spremni smo da detaljno iznesemo razne ucene.
Tokom 2002. godine i kasnije inflacija je drastično smanjena i naše potraživanje je shodno ugovoru realno.
Kako nam nije isplaćeno naše potraživanje, 2002. godine smo podneli tužbu.
Prva prvostepena presuda kojom je naš tužbeni zahtev u celosti usvojen doneta je 28. maja 2003.
Tuženi JP NIS se žalio na presudu.
U toku žalbenog postupka na našu inicijativu je u Izvršnom veću Vojvodine održan sastanak na kome su utvrđena načelna poravnanja. Zadruga se već tada odrekla oko jedne polovine svog potraživanja. Već sutradan gospodin Prosenica je izvestio da on u ime JP NIS ne prihvata nikakve dogovore (dok ne dobije ono što traži lično za sebe).
Viši trgovinski sud je usvojio žalbu tuženog JP NIS i ukinuo prvostepenu presudu nalažući prvostepenom sudu da dopuni veštačenje u skladu sa uputstvom Višeg suda.
Pred prvostepenim sudom su izvedena nova veštačenja i 3. juna 2005. doneta je nova prvostepena presuda II 71/04 kojom je u skladu sa uputstvima Trgovinskog suda u celosti usvojen naš tužbeni zahtev i obaveza JP NIS da nam isplati iznos od 2.953.990.398,27 dinara sa ugovorenom kamatom u visini od 0,2 odsto dnevno, koja se obračunavala na dnevni saldo duga sa dnevnim pripisom od 1. oktobra 2005. do isplate.
Tuženi JP NIS se žalio na presudu, a Viši trgovinski sud 1. decembra 2005. doneo je presudu Pž. 99384705 kojom je žalbu odbio i potvrdio presudu II 71/404.
SZ Rafinerija je pokrenula izvršni postupak i Trgovinski sud u Novom Sadu je 1. januara 2006. godine doneo rešenje o izvršenju, plenidbom računa NIS AD, JP Transnafta i Srbijagas, kao privrednih naslednika JP NIS.
Republički javni tužilac je podneo Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti protiv drugostepene presude i istovremeno izložio odlaganje izvršenja opisanog u prethodnom stavu.
Vrhovni sud je ODBACIO ZAHTEV REPUBLIČKOG JAVNOG TUŽIOCA KAO NEDOZVOLJEN, što znači da je odlaganje izvršenja bilo nezakonito.
Tuženi su podneli reviziju protiv drugostepene presude navodeći da je tokom rešavanja po žalbi JP NIS ugašen. Vrhovni sud je revizijskom odlukom ukinuo drugostepenu presudu i naložio Višem trgovinskom sudu da utvrdi pravne sledbenike ugašenog JP NIS i doneli novu drugostepenu presudu protiv tako utvrđenih slednika JP NIS. Viši trgovinski sud je ovu odluku primio 18. jula 2007. godine.
Predsednik Višeg trgovinskog suda je oduzeo predmet od sudije koja je do tada postupala (što je, najblaže rečeno, neuobičajeno) i sam kao postupajući sudija tek 25. marta 2008. godine doneo rešenje kojim je ukinuo prvostepenu presudu i naložio prvostepenom sudu da prvostepeni sud utvrdi ko je pravni slednik JP NIS. Na ovaj način predsednik Višeg trgovinskog suda je postupio suprotno nalogu Vrhovnog suda.
Predmet je nakon ukidanja ranije odluke zaprimljen u Trgovinskom sudu u Novom Sadu dana 17.4.2008. godine.
Nakon toga pred Trgovinskim sudom u Novom Sadu je ODRŽANO 11 RASPRAVA.
Predsednik Višeg tgrovinskog suda je jesenas na zahtev Republičkog javnog prvobranioca da Trgovinski sud u Novom Sadu nije sposoban da donese presudu, delegirao Trgovinski sud u Beogradu (ovu odluku nismo primili) da po hitnom postupku donese presudu.
Trgovinski sud u Beogradu je predmet zaprimio oktobra 2009. godine.
Od oktobra do danas promenjene su čak četiri sudije. Te četiri sudije uspele su da održe dve rasprave.
Od 17.4.2008. godine u predmetu je saslušan samo jedan veštak. Za pune dve godine ništa drugo nije rađeno.
Verujemo da je svrha postupanja tuženih da se u beskraj izbegava donošenje presude. Tako se ponašaju samo oni tuženi koji su svesni da gube spor, da zakon nije na njihovoj strani.
Odugovlačenje dovodi do toga da je dug svakoga dana sve veći. Da je JP NIS isplatio dug 2000. ili 2001. godine, Zadruga sa naplaćenim ne bi mogla ništa da učini jer je dug bio potpuno obezbeđen. Neko je odlučio da dozvoli da dug naraste do sadašnjih razmera, čini se u nameri da kroz gašenje SZ Rafinerija preuzme za sebe utuženo potraživanje, što bi bilo ne samo na štetu Zadruge nego i na direktnu štetu MUP-a.
Napominjemo da je Zadruga svu svoju imovinu, placeve, kuće za rušenje, stanove... prodala i novac uložila u izgradnju stanova za MUP i sada je potpuno bez imovine.


Stanko Jović, direktor
Rodoljub Pašćanović, predsednik Upravnog odbora












Umesto gradnje stanova, nadgradnja mafije


(Komentar državnog sekretara Slobodana Homena)


Poštovani gospodine Brkiću,


Zahvaljujem Vam što ste mi poslali radnu verziju teksta koji pripremate, i iz tog razloga sam se detaljnije raspitao o slučaju koji navodite, i želim da Vas obavestim o nekoliko detalja koji će Vam jasno pokazati da je izvor koji Vam je dostavio informacije nema prave informacije ili je zlonameran:
- Kada je u pitanju Stambena zadruga Rafinerija prvi put sam se sa predmetom upoznao od Republičkog javnog pravobranilaštva pre nekoliko meseci, i to iz prostog razloga jer se pojavio sudski spor po kome je, pored NIS-a, kao drugooptužena Republika Srbija, i da je Republika Srbija na volšeban način po tom osnovu dužna da plati 400 miliona evra iz budžeta Republike Srbije.
- Da stvar bude još interesantnija ugovor između NIS-a i Republike Srbije predviđa da ruska strana nije dužna da plati bilo koji iznos iz sudskog spora ukoliko taj iznos prevazilazi sumu od 10 miliona evra. Drugim rečima, ovde nikakva NIS-ova i Gaspromnjeftova obaveza ne postoji, već isključivo Republike Srbije, te iz ovoga jasno proizilazi da NIS nema nikakve interese niti da zaključuje poravnanja.
- Najinteresantniji deo jeste kako je osnovni dug prema stambenoj zadruzi sa čudnim kamatama narastao do osnovnog duga, koji je iznosio 15 miliona evra, do 400 miliona evra!
- Takođe je interesantna činjenica da su razne kriminalne grupe preprodavale ovaj dug jedna drugoj, u iznosu između pet i 40 miliona evra!
- O svim ovim navodima Republičko javno pravobranilaštvo je obavestilo Republičko javno tužilaštvo i SBPOK koji trenutno vodi istragu o tome.
- O svim ostalim detaljima iz Vašeg teksta ne mogu da govorim jer nisam upoznat i odnose se na vreme daleko pre nego što sam ja stupio na funkciju, na kojoj sam od 2008. godine, a pomenuti sudski spor traje od 1998. godine.
Nadam se da sam Vam ovim podacima delimično rasvetlio činjenice vezane za predmetni spor i olakšao Vaše istraživačko novinarstvo.
S poštovanjem,


Slobodan Homen



Natrag

За новосадску Рафинерију готово па ништа пара

Откако је руска компанија „Гаспромњефт” постала власник Нафтне индустрије Србије, много тога се променило, али је, када је Рафинерија нафте у Новом Саду у питању, готово све остало непромењено.

У овој рафинерији се ради, дакле неће бити затварања постројења, што је на почетку оптерећивало запослене, али неће бити ни великог улагања. Наиме, још пре готово две године у НИС-у су нагласили да у Рафинерију нафте у Новом Саду неће бити уложена значајна средства у модернизацију постројења те да је извесно да неће бити искоришћени сви њени капацитети јер је у овом региону довољно прерађивачких капацитета, већ их је неколико затворено, а понуда је већа од тражње. Инвестиоциним програмом планирана је модернизација панчевачке рафинерије, док је за новосадску планирано улагање минимално, односно планирано је инвестирање само у блендинг уља.
Управо то је и учињено, па се и сада, као и пре две године, у новосадској рафинерији ради, али уз знатно смањене капацитете. Наиме, годишњи капацитет ове рафинерије је око два милиона тона, док је садашњи обим прераде око 300.000 тона. У НИС-у истичу да се сада у Рафинерији у Новом Саду производе рафинати (сировина за базна уља), те путни и индустријски битумен, мазут и керозин, а и у наредној години је план сличан јер се планира производња рафината, битумена, мазута и дизела Д-2.
Ипак, смањени обим производње довео је и до смањења броја запослених у новосадској рафинерији. Док је пре две године у њој било око 1.000 радника, сада их је упола мање. Треба рећи да смањење броја радника у овој рафинерији није усмаљен случај јер је број запослених, откако је „Гаспоромњефт” постао већински власник НИС-а, значајно смањен на нивоу целе компаније. Да ли ће се број радника у новосадској рафинерији и даље смањивати за сада се не може прецизно рећи јер је и даље у току реализација «програма добровољног одласка из компаније. Будући да су уз отпремнине из НИС-а прво одлазили административни радници, могло би се рећи да су, пошто је сада у Рафинерији у Новом Саду 500 запослених, углавном остали радници у производњи.
Улагања у Рафинерију у Новом Саду има, а углавном су усмерена ка еколошким пројектима. Улажено је у мониторинг заштите животне средине, као и мере рекултивизације и санације зауљеног земљишта, а међу најзначајнијим пројектима су санација и реконструкција система уљне канализације, као и уградња континуалних мерача за мерење имисије. У току су санација и реконструкција постројења за третман отпадних вода, као и испитивање загађеног земљишта коришћењем нове, геоелектричне методе. У припреми је усаглашавање Акционог плана заштите животне средине с надлежним министарством, након чега ће бити дефинисане дугорочне активности на плану заштите животне средине у овом производном погону НИС-а.
Д. Млађеновић

Тек траже лиценце
У НИС-у истичу да се за рафинерију у Новом Саду сада проучава могућност производње базних уља, а ради се с даваоцима лиценци, као и потенцијалним партнерима. Након прецизирања техничко-економских резултата, моћи ће да се говори о могућности повећања прераде нафте у новосадској рафинерији, а резултати би могли бити познати крајем ове или почетком следеће године.

Danas potop...

Da.Refleksija sa svetskih berzi!! Mada tako najviše puca bankarski sektor!!

Draško, ovo je još super s obzirom kakva promaja pici na svetskum berzama.

Biće i ovde promaje-ne brini.Tražnja je očajna!

Jedan dan vas covek ostavi same na berzi i vi napravite s.....! Pozdrav za sve forumase na ovoj vrucini -uzivajte u

Zato vise ni taj jedan dan!

NIS povećava udeo u HIP Petrohemiji?

Saša Pavlov, direktor pančevačke HIP Petrohemije izjavio je za dnevni list Politika kako veruje da će ta kompanija uskoro pronaći dobrog strateškog partnera a kao najrealniju opciju navodi Naftnu industriju Srbije. “Već neko vreme teku ozbiljni razgovori sa rukovodstvom NIS-a o novim aranžmanima između Naftne industrije Srbije i Petrohemije”, rekao je Saša Pavlov. On kaže da je „na stolu” studija izvodljivosti o modalitetima ovog partnerstva. Detalji razgovora još su poslovna tajna, ali je više nego izvesno da će NIS pristati na dalju konverziju duga za isporučeni primarni benzin u akcije Petrohemije. Prvi put rukovodstvo NIS-a pristalo je septembra 2009. da se konvertuje 86 miliona evra duga u 25,79 procenata vlasništva, a kako kaže Pavlov, novim preuzimanjem dela vlasništva u Petrohemiji, NIS će postati vlasnik više od 35 odsto fabrike i drugi po veličini akcionar, posle države koja je zastupljena kroz javna preduzeća, Elektroprivreda Srbije i Srbijagas u iznosu od 46,2 odsto. U ovom trenutku, kaže Pavlov, pančevačka Rafinerija isporučuje Petrohemiji 30 do 40 odsto potrebnih sirovina, dok se ostatak primarnog benzina uvozi, što znatno poskupljuje proizvodnju. Direktor Petrohemije kaže da postoji dogovor da će cevovodom koji povezuje dva postrojenja od iduće godine Petrohemija dobijato sve potrebne količine sirovog benzina iz susedne NIS-ove rafinerije. Iako posluje u teškim uslovima Petrohemija iz Pančeva je u prvom polugodištu uspela da smanji gubitke, u odnosu na prošlu godinu za desetak procenata a menadžment procenjuje da bi pomenuti petrohemijski kompleks mogao da posluje bez gubitaka od 2014. godine. Inače, HIP-Petrohemija je najveći proizvođač petrohemijskih proizvoda u Srbiji, sa tradicijom koja se proteže na period duži od tri decenije a u svom posedu ima 3 fabrike koje ukupno proizvedu blizu sedamsto hiljada tona petrohemikalija. U prošloj godini poslovni prihodi su iznosili oko 286 miliona evra, a zbog visokih dugoročnih rezervisanja i obaveza koje su premašile 260 miliona evra krajnji rezultat je bio gubitak od oko 56 miliona evra.
http://www.sinteza.net/vesti/belex/sa_a_pavlov_direktor_pan_eva_ke_hip_petrohemije_izjavio_je_za_dn.html

Kao sto sam pisao ranije. Koji ce k NISu udeo u petrohemiji?
Eto to je jedan deo dobiti kada se rasclani.... nadam se da ostala potrazivanja nece ovako zavrsiti.

Koliko ja kapiram to nije neprofitabilna industrija, vodece svetske hemijske kompanije zaradjuju solidan ROE i ROA. A ovi novi nasi zaradjuju -20% od prodaje. Bas ekstra marza. Mislim i nadam se da ce biti bolje ako NIIS preuzme upravljanje, zasad im sve ostalo ide od ruke. Inace i mi gubimo 15 miliona evra godisnje trenutno, a gubicemo vise kada se zavrsi konverzija. To nije mali iznos, a na to treba da se doda isporucene i neplacene sirovine.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/276748/NIS-trazi-naftu-i-gas-u-Pomoravlju

flood again

Nis tražio naftu, uništio useve poljoprivrednicima


Bednici. Da bog da bušili bušotine u paklu.

ILoveRoses ::

Nis tražio naftu, uništio useve poljoprivrednicima


Bednici. Da bog da bušili bušotine u paklu.

ne znam kako je sad posle privatizacije,ali pre desetak godina kad sa trazili naftu u pancevackom ritu poljoprivrednicima je bilo zao sto nisu napravili jos vecu stetu,jer je osteta bila i nekoliko puta veca od vrednosti useva

Moram da se umesam...ovde kod mene u Banatu,rade geoloska istrazivanja...radi ih madjarski GES...kod nas se zadrzavaju do oktobra...posle idu dalje po Banatu...uljudni su ,zaposlili su mnogo ljudi daju ljudima dnevnice 1000din,vozacima nesto vise...inace ovde kod nas je situacija s poslom dosta losa...kafici su puni,smestajni kapaciteti takodje...stetu procenjuju oni ,nisovci ,gazda i predstavnik opstine...niko se nije zalio,a oni isplate svu stetu,s tim da dozvole i de se skine letina a to ne oduzmu od sume...mada kolko ljudi tolko cudi...

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/277063/NIS-najavio-otvaranje-jos-dva-nalazista-nafte

Citat :

Dugovanja RTB-a NIS-u su oko 20 mil EUR, a "Gazprom Neft" za ta potraživanja može da dobije do 2% akcija u budućoj kompaniji.

https://www.aikb.net/t94p720-info-berza-ekonomija#86439

Počinjem da se zaljubljujem u ovu hartiju.
Sve više me oduševljava, ne samo finansijski rezultati, već i odnos prema akcionarima, investicije, dobijeni sporovi, sve u svemu imaju vrlo uspešan tim koji ih vodi. Pozitivne vesti naviru sa svih strana. Svaka čast.
Neka se samo veliki malo strpe, nemoj da dižu cenu iznad 700, želeo bih da se još natovarim.

Neces pogresiti da se tovaris i po ovoj ceni. Jedina svetla tacka naseg jadnog Leleksa. Da mi je sve kao ova hartija odavno bih vozio A8.

Na NIS-u je tražnja bila neuobičajno slaba tako da se otvorio na 701 dinar gde se uglavnom i trgovalo do 12 sati kada je usledila velika transakcija u kojoj je 24.000 akcija promenilo vlasnika na koti od 706 dinara. Prosečno ponderisna cena na kraju je iznosila 705 dinara, a oko 1.300 akcija je ostalo nezadovoljeno na strani tražnje iznad nivoa od 700 dinara.

http://www.seebiz.eu/beogradska-berza-snazan-pad-cena-aik-banka-oslabila-44/ar-13856/

Promet je danas neverovatan

Rogy ::

Počinjem da se zaljubljujem u ovu hartiju.
Sve više me oduševljava, ne samo finansijski rezultati, već i odnos prema akcionarima, investicije, dobijeni sporovi, sve u svemu imaju vrlo uspešan tim koji ih vodi. Pozitivne vesti naviru sa svih strana. Svaka čast.
Neka se samo veliki malo strpe, nemoj da dižu cenu iznad 700, želeo bih da se još natovarim.

Evo ti danas šanse!!! ja utovario

Neko se danas dobrano istovarao, ako ga još malo pritisnu evo njega zamalo i na 600.