EKOLOGIJA U SRBIJI

Srbija ima ekološki problem.... na celoj teritoriji.

To poglavlje za EU nećemo rešiti, pa makar i priznali Kosovo.

Da se ekologija uredi trebaće nam bar 2 milijarde evra.

Upotreba plastičnih kesa biće zabranjena u Beogradu od sledeće godine, jednogasno je odlučila Skupština grada.

Prema odluci Skupštine grada, biće dozvoljena samo prodaja biorazgradivih kesa i cegera, dok uobičajene male plastične kese građani više neće moći da nabave.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da ne očekuje da novi propis odmah zaživi, imajući u vidu navike ljudi.

Vesić je najavio da će inspekcije strože kontrolisati trgovinske objekte. Kako je rekao, u pitanju je istorijska odluka koja Beograd svrstava u red najnaprednijih društava u svetu i podsetio da se na teritoriji Beograda godišnje upotrebi dve milijarde plastičnih kesa.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan predstavio je kineskim zvaničnicima, predstavnicima kineskih i drugih stranih kompanija, projektne i investicione mogućnosti u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji i naglasio da su procene da je za oblast zaštite životne sredine neophodno oko 8,5 milijardi evra.

Trivan je, na marginama Međunarodnog kineskog sajma za investicije i trgovinu – CIFIT 2019 u Sjamenu, naglasio da je za potrebe investicionog i finansijskog planiranja u sektoru otpadnih voda pripremljen Višegodišnji investicioni i finansijski plan.

Do sada je procenjeno da je potrebno više od 8,5 milijardi evra, od čega najviše za ulaganja u infrastrukturu za upravljanje vodama, rekao je Trivan, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Trivan je objasnio da je plan prioritetnih investicija izrađen za projekte koji počinju do 2029. godine, na osnovu detaljnih lista infrastrukturnih projekata kada su u pitanju potrebne investicije u infrastrukturu u sektoru otpada, otpadnih voda i vode za piće.

Lista infrastrukturnih projekata za sektor otpada obuhvata 129 projekata, od kojih će 104 početi sa primenom do 2029. godine, sa ukupnim troškovima od 1.097 miliona evra, uključujući i 65 miliona evra za pripremu projekata.

Svrstani su u četiri različite grupe, naglasio je Trivan, oni koji se odnose na projekte regionalnih sistema za upravljanje otpadom, projekti u oblasti građevinskog otpada i otpada od rušenja, projekti u vezi sa opasnim otpadom koji se odnose na građenje objekata i ostale investicije.

Predsednik SAD Donald Tramp poznat je po izjavama protiv projekata uštede energije i očuvanja planete, ali najnovijom u nizu okrivio je štedljive sijalice jer zbog njih "deluje narandžasto".

"Šta je sa sijalicom", upitaoje Tramp na početku govora protiv štedljivih sijalica, pa nastavio:

"Na prvom mestu, ono što je meni najvažnije, je to da od ovih sijalica koje nas prisiljavaju da koristimo izgledam narandžasto.
Uvek je do sijalice.
Na drugom mestu je to što su višestruko skuplje od starih, običnih sijalica koje smo do skoro koristili, a koje su dobro funkcionisale.

Citat: ::

"Na prvom mestu, ono što je meni najvažnije, je to da od ovih sijalica koje nas prisiljavaju da koristimo izgledam narandžasto.
Uvek je do sijalice.

U pravu je Tramp i meni se ne svidjaju, svetle nekom neprirodnom svetloscu...

Srbija je, sa više od 400 megavata novih projekata iz održivih izvora energije koji su sprovedeni tokom 2018. i 2019. godine, apsolutni lider u regionu u pravcu zelene energije, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.
Uveren je, kaže, da će Srbija do 2020. godine dostići cilj koji je postavila - 27 odsto u ukupnoj potrošnji iz održivih izvora energije i dodao da je u tome naša zemlja izuzetno uspešna i iznad proseka za EU.

Radna grupa za praćenje aktivnosti na realizaciji projekta izgradnje postrojenja za kanalisanje i prečišćavanje otpadnih voda Beograda usaglasila je danas Nacrt ugovora o projektovanju i izvođenju radova i Memorandum o razumevanju sa kineskom kompanijom China Machinery Engineering Corporation (CMEC), saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović rekla je da je Beograd jedini grad u Evropi koji nema prečistač otpadnih voda i da će se njegovom izgradnjom rešiti višedecenijski problem glavnog grada.

Odlukom Vlade Srbije to Ministarstvo je određeno za investitora tog projekta.

Kinezi sve uzeše. Naše kompanije kupe mrvice sa poda

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije "Ziđin Bor Koper" zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020, prenosi Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh i toga što kompanija nije ništa uradila kako bi smanjila zagađenje, u toku je postupak pred Privrednim sudom u Zaječaru protiv "Ziđina" i zamenika rukovodioca ogranka TIR Bobana Todorovića, naveo je CINS (cins.rs).

Oni se terete za privredni prestup za koji je zaprećena novčana kazna između 1,5 i tri miliona dinara, a sud može izreći i kaznu srazmernu učinjenoj šteti.

Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. godine.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u Srbiji oglasila je poziv za nabavku 300 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu.

Rok za dostavljanje ponuda je 15. novembar do ponoći, bez obzira na način dostavljanja. Javno otvaranje biće obavljeno u prostorijama NALED, ulica Makedonska br. 30, Beograd, neposredno nakon isteka roka za dostavljanje ponuda, odnosno 16. novembra 2020. godine u 12 sati.

Ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je da je besmisleno komentarisati optužbe koje mu upućuju članovi opozicije.

„Vučić i Zorana kažu da sam Đilasovac, a Jeremić i Đilasovi da sam Vučićev“, rekao je Jovanović za FoNet.

On smatra da su mogli da smisle i nešto kreativnije nego da ga optužuju da je kao Ljubiša Beli Preletačević i da je osnovao Srpsku naprednu stranku, kao i da radi za „službu“.

„Ja nikada nisam bio član nijedne stranke. To su sve budalaštine. Reaguju isto, plaše se da ne izgube ono malo glasova“, ocenio je Jovanović.

On je istakao da je „mnogo dobar osećaj kada te u istom danu oplete i opozicija i Informer“.

„Konačno da se oko nečega usaglase opozicija i Informer. Mi ćemo nastaviti da okupljamo ljude“, poručio je Jovanović.

Pao dogovor: Gradi se najveća fabrika za preradu litijuma u Evropi
Švedski proizvođač baterija Nortvolt izgradiće sa portugalskom firmom Galp energija fabriku za preradu litijuma, prenosi Rojters.

Investicija je procenjena na oko 700 miliona evra i odgovor je na rast tražnje za litijum-jonskim baterijama za pogon električnih vozila.

Zajedničko preduzeće Aurora (u vlasništvu 50/50 posto) upravljaće fabrikom koja će imati početni godišnji kapacitet proizvodnje do 35.000 tona litijum-hidroksida, ključnog materijala za proizvođače litijum-jonskih baterija, saopštila je danas švedska kompanija.

Nortvolt, čiji je najveći akcionar Folksvagen, saopštio je da će fabrika u Portugalu biti najveća na evropskom kontinentu i da će početi komercijalni rad 2026. godine.

Procenjuje se da će biti otvoreno 1.500 radnih mesta, a odluka o lokaciji fabrike i konačan iznos investicija još nisu precizirani.

"Zajedničko preduzeće trenutno sprovodi tehničke i ekonomske studije i razmatra nekoliko mogućih lokacija", naveli su iz Nortvolta u saopštenju.

I dok je Kina i dalje dom za 80% globalne proizvodnje litijum-jonskih ćelija, Nortvolt ima cilj da preuzme velike azijske igrače kao što su CATL i LG Chem.

Na srpskim dalekovodima od ptica najviše stradaju šljuke i barski petilići, pokuzju podaci Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

„Samo u 2021. godini pronašli smo 82 ptice nastradale pri koliziji sa dalekovodima koji se rasprostiru duž Međunarodno značajnih područja za ptice duž Dunava.
Najviše žrtava bilo je u okolini Koviljskog rita a uglavnom su pronalaženi labudovi, patke gluvare, gugutke, velike bele čaplje, golubovi grivnaši i čvorci.
Od svih zabeleženih vrsta, najviše je pronađeno labudova, ukupno 8 jedinki“ navodi Milica Krmar iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Nemci počinju sa eksploatacijom litijuma!

Kompanija "Vulcan Energy Resource" koja se bavi iskopavanjem litijuma dobila je pet novih dozvola za istraživanje geotermalne energije i litijuma u Nemačkoj.

Dozvole koje je dobio "Vulcan" pokrivaju 325 kilometara kvadratnih u predelu doline reke Rajne, čime je prostor za čiju upotrebu ova kompanija ima dozvolu povećan na preko 1.000 kvadratnih kilometara, prenosi portal Gradske info pisanje Rojtersa.

"Vulcan Energy Resource" snabdeva proizvođače kao što su Folksvagen, Reno i Stelantis.

Litijum se uvozi pre svega iz Kine gde se nalaze najveće rafinerije litijumskih jedinjenja. Tamo se prerađuju rude iskopane u Australiji koja je najveći proizvođač sa godišnjom proizvodnjom od oko 42.000 tona (u 2019), što je otprilike polovina ukupne svetske proizvodnje.

Čile je na drugom mestu sa oko 18.000 tona, mada ima dvostruko veća nalazišta rude litijuma. Treći proizvođač je Kina, koja refiniše 80 odsto svetske rude i proizvodi 77 odsto ćelija litijum jonskih baterija. Na četvrtom mestu je Argentina, a na petom SAD.

Međutim, lista proizvođača nije jednaka i listi zemalja sa najvećim rezervama litijuma na svetu.

Od oko 90 miliona tona rude prema podacima Američkog geološkog istraživanja najviše, 21 milion tona nalazi se u Boliviji i to u obliku izuzetno slane vode, ali nije daleko odmakla u proizvodnji litijuma. Na drugom mestu po rezervama je Argentina sa 17 miliona tona, a na trećem mesti Čile sa devet miliona tona, takođe u obliku slane vode.

Četvrte po veličini rezervi su Sjedinjene Američke Države sa 6,8 miliona tona. Ipak u SAD je aktivan samo jedan rudnik – u Nevadi gde se litijum vadi takođe iz depozita soli, dok se većina potreba američke industrije za litijum obezbeđuje uvozom iz Argentine i Čilea. Na petom mestu po rezervama je Australija sa 6,3 miliona tona koja je najveći proizvođač na svetu, a na šestom mestu je Kina sa 4,5 miliona tona.

Poslednjih godinu, dve u Evropi je bum u istraživanju rude litijuma. Sa svih strana stižu vesti o nalazištima koja bi navodno mogla obezbediti Evropu ovim dragocenim materijalom koji se koristi u baterijama kako za automobile, tako i za mobilne telefone i druge sprave, ali i u proizvodnji stakla i keramike.

Tako je u novembru osvanula vest da je australijska kompanija European Lithium u procesu „obezbeđivanja“ dva nalazišta u Ukrajini, otkrivena još 1980-ih godina, koja bi bila najveći snabdevači Evrope litijumom. Ova kompanija je vlasnik i projekta vađenja litijuma u Austriji, u Karintiji.

Kompanija Vulcan Resources objavila je prethodnu studiju izvodljivosti za projekat vađenja litijuma bez emisija ugljen-dioksida u Nemačkoj, u dolini Gornje Rajne. Prema saopštenjima radi se o ekstrakciji litijuma pomoću geotermalne energije. Navodno, projekat bi trebalo da obezbedi dovoljno litijuma za milion baterija za e-vozila godišnje sa mogućnošću da proizvodnja počne 2024. godine.

Iste godine bi moglo početi vađenje i rude spodumena u Finskoj. Firma Keliber planira proizvodnju 15.000 tona godišnje litijum hidroksida od ukupno 625.000 tona koliko se nalazi u rudniku u Zapadnoj Finskoj.

U Češkoj, blizu granice sa Nemačkom u pripremi je i projekat Cinovec, gde elektroenergetska kompanija ČEZ sa 51 odsto i European Metals Holdings sa 49 odsto pokreću rudarenje u kako se navodi drugom po veličini nalazištu u EU.

Vetropark „Krivača“ investicija u zelenu energiju vredna 155 miliona evra
U partnerskom projektu, kompanija MK Group i slovenački investicioni fond Alfi Green Energy Fund ulažu 155 miliona evra u vetropark „Krivača“. Izgradnja je počela krajem prošle godine, a njen završetak planiran je za kraj 2023. godine.
„Krivača” je prvi vetropark koji će biti izgrađen u Istočnoj Srbiji, a prostiraće se na 56 km˛ na teritoriji opštine Golubac. Sa kapacitetom od 105,6 MW i 22 vetroturbine, godišnje će proizvoditi 310 GWh zelene struje. To je ekvivalent snadbevanju oko 75.000 domaćinstava i smanjenju emisije ugljen dioksida za oko 115.000 tona godišnje.

Predsednica EBRD-a obišla postrojenje u Vinči: Energana će imati veliki značaj za životnu sredinu

Predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Odil Reno-Baso obišla je i postrojenja za energetsko korišćenje komunalnog otpada u Vinči za koji je EBRD obezbedio nešto više od 128 miliona evra.

"Kada sve bude završeno, to će imati veliki značaj za životnu sredinu. Drago mi je da je EBRD deo toga", istakla je Reno-Baso.

Energana na otpad je prema planu trebalo da počne da radi u novembru, ali je rok pomeren. Problem je, kažu, rešen i objekat je priključen na struju.

"Završili smo takozvane hladne probe. Sledeće nedelje počeće probe sa otpadom. Već u junu su isporuke električne energije za pet odsto potrošača u Beogradu i toplotne energije za 10 odsto domaćinstava", rekao direktor "Beo Čista Energija" Filip Til.

EBRD je prošle godine finansirao više projekata u Srbiji sa 650 miliona evra.

citat ::

Norveška policija je u danas nakratko privela aktivistkinju za zaštitu životne sredine Gretu Tunberg tokom demonstracija u Oslu, udaljavajući nju i druge aktiviste iz ministarstva finansija, prenosi Rojters.

Učesnici kampanje zahtijevaju uklanjanje turbina na vjetar sa pašnjaka irvasa na zemlji domorodačkog naroda Sami u centralnoj Norveškoj.

Oni su posljednjih dana blokirali pristup nekim vladinim zgradama, dovodeći manjinsku vladu lijevog centra u krizno stanje i natjeravši ministra energetike Terjea Oslanda da otkaže zvaničnu posjetu Velikoj Britaniji.

Policajci su podigli i odnijeli Tunbergovu, koja je držala crvenu, plavu, žutu i ​​zelenu zastavu naroda Sami, dok su stotine demonstranata uzvikivale slogane.

Norveški vrhovni sud je 2021. presudio da su dvije vjetroelektrane u Fosenu prekršile prava Samija po međunarodnim konvencijama, ali turbine ostaju u funkciji više od 16 mjeseci kasnije

Tunberg, za mnoge globalni standardni nosilac kampanje za okončanje oslanjanja svijeta na energiju zasnovanu na ugljeniku, kasnije je puštena zajedno sa drugim aktivistima koji su takođe bili pritvoreni.

Nije baš iz Srbije, al nek se zna!!