Klijent KBC banke nedavno je dobio presudu protiv te finansijke kuće zbog podizanja fiksne marže na stameni kredit, piše "Blic".

Ovo je prvi put u Srbiji da je sud ocenio da banka nije smela da promeni fiksnu kamatu na stambeni kredit uz obrazloženje da je to u skladu sa nejnom poslovnom politikom, kažu u Udruženju bankarskih klijenata "Efektiva".

Klijentu je u oktobru 2010 godine banka podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto. U Ugovoru je jasno stajalo da je kamata za ovaj stambeni kredit u "švajcarcima" definisana kao zbir fiksne marže i šestomesečnog libora. U jednom članu, međutim, stajalo je i da banka ima pravo da menja stopu u skladu sa promenom svojih poslovnih akata.

U sporu koji je trajao godinu dana sud je međutim, doneo presudu kojom je poništio ovu odredbu ugovora. Banci je time poručeno da je prekršila Zakon o obligacionim odnosima i da će klijentu morati da vrati novac koji je platio iznad prvobitno ugovorene marže.

U zavisnosti od banke i visine kredita, to je u proseku između 1.000 i 5.000 evra, a što bi uz plaćanje veće marže s vremenom bilo i mnogo više.

U Srbiji, inače ima oko 35.000 stambenih kredita u "švajcarcima" kod kojih su banke jednostrano podizale kamatnu stopu.

KBC banka sada ima pravo da uloži žalbu na prvostepenu presudu. Ukoliko to ne učini moraće klijentu da vrati novac. Koji će korak preduzeti u ovoj banci nisu hteli da kažu za "Blic".

Odlicna tema, evo malo detaljnije

Beograd -- U Srbiji je doneta prva presuda u kojoj je građanin na sudu uspeo da pobedi banku.




Klijent KBC banke nedavno je izdejstvovao odluku protiv te finansijske institucije zbog podizanja fiksne marže na stambeni kredit.

Ovo je prvi slučaj da je sud ocenio da banka nije smela da promeni fiksnu kamatu na stambeni kredit uz obrazloženje da je to u skladu sa njenom poslovnim politikom, kažu u Udruženju bankarskih klijenata Efektiva.

Klijentu koji je želeo da ostane anoniman, KBC banka je u oktobru 2010. godine podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto.

Rata zbog kursa veća za 10.000 dinara

Od sredine 2008. godine devizni kurs je oslabio za oko 35 dinara, a za toliko je uvećan svaki evro u rati dužnika. Praktično, neko ko je u leto 2008. godine uzeo stambeni kredit sa ratom od 300 evra po kursu od 76 dinara plaćao je ratu od 22.800 dinara, a danas plaća 33.300 dinara ili 9.500 dinara više.

U ugovoru sa bankom pritom je jasno stajalo da je kamata za ovaj stambeni kredit u švajcarcima definisana kao zbir fiksne marže i šestomesečnog libora. U jednom članu, međutim, stajalo je i da banka ima pravo da menja stopu u skladu sa promenom svojih poslovnih akata.

U sporu koji je trajao godinu dana, sud je međutim, doneo presudu kojom je poniptio tu odredbu ugovora. Banci je praktično poručio da je prekršila Zakon o obligacionim odnosima i da će klijentu morati da vrati novac koji je platio iznad prvobitno ugovorene marže.

U zavisnosti od banke i visine kredita, to je u proseku između 1.000 i 5.000 evra, a što bi uz plaćanje veće marže, s vremenom bilo mnogo više.

KBC banka sada ima pravo da uloži žalbu na prvostepenu presudu. u suprotnom će oštećenom klijentu morati da vrati novac koji mu je uzela kroz podignutu maržu. Iz ove banke, međutim, nismo dobili odgovor koje će korake preuzeti.

U Srbiji, inače, ima oko 35.000 stambenih kredita u švajcarcima kod kojih su banke jednostrano podizale kamatnu stopu.

Duplo ništavna odredba KBC banke
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, kaže da je ova odredba KBC banke ništavna po dva osnova.

"Prvi je neodredivost ugovorne obaveze, što praktično znači da banka nije smela jednostrano i samo na osnovu svoje volje, bez preciznih kriterijuma, da menja visinu početne marže. Prosto, banka je u ovom slučaju podigla maržu sa jedan na 3,5 odsto, a mogla je da podigne i na 5.000 posto. To je isto kao kad biste u prodavnici pazarili robu za 2.000 dinara, zatim otišli kući i sve to potrošili, a da vas posle mesec dana prodavac traži da doplatite 1.000 dinara jer je rukovodstvo prodavnice donelo odluku o poskupljenju", pojašnjava Gavrilović.

Drugi osnov je kršenje načela dobrih poslovnih običaja, ravnopravnosti stranaka, savesnosti i poštenja, što je nastalo kao posledica iskorišćavanja ekonomski slabije strane, odnosno klijenta banke.


Oba osnova proističu iz Zakona o obligacionim odnosima, na kome su pomenuta tužba i presuda bazirane. Banke jesu ugovarale mogućnost promene kamate u skladu sa poslovnom politikom i klijenti je jesu potpisivali, ali to ne znači da je takvo ugovaranje i bilo po zakonu.

Viceguverner Narodne banke Srbije Mira Erić Jović više puta je isticala da je Zakonom o obligacionim odnosima zabranjeno sklapati ugovore koji sadrže obavezu klijenta koja nije određena, odnosno da nije dozvoljeno da se banka poziva na svoju poslovnu politiku ili promenjene tržišne uslove kako bi podigla kamate.

U Srbiji više od 85.000 stambenih kredita

Na kraju prošle godine broj stambenih kredita u bankama u Srbiji dostigao je 85.676, pri čemu je 59.084 bilo indeksirano u evrima, a 22.709 u švajcarskim francima, pokazali su podaci Udruženja banaka Srbije. Prosečan iznos stambenog kredita u evrima bio je 33.000 evra, a u švajcarskim francima čak 47.000 evra.

Da mnoge banke nisu radile onako kako je trebalo, potvrđuje i novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu 5. decembra prošle godine. Tada su sve banke morale fiksni deo kamate da vrate na nivo koji je važio prilikom podizanja kredita. Termin „promena kamate na osnovu poslovne politike“ otišao je u istoriju.

Međutim, banke ne miruju i ponovo treba biti oprezan. U borbi da dugoročno očuvaju svoju zaradu sada klijentima nude mogućnost prelaska s fiksne na varijabilnu kamatnu stopu za ranije uzete stambene kredite, koja, kada se pogleda računica, trenutno jeste povoljnija.

Dva osnovna rizika kod svakog zaduživanja su: kamatni (kod kredita s promenljivom kamatnom stopom) i valutni (svako eventualno slabljenje domaće valute u odnosu na evro ili franak povećava ratu u dinarima).

U Srbiji, iako su oni retki, ima slučajeva da banke u svojim ugovorima nisu imale član koji im dozvoljava da menjaju kamate u skladu sa poslovnom politikom. U Sosijete ženeral banci kažu da su imali samo kredite sa fiksnom nepromenjivom kamatom i zajmove sa promenjivom stopom. Ovde se promena isključivo odnosila na kretanje euribora i libora, ne i na maržu.

DA LI JEDNA TAJNA MINISTARKE MALOVIĆ KOČI REŠENJE „AFERE INDEKS“?
Zašto Snežana Malović krije članove komisije pred kojima je polagala pravosudni ispit?

DUHOVI IZ BATIĆEVOG KABINETA Iako Snežana Malović nije želela da obelodani članove komisije pred kojom je polagala pravosudni ispit, niti da otkrije motive prikrivanja, to je uradio Predrag Stojanović, optužen u aferi „Indeks“, nekadašnji partijski drug, potpredsednik DHSS, treću godinu zaredom dekan na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Iako je doktorirao na Finansijama velikih gradova, na pravosudnom ispitu Stojanović je Malovićevu ispitivao Upravno pravo, čime ne dovodi, kako kaže za „Pečat“ pitanje svoje kvalifikovanosti. „Jesam kvalifikovan, ali to neka ostane između nas“, ubedljiv je dekan Pravnog fakulteta.

(U aferi „Indeks“ Stojanović je optužen, između ostalog, i za primanje mita u iznosu od 600 evra i to, opet, od prikrivenog islednika Tomislava Spasića. Nijedanput se nije pojavio na suđenju, jer mu uvažavaju uverenja o zdravstvenoj nesposobnosti da prisustvuje, dok je istovremeno radno sposoban da dekanuje).

Drugi ispitivač na Malovićkinom polaganju pravosudnog ispita je, kako kaže Marko Pavlović, njen kum, Srđan Đorđević (član SPO-a, pa DHSS-a), bivši sudija Ustavnog suda u vreme akcije „Sablja“.

(Srđan Đorđević je optužen, između ostalog, za primanje mita u iznosu od 1.400 evra i to od prikrivenog islednika Tomislava Spasića).

Najzad, treći član komisije, koja je verovatno pitala svoj predmet Međunarodno privatno pravo, bila je Milena Petrović. Ona je, tvrdi Pavlović, u aferi „Indeks“, između ostalog, optužena za primanje mita u iznosu od 1.000 evra od Radmile Jovanović-Canić, šefa zatvora u Zabeli, koja je već tri puta priznala kupovinu ispita.

Vratimo se opet našoj ministarki pravde. Odiseja ove žene počinje pre njenog ministrovanja i priprema je za njega. Malovićeva je, kako navodi naš izvor, bila izabrana za zamenika tužioca u Četvrtom opštinskom sudu krajem decembra 2003. godine u vreme kada se znalo da tadašnja vlada odlazi i kada je trebalo da joj se nađe mesto.
To mesto svojoj šefici kabineta obezbediće odlazeći ministar pravde Batić, zahvaljujući Zakonu o visokom savetu pravosuđa po kojem tužioce i predsednike sudova bira telo za pitanje sudske uprave. Odredbe zakona u tom pogledu je Ustavni sud proglasio neustavnim, ali je to telo izabralo buduću ministarku krajem decembra 2003. godine za zamenika tužioca u Četvrtom opštinskom tužilaštvu.
Kako ovde nije toplo primljena, Malovićeva se našla na tankom ledu i tek odjednom se u njenoj biografiji pojavljuje rešenje iz februara meseca 2004. godine, za manje od dva meseca, po kojem se ministarka raspoređuje sa mesta zamenika Drugog opštinskog tužioca, dakle ne više Četvrtog na kojem nije izabrana, na mesto sekretara u Tužilaštvu za ratne zločine. Kada ste izabrani za zamenika tužioca to je isto kao kada ste izabrani za sudiju, a kada vas stave na mesto sekretara to je kao da ste pali sa konja na magarca. Zanimljivo je kako je ona uspela za svega nekoliko meseci da prođe put od zamenika u Četvrtom tužilaštvu do zamenika u Drugom, i onda dođe na mesto sekretara Tužilaštva za ratne zločine.
Danas, po mišljenju većine obrazovanih pravnika, ova osoba koja ima u najmanju ruku sumnjive profesionalne kvalifikacije i koja je bez ikakvog pravničkog iskustva odlučuje o tome kako će izgledati srpsko pravosuđe, ne vodeći nimalo računa o posledicama i ceni svojih pravosudnih eksperimenata.
http://www.pecat.co.rs/2012/01/slucaj-snezane-malovic-izmedju-mita-i-pravosudnog-ispita/

Da li je sada čudo što nam sudstvo izgleda kako izgleda?

Rođena je 10. septembra 1976. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1999. godine.

Od 1999. do 2001. godine radila je kao advokatski pripravnik. Pravosudni ispit položila je 2002. godine. Pohađa postdiplomske studije na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Od 2001. do 2002. godine radila je na poslovima zamenika sekretara Ministarstva pravde i lokalne samouprave, a od 2002. do 2003. godine bila je na funkciji šefa kabineta ministra pravde i lokalne samouprave.

A dekan pravnog u KG je u to doba bio otac čuvene Trivunke iz DS, koji je takodje na optuženičkoj klupi...
ZAto me sada ni ne čudi što ta žena svim silama želi da DS ostane na vlasti - i što govori da ako DS izgubi izbore cela Srbija će se raspasti a Toma će nas još i u rat da uvuće!!

Savet za borbu protiv korupcije traži od vlade Srbije da razreši predsednicu Vrhovnog kasacionog suda Natu Mesarović, kao i da se preispita uloga ministarke Snežane Malović (lepotinje) u spornoj reformi pravosudja...

U izveštaju se navodi da je tzv. reforma omogućila dominaciju izvršne vlasti nad sudskom.

Konstatuje se grubo kršenje ustavnih načela, kao i da je izvšna vlast (ministarka) korumpirala članove prvog saziva Visokog saveta sudstva koji su izuzeti iz izbora i dato im je pravo bez konkursa, a po isteku mandata, napreduju u sudove višeg stepena.

Za uzvrat su obavili reizbor sudija bez ikakvih merila i procedure, a prema meri izvršne vlasti.

Vlasnik ATP Vojvodina dobio spor protiv grada
Novosadski Privredni sud doneo je odluku da je Grad Novi Sad dužan da sa oko 1,3 milijardi dinara obešteti Autotransportno preduzeće "Vojvodina" (ATP) u sporu oko izgradnje nove međumesne autobuske stanice.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/322963/Vlasnik-ATP-Vojvodina-dobio-spor-protiv-grada