Srbija i MMF

IZVEŠTAJ - Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je da će se Srbija postepeno vratiti na visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2012. i 2013. godini.

U novom izveštaju MMF-a o Srbiji objavljenom na sajtu www.imf.org procenjuje se da će se rast BDP-a ubrzati na pet odsto u 2012. godini, odnosno 5,5 odsto u 2013.

Uslovi za ostvarenje tog rasta su snažna fiskalna prilagođavanja i strukturne reforme koje će omogućiti održivi model rasta ekonomije, sa izvozničkim sektorom kao pokretačem, naveo je MMF.

Ta međunarodna finansijska institucija navela je da se značajniji rast izvoza Srbije očekuje u 2011. godini i ponovila procenu da se u 2010. godini očekuje rast BDP-a Srbije od dva odsto.

Prema MMF-u rast BDP-a Srbije u 2011. godini trebalo bi da bude tri odsto.

Prema proceni MMF-a, u Srbiji će se nastaviti pad inflacije, koja će se stabilizovati na oko četiri odsto godišnje, uz obazrivu monetarnu i fiskalnu politiku.
8)

Beograd -- Misija Međunarodnog monetarnog fonda boraviće u Beogradu od 12. maja, povodom četvrte revizije stend-baj aranžmana sa Srbijom, potvrđeno je Tanjugu u MMF-u.

Misija MMF-a trebalo bi da ostane u Srbiji do 26. maja, a predvodiće je, kao i tokom prethodnih poseta, Albert Jeger. Kako su ranije najavili predstavnici Vlade Srbije i MMF-a, glavne teme razgovora trebalo bi da budu poreska i penzijska reforma i donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti.

MMF: Sindikatima ne odgovara srpska bajka!!

Iz ugla budžeta, verzija zakona koja je podneta parlamentu apsolutni je minimum za postizanje srednjoročnog cilja – da se rashodi za penzije svedu na 10 odsto BDP. Predlog da se u zakon unese odredba kojom se propisuje da penzije ne padaju ispod 60 odsto prosečne zarade nije u skladu sa namerom da se rashodi za penzije svedu na održiv nivo – ističe stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.

On veruje da će sindikati biti mnogo manje zabrinuti zbog reforme penzijskog sistema nakon što ga vide u kontekstu kretanja reforme penzijskog sistema u Evropi.

Veliki broj evropskih zemalja nastoji da na isti način smanji i sadašnje i buduće troškove namenjene za isplatu penzija, i to kroz povećanje starosne granice, pooštravanje uslova i indeksacije, odnosno formule za prilagođavanje visine penzija.

– Negirajući neophodnost za takvim koracima zapravo pričaju bajke i gaje iluzije da će srpski radnici biti srećni što plaćaju sve više penzijske doprinose i sve više poreze kako bi finansirali penzioni sistem koji je u odnosu na snagu ekonomije jedan od najskupljih u Evropi – kategoričan je Lisovolik.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/MMF-Sindikatima-ne-odgovara-srpska-bajka.lt.html

MMF rekao ne predlozima Dinkića!!
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=08&dd=24&nav_id=453747

Sad ce Dinkic da kaze kako IMF pojma nema (sto i nije daleko od istine). :bla:

Budžet nije u skladu sa dogovorom sa MMF-om

"Izvršni odbor MMF-a odložio je odluku o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom, jer usvojeni budžet Srbije za 2012. godinu odstupa od parametara predviđenih programom.

Ta odluka ne znači i prekid aranžmana, a dolazak misije MMF u Beograd, radi rešavanja spornih pitanja, očekuje se za oko dve nedelje.

Kancelarija stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu saopštila je da su emitovanje državnih obveznica i garancija, kao i predviđena implementacija investicionih projekata u suprotnosti sa onim što bi bilo u skladu sa programom javnog deficita i ciljnog duga.

Kako je navedeno u saopštenju objavljenom na sajtu MMF-a, predstavnici te međunarodne finansijske institucije će nastaviti razgovore sa srpskim vlastima u cilju nastavka programa kada bude dovoljno dokaza da se ponovo poštuje fiskalni program za 2012."
……
U nastavku teksta ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec objašnjava kako je sve u najboljem redu samo MMF nije umeo da razume.

www.tanjug.rs/novosti/30671/budzet-nije-u-skladu-sa-dogovorom-sa-mmf-om.htm

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=02&dd=06&nav_id=580479

Ovo bi moglo još da obori akcije...

MMF „zaledio” aranžman sa Srbijom

Čak i ako dođe do nepredviđenih spoljnih ekonomskih šokova mi nećemo imati na raspolaganju „sigurnosni pojas za spasavanje” od Međunarodnog monetarnog fonda u iznosu od 1,1 milijardu evra. To je, u najkraćem, epilog neuspelih pregovora od 2. februara naše vlade sa misijom MMF predvođenom Zuzanom Mu rgasovom u okviru aranžmana iz predostrožnosti. Prva revizija programa biće eventualno potvrđena tek posle usvajanja rebalansa budžeta, saopšteno je juče iz vladine kancelarije sa saradnju sa medijima.

Aranžman sa fondom biće zamrznut do izbora, pa će problem spornih državnih garancija i prekomernog zaduživanja sačekati novu vladu. Pregovarači iz Vašingtona tokom minule nedelje insistirali su na tome da se obećanje premijera Mirka Cvetkovića – da državne garancije javnim preduzećima neće biti veće od dogovorenih 30 milijardi dinara – formalizuje.

Odnosno, da vlada napravi predlog rebalansa i budžet prekroji u skladu sa prvobitnim dogovorom i da parlament taj dokument usvoji. Tek nakon toga stvorili bi se formalni uslovi da Bord direktora u Vašingtonu parafira prvu reviziju aranžmana iz predostrožnosti.



Zato je tu spremna devalvacija...
To će čak i MMF da podrži, a nama kako bude!
Ko je rekao rebalans? To je samo "nežan" izraz za devalvaciju...

.

Kako sam ja razumeo vest oni ce opet doci kada sastavimo novu vladu a to ako sastavimo pre septembra bice uspeh po meni a do tada verovatno nece dolaziti neki veliki invenstitori tako da nece biti lako.

Frenky ::

Kako sam ja razumeo vest oni ce opet doci kada sastavimo novu vladu a to ako sastavimo pre septembra bice uspeh po meni a do tada verovatno nece dolaziti neki veliki invenstitori tako da nece biti lako.

Povlacenje MMF-a je los signal investitorima i eto pada dinara. Da bi ceo sistem bio odrziv, treba nam godisnja stopa rasta BDP od 4% koju nemamo. Ukoliko to ne ostvarimo u najskorije vreme sledi grcki scenario.

MMF je pobegao od ludaka iz naše vlade, sada Cvetković, Dinkić i Co mogu da rade šta im je volja. A kada se formira nova vlada biće još gora situacija nego što je danas.
Tada će biti još bolnijih rešenja poput onih u Grčkoj.

Da ne bi bilo zabune: MMF nije zamrznuo pregovore već je pobegao jer je u Beogradu boravio kratće od nedelju dana - neobično za ovu instituciju, jer su odmah shvatili da imaju posla sa napaljenim političarima na korak od izbora i sa državom čiji je BDP rast 0,5% za tekuču godinu, sa probijenim budžatom od preko 500 miliona evra!!

Naši prodavci magle (vlada i DS) uspeli su da ih nagovore da MMF izostavi iz svog saopštenja oštre reči, kao što su PREKID ili SUNSPENZIJA aranžmana.
Dogovoreno je da saopštenje bude uvijeno, blago i pomirljivo, kao bajagi: pregovori su zamrznuti i biće nastavljeni, ali TEK nakon rebalansa budžeta, a to se ne da izvesti ako u skupštini nemate većinu...

Cena ovakvog ponašanja DS-a će biti veoma visoka i nju će platiti gradjani.

Ars, jasno i glasno, samo gluvi nemogu da cuju tihe zvuke SIRTAKIJA, a vlast i dalje prodaje maglu.

AUUU,gde vi odoste...KAKVA GRCKA...ma naša situacija je LOŠA,u tome se slažemo,ali GRČKA...nismo mi takvi igrači,VLAST JE LOŠA,MI SMO NAVIKLI NA LOŠE,Grci su prepotentne razmažene LENČUGE...13. pa 14, plata, pa mi ovde nemamo ni 12. a s prodajom jedne banke ,ili nečeg vitalnog, mi rešavamo problem,DALEKO SMO MI OD GRČKOG SCENARIJA,osim toga,sa 12 milijardi deviznih rezervi Šoškic do izbora može držati kurs 50 din za ojro...KOD NAS JE LOŠE,VLAST JE LOŠA...STRAH ME JE DA ĆE SLEDEĆA BITI ISTA ILI GORA...Ali od grčkog scenarija neće biti ništa...

gogloee ::

Odličan text:

http://gdeinvestirati.com/makroekonomija/srbija/6997-nebojsa-katic-ako-nbs-nastavi-da-jaca-dinar-slom-devizne-stednje-neminovnost

...
O čijem trošku se ovo subvencionisanje dinara vrši?

Svi koji o tome ne bi da dublje promišljaju polaze od toga da su devizne
rezerve Srbije dovoljno velike da se njima može obezbediti stabilnost dinara.
Ovo je samo jedna u nizu domaćih ekonomskih iluzija.

Stvarne devizne rezerve Srbije su male u odnosu na ogromne i rastuće devizne
obaveze. Od oko 12 milijardi evra rezervi, lavovski deo (približno oko 60
procenata) implicitno pripada domaćim deviznim štedišama – ne pripada državi,
ne pripada NBS.

Na devizne intervencije troši se i deo devizne štednje a da niko ne zna kako će
se nadomestiti potrošene rezerve. Otuda, svako ko traži devizne intervencije,
svesno ili nesvesno priziva bar delimičnu nacionalizaciju deviznih depozita
građana.

Pre ili kasnije, posledica ove politike će dovesti do ograničavanja podizanja
devizne štednje. Ako NBS nastavi da deviznim intervencijama jača dinar i da
tako subvencioniše banke, dužnike i uvoznike, neminovni efekat će biti novi
slom devizne štednje, i ponovno pretvaranje devizne štednje u javni dug.
...
:(

Boby, Boby!!
Pročitaj ceo tekst!

Nbs proda po 109,posle kupi po 96...videces koliko je to...procitao je Boby puno takvih i sličnih tekstova...i dalje tvrdim da od grčkog scenarija nema ništa.

Citat :

Međunarodni monetarni fond doći će u Srbiju tek kada bude formirana nova vlada, ali za nastavak aranžmana zahteva postizanje dogovora o tri tačke - rebalansu budžeta za 2012. godinu,
usvajanju srednjoročnog programa koji bi smanjio zaduženost zemlje,
kao i o ubrzanju strukturnih reformi.

Međutim, ono što MMF predlaže da taj program sadrži, između ostalog, jeste povećanje PDV-a, smanjenje mase plata koje se isplaćuju iz budžeta, povećanje broja poreskih obveznika, kao i smanjenje subvencija.

Dalje, MMF predlaže da nova vlada razmotri mogućnost sprovođenja poreske reforme koja bi podrazumevala smanjenje poreza na dohodak i dobit dok bi porez na imovinu i PDV trebalo povećati.
Na kraju predloženo je nekom novom kabinetu da se upusti u penzijsku reformu koja bi podrazumevala povećanje starosne granice za odlazak u penziju.

Ono što je takođe interesantno misija MMF-a u preporuci navodi da je stopa nezaposlenosti u Srbiji premašila 24 odsto. Inače, zvanična stopa nezaposlenosti iznosi 23,7 odsto.

Kako se navodi u pismu, Vlada Srbije u 2011. prekoračila je dozvoljenu potrošnju u budžetu. Dozvoljeni deficit državne kase prekoračen je za čak pet milijardi dinara jer je smanjenje potrošnje u rebalansu budžeta samo delimično kompenzovalo pad prihoda.

Javni dug na kraju 2012. biće iznad dozvoljene granice i iznad nivoa poželjnog za zemlje u razvoju. Finansiranje tih deficita predstavlja razlog za brigu. Zato je neophodno napraviti kredibilan srednjoročni plan kako bi se postigla održivost duga, što je osnovni preduslov da bi se pričalo o povećanju budžetskog deficita u 2012.
Ovaj program treba usvojiti odmah posle izbora - upozoravaju iz Vašingtona.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/307697/MMF-nam-predlaze-veci-PDV-i-duzi-radni-vek

Meni ovi zahtevi polako lice na Grcku !

Citati pazljivo

http://www.nbs.rs/internet/latinica/40/40_1/AideMemoire_201202.pdf

Pinto ::

Citati pazljivo

http://www.nbs.rs/internet/latinica/40/40_1/AideMemoire_201202.pdf

PINTO,KAKAV SI TI KRALJ,GDE MI GREŠNI DA NADJEMO UBUDUĆE OVAKVE STVARI?

Boby ::

Pinto ::

Citati pazljivo

http://www.nbs.rs/internet/latinica/40/40_1/AideMemoire_201202.pdf

PINTO,KAKAV SI TI KRALJ,GDE MI GREŠNI DA NADJEMO UBUDUĆE OVAKVE STVARI?

@Boby

U Srbiji postoje ozbiljna razmimoilazenja izmedju NBS i Ministarstva finansija (Vlade). Nezadovoljna strana, po obicaju, objavljuje sve kritike stranih faktora na racun druge strane. NBS sada ima i svoju biblioteku u kojoj ima veoma zanimljivih stvari (food for thought).

Takodje, IMF, WB, EIB, EBRD i ostali vodeci kreditori imaju svoje vidjenje situacije u Srbiji. Njihove studije se smatraju javnim dobrom, pa ne kostaju nista (mogu se slobodno citati i koristiti).

Na primer: http://www.ebrd.com/downloads/research/transition/assessments/serbia.pdf
p.s. Negde sam cuo da su gresni uglavnom u Backoj

Linkovi na NBS
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/40/40_1/index.html
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/17/index.html

Linkovi na Ministarstvo finansija
http://www.trezor.gov.rs/index.php
http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=7139
http://www.mfin.gov.rs/pages/issue.php?id=1568
http://www.mfin.gov.rs/

http://www.imf.org/external/country/srb/index.htm
http://www.worldbank.rs/
http://www.doingbusiness.org/data/exploreeconomies/serbia/

Od srca ,hvala ..a Za one gresne u Backoj imas pice...NE KAZE SE DZABA...SVAKO IMA SVOG SREMCA...

Kako se navodi u Specijalnom izveštaju o makroperspektivi Srbije, odlaganje pregovora sa MMF pojačava neizvesnost i stvara prostor za fiskalno popuštanje i povećanje budžetskog deficita preko pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

http://www.erstebank.rs/rs/Press/Analize

Beograd -- Srbija je već ušla u grčki scenario ekonomske propasti, a bolnu istinu će nam saopštiti Međunarodni monetarni fond, kaže ekonomista Saša Đogović.

On dodaje da ćemo "imati zamrzavanje penzija, ako ne i njihovo smanjivanje, zamrzavanje plata u javnom sektoru, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru, a verovatno će se ići i na prodaju Telekoma kako bi se pokrpile budžetske rupe. Doći će i do povećanja starosne granice za odlazak u penziju"

Đogović kaže da ćemo ovoga puta morati da poslušamo zapovesti MMF-a i navodi da se "sada taj mentor mora vratiti da ne bi došlo do još većeg, strahovitog proklizavanja dinara i do stvaranja inflatorne spirale i pogoršavalja ionako loše poslovne klime u zemlji".

"Inače, svaki taj aranžman je nacionalna katastrofa i sramota jer je MMF stečajni upravnik nad svakom zemljom u koju dođe", naglašava on.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=05&dd=17&nav_id=610284

Samo je čovek zaboravio da kaže da će naši "stručni" ministri pre toga povećati PDV sa 18 na 20-22%, pa onda cenu struje, benzina - kroz akcize, cenu grejanja i akcize na duvan i alkohol!!
Posle toga kurs evra neće više biti zanimljiv, kao ni cene akcija...
A za 51% Telekoma će ovog puta moći da dobiju "sjajnih" 600 miliona evra!
Možda ipak pre krenu sa prodajom dela EPS-a, za koji tvrde da vredi 12 milijardi evra?
Amin!

Сигнали инвеститорима би пре свега требало бити деловање српских власти а не само програм ММФ

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=20464

Gligorov: Srbija na početku bankrota


| 20. 08. 2012. - 13:09h | Komentara: 6

Istraživač bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je da je Srbija već na početku procesa bankrotstva, zbog toga što ne može da servisira dugove na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu, ali da bankrot ne mora imati loš ishod, a kakav će ishod imati zavisiće od aktuelne vlade.

Kada je reč o obavezama prema inostranstvu, obično se može reći da se zemlja nalazi u pretkriznoj ili kriznoj situaciji ukoliko traži stand by aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). To je prvi korak u procesu koji bi se mogao poistovetiti sa procesom bankrotstva, izjavio je Gligorov u intervjuu Radiju Slobodna Evropa.

<p>Zemlja koja traži stand by aranžman sa MMF, odnosno, pozajmicu od MMF, praktično se nalazi u stanju početne faze bankrotstva, objašnjava on. Međutim, kako ističe, bankrotstvo je proces, koji ne mora da se završi rđavo.

- U načelu ideja i jeste da MMF priskače u pomoć, kao štobankrotiranom preduzeću može da priskoči u pomoć država. U toj situaciji ide se po programu mera koji se sklopi sa idejom da se na kraju programa zemlja vrati na komercijalno tržište - objašnjava Gligorov.

Mogu očekivati i dalja smanjenja rejtinga Srbije

Ako program mera ne uspe, navodi on, sledeći korak je reprogram dugova, korak iza toga je eventualni otpis određenog dela duga... To čini proces bankrotstva.

- Kada se kaže da se Srbija nalazi na korak od bankrotstva, to znači da se ona nalazi u situaciji da mora da traži finansijsku pomoć MMF, s tim da su izgledi, prema rejtingu agencije Standard and Poor’s - da se taj aranžman s MMF relativno brzo obezbedi mali ili, bar, nisu dovoljno dobri, tako da se zemlja nalazi u posebno rđavoj situaciji jer mora da traži alternativne izvore finansija, s obzirom da proces pregovaranja s MMF može i da se oduži - ukazao je Gligorov.

To opet znači da zemlja može da zapadne u situaciju da ne može u tom periodu da izvršava svoje međunarodne obaveze, što je bankrotstvo. Prema rečima Gligorova, zbog toga je agencija Standard and Poor’s smanjila rejting Srbiji i zbog toga nagoveštavaju da se mogu očekivati i dalja smanjenja rejtinga.
Prema rečima Gligorova, vlasti Srbije računaju i na to da traže pare od suverenih kreditora, dakle, od država, ali i tu se postavlja pitanje šta će se tražiti kao kolateral jer kad države traže pare u zajam, čak i od prijateljskih zemalja, to obično znači da moraju da daju i neku zalogu tim državama- kreditorima.

- Rekli su, da će da traže od Rusa da se taj neki zajam za infrastrukturni projekat koji je obećan još pre dve godine a još se ne realizuje, praktično pretvori u zajam državi, ali, koliko vidim, u Vladi nema saglasnosti o tome. Ista stvar je i sa drugim zajmovima, pominje se Kina - dodao je on.

Jedine „džabe“ pare iz EU uslovljene sporazumom sa MMF

- Jedine „džabe“ pare su pare koje bi mogle doći od EU, ali one su uslovljene sporazumom sa MMF. To je novac iz takozvanog Fonda za makroekonomsku stabilizaciju ili pomoć. To, doduše, nisu velike pare, ali Srbija je to već koristila i mogla bi i dalje da koristi na osnovu sporazuma sa MMF - zaključio je Gligorov.

On napominje da MMF ne gleda sa odobravanjem na ideje vlasti o tome kako nameravaju da rešavaju fiskalne probleme, tako da se ne može znati šta će biti odgovor MMF sve dok Beograd pred tu instituciju ne izađe sa konkretnim predlogom.

U ovom trenutku, međutim, koliko sam u stanju da vidim, dodaje Gligorov, taj program još uvek ne postoji, a čak se i ne najavljuje se pre septembra, što znači da pogodba sa MMF nikako ne može da bude gotova pre decembra ili januara iduće godine.

Kada mozemo ocekivati novi aranzman sa MMFom, valjda ce on uticati da se kurs smiri na neko malo duze vreme?

Cucla ::

Kada mozemo ocekivati novi aranzman sa MMFom, valjda ce on uticati da se kurs smiri na neko malo duze vreme?

Pa zar kurs ne miruje već više od mesec dana ?!?

Citat :

MMF će najverovatnije zahtevati dalju privatizaciju preduzeća, među kojima su ''Telekom Srbija'', Aerodroma ''Nikola Tesla'', Energoprojekt, rekao je ekonomista Mlađen Kovačević.

Izvor Novosti

Momir ::

Citat :

MMF će najverovatnije zahtevati dalju privatizaciju preduzeća, među kojima su ''Telekom Srbija'', Aerodroma ''Nikola Tesla'', Energoprojekt, rekao je ekonomista Mlađen Kovačević.

Izvor Novosti

Taj je mnogo jak ekonomista. On je pocetkom 2009. tvrdio da ce kurs do kraja godine da bude 120-130 dinara

Динкић: Почетак преговора са MMф-ом у маjу

Citat :

Hrvati: Preporuka MMF-a je suluda
Zagreb -- Hrvatski sindikati pozivaju odgovorne da se ogluše na ''neprimerenu i suludu'' preporuku MMF-a o povećanju uslova starosne granice za penziju sa 65 na 67 godina

''U uslovima u kojima je očekivano trajanje života u Hrvatskoj osetno niže nego u zemljama EU, u kojima mladi ljudi po završetku školovanja odlaze na berzu rada ili u inostranstvo, Hrvatskoj ne može pomoći produženje radnog veka, nego isključivo zapošljavanje i to 600.000 ljudi u realnom sektoru'', navodi se u saopštenju.

Ako u Vladi ne bude dovoljno razuma i pameti, bojimo se ponavljanja scenarija zemalja koje su slušajući preporuke MMF-a o štednji pridonele upravo produbljivanju vlastite krize, zaključuju hrvatski sindikati.

Povodom preporuka MMF-a oglasili su se i Hrvatski laburisti koji su istakli da se ne čude s obzirom na to da "ništa drugo osim rezanja penzija, povećavanja starosne granice za odlazak u penziju, rezanja troškova plata i privatizacije javnih dobara MMF kao predstavnik neoliberalnog kapitalizma nije u stanju da smisli".

A oni se ponadali da čim udju u EU ima da teče med i mleko...
E, pa neće moći!!!

BEOGRAD - Srbija nije blizu bankrota jer ima devizne rezerve i moći će da finansira svoje obaveze, ali nas brine trend i pozitivan stav međunarodnih kreditora u odnosu na Srbiju mogao da bi se promeni ako se minus u kasi bude povećavao, rekao je za šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor.

Prema njegovim rečima, samo smanjenje ili zamrzavanje plata i penzija neće spasiti Srbiju, ali imajući u vidu da ti izdaci čine više od 50 odsto rashoda budžeta, ne vidi se kako bi se minus u kasi smanjio, ako se ta mera ne uzme u obzir.

To svakako neće biti popularna mera, ali je ona neophodna da bi se smanjio budžetski deficit, istakao je Brefor, dodavši da je u ovom trenutku trend jasan.

Na početku godine najavljivan je minus od 3,6 odsto, a MMF je procenio da bi do kraja godine on mogao da bude osam odsto ako se nešto ne preduzmje, a Srbija to sebi ne može da priušti, istakao je Brefor.

On naglašava da izbor nije veliki, jer u ovom trenutku malo toga može da se uradi na prihodnoj strani budžeta, pa tako ostaje samo da se vidi šta je moguće da se uradi na rashodnoj strani.

Predložili smo, kazao je Brefor, da deo finansijske dispiline preuzmu i opštine, tako što bi na lokalu kontrolisali nivo plata i zaposlenost u javnom sektoru, uz smanjenje subvencija i povećanje efikasnosti javnih preduzeća.

Direktor Svetske banke u Srbiji veruje da su mere koje predlaže "veoma urgentne" i što pre se primene, pre će se videti rezultati.

Ohrabruje nas što vlada raspravlja o njima i podstaći ćemo je da ih primeni već u junu, a ne u septembru, kazao je Brefor.

Friz ::

Kritike na račun neoliberalnog kapitalizama do skora su izgovarali samo teoretičari, filozofi i intelektualci. Sve je, dakle, počinjalo i završavalo se u teoriji. Nešto se, međutim, menja i u praksi. Države koje su poštovale pravila liberalne ekonomije i koje su slušale savete MMF-a polako shvataju da taj put ne vodi nigde drugde osim u sve dublju krizu. Tako su ih okolnosti naterale da osluškuju šta govore kritičari i da njihovu teoriju sprovode u praksu.

Za sada su predvodnice tog novog talasa Argentina i Island, dve države koje imaju gorka iskustva s liberalnim konceptom ekonomije. Sigurno je da će biti sve više država koje će menjati svoju ekonomsku politiku, jer je to izgleda jedini recept da se izađe iz mraka.

Demokratski princip

Iako je zemlja sa malo stanovnika, oko 320.000, Island se hrabro pobunio protiv neoliberalnog kapitalizma i pored ozbiljnih upozorenja MMF-a i ostalih svetskih finansijskih institucija, koje čak prete izolacijom toj zemlji. Građani i vlast jedinstveni su u borbi za demokratiju, i odličan su primer borbe za očuvanje suvereniteta jedne zemlje.
Na referendumu, koji je čak dva puta sproveden po pitanju obaveze plaćanja dugova privatnih banaka, više od 90 odsto Islanđana poručilo je da im ne pada na pamet da plaćaju dugove banaka. Tako je nedvosmisleno u prvi plan stavljen temeljni princip demokratije da narod sam odlučuje o svojoj sudbini.

Island je 2008. zbog finansijske krize bio na kolenima. Koliko je stari sistem bio nakaradan pokazuje i činjenica da su pre kolapsa 2008. islandske banke imale 500.000 klijenata u državi koja ima skoro duplo manje stanovnika. Kada su Islanđani videli gde sve to vodi i kada su doživeli bankrot promenili su kurs i od tada se zemlja neverovatno dobro oporavila. Pre svega jer su radili sve ono što ne čine države pogođene krizom u ostatku Evropske unije.

Predsednik Islanda Olafur Grimson kaže da se zemlja oporavila tako što je promenila mehanizam odlučivanja. Kao drugi faktor navodi da se nisu pridržavali tradicionalnih recepata za suočavanje s ekonomskom krizom.

„Dozvolili smo da banke propadnu. Po čemu se banke razlikuju od firmi? I to su privatne firme. Ako prave velike greške, moraju da bankrotiraju. U suprotnom bankama se signalizira da mogu poslovati s velikim rizicima. Ako imaju uspeha nagrađuju se kraljevski, ako nemaju uspeha porezni obveznici plaćaju račun. Island je mala zemlja koja ima svoju valutu, nije članica evrozone. Pogledajte Grenland, Island, Veliku Britaniju, Norvešku, Dansku i Švedsku – sve te zemlje nisu uvele evro. Većina država na severu odlučila se za drugačiji put, i njima je tako bolje“, kaže Grimson, i poručuje da bi iskustvo Islanda zaista moglo biti signal za sve ostale države da ponovo razmisle o odlukama u poslednjih 30 godina.

Pre 2008. godine Island je bio raj za štediše iz Velike Britanije, Holandije, Belgije i mnogih drugih država. Imali su povoljnu kamatu na štednju, nudili su povoljne kredite i u kratkom roku omogućavali bankama veliku zaradu. Ali sve to trebalo je vratiti. Tri vodeće komercijalne banke „Glitnir“, „Landsbanki“ i „Kaupting“ preuzela je država nakon što su u oktobru 2008. propale za bukvalno sedam dana.

Zemlja se našla pred dva izbora: ili da spasava banke ili da ih ostavi da propadnu, što bi značilo da štediše ostaju bez svega. Građani su se odlučili za drugu opciju jer nisu hteli da vraćaju dugove banaka. Vlada ih je podržala. Otpisivala je dugove onim domaćinstvima kojima je iznos premašivao 110 odsto ukupne imovine, banke su otpisale zajmove u iznosu od 13 odsto ukupne domaće proizvodnje, i uz to je Vrhovni sud doneo odluku da su krediti s valutnim klauzulama nezakoniti, što je značilo da građani više nisu morali da pokrivaju gubitke domaće valute. Sve to donelo je sjajne rezultate. Samo u 2011. BDP je porastao za 2,9 odsto.
Analitičari kažu da Islandu tek predstoji period blagostanja, kriza je iza njih, ekonomija je stabilna, građani su odahnuli nakon što su jedno vreme mukotrpno radili, štedeli i svi zajedno pomogli da se zemlja spasi.

Uništeni mit

Argentinska priča dogodila se nešto ranije. Ta južnoamerička država proglasila je bankrot u decembru 2001. Tada se našla u najgoroj dužničkoj krizi u istoriji, ali je uspela da se oporavi. Argentina je prestala da sluša savete međunarodnih finansijskih institucija i da primenjuje korporativni recept rigoroznih mera štednje koje se danas primenjuju u evrozoni. U reformu su krenuli iz dubokog minusa. Tada je ta država dugovala čak 93 milijarde dolara. Kao i Island, Argentina se okrenula sebi i uspela da se preporodi.

Ta država je devedesetih slušala sve savete MMF-a, kako često kažu bila je najbolja učenica fonda, i propala je. MMF ju je ostavio na cedilu. Potom je od 2003. do danas, dakle za samo 10 godina, Argentina sama, bez pomoći međunarodnog finansijskog tržišta, povećala svoj BDP za 90 odsto. To je najveći rast u istoriji tržišta i ekonomije.

Argentina je uspostavila unutrašnje tržište, ne ispuštajući iz vida odgovornu socijalnu politiku. Platila je dug MMF-u i reprogramirala ga je dva puta, 2005. i 2010. Čak 93 odsto kreditora pristalo je na reprogramiranje i svi oni isplaćeni su bez pomoći spolja.

Argentinska predsednica Kristina Fernandes de Kirhner vodi državu u suprotnom pravcu od zemalja koje se trenutno bore s krizom. Uz to ona je čak i radikalniji kritičar MMF-a od islandskih političara.
„Uništili smo mit o nužnosti spoljnog zaduživanja i posredništva, što nas je i dovelo do bankrota 2001. Mislim da je to pravi razlog besa MMF-a. Argentina je kost u grlu globalnog pljačkaškog finansijskog sistema.

Mi smo restrukturirali naš dug i sve uredno platili bez ičije pomoći. Stopa nezaposlenosti u Argentini je 6,9 odsto, imamo najviše prosečne plate u Latinskoj Americi i najveću kupovnu moć, uzimajući kao odrednicu američki dolar. Godine 2003. naš javni dug iznosio je 166 odsto BDP-a, i to 90 odsto u stranoj valuti. Danas je javni dug Argentine 14 odsto snažnog BDP-a i samo 10 odsto je u stranoj valuti“, navodi Kirhnerova.

Ona je napisala da je MMF stvorio tržište na temelju socijalne isključivosti i politike sukobljavanja, kao i da je licemerno usvojio Deklaraciju o nepoverenju protiv Argentine zbog navodnog lažiranja statističkih podataka o inflaciji, BDP-u i ostalim ekonomskim pokazateljima. „Gde je bio MMF, pa da nije mogao da vidi krize u svetu? Gde je bio kada se, budući da sve znaju, naočigled svih špekulisalo na tržištima kapitala? Gde je bio jedan o njegovih bivših direktora Rodrigo Rato kada je ’Bankia’, banka koju je on vodio, morala da zatraži ’pomoć’ od milijardu evra da ne bi propala?

U Španiji je danas 26 odsto nezaposlenih, uglavnom mladih. Nemaju ni posao ni stan. Koje statistike MMF-a govore o tim tragedijama?“, napisala je Kirhnerova.
Ona se dalje pita koji su to parametri i procedure kojima MMF analizira zemlje na ivici bankrota, koje se i dalje zadužuju, a čiji narodi gube svaku nadu u bolje sutra.

„Zemlje u usponu koje ne podržavaju globalnu ekonomsku politiku MMF-a u poslednjih 10 godina moraju da plaćaju štetu koju su drugi napravili. Takođe MMF nikada nije sankcionisao pojedince koji su se strahovito obogatili na tuđ račun, što je i dovelo do svetskog ekonomskog sloma. Uprkos svim činjenicama sankcije su uvedene Argentini, a ne pravim krivcima“, zaključila je Kirhnerova.

https://www.aikb.net/t283-sta-je-kapitalizam
Odlican tekst!