BLOOMBERG NEWS

Prema izveštaju jedne od najvećih međunarodnih računovodstvenih kompanija na svetu PwC, lista svjetskih ekonomskih sila u 2050. godini će izgledati ovako:

1. Kina
2. Indija
3. SAD
4. Indonezija
5. Brazil
6. Rusija
7. Meksiko
9. Nemačka
10. Ujedinjeno Kraljevstvo

Čak će i relativno male ekonomije poput ekonomija Vijetnama, Filipina i Nigerije zabeležiti velike skokove na rang listama u naredne tri decenije, navodi se u izveštaju PwC-a.

Prognoze o listi svetskih ekonomskih velesila u 2050.g. su veoma problematične jer su prevashodno zasnovane na ekonomskim prognozama, indeksima, pukoj ekstrapolaciji zasnovanoj na ekonomskim modelima a koji prenebregavaju skoro sve druge faktore koji značajno deluju na sve države i nacije. Ekonomisti spadaju u brojne profesije koji vide samo jednu stranu stvarnosti, svoju-ekonomsku, ali ako je za utehu, takvi su i mnogi drugi, pravnici, inženjeri, psiholozi, umetnici...sve uski specijalisti pa utoliko i nepouzdani za širu i valjanu sliku stvarnosti.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda, cena hrane u februaru najveća je u poslednjih šest godina i veća za 16 odsto u odnosu na prosek 2014-16. godine.

Cene hrane su na početku pandemije pale, ali je nakon toga usledio veliki porast.

Od juna prošle godine cene su u konstantnom rastu, a u februaru je taj rast iznosio 22,9 odsto.

U tom periodu cena ulja skočila je za čak 60,8 odsto, a žitarice za 29 odsto.

Nurijel Rubini, ekonomista poznat pod nadimkom Dr. Propast zbog svojih pesimističnih stavova o tržištu, rekao je da su tržišta "izuzetno mehurasta" i da učesnici "previše rizikuju".

U situaciji smo kada su finansijska tržišta izuzetno "penasta". U naprednim ekonomijama imamo ili nulte stope ili negativne stope. I vidimo široku penu, mehuriće, preuzimanje rizika - naveo je on.

Rubini je primetio da berza kreće ciklično prilagođenim odnosima PE "koje nismo videli od 1999. ili 2000. godine kada je došlo do pucanja balona", piše Telegraf Biznis.

On misli da je sada balon vidiljv na kriptovalutama i hedž fondovima.

Na pitanje šta bi moglo da bude inicijalna kapisla koja bi dovela do toga da taj balon pukne na nekom od tržišta, Rubini je istakao da eksperiment FED-a i Ministarstva finansija masovnih fiskalnih i monetarnih podsticaja može dovesti to toga da se ekonomija pregreje.

Ekonomista je rekao da ako prinos na desetogodišnje obveznice poraste iznad 2 odsto do kraja godine, to bi prouzrokovalo rast stvarnih prinosa, i mogao bi da bude "šok koji zapravo pogađa tržišta kapitala u SAD i globalno".

Rubini je takođe rekao da bi u naredne dve ili tri godine mogli da se vide "nizovi negativnih šokova u ponudi" koji bi mogli da dovedu do "inflacije, a zatim i stagflacije".

Profesor sa Njujorškog univerziteta primetio je da tenzije između SAD-a i Kine, "deglobalizacija" i starenje stanovništva u naprednim ekonomijama mogu "smanjiti potencijalni rast" i "povećati troškove proizvodnje", što dovodi do porasta inflacije "znatno iznad ciljeva centralnih banaka".

On dalje tvrdi da bi visok nivo privatnog i javnog duga doveo do "finansijskog kraha" ako bi to učinili, prenosi Telegraf Biznis.

Rubini je komentarisao i nedavnu propast fonda Archegos, i naveo da će verovatno još jedna porodična kancelarija eksplodirati s obzirom na preuzimanje rizika na trenutnom tržištu.

Više od 400 finansijskih kompanija u Velikoj Britaniji premjestilo je aktivnosti, radnike i ukupno hiljadu milijardi funti (1.400 milijardi dolara) imovine u Evropskoj uniji zbog Brexita, a najgore tek slijedi, pokazalo je istraživanje savjetodavne kuće "New Financial".

"Mislimo da su te procjene konzervativne i očekujemo da će brojke s vremenom rasti. Na kraju krajeva, tek smo na završetku početne faze Brexita", zaključak je istraživanja objavljenog u petak.

Evropska unija nije bila široke ruke prema Britaniji u pitanju direktnog pristupa tržištu finansijskih usluga, koje od januara nisu uključene u trgovinski sporazum Unije i Ujedinjenog Kraljevstva.

"Pristup vjerovatno neće odražavati susretljivost pa je možda bolje da se sektor pomiri sa štetom vezanom za Brexit i usredsredi se na podešavanje okvira u Britaniji kako bi bolje odgovarao jedinstvenoj prirodi britanskog sektora finansijskih usluga", sugerišu autori studije.

Iz Britanije se preselilo ukupno 440 kompanija, više nego što se očekivalo i znatno više nego što je pokazalo istraživanje "New Financiala" iz 2019. godine, kada ih je otišlo 269. U savjetodavnoj kući procjenjuju da ih je zaista otišlo više od 500.

Najprivlačniji je Dablin

Najviše ih je otišlo u Dablin, ukupno 135. Slijedi Pariz, gdje su otišle 102 firme, Luksemburg ih je privukao 95, Frankfurt 63, a Amsterdam 48.

"Preraspodjela njihovih aktivnosti širom Evropske unije vratila je sat nekih 20 godina unazad", zaključuju autori istraživanja.

Banke su premjestile ili premještaju preko 900 milijardi funti imovine iz Britanije u EU, a osiguravatelji i menadžeri imovine prenijeli su preko 100 milijardi, smanjujući poresku osnovicu u Velikoj Britaniji.

"Očekujemo da će Frankfurt dugoročno biti 'pobjednik' kada se radi o imovini, a Pariz će na kraju biti najveći dobitnik u pogledu radnih mjesta", procjenjuju u "New Financialu".

Amsterdam je u januaru Londonu preoteo poziciju najvećeg evropskog centra za trgovanje akcijama i ta činjenica najvidljivije odražava uticaj Brexita na sektor finansija.

Sutra počinje dvodnevni sastanak američkog Federalnog komiteta za otvoreno tržište na kojem bi trebalo da bude donijeta odluka o povećanju kamatne stope Fed-a.

Navodno kamate ce biti povecane sa 0,50% na 0,75%

Na trgovanju u Moskvi do 8:43 časova po srednjoevropkom vremenu, rublja je ojačala za 2,0 posto prema dolaru na 69,53 rublje, nakon što je u ranim satima jutros dostigla 68,6250 rubalja za dolar, što je njen najviši nivo od juna 2020, prenosi Rojters.

https://www.investing.com/currencies/usd-rub  

6.57%    66.3 rubalja za dolar

Nikolaj3 ::

https://www.investing.com/currencies/usd-rub  

6.57%    66.3 rubalja za dolar

Može li običan Rus da ode u rusku banku u Moskvi, donese svoje rublje i kupi dolare po tom kursu?

Koliko ćuh, ne može, tako da je to sve na klimavim nogama. dobro je (za njih) što Rusi imaju energente i hranu, ali što bi rekli matematičari, to je potreban ali ne i dovoljan uslov. Posle ovoga što su napravili u Ukrajini, stvari za Rusiju ne idu i tek neće ići u povoljnom pravcu.

Rublja, koja je u prvim danima rata pala na rekordno nizak nivo, ove sedmice se vratila na najviši nivo od početka 2020.

Prodavnice prehrambenih proizvoda u Moskvi su i dalje pune hranom, doduše po znatno višim cenama, a prihodi od prodaje nafte i gasa nastavljaju da se slivaju u budžet, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

"Svima ponestaje rezervnih delova, izvozna tržišta su nestala, mnoge kompanije ne mogu da nastave proizvodnju", rekla je Ribakova, navodeći dokaze iz nedavnog izveštaja ruske centralne banke.

Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi saveznici zabranili su izvoz u Rusiju ključne tehnologije, kao što su mikroprocesori – ili čipovi – koji se koriste u proizvodnji mnogih industrijskih proizvoda, uključujući automobile i avione.

https://www.b92.net/biz/vesti/svet/poteskoce-pred-ruskom-privredom-ponestaje-rezervnih-delova-2151071

RUSKA EKONOMIJA JE PONOVO NA NOGAMA: Ugledni "Ekonomist" navodi - rublja je snažna kao i pre početka Specijalne operacije u Ukrajini.

Poslednji podaci potvrđuju da se ruska privreda odupire predviđanjima koji su najavljivali njen kolaps - navodi ugledni britanski medij.

https://www.novosti.rs/ekonomija/vesti/1115103/ekonomist-velika-britanija-rublja-rusija-sberbank-ekonomija-rat-ukrajini

Građani Austrije jednokratno će dobiti nekoliko stotina evra pomoći zbog inflacije.
Oni koji imaju niska primanja i nezaposleni dobiće po 300 evra, a potom će svi stanovnici dobiti po 500 evra. Biće uplaćeno i po 250 evra za svako dete.
Ukupan paket pomoći građanima vredi šest milijardi eura, objavio je nedavno Blumberg, prenosi Poslovni dnevnik. Osim toga, do 2026. godine planirane su poreske olakšice u iznosu od 22 milijarde evra.

Izazovu li američke i evropske sankcije ruski osvetnički rez u isporuci nafte, globalne bi cene tog energenta mogle dostići nivo od 380 dolara po barelu, upozoravaju analitičari američke investicijske banke JP Morgan Chase.

Rusija bi si, s obzirom na svoju snažnu fiskalnu poziciju, mogla priuštiti, ocenjuju, da smanji dnevnu proizvodnju za 5 miliona barela bez da njena država pretrpi preveliku štetu, napisali su analitičari, a prenosi Bloomberg. Međutim, za veliki deo ostatka sveta taj bi potez mogao biti strašan.

Nestanak 3 miliona barela nafte dnevno sa svetskog tržišta mogao bi cenu na londonskoj burzi dovesti na 290 dolara po barelu, dok bi najcrnji scenarij smanjenja od 5 miliona barela vodio ceni od 380 dolara.

Prema izveštaju američke banke, ukoliko svetska ekonomija uspori ka nivou recesije, cena bi mogla da padne na 65 dolara do kraja ove godine, odnosno na 45 dolara do kraja sledeće, a za takav ishod Citigroup daje šansu od oko 10 procenata.

Ipak, nešto veća šansa, i to od 50 odsto, daje se za nešto blaže smanjenje cene sirove nafte. Prema ovom predviđanju, barel nafte Brent bi do kraja godine trebalo da košta oko 85 dolara, što je oko 20 procenata jeftinije od aktuelne cene. Kako navodi Citigroup, u slučaj recesije, povećava se broj nezaposlenih, dok brojne kompanije odlaze u bankrot, što smanjuje potrebe za energijom. Višak energenata, poput sirove nafte, se nagomilava, što tera proizvođače da ga prodaju po znatno nižoj ceni.

Pored toga, Citigroup ima još jedno predviđanje. Ukoliko bi Evropska unija u potpunosti obustavila uvoz energenata iz Rusije, to bi moglo da dovede to povećanja cene sirove nafte na 120 dolara po barelu, a za ovaj ishod američka banka daje šansu od 30 procenata. Sa druge strane, brojni analitičari smatraju da će cena barela nafte krajem godine biti oko 100 dolara, što je nivo na kom se trenutno nalazimo.

London je dodao naftu i ugalj na svoju listu zabranjenog uvoza iz Rusije, navodi se u saopštenju za izvoznike koje je objavilo britansko ministarstvo spoljne trgovine. „Ovim amandmanom se zabranjuje uvoz nafte i naftnih derivata, uglja i proizvoda od uglja i zlata, kao i nabavka, snabdevanje i isporuka, direktno ili indirektno, ove robe. Takođe je zabranjeno pružanje tehničke pomoći, finansijskih usluga i sredstava i brokerskih usluga u vezi sa ovom robom“, navodi se u saopštenju.

Zabrana uvoza uglja iz Rusije stupiće na snagu 10. avgusta, što se poklapa sa datumom početka zabrane uvoza ruskog uglja od strane EU.

Zabrana uvoza nafte stupiće na snagu 31. decembra.

Pored toga, ranije najavljena zabrana uvoza ruskog zlata u Veliku Britaniju stupila je na snagu u četvrtak, 21. jula, navodi se u obaveštenju.

Britanska vlada je u aprilu zabranila uvoz srebra i kavijara iz Rusije, kao i gvožđa i čelika.

https://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=137798

California Poised to Overtake Germany as World’s No. 4 Economy


He’s not wrong. California’s economy has proven relatively resilient, first through the pandemic and now through the current period of elevated inflation. So much so, that the Golden State’s gross domestic product is poised to overtake Germany’s as the fourth largest in the world after the US, China and Japan. It had already leapfrogged Brazil (No. 7) and France (No. 6) in 2015 and supplanted the UK (No. 5) in 2017. Although many of California’s current figures won’t be published until 2023, estimates suggest the state may have already caught Germany, with at least one forecast implying California is ahead by $72 billion when considering the state’s recent growth rate.

Замрзавање 300 милијарди долара руских девизних резерви у оквиру санкција, како каже Шилс, довело је до тога да се незападне нације запитају да ли је паметно да се везују за долар, када то америчке и западне владе могу да конфискују било када.

Najlošija godina na Wall Street-u od 2008.

Američke akcije su pale u petak dok su investitori obavili svoje poslednje trgovine u najgoroj godini za tržište od finansijske krize 2008. usred sve većeg straha od recesije.

Dau Džons je skliznuo za 280 poena, ili 0,8%, poslednjeg trgovačkog dana ove godine, i završio u padu za preko 9% u 2022. godini. Standard and Poor’s u petak je oslabio za 1,1% i izgubio skoro petinu vrednosti tokom godine, dok je Nasdaq (Nasdek) u petak pao 1,4%. Tehnološki indeks je opao za više od trećine vrednosti za godinu dana.

Tri glavna indeksa završila su svoju najgoru godinu od 2008. godine, jer su rastuća inflacija i agresivno povećanje stope američkih Federalnih rezervi ugrozili rast i opteretili raspoloženje investitora.

Inflacija u SAD je ove godine dostigla maksimum u četiri decenije, a potrošačke cene su porasle za preko 9% tokom leta na godišnjem nivou. Stopa inflacije je usporila krajem godine.

Međutim, stručnjaci očekuju da će ostati iznad nivoa pre pandemije i veruju da će biti potrebno nekoliko godina da se rast cena vrati na nivo iz 2019. godine.

U međuvremenu, iako neki investitori očekuju da će naredna godina biti najava oporavka tržišta, mnogi drugi upozoravaju da bi akcije mogle da dosegnu nove minimume 2023.

Prošle godine je oko 100.000 radnika Mercedesa dobilo bonus od 6.000 evra, čime ih je uprava nagradila za profitabilnu 2021. godinu. Sledeći tu praksu, uz relativno uspešnu prošlu godinu, Mercedes je ove godine odlučio da radnicima isplati rekordan bonus od čak 7.300 evra, što je više od trenutnog maksimalnog iznosa isplate od 6.465 evra.

Ovaj nemali iznos dobiće na račun oko 93.000 radnika. Iznos i isplatu bonusa dogovorili su uprava i sindikat, pa će biti isplaćen s platom za april.