Valjaonica bakra - VBSE

Nema ponude sve otislo...

Ima li nekih procena kolika će cena biti u ponudi za preuzimanju?

Jasno je da će Akcionarski fond prihvatiti bilo koju cenu, jer inače ne bi bilo najave za preuzimanje.

Koliko ja kapiram, ovi sad kupuju ostatak akcija, da bi firmu potom prodali Kinezima koji su preuzeli rudnik Bor.

Ako se ja dobro secam, Akcionarski fond je uvek trazio cenu koja je 20-30% veca od trenutne trzisne cene kako bi prodao svoje akcije...Sa ovim ciscenjem table i +30% mislim da ce ta cena biti u ponudi oko 2800 rsd. Dovoljno je da oni prodaju i vecinski ide na 90%+ i ide prinudnui. E sta ce posle oni sa firmom to je pitanje...

Posto akcija nije likvidna ,cena u ponudi bice ili obracunska (2.682) ili procenjena fer vrednost. Neverujem da ce procenjena biti nesto znacajno veca od obracunske. A uvek postoji i mogucnost dogovora "ispod zita". Ubrzo cemo da saznamo. Nazalost jos jedna akcija koja je imala perspektivu , odlazi sa belexa.

Šta sad da bude "ispod žita" kad država (Akcijonarski fond) ima tih kljućnih 9,x%?

Kako da sad državi daju nešto ispod žita?

Nemora država da dobije ništa, dovoljno je da dobije onaj ko upravlja njenim akcijama ...da postoji i drugi izraz za to. Ovde ili vec postoji neki dogovor sa akc.fondom ili se vecinskom mnogo žuri da zaokruži vlasnistvo (verovatno radi dalje prodaje). Danas je bilo potvrde cene sa poslednjeg trgovanja , što može da bude dobar znak.
P.S. Pošto imam ovu hartiju naravno da bih voleo da cena u ponudi bude sto veca. Sve preko 3.500 bi me prijatno iznenadilo.

Promene: 25.10. - 15.11.2019. (T-2) ili 22.10. - 12.11.2019.

Promene: 15.11. - 04.12.2019. (T-2) ili 12.11. - 29.11.2019.

Promene: 04.12. - 07.12.2019. (T-2) ili 29.11. - 04.12.2019.

Promene: 07.12. - 28.12.2019. (T-2) ili 04.12. - 25.12.2019.

citat ::

Komisija za hartije od vrednosti podnela je krivične prijave protiv zastupnika ruske firme ZAAB.

Prijave su podnete zbog sumnje da su izvršili krivično delo ucene u pokušaju Valjaonice bakra a.d. Sevojno, rekao je predsednik Komisije Zoran Ćirović za "Blic'.

On je naveo da su kirivične prijave Prvom osnovnom tužilaštvu podnete u utorak protiv bračnog para Miroslava i Maje Bojčić, zastupnika ZAAB-a.

Kako navodi "Blic", predstavnici ove firme u Srbiji su na berzi kupovali manjinske pakete akcija naših firmi, a zatim ucenjivali većinske vlasnike da otkupe deonice ZAAB-apo višim cenama od tržišnih.

"Komisija je uočila postojanje jednog broja lica, takozvanih porofesionalnih malih akcionara koji se učestalo pojavljuju u svojstvu malih akcionara u nizu firmi u kojima se očekuje ostvarenje zarade usled porasta cene akcija. Uočeno je, takođe, da se neki od tih malih akcionara ne libe da vrše različite oblike pritiska na većinske akcionare u cilju ostvarenja imovinske koristi", objasnio je Ćirović.

Kako navodi "Kurir" oni su vlasnicima Valjaonice Sevojno pretili da će "imati velike neprijatnosti" ako ne otkupe akcije manjinskih akcionara po 50 odsto višoj ceni.

U Komisiji je tom listu rečeno da su oni to napisali u imejlu upućenom vlasnicima Valjaonice što je glavni dokaz protiv njih.

"Prijavu je Komisija podnela posle istrage i to po službenoj dužnosti, a ne po prijavi Valjaonice bakra Sevojno. Dosad smo sumljali da se slično dešava u više firmi, ali nismo imali dokaze. Sad smo imali imejl koji su Bojičići poslali vlasnicima Valjaonice, a koji je zapravo iznuda u pokušaju. Veoma je važno da su u nelagodnoj situaciji bili stani investiroti u vreme kad su nam strana ulaganja preko potrebna", rekao je Ćirivić za "Kurir".

On navodi da je imejl poslat menadžerima britanskog i američkog investicionog fonda.

Kako piše "Blic", na meti grupe ZAAB, koja je registrovana na Devičanskim ostrvima, našla se i "Voda Vrnjci". Generalni direktor te firme za "Blic" je rekao da su njihova iskustva sa predstavnicima ZAAB-a losa i da su svi njihovi postupci od momenta kupovine akcija usmereni na rušenje te firme.

Ovo je staro, jos iz 2014. ali ne znam da li je o tome pisano na ovoj temi...

Promene: 28.12.2019. - 11.01.2020. (T-2) ili 25.12.2019. - 08.01.2020.

Promene: 11.01. - 25.01.2020. (T-2) ili 08.01. - 22.01.2020.

Prema stanju na tabli, ili nema nista od ponude ili ce biti jako niska

Ponude će izgleda ipak biti, a i cena izgleda neće biti tako niska. Ne verujem da ovi što su danas kupovali po ceni preko 3.000 pa do 3.398 nemaju već neki info.

Deniko ::

Ponude će izgleda ipak biti, a i cena izgleda neće biti tako niska. Ne verujem da ovi što su danas kupovali po ceni preko 3.000 pa do 3.398 nemaju već neki info.

  Cena u ponudi 2.700,00rsd


[You must be registered and logged in to see this link.]

Procenjena fer vrednost 2.700,00 din, fina lepa okrugla cifra -laka za računanje. Šta drugo reći nego samo KPMG !

Ovde se ne treba žuriti i pristati na ponudu, ako država proda, biće prinudnog otkupa, a to znači da akcionari koji prodaju "pod prinudom" nemaju troškove brokera i berze!!!

A ako deponujete akcije po ovoj ceni, platićete i brokersku i brzijansku proviziju.
MISLITE O TOME!!

Promene: 25.01. - 08.02.02020. (T-2) ili 22.01. - 05.02.2020.

Presli 90%

[You must be registered and logged in to see this link.]

Ode jos jedna firma sa berze, tj Open marketa...

Promene: 08.02. - 28.02.2020. (T-2) ili 05.02. - 25.02.2020.



itd..

Promene: 28.02. - 03.03.2020. (T-2) ili 25.02. - 27.02.2020.

Promene: 03.03. - 21.03.2020. (T-2) ili 27.02. - 18.03.2020.

Izveštaj sa održane skupštine:

[You must be registered and logged in to see this link.]

Izglasan prinudni otkup preostalih akcija.

Odlazak još jedne dobre akcije sa Belexa!!
Još jedan primer koja nikada nije isplatila dividendu, ali svima donela lepu zaradu (naravno ako ste kupovali na vreme).
Još jednom: nije sve u dividendi!!!
R.I.P.

Par pitanja u vezi sa troškovima prinudnog otkupa akcija:

Da li je istina da prilikom prinudnog otkupa akcija, sve troškove snosi prinudni otkupilac (u ovom slučaju EAST POINT METALS LTD)?

 Konkretno, ja sam pre prinudnog otkupa imao 50 akcija VBSE. Većinski akcionar (prinudni otkupilac) je uplatio mom brokeru 50 x 2700 = 135.000 dinara, a broker je na moj račun prebacio 130.801,50 dinara. Dakle, iznos mi je umanjen za 3.11%. U brokerskom društvu mi kažu da oni uzimaju 3%, a CRHoV 0.11%. Odavde zaključujem da bi mi se više isplatilo da sam deponovao akcije (tada bih imao manje od 2% troškova), nego što sam dočekao prinudni otkup. Koliko mi se čini, to u suprotnosti sa preporukama da je prinudni otkup povoljniji od prihvatanja ponude za preuzimanje, kako sam mogao pročitati u nekim postovima ovde, na forumu. Moguće je da ja nešto nisam dobro shvatio?

 Da li bi neko, ko je nekada doživeo prinudni otkup akcija (bilo kojih akcija, ne mora to biti VBSE), mogao  ukratko da prokomentariše ovu moju situaciju? Da li je tu sve regularno urađeno od strane prinudnog otkupioca, CRHoV-a, brokera... ? Ili tu nešto nije u redu?

Tuku se oko vlasništva firme....

Do sredine ove godine nije bilo jasnog signala da se sprema preuzimanje kiparske firme Ist point metals (EPM), koja je od početka prošle godine od većinskog postala stopostotni vlasnik Valjaonice bakra u Sevojnu, ali dve međusobno suprotstavljene struje, od kojih jednu predvode većinski vlasnik Desko Nikitović i Miroslav Aleksić, a drugu Nebojša Ćirić (bivši ministar privrede) i Nebojša Šaranović, vode sve žešći rat oko prevlasti i jedna drugu optužuju za otimanje kapitala.

Nikitović koji je predsednik Nadzornog odbora Valjaonice i jedan od dva direktora EPM-a, tvrdi da je tek u februaru ove godine saznao da EPM nije izmirio obaveze prema banci, dugovao je tromesečni iznos kamate po kreditu od tri miliona evra, ukupno oko 40.500 evra iako je na računu bilo novca za tu isplatu.

On je optužio Ćirića da je prikriveni vlasnik u EPM-u preko firmi Haramalka i Seba stara (ukupno 48 odsto udela) i da je namerno propustio rokove.

Inače, kredit je odobren kako bi EPM otkupio preostale akcije Valjaonice. Ugovor sa bankom u kojoj je direktorka Jelena Galić, supruga Nebojše Ćirića, sklopila je tadašnja direktorka EPM-a koja je kasnije podnela ostavku. Nikitović tvrdi kako nije znao da je tim ugovorom banka stavila zalogu na sve akcije zavisnog društva – Valjaonice, jer objašnjava da „nema poslovne logike kojom bi se opravdao teret na fabrici vrednoj 20 miliona evra zbog kredita od tri miliona“.

Istovremeno, približilo se i vreme za otplatu celokupnog duga i Nikitović je, pozivajući se na pandemiju i posledice koje je imala po rad kompanije, poslao banci 21. februara ove godine zahtev za reprogram kredita, na još godinu dana i sa predlogom da se kamatna stopa od šest spusti na pet procenta.

Međutim, banka je već sutradan proglasila potraživanje dospelim i istog dana prodala dug zajedno sa zalogama na akcije Valjaonice.

Potraživanje je otkupila firma Mega Waste Balkans, registrovana za sakupljanje neopasnog otpada, bez zaposlenih i prometa, sa gubitkom od dva miliona dinara u 2020.

Desetak dana kasnije, ta firma je promenila vlasnika – umesto izvesnog Vanje Gavrilovića preuzeo ju je Đorđe Jovanović i već 18. marta u privrednom registru bila je upisana zabeležba o postojanju zaloge na akcije Valjaonice.

Nedugo potom, Nikitović kaže da mu se obratio biznismen Nebojša Šaranović, vlasnik kiparske Kappa star limited. Kaže da mu je rekao kako je od Ćirića tokom juna otkupio 48 odsto akcija Haramalka i Seba stara u EPM-u kao i potraživanje po kreditu, čime je preuzeo zalogu na sve akcije Valjaonice. On je ponudio da otkupi Nikitovićev većinski paket, ali dogovor nije postignut.

Nikitović tvrdi da je „obezbedio novac za otkup potraživanja i uplatio ga preko takođe kiparskog Foverone holding limited, vlasnika Miroslava Aleksića“ ali Šaranović je, tvrdi, odbio da izda ispave o plaćanju koja je neophodna za skidanje zaloge.

Kaže i da mu je Šaranović pre dve večeri najavio kako će prodati akcije Valjaonice, vredne više od 20 miliona evra.

„Dao je nalog svojoj banci u Švajcarskoj da ne primi uplatu“, tvrdi on.

– Uvidom u poslovanje Valjaonice bakra konstatovana su brojna nenamenska trošenja koja nisu bila u funkciji unapređenja proizvodnje. Tako je samo po osnovu nepostojećih konsalting usluga godišnje isplaćivano preduzeću čiji je direktor Ćirić, u proseku, oko 800.000 evra godišnje. Ukidanjem ovih nepotrebnih i nepostojećih usluga ostvarili smo uštedu koja je omogućila 20 odsto veće zarade za 870 proizvodnih radnika. Drugim rečima, na štetu onih koji su tokom poslednjih godina najzaslužniji za ekonomski i finansijski oporavak, proizvodnih radnika, Ćirić je sam sebi isplaćivao milionske mesečne naknade za nepostojeće poslove i usluge, što će biti predmet krivične prijave protiv odgovornih lica – kaže za Danas Nikitović.

Ćirić negira optužbe i naglašava da je od 2014. učestvovao u radu EPM i Valjaonice zajedno sa Deskom Nikitovićem i timom ljudi koji su uspeli da prezaduženu kompaniju, pred bankrotom, dovedu do profitabilnosti, što obezbeđuje egzistenciju za preko 1.000 ljudi.

– Činjenica je to da je Nikitović od 2014. bio odgovorno i ovlašćenio lice u čitavoj grupaciji, konkretno predsednik Nadzornog odbora Valjaonice sa većinom svojih članova u tom telu. Ni jedna odluka nije mogla da bude doneta bez njegovog odobrenja jer je svako zaduživanje u upravljanje imovinom moralo, po Statutu, da prođe preko Nadzornog odbora. Takođe, on je jedan od dva direktora i jedini ovlašćeni na računu majka firme, kiparske EPM i to dominantan po osnovu vlasništva. Kako je moguće da se bilo kakva odluka donese bez njegovog znanja ako je sve vreme bio na čelu obe kompanije – pita Ćirić.

On kaže da mu sve liči na smišljenu medijsku kampanju čiji je cilj „pokrije“ sumnjive poteze Nikitovića na Kipru koje je povlačio bez konsultacija i saglasnosti drugog direktora a u suprotnosti su sa poslovnim interesima valjaonice, zbog čega su zaposleni jako uznemireni.

– Zbog toga je na Kipru podneta tužba, pretpostavljam i u Srbiji sa odštetnim zahtevom od preko dva miliona evra. Kako mi je rečenio, doneta je privremena mera koju je potvrdio i Vrhovni sud u toj zemlji, a kojom je Nikitoviću zabranjeno upravljanje imovinom ali postavlja se pitanje zašto je on kao direktor dodatno zadužio EPM za milionske iznose i stavio akcije Valjaonice pod zalogu u korist nepoznate kiparske firme. Zašto je to uradio? Ja to više nisam mogao da trpim i povukao sam se početkom juna, nisam hteo da učestvujem u tome. On je nedavno iz Valjaonice pokušao da izvuče tri miliona evra i da stavi neku zalogu, ali je generalni direktor odbio da potpiše takvu odluku. Nadzorni odbor u kiome ima većinu pokušao je da smeni direktora i rukovodstvo, ali su sva tri sindikata ustala i izvršenje takve odluke je sprečeno – kaže Ćirić i dodaje da ponašanje Nikitovića može da ugrozi poslovanje Valjaonice i egzistenciju preko 1.000 zaposlenih.

Ćirić tvrdi da su protiv Nikitovića podbnete tužbe na Kipru a veruje da će se proces premestiti i u Srbiju. Nikitović se za zaštitu obratio i predsedniku Aleksandru Vučiću, ali podneo je i prijavu Privrednom sudu u Beogradu sa predlogom da se odredi privremena mera kojom bi se do rešenja spora sprečila prodaja akcija trećim licima.

Na potralu suda najpre je bilo objavljeno da je privremena mera određena, ali je potom to „skinuto“ sa portala „Tok predmeta“ i umesto toga, objavljeno je rešenje kojim se od tuženog Šaranovića traži odgovor na tužbu. U Privrednom sudu, inače kažu da je skidanje obaveštenja sa portala „izuzetno teško“, a očekujemo da nam odgovore i šta se desilo u ovom slučaju.

Od banke dobili smo informaciju da su naša pitanja prosleđena nadležnoj službi, tako da očekujemo odgovor. A pitali smo da li je praksa da za odobreni kredit banka uzme zalogu sedam puta veću od vrednosti pozajmice, da se klijent ne obavestti da duguje za tromesečnu kamatu i da na predloženi reprogram ne dobije odgovor već se narednog dana proglasi kredit dospelim i istog dana proda potraživanje?

[You must be registered and logged in to see this link.]

Vlasnik Valjaonice Bakra, ko je on...