POLITIČKA DISKUSIJA

U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ Miran Pogačar, jedan od aktivista Združene akcije „Krov nad glavom“, koji je bio i uhapšen tokom demonstracija u Novom Sadu, najavljuje „vrlo skoro novu političku organizaciju u Srbiji“.

Objasnio je da je reč o „ljudima koji dolaze iz aktivizma”, koji „imaju plan”, kao i da je „platforma na kojoj će graditi politiku definisana, delom onim čime se do sada bavila Združena akcija, ali i kroz Deklaraciju o regionalnoj solidarnosti“ koja je nedavno objavljena.

Mirana je javnost upoznala kao studenta, 2017. godine, kada je predvodio, posle predsedničkih izbora, demonstracije „Protiv diktature“, a danas kaže da su se od tada „problemi u Srbiji umnožili“. U međuvremenu je završio fakultet i, kao i mnogima iz njegove generacije, posao mu je vezan za internet, „mada drugi i nije mogao da dobije“, ali to što „nema veze sa državom“ mu obezbeđuje „slobodu da radi šta želi, uključujući i to da protestuje“. Na samom početku razgovora rekao je da je otvoreno pismo 350 lekara „važno jer se deo struke oslobodio i da je to posledica i nedavnih protesta koji su ispostavili slične zahteve, poput smene Kriznog štaba i transparentnosti podataka o zarazi“.

лист Данас.....

https://www.blic.rs/vesti/politika/tajni-snimak-s-jutjuba-trese-opoziciju-nikola-jovanovic-otkriva-da-prelazi-u-djilasov/j028621

Kao ono :  menjam trabant za valburg uz doplatu, šifra govno za govno.  Šta reći.

Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović tvrdi da je ponovo pokretanje priče o Miladinu Kovačeviću pokušaj da se prikriju propusti u slučaju prebijanja u Novom Sadu,

a Olivera Zekić, nekadašnja glavna urednica lista Borba, koji je svojevremeno i obelodanio priču o Kovačeviću, kaže da Stefanović, umesto da se izvini građanima Srbije, ponovo pokušava da se iz svega izvuče
Zekić kaže da se iz tog razgovora Stefanovića za portal Nova može zaključiti da on nema nikakve veze sa aferom Miladin Kovačević, pošto je, u to vreme, bio, kako ironično primećuje Zekić citirajući Stefanovića, "samo zaposlen u Ministarstvu inostranih poslova".

Nekako se zadesilo, kaže Zekić, da je, baš tada, "morao tetki da odnese lek, pa pojma nema o čemu se uopšte i priča. Nije bio tu. Jok'''', dodaje Zekić.

Ona navodi ''da za tetku ne zna, ali da zna za strica":

- Mirko Kovačević, dakle stric, bio je generalni sekretar Ministarstva inostranih poslova, a ''samo zaposleni'' Borko je bio ''samo zaposlen'' kao šef kabineta ministra inostranih poslova, takođe neobaveštenog Vuka Jeremića. I, naravno, niti je Mirko imao bilo kakve veze sa celim slučajem, niti Vuk Jeremić, a kamoli Borko Stefanović, odsutni - navodi bivša urednica Borbe.

Pa nam je lepo, kako dodaje Zekić, Stefanović uz pomoć Nove, objasnio kako je sve to tamo neki konzul bio pod pritiskom majke Miladina Kovačevića, nije izdržao, pa izdao putnu ispravu, a onda ga je Borko odmah vratio u BG i kaznio.

- Divno. Samo Borko nije objasnio jednu sitnicu. Kada je vratio konzula (konzule) za Beograd? Da uporedimo datume? Da li je prvo vlada donela tajnu odluku o isplati milion dolara za saniranje posledica Miladinovog divljanja po Americi, da li je, takođe, prvo Borba objavila tekst o aferi, ili su prvo konzuli stigli u Beograd? - upitala je Zekić.

citat ::

1. Bitka za leš Demokratske stranke kao da nema kraja. Apsolutno je nejasno šta hoće „pobunjenici“ protiv Lutovca. Lutovac barem ume da kaže kuda bi sa strankom. S druge strane, „pobunjenici“ umeju da kažu samo da su protiv Lutovca. Reklo bi se da je Lutovčev greh to što nije izveo stranku na izbore. Ali, rezultati onih iz Demokratske stranke koji su na izbore ipak izašli, nedvosmisleno pokazuju da je Lutovac dobro procenio. Tako kao glavni greh Lutovca ostaje loša unutarstranačka kalkulacija: kao da nije do kraja prozreo s kim ima posla i sad će mu ti doći glave. Dobro bi bilo da Lutovac odoli i nekako sačuva stranku, ali je veliko pitanje da li je stranci ostao više ijedan život od mnogih koje je imala i tako olako proćerdala.

2. Da li čitalac može da zamisli o čemu razgovaraju učesnici sastanaka opozicije. Uđu u salu – Dobar dan – Dobar dan. I… Šta dalje kažu jedni drugima? Da ne mučimo čitaoca: sve što se posle sastanka pročita u medijima da se na sastanku govorilo, iscrpan je izveštaj sa tih sastanka. Dakle, ne razgovaraju ni o čemu. Ponavljaju na tim sastancima ono što su prethodno javno već rekli, da bi posle sastanka ponovili isto. Sastanak sam po sebi bi trebalo da bude vest, osvajanje medijskog prostora. Ali, to je možda mogla biti svrha prvog sastanka. Svaki sledeći je višak. Dok ne budu smislili šta da se dogovore i da onda to realizuju, najbolje bi bilo da se više ne sastaju. Mogu se čuti i telefonom – Vidi, ono što sam rekao pre neki dan za novine, to bih ti rekao na sastanku, pa pročitaj, da ne gubimo vreme.

3. Jedino što je jasno u „jasnom planu“ SSP-a jeste priznanje te stranke da ne vidi snagu u zemlji koja bi se uspešno suprotstavila režimu. Argument iz „plana“ otprilike je ovakav: bojkot je pokazao pravo lice režima, sada je na telima Evropske unije da reaguju. Ako ne reaguju, mi opet nećemo na izbore pod ovim uslovima. Loša vest za SSP – neće reagovati. Zalud se predsednik SSP-a poziva na makedonski scenario. Niti je on Zaev niti se SSP može porediti sa strankom Zorana Zaeva. Socijaldemokratski savez Makedonije se par godina ogorčeno borio protiv režima s Gruevskim na čelu, pre nego što je EU izvršila pritisak. Pod „ogorčenom borbom“ misli se na masovne i dobro organizovane izlaske na ulicu, kao i na jaku organizaciju sposobnu da izađe na izbore i kontroliše ih. SSP nema ništa od toga.

Umesto makedonskog, možda bi bolje bilo pogledati beloruski scenario – tamo ljudi već mesecima krvare na ulicama, ali izuzev stidljive podrške, zapravo nema prave pomoći i pritiska na režim Lukašenka. SSP, kako sada stoje stvari, nije u stanju ni da motiviše ni da mobiliše veći broj ljudi za jedan takav otpor režimu ovde. Ali, iz SSP-a poručuju – mi ćemo bojkotovati dok god nam neko drugi ne obezbedi uslove za slobodne i fer izbore. Dobro, čuli smo vas, bolje da nismo.

4. Dveri su sasvim druga i zapravo mnogo zabavnija priča. Da se ispod njihovih pet tačaka: „ti odlučuješ – obnova demokratije, ti kontrolišeš – pravna odgovornost, ti čuvaš – za zeleni patriotizam i novo selo, ti živiš – za novi grad po meri čoveka i porodice i ti ostaješ – ovo je zemlja za svu našu decu“, potpisala, recimo, Inicijativa Ne davimo Beograd, čitalac ne bi primetio ništa neobično. Kako je to rekao predsednik Dveri, to zaista jeste „moderan i dinamičan“ proglas. A pored toga i izrazito progresivan, pa kao takav nikako ne može biti „konzervativan“ kako bi Dveri htele da ga predstave. „Hrišćanska demokratija“ Dveri iz ovih pet tačaka jeste demokratija sama po sebi, a da li će biti i „hrišćanska“ – to će zavisiti isključivo od ličnih osećanja koju u nju budu učitali pojedinci.

Za sada, Dveri su – recimo, svojom inicijativom da se ulicama dodele imena četnika – daleko od tog „hrišćanskog“ elementa u svojoj priželjkivanoj demokratiji. Kao prepreka saradnji između Dveri i Ne davimo Beograd ne stoji dakle hrišćanstvo, nego su između njih stali – četnici.

.

"Човек" коме су украли пети октобар
https://twitter.com/Kisinder1/status/1312787127395135488/photo/1

Gradaonačelnik Šapca Nebojša Zelenović pozvao je "prodemokratsku opoziciju da se uključi u rešavanje kosovskog problema" i predložio da okretanje Zapadu bude stub spoljne politike, prenosi Nova S.

"To je moj predlog svim kolegama, predsednicima opozicionih stranaka. Zahtev državi i medjunarodnoj zajednici da udjemo u ovaj proces (rešavanja kosovskog problema). Nije dobro, niti je normalno, da veliki deo društva bude isključen iz ovog procesa", rekao je on.

On je dodao da njegov predlog za ujedinjenje gradjanske opozicije ima tri tačke, i to uvodjenje novih ljudi u politiku, fokus spoljne politike na Brisel i Vašington i uključivanje u rešavanje kosovskog pitanja.

"Prvo, novi ljudi u središtu politike; drugo, jedan stub spoljne politike, a to je Zapad. Zapad su i Brisel i Vašington. Tamo leži partnerstvo za dobar život gradjana Srbije. Treće, zahtev da se uključimo u rešavanje kosovskog pitanja", rekao je Zelenović.

Ocenio je da opozicija zastupa veliki deo društva i da je "nedozvoljivo da taj deo društva bude isključen iz procesa koji predstavlja najvažnije državno pitanje".

"Moj stav je da pitanje Kosova i Metohije treba da bude rešeno za najkraće moguće vreme. To je državni interes Srbije. Za pet, ili deset godina bili bismo u lošijoj situaciji nego danas... Kada budemo bili upoznati sa stanjem pregovora, moći ćemo da iznosimo i svoje predloge za rešenje", rekao je Zelenović.

Zelenović smatra da je "tragično da Zapad, a to su i Vašington i Brisel i Berlin i Pariz, ima uverenje da Vučić bolje razume interese Srbije i njihove interese, interese zapadnih zemalja, od prodemokratske opozicije".

"Ilustracija toga je i Vašingtonski sporazum. Nekoliko nedelja se vodi debata o tome da li je Vučić sedeo u fotelji ili na hoklici i da li je obavezujući, ili ne, nešto što se dogovorio sa predsednikom Amerike. Moj stav je da je tzv. mini Šengen odlična stvar za Srbiju. Ako se to ostvari svi ćemo živeti bolje", rekao je on.

Zelenović je dodao da se "oko drugih tačaka može voditi polemika, ali one predstavljaju nesumnjiv zaokret Srbije prema zapadu", a premeštanje ambasade u Jerusalim ocenio je kao "krajnje problematično".

Sociolog Vesna Pešić žestoko je odbrusila predsedniku Pokreta "Oslobođenje" i Đilasovom bliskom saradniku Mlađanu Đorđeviću.

Đorđević je na Tviteru uz svoju sliku napisao: "Crtate mi metu na čelu".

To je izazvalo lavinu Vesne Pešić:

"Pa to je Mlađa Đorđević Đilasov kum i pod čijim je uticajem. Đubre veliko, ruski špijun i saradnik, zvanično je predsednik Evroazijske alijanse, veliki protivnik EU i zapada, nacos najveći, rođen na Kosovu koje nikad nećemo dati i sada je na TW jer se sprema za predsednika!"

Podsetimo, pre nekoliko dana je i lider Nove stranke Zoran Žiković brutalno "spustio" Đorđevića poručivši mu:

"Ne lupetaj, budalo... To što si ćelav, nizak i drčan - ne znači da si Putin".

Nešto se jako čudno dešava sa slobodom medija. U naselju Altina juče su radnici EDB isključili 5 zgrada sa mreže. Nije sporno da su zgrade izgrađene bez potrebnih dozvola ali kako to da ni jedan medij nije preneo vest a prenose je i kad pukne vodovodna cev? Svih 5 zgrada nisu jedna pored druge raštrkane su po altini ali su isti investitori. Po mišljenju stanara, pošto je u zemunu nova garnitura došla na vlast ovo se radi u tišini jer vrše pritisak na investitora kako bi dobili pare ili stanove (prethodni su navodno namireni sa po stanom u svakoj zgradi). Pitam se ako mediji ništa ne javljaju o ovoj situaciji gde se još po BG i Srbiji odigrava isti scenario?

I kod moje komšinice su isključili struju.  Nije plaćala.

BASARA

Vetar, kiša i sneg za dve tri sezone pocepaše kartonske Terazije.
Od kartonskih Terazija neku malu vajdu videli su samo sakupljači sekundarnih sirovina.

Čije je divlje naselje – valjda da bi raščistio prostor za kartonske Terazije – Lordmair Đilas brutalno počistio sa lica sveta.

Šuškalo se po Beogradu da je lepo zaradio na tom brisanom prostoru.

Gostovao je i Đilas, ako dobro pamtim, u Utisku.

Ne pamtim, međutim, da ga je Bećkovićka priupitala kud se dedoše pare od kartonske kopije Terazija.

Primer drugi.

Za vreme vladavine takozvanog Borisa Tadića, usred sredine zlatne epohe koju u duhu kineske tradicije i u znak neraskidivosti srpsko-kineskog prijateljstva nazivam Epoha ponovnog sunovrata kokoške Srbije u govna – koju će (zakonito, po pravu primogeniture) naslediti vladavina Aleksandra Vučića, koju pak iz istog razloga nazivam Epohom kokošije noge koja viri iz septičke jame – neki srpski siledžija je u Americi maltene na smrt pretukao kolegu studenta, zbog čega je zaglavio u zatvoru i bio suočen sa pretnjom dugogodišnje zatvorske kazne.

Koju bi siledžija bez obzira na to što se u Srbiji popreko gleda na (svejedno koliko zasluženo) robijanje Srba u neprijateljskim zemljama – a sve su neprijateljske osim Kine, Rusije, Belorusije i Ruritanije – do poslednje sekunde odrobijao.

Da nije imao statistički neverovatnu sreću – rodio se pod srećnom zvezdom, pa to ti je – da potiče iz porodice koja je u porodičnim prijateljskim vezama sa porodicom Tadićevog, za ministarskog vakta posilnog, a za prezidencijalnog ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića (u daljem tekstu Jeremić).

Koji se – dok je (o trošku države Srbije, naravno) bio neko mudo u UN – širom vaskolikog srpstva proslavio tako što je uoči pravoslavnog Božića po Menhetnu jurio krmaču da je zakolje, da joj se pred zgranutim protestantima napije krvi i time urbi et orbi pokaže koliki je Srbin, koliko je pravoslavan i koliko su neosnovane faktografski neporecive tvrdnje da ima neke veze sa islamom i Hamdijom Pozdercem.

Kome, inače, svaka čast i rahmet.

Jeremić je ubedio Tadića – nije to moglo bez njegovog imprimatura – da se iz državne kase, kao u srednjem veku, isplati otkup u visini od milion zarez nešto dolara za oslobađanje Jeremićevog pajtaša iz američkog sužanjstva.

Što je i obavljeno.

Na veliko zadovoljstvo američkih vlasti.

Koje su dobile jednog siledžiju manje.

I milion zarez nešto dolara više u kasi.

Siledžija se vratio u Srbiju, na aerodromu mu je priređen svečani doček, štampa je danima pisala o njemu.

Gde je sada siledžija – u međuvremenu mu se setih prezimena, Kovačević – nije mi poznato.

Ali ako je nastavio da prebija kolege, bolje mu je da to radi o svom trošku.

Vučić mu neće platiti otkupninu.

Ne zato što je to protivzakonito.

Nego zato što nisu porodični prijatelji.

Nekako u to vreme – verovatno iz mog pera – lansirana je i pošalica za promašene investicije, tj. nezakonito spičkane basnoslovne novce:

Za te pare (upisati astronomsku sumu) Kovačević bi mogao umlatiti deset, dvadeset, trideset (upisati cifru) kolega studenata.

Jegulja ::

BASARA

Vetar, kiša i sneg za dve tri sezone pocepaše kartonske Terazije.
Od kartonskih Terazija neku malu vajdu videli su samo sakupljači sekundarnih sirovina.

Čije je divlje naselje – valjda da bi raščistio prostor za kartonske Terazije – Lordmair Đilas brutalno počistio sa lica sveta.

zanimljivi su i komentari na tekst:

lastar

27. oktobra 2020. u 16.05

Ako je Basara zadnjih nekoliko odlomaka iz svog romana „Bulevar involucije“ pisao i javno promovisao pre 2012. godine, onda je to bilo angažovano i hrabro. Ali ako ih je pisao kasnije, kada je SNS došla na vlast, onda je „vadio nož na mrtvo kuče“.
Opet, ako ih je pisao pre 2012. godine, čudno je da takvu angažovanost i hrabrost ne pokazuje danas.

BASARA - nastavak:

Onaj milion (minus umrli, plus novostasali) večno nezadovoljnih Srba, koji zajedno sa Srbijom uzleću i sunovraćaju se u govna, vladavinu sve takozvanijeg Tadića i Epohu kokoške koja se ponovo sunovraća u govna opisivao je sledećim rečima:

Nikad nije bilo gore.

Ali, gle čuda, tiranin Vučić, opozicioni arhidušmanin, ništa od napred pomenutog dokazanog materijala ne pušta u takozvano procesuiranje.

Pa ti glasaj za takvu vlast.

Pa kako to? Pa zašto?

Zato da opozicionari zauzvrat, kad ponovo dođu na vlast, ne bi procesuirali marifetluke i lopovluke vlasti, kad ova vlast, po sili nužde, zbog zamora materijala, habanja i erozije siđe u Had opozicije.

Tako to ide i tako to funkcioniše tokom već 170 godina – vrapci to odlično znaju, ostali se prave ludi.

Ili se možda i ne prave.

I o tome sam sijaset puta pisao, vlast mi ništa nije zamerila, bar ne javno.

Opozicija jeste.

I to ljuto.

Ali mene je do perfekcije zabolelo takozvano debelo meso – i sijaset će me još puta zaboleti, kako ćete videti na stranicama koje slede – što mi to opozicija ljuto zamera.

Takođe me je zabolelo debelo (i sve deblje) meso što je opoziciju – a opozicijom se u Kontraevoluciji ima smatrati samo grupa građana pod inventivnim imenom, Savez za Promene, ostatak opozicije izuzet – strašno zabolela duša kad sam (višekratno) pisao (i govorio) da TO, osim u fonetskom i formalnom smislu, nije nikakva opozicija, dakle politička snaga koja je ideološka i politička alternativa postojećoj vlasti, nego vlast u ostavci, na stand by, u dubokoj koroti zbog gubitka vlasti, vlast u senci, itd.

Nisam ja, međutim, ni Don Kihot ni Robin Hud. Nije mi bila namera da napisima u Danasu – i u javnim nastupima – ovome snižavam, onome podižem rejting – o kakvim je budalesinama reč svedoči to što veruju da se to može dizati i spuštati novinskim tekstovima – niti pak da jurišam na političke vetrenjače, da otimam bogatašima da bih delio sirotinji, samo sam radio svoj (pod B) posao kolumniste i duštvenog hroničara, koji je, kao što je oduvek radio, radio isključivo u svoje ime, eventualno na polzu (umiruće) kritičke javnosti, ni u čije drugo ime i ni za čiji drugi račun.

Čime sam još zaslužio privođenje u isledničku sobu Utiska nedelje?

Šta sam to još bludno pisao osim što sam kritikovao opoziciju (povremeno) i opozicionu klijentelu, (slabo) plaćene skaute, tehničke službenike, izvođače seljačkih opozicionih performansa i njihove nedužne žrtve, sluđenu masu, koja u (dobrovoljnom) kokošijem slepilu ne primećuje – ne žele ili ne sme da primeti – da ništa manje od opozicije kritikujem i vlast.

Šta da radi opozicija?

Politički konsultant Đorđe Belamarić za naš list kaže da je potrebna trenutna i potpuna promena načina delovanja opozicije, što podrazumeva politiku koja promoviše nadu i promene, a ne ona koja isključivo govori o režimu, izgradnju partijskih infrastruktura na osnovu svakodnevnih akcija, kao i fer i demokratski izbori po meri građana, a ne političkih partija.

– Promena je bila davno potrebna i ako novo delovanje ili nova opozicija ne krene danas, već sutra će biti kasno. Tri su ključne tačke delovanja buduće uspešne opozicije.
Prvo, da se fokus komunikacije sa jalove kritike režima dominantno usmeri na novu politiku i nove prenosioce poruka. Cilj bi bio da se oko te politike mobilišu ljudi koji će biti spremni da se bore za promene, za uspešan život, za sigurnost i za odličnu budućnost svih u Srbiji.

Opoziciji je potrebna promocija ljudi koji će biti na listama za poslanike, koji će biti kandidati za poslanike, odbornike, gradonačelnika, predsednika. To je bar 500 ljudi iz cele Srbije koji bi trebalo da budu u kampanji od danas pa u narednih 500 dana.
Druga tačka je izgradnja partijskih infrastruktura jer je samo preko nje u svakom selu i u svakom gradu moguće prenositi poruku i stvarati nadu, ali i siguran i bezbrižan život.

Treća tačka, odmah prestati sa zahtevanjem boljih „medija“ i sličnim gubitničkim „politikama“. Da opozicione stranke imaju bilo kakvu političku i komunikacionu strategiju mogle bi lepo da je komuniciraju kroz digitalne alate koji su odavno nadmašili stare medije.

To ne znači da treba napustiti razgovore o promenama svih izbornih zakona. Izborno zakonodavstvo treba menjati tako da bude prihvatljivo građanima, a tek potom političkim partijama – objašnjava Belamarić.

https://www.danas.rs/politika/sta-da-radi-opozicija-dok-rezim-pocinje-izbornu-kampanju-u-nemanjinoj-11/

Da li se sećate ko je PRVI u Srbiji na TV proizveo "rijaliti" ili ti Big Bradera?
Jel to bio AV?

Stane Dolanc ::

Da li se sećate ko je PRVI u Srbiji na TV proizveo "rijaliti" ili ti Big Bradera?
Jel to bio AV?

Ako se dobro secam to je bio b92, tadasnja perjanica liberallnog novinarstva i tzv nezavisnih medija.

Takodje, ako me secanje ne vara, tadasnje akcionarsko drustvo B92 je prodato za nepoznatu sumu novca najpre nekom holandskom penzionom/investicionpm fondu a kasnija vise puta preprodato.
Neka me neko ispravi ako gresim, ali nikad nigde nije bilo reci o tome koliko su novca od prodaje B92 zaradili njegovi tadasnji vecinski vlasnici - Veran Matic, Sasa Mirkovic i jos nekoliko njih.
Naravno da je to njihovo pravo, ali da to bas nikom nije bilo zanimljivo sve ovo vreme to ne mogu da verujem.

Ovaj decko treba da osnuje svoju stranku ili da preuzme neku od postojecih, dobio bi veliki broj glasova....

U decembru 2010. desilo se "arapsko proleće" - pobuna protiv diktatora?
Šta je danas od toga ostalo - ništa!

Šta je ostalo od "revolucije" od 5. oktobra 2000. u Srbiji?

Ništa!

Sad je pitanje da li je "demokratija " koju nam prodaju ono pravo? Ono prikladno današnjosti.
Da li je demokratija koju nam prodaju prevaziđena?
Da nisu multinacionalne kompanije preuzele vlast nad tom "demokratijom" koja nam se prodaje?
Nisam pametan...

TRAMP oslobodjen svih optuzbi!!!

Oslobodjen jeste ali naravno da je kriv jer je te ljude svesno doveo u zabludu i zivi je dokaz sta se dogodi kad majmun udje u tenak tj. kad se sarlatan i salabajzer docepa najvise funkcije u drzavi, ali sistem i demokratija stara 200 godina je uspela da odstrani strano telo.
A nama se ovaj nas i to mnogo gori, pojavio tek u zacetku demokratije i za cas nas vratio 30 god unazad, pa sad slikamo telefonom za koga glasamo, prodajemo glas za novac, paket ili posao u drzavnoj firmi, a toga nema ni u romanima... A nismo izgradili sistem koji bi nas od takve posasti odbranio,a narod koji nosi maske za jednokratnu upotrebu 6 meseci i mirise ves da vidi da li je za pranje mi ne deluje kao da moze da se samoodbrani.

Au, brate, ti si baš u velikom bedaku...
Depresija, šta li?
Mnogi baš teško podnose ovu pandemiju...

Eh, kad bi svet bio crno-beo.... kako bi to bilo lepo!

Vladimir Cvijan, bivši generalni sekretar Predsedništva Srbije za vreme mandata Borisa Tadića i nekadašnji član Srpske napredne stranke, preminuo je 5. januara 2018. godine, saznaje Nova.rs.

Prema saznanjima našeg portala, obdukcija je rađena nakon toga na Institutu za sudsku medicinu.

Cvijan je bio advokat, a vest o njegovoj smrti potvrdili su za naš portal i iz Advokatske komore Srbije.

Cvijan je od februara 2008. godine bio Tadićev savetnik, a obavljao je i dužnost generalnog sekretara Predsedništva Srbije. Predsedništvo je napustio 2010. godine, da bi potom pristupio Srpskoj naprednoj stranci. Na listi SNS-a, na parlamentarnim izborima 2012. izabran je za narodnog poslanika, da bi naredne godine napustio tu stranku.

Kao uzrok smrti Vladimira Cvijana nadležni su zaveli davljenje u reci. Više javno tužilaštvo u Beogradu je večeras saopštilo da je njegovo telo pronađeno na desnoj obali Dunava i da je nakon toga naložena obdukcija, zajedno sa toksikološkom analizom, kako bi se utvrdio identitet preminulog lica i uzrok smrti.

Dežurni tužilac je. kako se navodi u saopštenju, obavešten da je „dana 5. januara 2018. godine, na 1164 km desne obale Dunava, u vodi, na rastojanju od oko 7 metara od obale“, zatečen, u tom trenutku NN telo muškarca, srednje životne dobi.

„Dežurni tužilac po službenoj dužnosti naložio je obdukciju leša, zajedno sa toksikološkom analizom, kako bi se utvrdio identitet preminulog lica i uzrok smrti. Nakon dostavljanje izveštaja policije i obdukciomg zapisnika, sa toksikološkim analizama, utvrđen je dentitet preminulog – Vladimir Cvijan, rođen 1976. godine, koje lice je preminulo usled utopljavanja. Na telu pokojnog nisu pronađeni tragovi koji bi ukazivali na mehaničke povrede, a iz rezultata toksikološkiih analiza moglo se zaključiti da ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo.
Kako nije postojala bilo kakva indicija koja bi ukazivala na izvršenje nekog krivičnog dela, predmet je arhiviran 2018. godine“, navodi se u saopštenju tužilaštva.

Politička scena u Novom Pazaru dobila je još jednu bošnjačku stranku – Sandžačku liberalnu stranku (SLS). O tome su mediji danas obavešteni saopštenjem, u kojem se navodi da je ta stranka nastala „Kao odgovor na višegodišnje stanje na političkoj sceni Novog Pazara i Sandžaka“.

Čiji su birači antivakseri?



Za glasove antivaksera u Srbiji, barem onih koji su izašli na subotnji protest protiv epidemioloških mera (procene se kreću od više stotina do više hiljada), Vučićev režim će se boriti protiv Saše Radulovića i njegovog pokreta Dosta je bilo, koji za sada od političara najviše pokušava da artikuliše i osvoji ovaj deo birača.

Ako je suditi prema pozivima upućenim na društvenim mrežama, DJB i Radulović bili su jedina politička opcija koja je otvoreno podržala ovaj protest iako se distanciraju od uloge organizatora.

S druge strane, one antivaksere koji nisu izašli na protest, a istraživanja pokazuju da je u Srbiji skoro trećina stanovništva opredeljena protiv vakcinacije i da među njima ima i mnogo pristalica vladajuće Srpske napredne stranke, pokušava da usmeri i režim, obezbeđujući veću medijsku pažnju pre svega doktorima Branimiru Nestoroviću i Danici Grujičić.

Među zagovornicima antivakserskog i antiglobalističkog pokreta, što su bile teme protesta koji je održan tokom vikenda za nama, na opozicionoj političkoj sceni su Saša Radulović i DJB, Nikola Sandulović i njegova Republikanska stranka, ali i nešto više desno usmereni Srđan Nogo, iako njegova uloga na poslednjem protestu nije bila istaknuta.

Najglasniji poziv na ovaj skup stigao je od pokreta Dosta je bilo i Saše Radulovića, koji je na Tviteru u više navrata pozivao na protest i vodio intenzivnu antivaksersku i antiglobalističku kampanju. Primetno je bilo i prisustvo desničarskih organizacija i aktivista kao što su Mila Alečković i pokret Otadžbina, ili pristalice stranica kao što su Ujedinjeni narod Srbije, Srcem uz Srbiju, Inforatnik ili Srbin info.



A najluđi kanal je "Mario zna"    

ŠTA JE ONO NAJVAŽNIJE U PROGRAMIMA VUKA JEREMIĆA I DRAGANA ĐILASA:

Vuk Jeremić ::

„Da, ja sam za revanšizam. To konkretno znači da će za razliku od onoga što se nije dogodilo 6. oktobra 2000. godine, ovaj put tako nešto će se dogoditi. Ovaj put ćemo kancer operisati, tako da nam se više ne vrati. To je najkraće što mogu da vam kažem , a naravno da će sve biti po slovu zakona“, napomenuo je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić.

Dragan Đilas ::

„Niko od nas ne očekuje da budu idealni izborni uslovi, da to bude poštena i fer trka. Ali, da bude takva da građani Srbije mogu da čuju i Mariniku i Dejana i Borka i Dalibora. Da čuju naše stavove, jednostavno, ključ je u RTS-u. Mi smo se na to koncentrisali i ključ je na pritisku na birače. Da nema više tih kapilarnih – sigurnih glasova po preduzečima, nema ucenjivanja ljudi, nema pretnji. Kad se to desi – ovaj režim nema nikakve šanse“, naveo je lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

Možda je to dovoljno dobar program.....?

Da budemo pošteni, postoji i ovo obećanje:

Njihov pređašnji život svedoći da će Karma biti surova prema njima i Tadiću, (nihova) reinkarnacija na silu neće proći, ostaće na nivou insekta, štetočine....
Imali su život i nisu bili vredni njega, u ponovljenom pokušaju s negativnom karmom ništa neće uraditi, jer KARMU ne možeš da prevariš - nikada.

Sve što sada obećavaju mogli su prošlom (političkom) životu da urade, u ovoj podeli karata (životu) to više nije moguće.

BASARA ::

Alavim opozicionim diletantima ne dolazi iz dupeta u glavu da je i za probitak najkatastrofalnijih politika neophodan ogroman stranački rad, uzorna disciplina i dobra organizacija i da se organizovanim politikama - kakve god bile - može suprotstaviti samo radom, disciplinom i organizovanošću.

Delu opozicije je nedavno palo na um da bi se nakon propasti Ugovora s narodom protiv režima trebalo boriti - revanšizmom, dakle krivičnim gonjenjem političkih prestupnika, možda čak i šišanjem do glave i polivanjem katranom i perjem. Tako se radilo i posle Drugog svetskog rata.

Osvetnički umetnički projekat je u „Utisku nedelje“ lansirao Siniša Kovačević, mada nije sasvim jasno da li je ideja njegova ili pak njegovog predsednika Ostapa Ibrahinoviča Jeremića. A čiji će biti benzin, ostaje da nagađamo.

Ono, fakat, rulji, tradicionalno hitroj na grabež i brzoj na zlo, ideja revanšizma zvuči krajnje privlačno, ali nemojmo zaboraviti da se praksi revanšizama pribegava tek kada određena politička stranka osvoji vlast. Prethodni revanšisti - KPJ sa drugom Titom na čelu - vlast nisu osvojili preteći revanšizmom, nego obećavajući kule i gradove besklasnog društva plus industrijalizaciju i elektrifikaciju, a valja spomenuti da su vlast osvojili posle četiri godine antifašističke borbe protiv Nemaca, Italijana i domaćih izdajnika i kolaboranata, uključujući i četnike, koji su nadahnuće Ostapu Guzijanoviču Benderu & Co.

Imajući napred napisano na umu, dobro će biti da opozicija, koja nema nikakvu predstavu šta da uradi ako osvoji vlast, osim da ganja po ulicama, ostane u opoziciji dok se ne formira opozicija koja će znati šta hoće i kako da ostvari to što hoće. Do tada, udri, Vučiću, ne Atlagićem i televizijama, nego goveđom žilom.

Nemački ustanak protiv Zapada je naslov dela, koje je 1940. godine, objavio Kurt Hanke, germanista i SS-kapetan. Hanke Evropu vidi kao kontinent koji sve više liči na američku civilizaciju, koja truli u duhovno-moralnom smislu. Današnji Englezi, Holanđani i Francuzi se sve više pretvaraju u „standardne Jenkije“, koji znaju samo za jednu religiju: „religiju biznisa“. Svoje izvorište ta religija pronalazi u judaizmu koja, na kraju krajeva zna samo za jedno: pohlepu. Nešto uzvišeno je njoj nepoznato, njen bog je bog Mamon. I u hrišćanstvu se taj duh nastavlja, pre svega kod puritanaca, koji nisu slučajno osnovali Ameriku. Odavno se jasno vidi kuda jedan takav bog vodi. Ono što se tamo veliča kao liberalizam, sloboda i tolerancija, nije ništa drugo do neobuzdano bogaćenje.

Ova mustra argumentacije nije poznata samo kod desnice, na levici se ona takođe čuje. Za obe strane Amerika predstavlja materijalističkog demona. Hanke navodi svo zlo u vezi s tim: idividualizam, racionalizam, humanizam, univerzalizam, obožavanje tehnike. Iz svega toga proizilazi samo niveliranje, standarizovanje, normiranje. To proizvodi dalju degradaciju i ljudima ne nudi više nikakav smisao; to se pre svega pokazuje tako što se sve razlike ujednačavaju – između uzvišenog i prostog, rasa i klasa. Ono što ostaje je prazan konzumerizam. Ukoliko još postoje osećanja, ona nisu autentnična; ljudi traže kič, koji proizvodi raširena surogat-industrija, koja sama proizvodi lažne potrebe. Ruso nas pozdravlja, on umesto surogata govori o suplementima, što izlazi na isto. Kao kod njega i kod Hankea nailazimo na optužbu da se sve više udaljavamo od zdrave, prave, istinske prirode. Dok kod Rusoa društvena kritika ne prelazi u nacionalističko, Hanke povratak zdravom vidi samo u ponovnom buđenju germanizma.

Ima li prevoda na srpski