Šta je to demokratija?

Ilić: Demokratija je razbiti prozor
20. februar 2008. | 14:54 | Izvor: FoNet
Beograd -- Velimir Ilić opravdao je danas ponašanje huligana prethodnih dana, rekavši i da je razbijanje prozora demokratija.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=20&nav_id=285669

Pa i on nesto pametno da kaze..

nebojsa ::

Ilić: Demokratija je razbiti prozor
20. februar 2008. | 14:54 | Izvor: FoNet
Beograd -- Velimir Ilić opravdao je danas ponašanje huligana prethodnih dana, rekavši i da je razbijanje prozora demokratija.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=20&nav_id=285669

Ako neko razbije Veljinu glavu moze da se pravda da i to je demokratija? :bangbang:

Pa ne zovu ga dzabe Veljober !

Ljudi sutra ne treba izlaziti dolaze veljoberi autobusima da vezbaju demokratiju ! Secam se prosli put kad su dolazili na kontra miting ,pravili su sranje po gradu pa su cak pucali na jednog coveka u Knez Mihajlovoj, jedva je ziv ostao.

Pa stvarno ne znam sta da radim...na nekim mestima citam da nas Vlada zove na miting, a ovde Vlada kaze da ne idemo :lol:

@ Mc.Intosh Poslusaj Vladu sa velikim V :)

Ovi sto seju demokratiju po celom svetu,moraju ici na popravni kad tad. :zszz:

Siroti Indijanci nemogu od belaca da imaju svoju drzavu.

nebojsa ::

Beograd -- Velimir Ilić opravdao je danas ponašanje huligana prethodnih dana, rekavši i da je razbijanje prozora demokratija.

To će pre biti liberalizam!!!

Velja & Čeda :drugari:

Verovali ili ne povukli su pederi sve autobuse iz Nisa za Kosovsku Mitrovicu, a prekjuce jos bila prijava... Kad ne mogu tamo necu ni u Bg... Danas kuci protestvujem!

Demokratija je i kada kraduckate, to Velja toleriše :hihihi:

https://www.youtube.com/watch?v=R0NFXBgjzbs

Demokratija je da ama bas u svakoj oblasti imamo mafiju.


A dok se oni napune prodjose godine


Zalosno u pogresno vreme smo rodjeni :tesi:

Predlazem miting za subotu "Idioti Srbije ujedinite se"!
Generalni sponzor dogadjaja je narod Srbije.

Sta? Vec je odrzan u cetvrtak?

Samo mislim da je sramota sto se predsednik Srbije nije obratio narodu, barem putem video linka kao Novak Djokovic. A kad je izbila pizdarija po gradu, prvi je osudio demonstrante.

Neverujem da je put u Rumuniju ranije zakazan bas kad i miting. :secret:

A da nema predsednika drzave tu to je bas :lud:

Jos jedan primer damokratije:

https://www.youtube.com/watch?v=5VWZoKWBYXE

Razbijes prozor pa kraduckaš :hihihi:

Sjajno...

E sad smo odbranili Kosovo !

PODGORICA – Na ovogodišnjoj listi najimućnijih državnika koju sastavlja Wikipedia crnogorski premijer Milo Đukanović se nalazi 22. mjestu, sa 14,8 miliona dolara lične imovine, objavio je podgorički dnevnik „Dan”.

1
Deklaracija nezavisnosti
Kongres, 4. jula 1776. godine

Jednoglasna Deklaracija 13 ujedinjenih država Amerike

Kada tokom ljudskih događaja postane neophodno za jedan narod da raskine
političke sprege koje su ga povezivale sa drugim, i preuzme odvojeno i ravnopravno mesto među moćima na zemlji, na koje mu zakoni prirode i Prirodnog Boga daju pravo, dužno poštovanje mišljenja čovečanstva od njega zahteva da objavi razloge koji ga nagone na odvajanje.

Mi smatrano ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su obdareni od strane njihovog Tvorca određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja za srećom. – U cilju obezbeđivanja ovih prava, vlade ustanovljene među ljudima, izvode svoje zakonite moći iz saglasnosti onih nad kojima se vlada. – Ako ikada ijedan oblik vlade postane prepreka ostvarivanju ovih ciljeva, pravo je naroda da ga promeni ili ukine, da ustanovi novu vladu, koja će ležati na temeljima takvih načela, i organizovati svoje moći tako da najbolje utiče na narodnu sigurnost i sreću. Razboritost će, zaista, zahtevati da davno ustanovljene vlade ne bi trebalo menjati zbog nebitnih i prolaznih razloga; tako je i svo iskustvo pokazalo da su ljudi više raspoloženi da trpe kada su zla podnošljiva, nego da uklone nepravdu ukidanjem oblika (vlasti) na koje su navikli. Ali kada se dugi niz zloupotreba i uzurpacija, narušavajući stalno isti objekat, ispoljava kao namera dovođenja ljudi pod apsolutni despotizam, pravo je ovih ljudi, njihova je dužnost, da zbace takvu vladu, i uspostave nove čuvare svoje buduće sigurnosti. – Takva je bila strpljiva patnja ovih kolonija, takva je sada potreba koja ih prisiljava da promene svoj raniji oblik vlasti. Prošlost sadašnjeg kralja Velike Britanije povest je neprekidnih povreda i uzurpacija koje za svoj direktni cilj imaju uspostavljanje apsolutne tiranije nad ovim državama. Da bismo to dokazali, treba izložiti iskrenome svetu ove činjenice:

Odbacio je njihovu saglasnost zakonima, najkorisniju i najneophodniju za opšte dobro.

Zabranio je njihovim guvernerima da usvajaju zakone od neposredne i hitne važnosti, ili je
suspendovao njihovo delovanje do njegovog pristanka. Oni tako suspendovani ostaju, jer
on potpuno zanemaruje da se njima pozabavi.

Odbio je da usvoji ostale zakone o naseljavanju velikog broja ljudi, sem ako bi se ti ljudi
odrekli prava na predstavljanje u zakonodavnom telu, prava koje je za njih neprocenljivo, a
opasno i strašno samo tiraninu.

Sazivao je zakonodavna tela na mestima neuobičajenim, neudobnim i dalekim od mesta
čuvanja njihovih javnih akata, u cilju zamaranja radi povinovanja njegovim merama.

Više puta je raspustio Predstavničke domove, zbog izuzetno čvrstog protivljenja njegovim
napadima na ljudska prava.  2

Odavno je odbijao da posle takvog raspuštanja drugi budu izabrani, čime su se neuništive
zakonodavne moći vratile celokupnom narodu na raspolaganje. Država je, u
međuvremenu, bila izložena svim opasnostima od invazije spolja, i potresima iznutra.

Natojao je da spreči naseljavanje ovih država; i u tu svrhu vršio opstrukciju Zakona o
primanju stranaca u državljanstvo; odbijajući da usvoji druge zakone koji bi ohrabrili njihove
migracije ovamo i podižući nivo uslova za novo prisvajanje zemlje.

Vršio je opstrukciju nad Ministarstvom pravde, odbijajući da dâ pristanak na zakone o
uspostavljanju sudstva.

Načinio je sudije zavisnim samo od njegove volje, određujući njihove javne položaje, kao i
iznos i isplatu njihovih plata.

Stvorio je mnoštvo novih javnih položaja i poslao ovamo gomile službenika da zlostavljaju
naš narod i proždiru njegovo bogatstvo.

U miru držao je među nama stajaće vojske bez saglasnosti našeg zakonodavstva.

Uticao je na to da se vojsci pruži nezavisnost od građanske moći i nadmoć nad njom.

Udružio se sa drugima da nas potčini sudstvu stranom našem ustavu i nepoznatom našim
zakonima, dajući svoj pristanak njihovim aktima navodne zakonitosti:

Za razmeštanje velikog broja naoružanih trupa među nama;

Za njihovu zaštitu, lažnim suđenjem, od kazne za bilo koje ubistvo koje bi počinili nad
stanovnicima ovih država;

Za presecanje naših trgovačkih veza sa svim krajevima sveta;

Za nametanje poreza bez naše saglasnosti;

Za često uskraćivanje naše koristi od suđenja pred porotom;

Za prevoženje naših stanovnika preko mora, da bi im se sudilo zbog navodnih prekršaja;

Za ukidanje slobodnog sistema engleskih zakona u susednoj Provinciji, uspostavljanje
arbitrarne vlasti na tom mestu i uvećavanje granica takve vlasti; čime se ujedno daje primer
i pogodno sredstvo za uvođenje istog apsolutnog pravila u ovim Kolonijama;

Za oduzimanje naših povelja, ukidanje naših najvrednijih zakona, i korenito menjanje oblikâ
naših vlada;
 3
Za suspendovanje naših zakonodavnih tela i proglašavanje sopstvenih ovlašćenim da u ma
kojim slučajevima donose zakone u naše ime.

Odrekao se ovdašnje vlade, objavljujući da smo izvan njihove zaštite i pokrenuvši rat protiv
nas.

Pljačkao je naša mora, pustošio naše obale, spaljivao naše gradove, uništavao živote
našeg naroda.

On u ovom trenutku prevozi ogromnu vojsku stranih najamnika da završi posao smrti,
pustošenja i tiranije, koji je već započet pod okolnostima surovosti i podmuklosti čemu
jedva mogu da pariraju najvarvarskija doba. Kao takav, on je potpuno nedostojan da bude
na čelu civilizivanog naroda.

Prinudio je naše sunarodnike, zarobljene na morima, da podignu ruku na svoju zemlju, da
postanu dželati svoje braće i prijateljâ.

Podigao je unutrašnje pobune među nama i nastojao da na naseljenike naših prostora
podigne nemilosrdne divlje Indijance, čije je poznato pravilo rata uništavanje koje ne zna ni
za godine, ni za pol, ni za uslove.

Na svakom stepenu ovih ugnjetavanja mi smo za obeštećenje molili na najponizniji
način: na naše molbe odgovoreno je samo stalnim povredama. Onaj princ čiji je karatkter
određen svim delima svojstvenim tiraninu, nepogodan je da bude vladar slobodnog naroda.

Nismo podbacili ni u obraćanjima našoj britanskoj braći. Upozoravali smo ih, s
vremena na vreme, na pokušaje njihovog zakonodavstva da proširi neopravdanu
nadležnost na nas. Podsetili smo ih na okolnosti našeg iseljavanja i naseljavanja ovde.
Obraćali smo se njihovoj urođenoj pravdi i velikodušnosti, i preklinjali ih vezama zajednička
roda da se odreku uzurpacija koje bi neizbežno prekinule naše veze i korespondenciju. Oni
su bili gluvi za glas pravde i jednakosti po krvi. Prema tome, mi se moramo suočiti sa
neminovnošću osude našeg otcepljenja i smatrati ih, kao što smatramo ostatak
čovečanstva, neprijateljima u ratu, prijateljima u miru.

Dakle, mi se kao predstavnici ujedinjenih država Amerike, okupljeni na generalnoj
skupštini, obraćamo najvišem sudu sveta: naše su namere čestite i iskrene i sprovodimo ih
u ime i pod autoritetom dobrog naroda ovih kolonija; svečano objavljujemo i izjavljujemo, da
ove ujedinjene kolonije imaju pravo da budu slobodne i nezavisne države, i da one to jesu,
da su one oslobođene svake vernosti britanskoj Kruni i da sve političke veze između njih i
države Velike Britanije, jesu i moraju biti u celosti raskinute, da, kao slobodne i nezavisne
države, imaju punu moć da vode rat, zaključuju mir, sklapaju saveze, uspostavljaju
trgovinu, da donose sve odluke i čine sve ostalo što nezavisne države imaju pravo da čine.
I u cilju podrške ovoj Deklaraciji, sa snažnim oslanjanjem na zaštitu od strane božanskog
proviđenja, obećavamo jedni drugima naše živote, našu sreću i našu svetu čast.

U svojoj zanimljivoj knjizi iz 2006. Counter-Democracy, Rosanvalon predviđa pojavu protesta bez vođe kao instrumenta za transformaciju demokratije u dvadeset prvom veku. Korak po korak, tvrdi on, „pozitivna demokratija izbora i pravnih institucija“ biće okružena „negativnim suverenitetom građanskog društva“. Ljudi će utvrditi svoj suverenitet kao moć nepristajanja. Ne očekujte političare koji zagovaraju dugoročne vizije ili političke pokrete koji promovišu inspirativne kolektivne projekte. Ne očekujte da će političke stranke imati lojalnost svojih sledbenika i aktivirati građane. Demokratija budućnosti izgledaće sasvim drugačije. Ljudi će izlaziti na scenu samo da odbiju određene mere ili da raskrinkaju određene političare. Ključni društveni sukobi koji čine politički život vodiće se između naroda i elite – ne između levice i desnice, već između dna i vrha. Nova demokratija će biti demokratija odbacivanja.

Novi politički čovek nema nikakvih iluzija o efikasnosti vlade, ali ipak veruje da narod ima odgovornost da je kontroliše. Strast za transparentnošću i opsednutost odgovornošću prirodne su reakcije na urušavanje političke reprezentacije.