Negde smo procitali...

Ovde bi se mogle izneti brokerske manipulacije koje su specifične za obe metode trgovanja, mpc i kontinuirano, kao i razne špekulacije kojima se služe brokerske kuće.

Evi jedne greske odavno...

Skupa greška

18.12.2005

Greška u kucanju je koštala japansku brokersku kuću Mizuho Securities čak 225 miliona dolara.

Japanska berza je primila još jedan udarac, nakon prošlomjesečnog prekida rada.

Jedna od najvećih brokerskih kuća u Japanu, Mizuho Sercurities je izdala nalog za prodaju 610.000 akcija kompanije J-Com. Co., koja je imala inicijalnu emisiju akcija na berzi.

Nažalost, broker koji je unosio nalog je napravio grešku, pa je procijenio vrijednost akcija na jedan jen (manje od centa), umjesto da proda jednu akciju po cijeni od 610.000 jena (oko 4280 eura). Situaciju je pogoršala činjenica da je Mizuhov nalog uključivao prodaju 41 puta više akcija nego što ih J-Com zapravo ima, ali je tokijska berza ipak procesuirala nalog.

Do kraja dana, Mizuho Securities je izgubio oko 200 miliona eura, a gubitak će se vjerovatno povećati. Gubitak je nastao ponovnom kupovinom akcija od učesnika na berzi koji su kupili akcije po cijeni od jednog jena.

Gubitak u ovoj transakciji je jednak kvaratalnom profitu Mizuho Securitiesa.

Ako se slazete korisni tekstovi o berzi i trgovanju,manipulacijama...Molim Vas navedite izvor

Pa da prva pocnem ja :D


Tehnike manipulacije kontinuiranog trgovanja

Rado bih vam objasnio razlike i tehnike (manipulacije), ali verujte da bih morao da napisem barem nekoliko stranica, i opet ne bih pokrio ni delic kombinacija i mogućnosti za mahinacije.

Mogu samo u najkracim crtama:

Šta radi broker ? Evo:

Stoji indikativna cena od juče koja je 2000 rsd.
Recimo, postoji realna ponuda (ask) akcija po ceni od 2400 rsd.
Broker ujutru već u 10:01h sa povezanim licem proda neku malu kolicinu po ceni od 2000 din i time „formira” zadnju cenu po kojoj se trgovalo.
Tokom dana dolaze mali akcionari, pitaju po kojoj ceni mogu da prodaju akcije, a brokeri im kažu „pa, zadnja trgovina je bila na 2000 rsd, velika je ponuda na 2400...šta znam, mozete da probate negde između 2000-2200”
Mali akcionar ne želi da mesecima ceka, i kaže, pa dobro hajde da probamo na 2100 ili 2200 (u zavisnosti od toga koliko mu se zuri)
I tako, ceo dan se trguje po nekim cenama od 2000-2200 (brokeri pokupe sve istog trenutka kad se prodajni nalog pojavi).
A onda slag na tortu, u poslednjim trenucima trgovanja, opet brokeri „prebace jedan drugom lopticu”, i izvrse trgovanje na 2000 rsd. Time prave indikativnu cenu koju mi vidimo na kraju trgovanja.
Kao dodatak (da bi sve izgledalo uverljivije), stave best ask na 2050 rsd (kao, niko nije hteo da plati tu cenu pa je ostalo neprodato)...a u stvari se radi samo o nekoliko komada akcija.
Ni jedna brokerska kuca niti Belex ne objavljuju dubinu ponude i traznje.
Dakle, kada se zavrsi trgovanje, ono sto mi vidimo je recimo, best ask 2050, sum ask 3000 kom. (a u stvari, radi se o besk ask 2050 rsd (10 komada) i 2400rsd (2990 kom).

...Sledećeg dana ista procedura, opet u 10:01h jedan broker istrguje onih 10 komada po 2050, zatim odmah istrguje i još jednu kolicinu na 2000 rsd (da bi se ticker zacrveneo), i dalje sve po uhodanoj shemi.

Ja sam 6 dana drzao svoj nalog da kupim po ceni po 2100 i svih sedam dana se trgovalo po vecoj ceni (brokeri te uvek poklope sa neznatno vecom cenom), prvog dana kad mi je istekao nalog – cena pade na 2014 rsd .
Jednostavno, ako želiš da kupis – moras da das nalog barem na 2300 rsd ili da das „trzisni nalog” (samo tada rizikujes da ti izmakne ponuda i da kupis na +20%.

Ako za ulaz morate da platite +20%, i za izlaz takođe -20% - onda se dobit znatno istopi. Zato treba imati strpljenja i smanjiti te gubitke na barem dva puta po 10%...to je već prihvatljivo. Uci na minimumu je nemoguća misija za one koji nisu brokeri. Iz tih razloga se i ne uvodi on-line trgovanje...ovako rade šta im je volja.

He, he...ako mi cela strana ode za ovaj mini primer, koliko bi mi trajalo da objasnim manipulacije i matematiku na trgovanju po preovladjujucoj ceni (gornji primer je bilo kontinuirano trgovanje).

Ali šta je tu najvaznije ?
Sve dok neko sa takvim zarom svakodnevno obara cenu – to znači da se brokeri pojacavaju sa tom akcijom.

Kada brokeri izlaze iz akcije – sve je obrnuto od ovoga sto sam gore opisao.

Eto, toliko od mene. Neki će da cene ovo sto sam pisao, neki neće, ali meni je savest čista. Pišem ono sto vam NIKO NIKADA neće reci ni objasniti. Sve dok ovce žive u neznanju – lakse ih je ošišati.

Preuzeto sa SerbianCafe- Berza
Autor: Dembelan

Lep tekst :clap:

Bazna inflacija
Miroslav Prokopijević
10.08.2008.

Pojedinci se danas susreću sa nizom pojmova vezanih za inflaciju i to u glavama mnogih stvara konfuziju oko toga na šta se valja osloniti. Govori se o inflaciji proizvođačkih, prerađivačkih ili potrošačkih cena. Pominju se bazna ili urbana inflacija, mesečna ili godišnja, prema domaćoj ili Evrostatovoj metodologiji, itd. U ovom članku ću pokušati da objasnim zašto je za pojedince i firme ključan potrošački nivo cena, a ne recimo bazna inflaciju. Ostali indikatori inflacije mogu da nude neku informaciju, ali mogu biti i stvar manipulacije.

Verovatno najviše manipulacije ima sa „baznom inflacijom“. Da ste pitali nekog ekonomistu prve polovine XX veka šta je to, on bi rekao da takvo nešto ne postoji. Termin je u upotrebi poslednjih par decenija. Inflacija je generalno signal o promeni opšteg nivoa cena. Ideja novopečenog pojma „bazna inflacija“ je da se isključe neke cene koje svojim trenutnim rastom posebno utiču na opšti nivo cena.

Recimo, cene nafte tokom 1970-ih su naglo rasle, kao i danas, pa se smatra da takav trend rasta neće opstati tokom više godina ili decenije. Pošto je tako, kažu pristalice „bazne inflacije“, cene nafte treba isključiti iz merenja opšteg nivoa cena.

Pristalice „bazne inflacije“ upotrebom ovog termina indirektno kažu: nije strašno ako je inflacija trenutno 4%, jer je bazna inflacija recimo samo 2%. Tako je nedavno guverner Narodne banke Srbije (NBS) rekao da će bazna inflacija 2008. biti samo 3-6%, iako se početkom avgusta stopa inflacije kreće oko 16% prema Evrostatovoj, a nešto manje prema domaćoj metodologiji.

Korišćenje reči bazni sem toga sugeriše da je to nešto što je važno, dok recimo druge mere promene nivoa cena to nisu. Samo se malo strpite i inflacija će pasti na „baznu inflaciju“.

Skoro sve važnije centralne banke sveta operišu s „baznom inflacijom“. Federalne rezerve, centralna banka SAD, u svoju baznu inflaciju sada ne računa promene cena nafte i hrane. Jedno vreme nisu računali ni cene kuća i stanova. Evropska centralna banka takođe ima svoju baznu inflaciju, a to ima i NBS.

Da li je „bazna inflacija“ nešto što treba da nam je važnije od standardnog indeksa cena koji podrazumeva promenu nivoa potrošačkih cena? FED, ECB ili NBS bi to učinile vrlo rado. Razlog je prost. Bazna inflacija je uvek niža od standardne i to lepo zvuči. Ima čak i nekih ekonomista koji smatraju da umesto standardne treba koristiti samo „baznu inflaciju“.

Bez obzira na sve to, meni se čini da je „bazna inflacija“ termin čija je ključna svrha manipulacija. On služi kao izgovor zvaničnicima kada inflacija u nekoj zemlji pređe nivo koji je za tamošnje prilike podnošljiv. U Nemačkoj i SAD to je oko 2% godišnje, u Srbiji danas verovatno 12%. Ranije je to bilo i mnogo više.

Evo zašto je „bazna inflacija“ manipulacija. Prvo, iako ste čuli da baznu inflaciju, nema bazne deflacije, mada bi se mogla napraviti po istom modelu. A nema je zato što je danas u svim zemljama sveta monetarna politika bar po malo aktivna, a fiskalna bar po malo relaksirana. Zato je ogroman broj zemlja sveta suočen sa inflacijom, retko sa deflacijom.

Drugo, u takvim okolnostima inflacija je programirana. „Bazna inflacija“ samo treba da zamaskira stvari, da vas drži u iluziji da je nivo cena porastao manje nego što jeste. Ona je kao lek za umirenje za potrošače, a izvinjenje za neuspeh zvaničnika.

Konačno, treće i najvažnije, ključno merilo su cene sa kojima se potrošači susreću, a ne one koje bi neko hteo da isključi i frizira. I dodatno, „bazna inflacija“ obično isključuje cene proizvoda sa kojima se najčešće susrećemo. Benzin i hrana se kupuju svaki dan, a računari ili teniski reketi mnogo ređe.

Naravno, kada cene nafte ili hrane krenu da padaju, one će biti uključene u korpu proizvoda na osnovu kojih se računa „bazna inflacija“, a iz korpe će ispasti nešto drugo. Ideja je da se isključuje ono čije cene rastu brže od ostalih.

Nadam se da je sada jasno zašto se indeks potrošačkih cena ne može zameniti birokratskim izumom koji se zove „bazna inflacija“. Prosto, mi ne živimo u artificijelnom svetu iz koga su isključeni neki proizvodi, nego u stvarnom svetu i promene cena u ovim segmentima nas pogađaju, pa je red da tu okolnost indeks cena i beleži. Bez toga ona nam je neinformativan i stalno živimo u iluziji da su cene porasle manje nego što jesu.

Iz istog razloga su i podaci o promeni proizvođačkih ili gradskih cena manje važni od opšteg nivoa cena. Kupci ne mogu da uživaju u proizvođačkim cenama, jer između postoji još neka faza dorade i trgovina. Urbana inflacija je korisna za one koji žive u gradu, ali manje za one koji žive na selu. Konačno, ona od grada do grada može da varira.

Da zaključim, bazna inflacija može biti korisna samo ako shvatamo šta predstavlja. Ako ne, podleći ćemo iluziji da je stopa inflacije niža nego što jeste. A to je ono što bi zvaničnici svake zemlje voleli. Ključna mera inflacije je opšti nivo potrošačkih cena. Zato ono što očekujemo da čujemo od guvernera NBS nije da će bazna inflacija biti do 6%, nego da inflacija bude do 6%, a kasnije ispod 2%. Naredni put ću se osvrnuti na to zašto inflacija nije dobra.

Tržište akcija u Srbiji

Analiza sektora i 100 kompanija na Beogradskoj berzi, decembar 2008.


Sledeći kriterijume sa razvijenih tržišta, prof. dr Zoran Jeremić sa timom nezavisnih stručnjaka pripremio je publikaciju koja predstavlja svojevrsni investicioni katalog za investitore. U okviru analiza sektora objavljeni su sektorski pokazatelji za tri godine, kao i ključni pokazatelji o 100 kompanija na Beogradskoj berzi. Date su i prve procene akcija Telekoma Srbija, na bazi komparativne analize kompanija iz regiona. Prikaz uzroka i posledica svetske finansijske krize i njen uticaj na Srbiju dati su zaključno sa sredinom novembra 2008. godine.


Prodaja: EMG, tel. 3333 036,
Promotivna cena: 1500 din bez PDV-a

Vodič za stambene kredite - banke sa najboljim uslovima...
Evo šta banke nude uz kratak komentar. Svi krediti se odobravaju u EVRIMA osim ako nije drugačije napomenutu.

Alpha Bank
Kamatna stopa: 7.17%
Naknada za obradu kredita: 0.50%
Trošak administracije kredita: 0
EKS: od 7.22%
Model kamatne stope i komentar: Proizvoljna. Alpha bank je moze promeniti u svakom trenutku!!!
Izvor: http://www.alphabankserbia.com/fizicka_lica/krediti.glxqxe.html

Erstebank
Kamatna stopa: 8.50%
Naknada za obradu kredita: ne navodi
Trošak administracije kredita: ne navodi
EKS: od 9.46%
Model kamatne stope i komentar: Proizvoljna. Erstebank je moze promeniti u svakom trenutku!!!
Izvor: http://www.erstebank.rs/Rad_sa...ionId=021848200364731190000194

Eurobank EFG
Kamatna stopa: ne navodi na sajtu
Naknada za obradu kredita: ne navodi na sajtu
Trošak administracije kredita: ne navodi na sajtu
Model kamatne stope i komentar: Banka koja izbegava da promoviše svoje uslove iziskuje znak za OPREZ!!!
Izvor: http://www.eurobankefg.rs/code/navigate.asp?Id=9

Hypo Alpe Adria
Kamatna stopa: 3M EURIBOR + 4.50%
Naknada za obradu kredita: 2%
Trošak administracije kredita: 0
EKS: od 10.67%
Model kamatne stope i komentar: Zavisi od promene EURIBOR-a
Izvor: http://www.hypo.rs/coyu_cms/bank/home.nsf/id/68

Intesa
Kamatna stopa: 6M EURIBOR + 5%
Naknada za obradu kredita: 0.50%
Trošak administracije kredita: 0
EKS: od 8.32%
Model kamatne stope i komentar: Zavisi od promene EURIBOR-a
Izvor: http://www.bancaintesabeograd.com/index.aspx?pageno=171

Komercijalna
Kamatna stopa: 7.30%
Naknada za obradu kredita: 0.50% do 1%
Trošak administracije kredita: 0
EKS: od 7.58%
Model kamatne stope i komentar: Proizvoljna. Komercijalna banka je moze promeniti u svakom trenutku!!!
Izvor: http://www.kombank.com/srp/tekst.asp?id=259

Meridian bank
Kamatna stopa: 6M EURIBOR + 3.00%
Naknada za obradu kredita: 1%
Trošak administracije kredita: 0
EKS: od 8.80%
Model kamatne stope i komentar: Zavisi od promene EURIBOR-a
Izvor: http://www.bankmeridian.com/VIEW1.php?section=0&text_id=338

NLB Banka (bivsa Continental)
Kamatna stopa: 12M EURIBOR + 4.4%
Naknada za obradu kredita: 0.30%
Trošak administracije kredita: 0
EKS: od 10.67%
Model kamatne stope i komentar: Zavisi od promene EURIBOR-a
Izvor: http://www.cont.rs/serbian/s_krediti5.php

Piraeus banka
Kamatna stopa: 6.50% u Švajcarskim francima
Naknada za obradu kredita: 2%
Trošak administracije kredita: 2% godišnje
EKS: od 10.13%
Model kamatne stope i komentar: Proizvoljna. Piraeus banka je moze promeniti u svakom trenutku!!! Kredit u švajcarskim francima, za referencu, šestomečni LIBOR u švajcarskim francima iznosi oko 0.70%, dok Piraues banka obračunava godišnju nominalnu kamatu od 8.50% (6.50%+2%) Banka sa najvišim naknadama od svih posmatranih banaka.
Izvor: http://www.piraeusbank.rs/index.php?lang=sr&s=krediti-kn

Raiffeisen banka
Kamatna stopa: 6M EURIBOR + 6.6%
Naknada za obradu kredita: 1.50%
Trošak administracije kredita: 0.10%
EKS: od 12.56%
Model kamatne stope i komentar: Zavisi od promene EURIBOR-a. Najveća marža od posmatranih banaka koje odobravaju kredite po delimičnom fiksnim kamatnim stopama.
Izvor: http://www.raiffeisenbank.rs/D...spx?navId=3019&pageId=3019

Societe Generale - 1 model
Kamatna stopa: 6M EURIBOR + 1.95% - 2.45%
Naknada za obradu kredita: 0.50%
Trošak administracije kredita: 0%
EKS: od 5.23%
Model kamatne stope i komentar: Zavisi od promene EURIBOR-a. Najniža marža od posmatranih banaka koje odobravaju kredite po delimičnom fiksnim kamatnim stopama.
Izvor: http://www.societegenerale.rs/index.php?id=35

Societe Generale - 2 model
Kamatna stopa: 7.50% - 7.90%
Naknada za obradu kredita: 0.50%
Trošak administracije kredita: 0%
EKS: od 7.94%
Model kamatne stope i komentar: Fiksna kamatna stopa. Jedina banka koja odobrava kredit sa fiksnom kamatnom stopom u Srbiji.
Izvor: http://www.societegenerale.rs/index.php?id=35

Unicredit banka
Kamatna stopa: 3M EURIBOR + 4.50%
Naknada za obradu kredita: 1%
Trošak administracije kredita: 0
EKS: od 9.76%
Model kamatne stope i komentar: Zavisi od promene EURIBOR-a.
Izvor: http://www.unicreditbank.rs/?jez=&m=7953

Volksbank
Kamatna stopa: 7.95%
Naknada za obradu kredita: 0.50%
Trošak administracije kredita: 10EUR godišnje
EKS: od 8.48%
Model kamatne stope i komentar: Proizvoljna. Volksbank je moze promeniti u svakom trenutku!!!
Izvor: http://www.volksbank.rs/pages/fl_krediti.php?vrsta=stambeni

Svi podaci su uzeti sa sajtova banaka.
Iz svega proizilazi:

* NAJGORE uslove od posmatranih banaka ubedljivo nudi Piraeus banka. Štaviše, jedina od posmatranih banaka koja odobrava kredite u švajcarskim francima pod gorim uslovima od banaka koje odobravaju kredite u evrima.
* Raiffeisen banka ima najveću maržu od kredita koji se odobravaju u evrima vezanim za EURIBOR.
* Societe Generale banka nudi najbolje uslove za kredite koje se odobravaju u evrima vezanim za EURIBOR.
* Societe Generale banka je jedina banka koja nudi stambene kredite sa fiksnom kamatnom stopom tokom svog vremena trajanje otplate kredita, po vrlo prihvatljivoj kamatnoj stopi (koja je niža od delimično fiksnih kamatnih stopa kod drugih banaka).

Evo nesto edukativno

https://www.youtube.com/watch?v=F-QA2rkpBSY :non: :non:

Evo još nešto, bar za mene, edukativno:
Danas sam, preko brokera, dao nalog za kupovinu po PC akcija jedne firme. Moja brokerska kuća takođe trgovala, unevši svoj nalog pre moga i, normalno, pokupila akcije neimenovane firme. Na kraju dana broker me je obavestio da je od strane brokerske kuće učinjen prekršaj, jer je unevši moj nalog, morala povući svoj, već unešeni nalog. To je utvrđeno praćenjem naloga na berzi. Usledilo je i izvinjenje, što sam i prihvatio jer se ipak radilo o pretpostavljeno, skromnoj dobiti.
Iskren da budem, ne znam gde je ovo pitanje regulisano.

Da, broker ne bi trebalo da radi front running, tj. da "gazi" svog klijenta. Kad primi nalog od klijenta, broker je dužan da unese prvo klijentov nalog, a ne da sačeka i unosi prvo svoj da bi kupio ili prodao pre klijenta i onda (možda) njemu prodao skuplje ili od njega kupio po jeftinijoj ceni.

Citat :

Džon Relston Sol je razgalio publiku kad je rekao da su današnji političari ograničenog uma, kadri da proizvode finansijske marifetluke. I da se i moderne države vode u pravcu jedne skrivene vrste bankrota. Izbila je kriza, oni je nazivaju finansijskom, a ona ima niz dubokih uzroka. Kad su počeli da rešavaju krizu, kišom novca su potpomogli bogatašima. Ispada da je taj novac uzet od radnih masa da se zaguši eksplozija propasti banaka i tajkuna.

Taj sunovrat u kome se države nalaze, već je poznat iz istorije. Vlastodršci jedne istorijske države zapadnu u dugove. Pozovu bankare i traže nove pare. Ovi ne daju! Tad im vlastodršci reknu: problem se može rešiti na dva načina: ili da mi vas obesimo, ili da vas proteramo... Uspeli su da prođu sa pet odsto kamate. U sali smeh.

Džon Sol na kraju skreće pažnju da je pre četrdeset godina u svetu bilo dvadeset puta više novca od dobara, a da danas mora biti da je naštampano sto puta više novca od količine dobara. To je razlog što novac sve više bledi. Jer uvek je zdraviji novac kojeg ima koliko i dobara u prometu.

Jedna od najlepršavijih odbrana kapitalizma kao svetskog sistema jeste verovanje u slobodnu konkurenciju koju on stvara, oslobađajući tako ljude i narode. Ali Džon Relston Sol u jednom svom delu kaže da danas samo pet korporacija drže u rukama polovinu svetskog bogatstva. Od slobodne konkurencije ostala je samo bleda senka, dim i paučina.

Kompanija Ju Es Stil odlučila je da se zbog velikih gubitaka na izvesno vreme povuče iz Smedereva i Srbije, nezvanično saznaje list Politika.

Takvu odluku zvanično treba rukovodstvo firme u Americi da obelodani 31. januara, naveo je izvor lista u toj smederevskoj kompaniji. Od dogovora sa državom zavisiće model izlaska američke firme iz posla.

Kao najizvesnija opcija spominje se da će Ju Es Stil do daljnjeg ostati formalni vlasnik železare, a da će država preuzeti sve obaveze dok se ne pronađe trajnije rešenje za fabriku.

"Država neće, niti ima para da kupi železaru, već će preuzeti sve obaveze od Amerikanaca da bi održala kontinuitet do pronalaska kupca ili strateškog partnera", rekao je izvor Politike.

To je Amerikancima takođe prihvatljiva opcija, jer bi ih gašenje železare mnogo koštalo. Morali bi da plate sve dažbine, dobavljače, radnike, a ni zaustavljanje peći nije jeftino.

Citat :

Predveče bi trebalo da se održi sednica Vlade na kojoj bi ministrima bila izneta ispregovarana suma, a potom najverovatnije usvojena i odluka o kupovini železare.
Kako kaže “Blicov” izvor, trenutno se ne može govoriti o iznosu jer se još uvek pregovara sa Amerikancima.

A ovo je najnovija vest, sa Blica !!!

1 dolar

Citat :

Kovačević: Odluka nije dobra
Ekonomski analitičar Milan Kovačević kaže da odluka Vlade Srbije da otkupi Železaru Smederevo za jedan dolar nije dobra jer bi država trebalo da dovrši privatizaciju, a ne da ulazi u kupovinu kapitala.

"Ako je država otkupila Železaru sa svim obavezama za jedan dolar, to je više plaćeno nego kad je Ju-es Stil kupio za 23 miliona bez ikakvih obaveza", kazao je Kovačević.

Treba imati u vidu da je duga na današnji dan poveliki i da je samo u 2010. iznosio 100 miliona dolara, a u 2011. do septembra 75 miliona dolara.

Godišnje ovo sve nas poreske poreznike koštaće oko 100 miliona dolara.

Možda nam podele i BESPLATNE AKCIJE željezare????

Citat :

SARTID Iz izjava Mirka Cvetkovića smo saznali:

1. Da je Srbija preuzela dugove Amerikanaca. Rečenicu da nema dugova prema bankama trebalo bi tumačiti kao umišljajni pokušaj da se sakrije preuzimanje dugova koje čine neplaćeni iznosi dobavljačima, za transportne troškove, struju, komunalije, poreze itd.;

2. Da ćemo zadržati menadžment Amerikanaca da nastavi da upravlja Sartidom. Rečenicu da će upravljati profesionalni menadžment trebalo bi shvatiti kao umišljajni pokušaj da se sakrije da će Amerikanci – ali verovatno ne prva liga menadžera – i dalje upravljati željezarom, plus poneki miljenik vladajuće garniture, koji će verovatno biti pridodat;

3. Da će Srbija snositi sve gubitke koji budu nastali iz tekuće proizvodnje. Vrlo verovatno će deo tih gubitaka biti prevaljen na EPS (i druga preduzeća u državnoj svojini) na taj način što će im se narediti da moraju da isporučuju struju i ako im se ništa ne plaća i sl.;

4. Da će država tražiti strateškog partnera. Ovo treba razumeti kao umišljajni pokušaj da se sakrije da su Amerikanci već strateški partner i da su problemi mnogo dublji od prostog pitanja rukovođenja;

5. Da će Srbija, u slučaju da nađe kupca za željezaru, cenu dati Amerikancima. Ne znamo da li baš celu cenu ili, što je verovatnije, neki procenat od cene. Izbegavanje da se precizno kaže koji deo cene ide Amerikancima trebalo bi razumeti kao umišljajni pokušaj da se prikrije da Sartid uopšte nije kupljen (u punom značenju te reči) za jedan dolar.

Željezara je 31.decembra 2010. imala ukupne obaveze, izražavaću sve u evrima zbog lakšeg praćenja, preko 673 miliona evra, od čega su dugoročne obaveze bile 452 miliona evra, a kratkoročne 221 milion evra. Kratkoročne finansijske obaveze – lepo piše u bilansima – iznose 188 miliona evra. To je, ponavljam, bilo u 2010.

Citat :

Uz razumevanje za brigu o hiljadama smederevskih radnika, ostaje pitanje zbog čega Vlada insistira na održavanju nerentabilne proizvodnje, koja će, po prvim računicama koštati pola miliona evra dnevno?

"Ona je formirala grupu kojoj je dala u zadatak da održava proizvodnju, što je nerazumno. Bilo bi bolje – ili da je kroz stečaj očišćena od duga, ili bar da se zaustavi, pa da nove gubitke ne pravi. Pa da se prodaje kada se popravi cena čelika", kaže Kovačević.

Umesto ekonomske odluke, Vlada je po oceni sagovornika Glasa Amerike povukla politički, to jest socijalni potez i dodatno opteretila ionako jedva održiv budžet:

"Na kraju 2010-te godine železara je imala oko 650 miliona evra duga. Ne znamo sve kome, a njena ukupna imovina je polovina od toga. Znači, mi smo se jako zadužili preuzimajući železaru, i to je najveći problem. Jer Vlada u ovom momentu ima upravo najveći problem kako da smogne novce da ne ide dalje u povećanje budžetskog deficita", navodi Milan Kovačević.

Citat :

Jelena Trivan, potpredsednica DS

Srbija je verovatno jedina država kojoj je u vreme ekonomske krize, kada je zemljama EU padao kreditni rejting, taj rejting podigla. Rezultat je i da smo imali najveći izvoz u vreme krize. Jedina smo zemlja u kojoj nivo investicija nije pao u odnosu na 2008. što je i dokaz da smo stabilno društvo koje se bori s korupcijom.

Istina je da je znatno veći broj otvorenih malih ili srednjih preduzeća nego zatvorenih. Srbija ce imati šanse da mnogo veći broj ljudi zaposli dolazi zahvaljujući statusu kandidata za EU koji je otvorio nove investicione šanse, što dokazuje dolazak Ikee, Danielija, Kupertajersa, novih potencijalnih investicija za železaru u Smederevu. Mali porodični biznis je neiskorišćena oblast, kojoj moramo da damo podsticaj.

Zašto baš sada, zašto ne ranije?

- Ko kaže da do sada nismo dosta uradili? Ukinuli smo doprinose za novozaposlene, pokrenuli najpovoljnije kreditne linije.

Pa, to se ne vidi u novčanicima građana?

- Novčanici građana su slika krize u kojoj se nalazi čitav svet, pa i Srbija.

Sad rekoste da je puno investicija došlo, kao da živimo u različitim državama.

- Govorila sam faktografiju i da moramo da budemo svesni činjenica da bismo donosili prave odluke. Srbija je učinila velike i važne korake. Ne počinjemo investicione cikluse niti podršku malim i srednjim preduzećima, mi nastavljamo ono što smo počeli.

http://www.danas.rs/danasrs/dijalog/ili_jesi_ili_nisi.46.html?news_id=236367

Ovo stvarno zaslužuje dublju analizu!

Citat :

Generalno, stanje u našoj ekonomiji je takvo da, i pored značajno manjeg spoljnog duga i deficita budžeta, Srbija ne bi mogla da preživi krizu koju danas osećaju brojne zemlje regiona, Evrope i SAD. Jer, jedino u Srbiji samo 30 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda pravi privatni sektor. Ostatak BDP stvara - država.

Zato je u Srbiji toliko i važno šta ona radi. Skoro svaki treći stanovnik direktno zavisi od isplata iz državne kase. Iz nje se obezbeđuju primanja za više od 1,6 miliona penzionera, oko 250.000 korisnika raznih vidova socijalne pomoći i 500.000 plata za one koji rade u javnim institucijama. Samo za plate u javnom sektoru i dotacije penzija iz republičkog budžeta ode 70 odsto ukupnih prihoda države.

70% BDP-a???
Pa nije ni čudo što oni koji su na vlasti sve kontrolišu.
Sada postaje jasno zašto živimo u "partijskoj" državi.
I zašto oni odlažu završetak privatizacije...
Ne znam ali mi se čini da ni komunisti nisu mnogo više od 70% BDP-a kontrolisali?

Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-март 2012. године износи:
- 7051,9 милионa долара - пад од 3,7% у односу на исти период претходне године;
- 5375,0 милиона евра - пораст од 0,5% у односу на исти период претходне године.

Извезено је робе у вредности од 2441,1 милиона долара, што чини смањење од 9,2% у односу на исти период претходне године, а увезено за 4610,8 милиона долара, што је мање за 0,5% у односу на исти период претходне године.

Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од 1860,2 милиона, што чини смањење од 5,3% у односу на исти период претходне године. Увоз робе, имао је вредност од 3514,8 милиона, што је више за 3,8% у односу на исти период прошле године.

Дефицит износи 2169,7 милиона долара, што чини повећање од 11,5% у односу на исти период претходне године. Дефицит изражен у еврима износи 1654,6 милиона, што чини повећање од 16,5% у односу на исти период претходне године.

Покривеност увоза извозом износи 52,9% и мања је од покривености у истом периоду претходне године од 58,0%.

Од јануара протекле године, дајемо и регионални приказ спољнотрговинске робне размене Србије. Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (38,3%); следи Београдски регион (24,1%), Регион Шумадије и Западне Србије (19,9%), Регион Јужне и Источне Србије (16,6%), а око 1,1% извоза је неразврстано по територијама.

Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (44,2%); следи Регион Војводине (32,3%), Регион Шумадије и Западне Србије (11,7%), Регион Јужне и Источне Србије (8,0%), а око 3,8% увоза је неразврстано по територијама. Нема података за Регион Косово и Метохија.

Извоз и увоз по регионима дат је према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације. То значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе. Ову чињеницу треба имати у виду приликом тумачења података по регионима. На пример, увоз нафте и гаса, највећим делом се обухвата у регионима Војводине и Београда, а то су енергенти за укупну територију Србије.

У структури извоза по намени производа (принцип претежности), највише су заступљени производи за репродукцију 65,9%(1609,1 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 25,8% (629,1 милиона долара) и опрема 8,3% (202,5 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 0,1% (0,2 милиона долара).

У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 62,4% (2876,0 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 18,9% (873,5 милиона долара) и опрема 11,9% (547,0 милиона долара). Некласификована роба по намени износи 6,8% (314,2 милиона долара).

У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Немачка (316,7 милиона долара), Италија (247,9 милиона долара) и Босна и Херцеговина (226,4 милиона долара).

У увозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Руска федерација (682,6 милиона долара), Немачка (466,3 милиона долара) и Италија (367,6 милиона долара).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима имамо потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине више од половине укупне размене.

Наш други по важности партнер су земље ЦЕФТА споразума, са којима имамо суфицит у размени од 227,9 милиона долара, а који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих и разне врсте пића), као и извоза гвожђа и челика. Што се увоза тиче – највише се увозе камени угаљ, кокс и брикети, гвожђе и челик, електрична енергија, као и поврће и воће. Извоз Србије, за посматрани период, износи 579,7 милиона долара, а увоз је 351,8 милиона долара. Покривеност увоза извозом износи 164,8%.

Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са Црном Гором, Босном и Херцеговином и Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса. Следи дефицит са Кином, Мађарском и Немачком.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу највеће учешће имају: житарице и производи од њих (198 милиона долара); електричне машине и апарати (181 милиона долара); обојени метали (167 милион долара); одевни предмети и прибор за одевање (117 милиона долара) и гвожђе и челик (116 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 31,9% укупног извоза.

Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: природни гас (442 милиона долара); нафта и нафтни деривати (435 милиона долара); друмска возила (219 милиона долара); електричне машине и апарати (205 милиона долара) и медицински и фармацеутски производи (153 милион долара), а њихов увоз чини 31,5% укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се сада укључује и роба на царинском складишту, има учешће у укупном увозу (6,8%).

У марту 2012. годинеје извезено је робе у вредности од 1038,3 милиона долара, што чини смањење од 3,6% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1867,5 милиона долара,што је мање за 1,2% у односу на исти месец претходне године.

Изражено у еврима извезено је робе у вредности од 785,2 милиона евра, што чини повећање од 1,7% у односу на исти месец претходне године. Увоз је износио 1412,7 милиона евра, што чини повећање од 4,4% у односу на исти месец претходне године.

Десезонирани индекс март 2012/ фебруар 2012. године показује да извоз расте за 26,5%, а увоз расте за 8,5% рачунато у доларима. Десезонирани индекс (рачунато у еврима) март 2012/ фебруар 2012. године показује да извоз расте за 22,7%, а увоз расте за 6,1%.

Према Номенклатури статистике спољне трговине (НССТ) за трећи месец:

На листи првих 10 производа у извозу, прво место заузима кукуруз (76 милиона долара); друго место припада извозу сетова проводника за авионе, возила и бродове са 25 милиона долара; на трећем месту су нове спољне гуме за путничке аутомобиле са 20 милиона долара; следи извоз делова за ротационе електричне машине са 17 милиона долара, за колико смо извезли и лекове за малопродају; извоз хула хоп чарапа износио је 15 милиона долара, колико је био и извоз војне робе; извоз контејнера од алуминијума, као и смрзнуте малине био је 14 милиона долара; последње место заузима извоз рафинисаног шећера са 13 милиона долара.

Листа првих 10 производа у увозу показује да је природни гас са вредношћу од 128 милиона долара наш први увозни производ. Друга по значају су гасна уља са 92 милиона долара. На трећем месту увозне листе је сирова нафта са 91 милионом долара. Увоз електричне енергије износио је 68 милион долара. Увоз лекова за малопродају износио је 37 милиона долара. Увоз дизел аутомобила преко 1500, али испод 2500 цм3, био је 26 милиона долара. На увоз урее у воденом раствору потрошено је 20 милиона долара. Хербициде смо увезли за 16 милиона долара. На увоз сировог, нелегираног алуминијума потрошено је 14 милиона долара. Последње место заузима увоз телефона за мрежу станица, са такође 14 милиона долара.

Turističke agencije "popile" 172 prijave

Tokom prvih sedam meseci ove godine podnete su 172 prijave građana protiv turističkih agencija, od kojih je 69 bilo osnovano.

U 27 slučajeva postignut je dogovor i agencije su putnicima vratile ukupno oko 1,6 miliona dinara, rečeno je danas Tanjugu u Ministarstvu finansija i privrede.

Zbog utvrđenih nepravilnosti u poslovanju turističkih agencija i težih propusta u radu, kao što je neobezbeđenje ugovorenog smeštaja ili prevoza, na osnovu inicijativa turističke inspekcije od 2008. godine do danas je 28 turističkih agencija izgubilo licencu organizatora putovanja.

Licencu organizatora putovanja izgubilo je sedam turističkih agencija u 2008, devet u 2009, šest u 2010, četiri u 2011, a u 2012. godini dve, jer nisu putnicima obezbedile ugovoreni smeštaj

Di su naši novci ?

Boranija ::

Prema podacima iz Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u toku prošle godine najviše uvozila naftu, gas, automobile i električne mašine. Za to je morala da izdvoji pet milijardi dolara.

Srbija se nalazi na 16. mestu liste zemalja sa najvećim nelegalnim novčanim tokovima, objavio je Global fajnenšel integriti iz Vašingtona. Prema podacima te organizacije, iz domaćeg finansijskog sektora u periodu od 2001. do 2010. godine godišnje se prosečno izvlačilo 5,144 milijarde dolara.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/godisnje_se_iz_zemlje_iznesu_cetiri_milijarde_evra.4.html?news_id=257587

Iz ova dva parametra jasno je da je, ustvari, jedino moguće investirati u uvoz. Pametno nije, ali se isplati.