Srbija, razno...

E ovako stoje stvari:
" Kolege, sto se tice vracanja subvencija za kasu, jako je jednostavno, cak vam ne treba ni knjigovodja, samo u banci ispunite uplatnicu i vratite novac na isti racun sa kojeg je i dosao.
Zabuna je nastala time sto su knjigovodje zvali poresku upravu da pitaju u vezi vracanja novca, poreska uprava naravno nema obavestenje da je fiskalizacija za pijacnu prodaju ukinuta, zato sto je pravno za pocetak "odlozena", kao sto sam vam pisao i pre poslednjih pregovora, jako je vazno za drzavu da nase resenje prodje " u tisini" ( pogledajte komentare na jucerasnje vesti/ svi ostali se bune i kazu " zasto su oni bolji od nas")
Poreska uprava nije faktor odluke naseg problema, da je bilo do njih, nas verovatno ne bi ni bilo do sada.
Vratite novac od subvencije, ili dajte instrukciju knjigovodji da to uradi.
Na kraju krajeva knjigovodja je placen da bude vama na usluzi, nema potrebe da uzimaju na sebe odlucivanje u vase ime, ili tumacenje sta ce biti za osam meseci, to sta ce biti nije ni na poreskoj upravi ni na knjigovodjama.
Hvala.
Ovo kazu iz udruzenja pijacnih prodavaca pa vi vidite.....

Od početka rata u Ukrajini, 24. februara, do 31. maja Rusi su, prema podacima APR, u Srbiji otvorili ukupno 1.017 privrednih subjekata, od kojih je kako su za "Blic" potvrdili iz Agencije 87 privrednih društava i 730 preduzetnika.

SINISA MALI

I am thrilled to announce that the Climate Bonds Initiative chose the Republic of Serbia as the winner of the prestigious Sovereign Green Market Pioneer award for its landmark EUR 1 billion Green Bond issuance.

Republic of Serbia was the first European country outside of the EU to successfully issue a Green Bond thus proving it's commitment to the implementation of the Green Agenda. This recognition inspires us to continue to invest in green project for the benefit of our economy and the living standard of our citizens.

I personally thank the entire team at the Ministry of Finance of the Republic of Serbia / Ministarstvo finansija Republike Srbije for the amazing work that led to this achievement.

Beograd -- Održana je prva sednica Radne grupe za pripremu nacrta sporazuma o slobodnoj trgovini između Vlade Republike Srbije i Vlade NR Kine.

Ministar Mali je rekao da Srbija pridaje veliki značaj daljem jačanju strateškog partnerstva sa Kinom, koja je naš najvažniji trgovinski partner u Aziji, i sa kojom robna razmena beleži konstantan rast.

Ministar je naveo da je tokom poslednjih 10 godina, odnosno u periodu od 2012. do 2021. godine, izvoz Srbije u Kinu povećan 152 puta. Kako je dodao, iz godine u godinu je naš izvoz u Kinu sve veći, a u prošloj godini je dostigao skoro milijardu dolara.

U aprilu i maju 2022. medjugodišnja inflacija je u Srbiji iznosila 9,5 i 10,1 odsto a u EU 8,1 i 8,8 odsto.

U maju su veću inflaciju od Srbije imale Holandija (10,2 odsto), Grčka (10,5), Hrvatska (10,7), Madjarska (10,8), Slovačka (11,8), Rumunija (12,4), Poljska (12,8), Bugarska (13,4), Češka (15,2), Letonija (16,8), Litvanija (18,5) i Estonija (20,1 odsto).

Skrivena lista koja pokazuje šta sve Google zna o vama: Evo kako je pogledati....

https://nova.rs/it/jeziva-lista-koje-pokazuje-sta-sve-google-zna-o-vama-i-nacin-da-to-sprecite/

Građani nisu informisani o pravu na refundiranje novca za pojedine zdravstvene preglede koje su sami platili

Pacijenti koji duže od mesec dana čekaju pregled u državnim zdravstvenim ustanovama, mogu da ga obave u privatnim ambulantama, a kasnije novac da refundiraju od RFZO, ali o tom pravu i uslovima mnogi građani nisu informisani, ocenjuje u svom saopštenju Gradski odbor Narodne stranke u Kraljevu

„Ukoliko se zdravstveni pregled kod lekara specijaliste ne zakaže u zakonom propisano vreme od 30 dana, građane niko ne informiše, da, ukoliko nema slobodnih termina za takav pregled, imaju pravo na uput bez termina koji važi mesec dana. Ukoliko u specijalističkoj ambulanti sa datim uputom ne postoji termin za zakazivanje u navedenom roku, načelnik službe ili direktor zdravstvenog centra je u obavezi da izda potvrdu o navedenom.

Ukoliko načelnik ili direktor odbiju da izdaju potvrdu, sledeći korak je zaštitnik prava pacijenata kog možete kontaktirati i koji će se, nadam se angažovati u rešavanju vašeg problema.

Nakon toga, pacijent je u mogućnosti da privatno obavi pregled i sa potvrdom izdatom od strane zdravstvenog centra ima pravo na refundiranje novca.

Ministarstvo odbrane poziva sve državljanine Republike Srbije starosti od 19 do 30 godina koji žele da obuku uniformu Vojske Srbije da se prijave za dobrovoljno služenje šestomesečnog vojnog roka sa oružjem.

„Mladići i devojke koji se odluče da dobrovoljno služe vojni rok u stroju Vojske Srbije, pored mogućnosti da steknu nove veštine, upoznaju se sa savremenim naoružanjem i vojnom opremom, primaće i mesečnu platu u iznosu oko 38.000 dinara, biće im obezbeđene naknade putnih troškova, zdravstveno osiguranje, smeštaj, ishrana, kao i vojna odeća i obuća. Takođe, nakon odsluženja vojnog roka, zainteresovanim mladićima i devojkama pruža se mogućnost da odmah stupe u profesionalnu vojnu službu u Vojsci Srbije po ubrzanoj proceduri“, piše u saopštenju.

Sitna krađa, prema Krivičnom zakonu, spada u grupu krivičnih dela protiv imovine i predstavlja privilegovan oblik krivičnog dela krađa. Po pomenutom zakonu osobe koje kradu do iznosa od 5.000
dinara ne mogu biti krivično gonjene.

Za krivično delo sitne krađe u koji spadaju i prevara i utaja predviđeno podnosi se privatna tužba građana.

Naime, da bi protiv kradljivca bila podneta krivična prijava vrednost ukradene robe mora da bude veća od 5.000 dinara.

Ukoliko je ona manja, država ne tereti lopove, a oštećeni mogu da ih gone samo po privatnoj tužbi što najčešće ne čine, jer im se zbog visine sudskih troškova i trajanja procesa to ne isplati.
Inače, do pre nekoliko godina ta granica je bila tri puta veća i iznosila je 15.000 dinara, što je svakako bio oš veći problem.

EDIT: Hajde malo kliknite (ne više od 2 puta) na reklamice s desne strane ekrana!
Ako želite da poržite naš Forum!
Mod D.

Tri nova srpska restorana dobila Mišelin preporuku

Beogradski restorani koji su svrstani u kategoriju preporučenih su, kao i prošle godine, Salon 1905, Gušti mora, JaM, Enso, Homa, Magellan, The Square, Legat 1903, Ebisu, Comunale Cafč e Cucina, Mezestoran Dvorište, Langouste i Bela Reka – pogledajte po kojim jelima su poznati beogradski restorani iz Mišelin vodiča.

Novi preporučeni restorani su Metropolitan Grill u hotelu Hyatt Regency, Skylounge u hotelu Hilton i Twenty Two u hotelu Metropol Palace.

https://nova.rs/magazin/gastro/tri-nova-srpska-restorana-dobila-miselin-preporuku/

SRBI vs. SRBIJANCI

Upotreba izraza Srbijanac zaista ima jednu negativnu konotaciju s obzirom na političku pozadinu toga. Počelo je da se koristi još u periodu između dva svetska rata, prvenstveno da bi se napravila razlika između Srba iz Srbije i takozvanih Prečanskih Srba, posebno Srba iz zapadnog srpstva“, razjašnjava Mira Radojević, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i dopisna članica SANU.

Kako napominje, najviše na korišćenju izraza Srbijanci insistirali su predstavnici Hrvatskog nacionalnog pokreta, jer su, kako kaže, polazili od toga da većina Srba koji su živeli u Hrvatskoj i u Vojvodini, pa dobrim delom i u Bosni i Hercegovini, treba da ima iste političke poglede na politiku Beograda, kao što ga ima i Zagreb.

„Da bi napravili veštačku podelu između Srba, insistirali su na korišćenju izraza Srbijanci za Srbe iz Srbije. Prvenstveno je trebalo napraviti veštačku podelu, da bi se pokazalo kako Srbi iz Vojvodine i Hrvatske ne slede politiku Beograda, i da su u političkom smislu daleko bliži Hrvatima. Takođe, da Beograd njih „ugnjetava“ kao što to čini i ostalima. To je, naravno, bila jedna neosnovana i nedokaziva tvrdnja. Potom, ovaj izraz ušao je u upotrebu i da bi se pokazalo kako postoje velike kulturološke razlike između Srba iz Srbije i Srba koji su živeli u Austrougarskoj, posebno u Hrvatskoj i Vojvodini, jer su oni, navodno, bili na višem civilizacijskom nivou, te ekonomski i kulturološki razvijeniji“, predočava profesorka Radojević.

Sumirano, istoričarka objašnjava da su razlozi pre svega političke prirode, sa ciljem stvaranja slike da Srbi nisu jedinstveni, te da Srbi iz Srbije diskriminišu ostale, pa i Srbe koji žive izvan matične zemlje, tj. nekadašnje Kraljevine Srbije.

Osim toga, pored Hrvata, ovaj izraz počeli su da koriste i predstavnici Autonomaškog pokreta Vojvodine.

Najniža penzija u Srbiji biće 20.631, a najviša 190.023 dinara. Najniža poljoprivredna penzija sa januarskim čekom iznosiće 16.220 dinara. I nadoknada za pogrebne troškove osiguranika je uvećana i sada je 56.858 dinara.

Kao i prethodnih nekoliko godina, i od 1. januara 2023, granica za odlazak u starosnu penziju za žene biće podignuta za dva meseca, pa će moći da se penzionišu sa 63 i po godine. Za muškarce, međutim, nema promena i oni u starosnu penziju odlaze kao i do sada sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

"Zlatna groznica" trese Žagubicu – hoće li im se posrećiti da se otvori rudnik

U blizini Žagubice, na lokalitetu Čoka Rakita, otkriveno je novo nalazište zlata. Istraživanja kanadske kompanije Dandi još traju, a u eventualnom otvaranju rudnika Opština Žagubica vidi šansu za svoj ekonomski razvoj.

Zlato je na dubini od nekoliko stotina metara. To znači da ne možete uzeti kramp i kopati ga kao u onim filmovima o zlatnoj groznici na Divljem zapadu. Proces je mnogo složeniji.

Otvaranje rudnika je kompleksan proces tokom koga se razmatraju različite metode eksploatacije i tehnologije prerade rude i sprovode brojne studije.

Iz kanadske kompanije DPM, koja istražuje na Čoka Rakiti, saopštavaju da su rezultati ohrabrujući i da je u procesu flotiranja moguće ostvariti iskorišćenje zlata veće od 93 posto. Kako je reč o inicijalnim nalazima, kažu da je prerano govoriti da li je otvaranje rudnika moguće. Ipak, Opština Žagubica već ima svoju računicu.

"To bi značilo kako za našu opštinu Žagubica direktno otvaranje nekih 300 radnih mesta, zatim povezane kompanije koje bi opsluživale na neki način taj rudnik, još jedno 700-800 ljudi, znači hiljadu ljudi. Na teritoriji naše opštine siguran sam da nemamo toliki broj ljudi, znači povećali bismo ovde i dolazak, migracije bi se okrenule, možda bi se vratili i naši ljudi koji su otišli u inostranstvo", navodi Predrag Ivković, zamenik predsednika Opštine Žagubica.