DRAGIVOJE razmišlja o gresima Srba i kolonijalizam - pozitivna pojava

citat ::

Italijanski pok. novinar Enco Bijađi (Enzo Biagi) je još 1980-ih navodio kako može uticati, podsvesno, subliminalno i manipulativno na mišljenje ljudi bez iznošenja bilo kakvog konkretnog stava, na indirektan, suptilan način.
Objavi se, kaže Bijađi, vest na prvoj strani novina da italijanska Vlada podiže poreze, što će dovesti do porasta cena prevoza, hleba i mesa. A odmah pored te vesti, kaže Bijađi, postavim informaciju da su istraživanja vodećeg Medicinskog fakulteta u Italiji ustanovila da porast siromaštva i nedostatak novca dovode do depresije, anksioznosti, porasta samoubistava, alkoholizma i impotencije kod muškaraca.

Deluje mi da si tek sad otkrio toplu vodu i rupu na saksiji!!

Novinari vise nepostoje, to su aktivisti sirom sveta.
Pogledaj malo kako izgledaju vesti u Nemacko, Americi i sl.... tu Srbija nije neki izuzetak.

Jedan poznati americki novinar je pre izvesng vremena izjavio da novinarstvo vise ne postoji i da svojim kolegama predlaze da postanu politicari!!

Dragivoje ::

Poenta bi bila, da danas imamo na javnoj sceni veliki broj pukih propagandista koji iznose izrazito jednosmerne i tendenciozne stavove, a to nije ni pošteno, često nije ni tačno, veoma je jednostrano, a može biti i vrlo štetno po položaj Srbije u postojećoj međunarodnoj situaciji i okruženju

Ništa neobično, lepo to kaže kolega Momir, da li je za tebe neki medij u Srbiji "objektivan", gomila navija za AV, ali da li je N1 TV objektivan i tzv "profesionalan"?

Ja ni jednom mediju ne verujem, ni jednom političaru....

A ovi tvoji postovi, Youtube je prepun takvih kao ti, koji nešto brane, ili osporavaju, šire dezinformacije tvrdeći da je samo to istina, šire teorije zavera a ti nam ovde tvrdiš da je sve što pišeš čista istina a svi koji to osporavaju su neznalice ...
Internet je generalno OTROVAN jer je prepun gluposti, neistina, propagande, neistine i teorija zavera, a ono što je NAJNEVEROVATNIJE, svaka objava nalazi istomišljenike, bez obzira koliko tvrdnje bile sulude...

P.S. Da li je laž da je US vojska delila Indijancima, onomad, cebice zaražene velikim boginjama?

Koliko shvata Dragivoje širi ideju da su kolonizatori širili humanizam, prosvetiteljstvo i dobrobit kolonijalnim zemljama, a pri tome nisu imali nikakve koristi, niti su na silu nametali svoje "vrednosti" i  u suštini kolonijalne sile su imale samo štetu šireći dobročinstvo, humanizam i prosvetiteljstvo DIVLJACIMA, koje ne treba pustiti da se sami razvijaju, ubijaju i osnivaju svoje države, već će im na pr. Englezi i Francuzi vuci granice, tako da nikad ni jedan narod ne bude sam u svojim granicama, već su granice određivane tako da stalno dolazi do nesprazuma.

A šta je bio u Evropi, jesu li se narodi u Evropi međusobno klali i stvarali svoje nacionalne države, manje ili više uspešno..
Da pomenem samo 30-godišnji verski rat izmeu protestanata i katolika, gde su svi ratovali protiv svih...


Gde god su Englezi, a boga mi i Francuzi vukli granice (Sirija i sl) na primer Kipar, Indija i Pakistan, uvek su svesno ostavljali gomilu problema da bi mogli da mesetare....

Gde god su Englezi ili Francuzi povlačili granice uvek su ostavljali gomilu problema, kaže Teletrader, a može li neko reći da li su negde i gde to povučene pravedne granice a da su svi bili zadovoljni?
 
Ovde se do besvesti i namerno ponavlja rečenica Gandija da ako vidiš dve ribice da se svađaju, mora da iza toga stoje Englezi, a takvu politiku zavadi pa vladaj koristili su svi, od pamtiveka.


Ako neko ima kompaniju i potencijalnu konkurenciju, valjda mu odgovara da konkurenti dođu u probleme, a da njegova kompanija ostane monopolista i prosperira.


Koristili su Englezi, Francuzi ili Belgijanci podele u pojedinim delovima sveta i podsticali su ih, to je radila i Rimska imperija, ali i svi drugi, ko god je bio u mogućnosti.


Mongoli su postavljali muslimane iz Srednje Azije da budu upravitelji kod Kineza, kao što su postavljali Kineze u muslimanske oblasti u Srednjoj Aziji.


Otomanska imperija je podsticala sukobe Kurda i Jermena, kako bi oba naroda oslabila, kao što su podsticali sukobe između hrišćana, više pomažući pravoslavlje naspram katolicizma.


Sovjetski savez (SSSR) je igrao na kartu sukoba lokalnih naroda. Narkomnac - Narodni komesarijati za nacionalna pitanja 1920-ih su pravili često diskutabilne granice poput čečensko-ingušetiske, karačajevsko-čerkeske ili kabardinsko-balkarske. Pogledajmo kako su Rusi ili Sovjeti “rešili” pitanje Nagorno Karabaha - jermenske enklave unutar Azerbejdžana ili Nahičevana kao odvojene azarbejdžanske enklave, i tu je nekome bio interes da ostavi otvorena pitanja i da stalno arbitrira, a to sve nisu zakuvali Englezi i Francuzi već Sovjeti tj. Rusi.


Ivan III, veliki ruski knez, vladar u drugoj polovini 15.veka, znatno je pojačao centralizaciju zemlje i koristio princip zavadi pa vladaj. Imao je probleme sa pokrajinskim vladarima i višim plemićima (boljarima), pa je uveo jedan komplikovani sistem reda prvenstva – mestničestva, gde je namerno zavađao plemiće, nastojao da one niže i poslušnije uzdigne, a više plemstvo ukloni. Kasnije je taj sistem dodatno usavršio Ivan IV Grozni sa opričninama, masakrom u Novgorodu (1570) itd….


Kada je Vladan Đorđević (1891) postao srpski ambasador u Grčkoj, pitao je centralu u Beogradu za instrukcije, pošto nije dobio uputstva, a iz Ministarstva inostranih poslova su mu kazali da samo draži, odnosno podstrekuje Grke protiv Bugara.


U IV veku p.n.e. jedna indijska rasprava o načinu vladavine pod nazivom Kautiliya Arthasastra savetovala je kraljevima da objave rat svima koji su slabiji od njih, kao i da se prema svakom susedu ponašaju kao prema prirodnom neprijatelju….a Niče piše da u indijskom drevnom zakonu Manu stoji: Sve države s kojima se graničimo i njihove saveznike moramo smatrati za svoje neprijatelje.


Šta su to Amerikanci opljačkali od Indijanaca koji su u Severnoj Americi živeli u lovačkom stadijumu društva i nisu imali skoro ništa, sve su morali Amerikanci da podižu iz temelja, pa tako oni nisu u SAD bili nikakvi migranti već pioniri, ljudi koji su sami, ni iz čega, bukvalno od nule, stvorili veliku civilizaciju.

Nisi mi ovde odgovorio na pitanje...

Boranija ::

P.S. Da li je laž da je US vojska delila Indijancima, onomad, cebice zaražene velikim boginjama?

Vidim da volis da pises, pa bih ti saveovao da pored ovog bloga na Belex Club Forumu otvoris nalog ili kanal na Youtube, tamo ces naci gomilu istmisljenika... nisam ironican!!

To oko ćebadi, recimo da je tačno, može se naći gomila sličnih ili mnogo gorih primera. Suština je da Amerikanci, doseljenici u severnu Ameriku nisu odmah, kako bi zluradi želeli da veruju, počeli da ubijaju Indijance, nekoliko decenija posle dolaska (1607-1620) odnosi Amerikanaca i Indijanaca su bili odlični, sredina 17.veka je bila „zlatno doba“ u tim odnosima, onda su počeli problemi, oko zemljišta, civilizacijskih razlika, pa su tu uticali sukobi između Engleza, Francuza i Španaca, sukobi između indijanskih plemena itd...Onda je došao „Rat kralja Filipa“ (1675-6) između doseljenika i ndijanaca, koji je, gledano u odnosu na tadašnji broj stanovnika, najkrvaviji rat u američkoj istoriji, dva puta krvaviji od Građanskog rata i sedam puta od II sv. rata.....
 
Mogu npr. da navedem kao događaj od 04.11.1791. i bitku poznatu kao St.Clairs Defeat (poraz) ili Bitka hiljadu ubijenih...Najkrvavija epizoda Severozapadnog Indijanskog rata, sa oko 900 žrtava na američkoj strani. Indijanci su skalpirali naseljenike, poglavica Lenape Indijanaca, sa nadimkom Kapetan Lula, ostvario je svoju misiju da ubija bele naseljenike sve dok nije bio klonuo „iscrpljen s takvim radom“. Jednom generalu su isekli srce na komade i podelili te delove različitim plemenima. Ubijali su bez milosti bele žene i decu, a ženama su odsecali dojke. Taj rat je završen porazom Indijanaca u bici 1794. ( Battle of Fallen Timber), a ugovorom (1795) Indijanci su morali da predaju južni i istočni Ohajo...
 
Da postavim pitanje, ko je izjavio sledeće, „Trajanje mira je u direktnoj proporciji s pokoljem koji si počinio nad neprijateljem, što ih jače udariš, duže će ostati mirni“ i drugi citat „Ne dolazimo vas ubiti, već uveriti vas. Ali ako ne želite biti uvereni, ubićemo vas. Ubićemo koliko god treba, jedan milion, pet miliona ili vas sve istrebiti.‘
 
 Valjda je jasno da je ovo izjavio neki Anglosaksonac, Zapadnjak, rusofob, neki ustaša, tako bih zaključio jer mnogo gledam i čitam „srpske patriotske“ TV medije i portale, samo da pogodimo ko je to rekao: General Džordž Kaster, general Julisiz Grant, Vinston Čerčil ili Jure Francetić?
 
Greška, zamislite nije niko od njih, prvu izjavu da je trajanje mira u direktnoj proporciji s pokoljem učinjenim nad neprijateljem je izrekao ruski general Mihail Skobeljev, komentarišući masakr nad neprijateljem počinjen 1881.g. Tu njegovu izjavu, kažu, rado citira Nikolaj Patrušev, bivši šef ruske obaveštajne službe i sadašnji pomoćnik Putina, ili je Putin podređen Patruševu, ko će ga znati?
 
Drugu izjavu je izrekao Pavel Gubarev, svojevremeni proruski „narodni guverner“ Donjecke oblasti, što je vrlo čudno, mislio sam da takve surove izjave mogu da daju samo Zapadnjaci i Anglosaksonci, a da su Rusi sva svoja osvajanja vršili isključivo s maslinovim grančicama i mašući hrišćanskim ikonama pred starosedeocima koji su čekali Ruse, kao „ozeblo sunce“, što bi rekao Milomir Marić.

Pošto živimo doba post-istine i alternativne istine, evo da i ja dam jedan prilog na
ovoj temi koja bi trebalo da bude naslovljena ALTERNATIVNA ISTORIJA!!

citat ::

1995. je bio atentat na predsednika Kiru Gligorova koji je inače dan ranije podržao ideju Miloševića o zajedničkoj državi.
Naravno amerikanci su bili kreativni kao i uvek i podmetnuli su eksploziv samo jedan dan nakon posete Miloševića, koristili su eksploziv JNA i optužili srpsku stranu za taj atentat. Kasnijih godina sve su dobro zatrpali izjavama zvaničnika, novinskim člancima, vikipedija rezultatima i jednim dokumentarnim filmom.

Na kraju, makedonsko pitanje je uveliko rešeno u Kumanovu. Tamo su ameri iskoristili Albance, svoje saveznike na Balkanu, da podignu oružanu pobunu u Kumanovu i time ucene makedonsko rukovodstvo da se okane ideje Jugoslavije i da krenu putem nezavisnosti koju će štititi NATO. Da li mislite da je Kumanovo slučajno izabrano kao mesto sukoba?

U Kumanovu su se pojavile oružane grupe Albanaca. Tu je bilo nešto lokalnih Albanaca ali glavnina je došla naravno sa Kosova, a sve je orkestrirano u američkoj bazi u Bondstilu. Bilo je nekoliko bitaka sa Albancima u Kumanovu od 2001. do 2015. godine. U nekima su učestvovale i naše jedinice koje su pomagale Makedoncima i Albanci nisu mogli da pobede ali je ta oružana pobuna i kriza korišćena da pritiska makedonske vlasti da budu poslušne.

2001 godine potpisan je Ohridski sporazum kojim je garantovano da će u vojsci biti barem 30% Albanaca, uvodi se albanski kao drugi jezik… međutim nastavljaju se sukobi i demonstracije sve do 2015. godine kada je novim dogovorom napravljena jedna veoma klimava vlast koju zapad može lako da sruši kad god želi uz pomoć Albanaca i otvoren je put ”albanizacije” Makedonije.

Pre dve godine Makedonija biva primljena u NATO. Međutim, čovek ne može da se ne zapita zašto? Zato što je pre Makedonije u NATO primljena Grčka, Bugarska, Albanija i Crna Gora. U slučaju bilo kakvih sukoba sa Albancima, ako bi Srbija probala da odbrani Makedonce, okolne NATO zemlje (Albanija, Bugarska i Grčka) imale bi pravo da brane Makedoniju od nas jer je ona deo NATO saveza. Šah mat.

Time je efektivno legalizovano stanje za vreme okupacije tokom II svetskog rata i Makedoniju bi podelile upravo te zemlje.

E sad pošto smo malo obnovili noviju istoriju vratimo se na ”veliko pomirenje” koje je naša crkva proglasila. Mediji i većina vernika bezpogovorno su aminovali poteze crkve jer se patrijarh ne dovodi u pitanje. Međutim, treba da razumemo da mi pravoslavni svetosavci moramo ispovedati Istinu jer je Bog rekao: ”ja sam put, istina i život”.

Istina je da se, samo par dana ranije pre ovog ”pomirenja”, patrijarh susreo sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom o čemu su mediji izveštavali.

Pa se dalje kaže da je pomirenje postignuto na temelju dogovora iz 1959. godine, a taj dogovor iz 1959. godine je bio iznuđen od strane komunističke tajne službe UDBA kao prvi korak stvaranja makedonske nacije.

Da podsetim samo da je pre dolaska komunista vladika Nikolaj službovao u Makedoniji u Orhridu i da posle više nije smeo da se vrati zbog komunista iako bi bio izabran za patrijarha. On je iz logora Dahau morao da ide u emigraciju gde ga je kasnije UDBA i ubila 1956. Služba je ubila i dva srpska patrijarha jer nisu htela da priznaju Makedonsku arhiepiskopiju. Patrijarh Gavrilo V je ”misteriozno” umro 1950., a za njim i sledeći patrijarh Vikentije je ”misteriozno” umro 1958, kada služba na čelo dovodi patrijarha Germana koji sledeće godine proglašava ”makedonsku arhiepiskopiju” i tada dolazi do tog ”dogovora” iz 1959.

E pa sada, priznanjem ovog dogovora iz 1959. SPC odobrava sve ove smrti koje je UDBA počinila, a kojih je bilo još mnogo vezano za ovu temu.

Neki kažu da je ovo dobro jer se ovako ipak Makedonska crkva vraća kanonski nama. A ja vam kažem da je to zamka, jer za dobijanje autokefalije je upravo potrebno da se makedonska crkva vrati SPC i da je SPC prizna. ”Makedonska crkva” i UDBA su napravili grešku u koracima 1967. godine jer su samo proglasili autokefalnost. Jedini način da kanonski posle toga dobiju autokefalnost je da se prvo vrate našoj crkvi.

I zamolio bih forumaše ako neko može da dozove prof. Nestorovića da nam se na ovoj temi pridruži jer su njegova tumacenja sveta i istorije najinteresantnija.
Siguran sam da bi bilo zanimljivo....

Kako bi se jasno predstavio moderni novovjeki kolonijalizam, treba razjasniti oba elementa iz navedene definicije, vladavina i pripadnost drugačijoj kulturi.

Ovdje nije riječ o klasičnom odnosu gospodar-sluga. Kolonijalni gospodari oduzimaju cijelom društvu mogućnost vlastitog razvoja. Tim razvojem upravljaju stranci vođeni prije svega svojim gospodarskim interesima.

Još jedna vrlo važna značajka kolonijalizma je u svjetskoj povijesti rijetko viđeno odbijanje kolonijalnih gospodara da uspostave kulturološku vezu s narodima kojim su gospodarili. Od podređenih naroda očekivalo se gotovo potpuno preuzimanje normi Europljana. Tijekom 19. stoljeća ovi zahtjevi za prilagođavanjem Europljanima opravdavano je navodno nepremostivom rasnom i kulturnom nadmoći bijele rase. Zbog takvog stava kolonijalnih gospodara, ekspanzija Europljana nije dovela do kulturne sinteze kakva je uspijevala na primjer Grcima za vrijeme grčkog kolonijalizma koji je iznjedrio helenizam.

Govorilo se čak o obavezi Bijele rase da "civilizira" kulturno "zaostale" narode. Pored uvjerenja u vlastitu kulturnu nadmoć, u tome je bila sadržana i potreba nametanja svoje kulture agresivnim ekspanzionističkim metodama. Već najraniji španjolski i engleski teoretičari kolonijalizma stilizirali su tadašnja osvajanja kao dio "Božjeg plana" za misioniranje pagana, ili kao potrebu "civiliziranja" barbara. I kasniji američki kao i japanski kolonijalizam koristili su istu takvu retoriku.

I druge tradicionalne kulture, kao na primjer kineska, bile su uvjerene u svoju nadmoć, ali ju nisu pokušavale nametati drugim narodima.

citat:
Na početku 19. stoljeća, britanski trgovci počeli su tajno krijumčariti opijum u Kinu. Imali su deficit u trgovini s Kinom, zbog uvoza kineskog čaja te su željeli uravnotežiti trgovinu izvozom opijuma. Kina je 1839. zabranila korištenje opijuma.[1] Velika Britanija šalje topovnjače i napada kineske obalne gradove. Kina je tada imala zastarjelo oružje te je poražena. Bila je prisiljena potpisati nepovoljan Ugovor iz Nankinga 1842., kojim je morala dozvoliti uvoz opijuma, a Hong Kong je postao britanska kolonija.

Kina je početkom 19. vijeka po kvantitativnim kriterijima (broj stanovnika, vojnika, BDP) bila uistinu najmoćnija država na svijetu, ali su sve te prednosti bile anulirane viševjekovnim tehnološkim zaostajanjem za zapadnim državama. To je prvi put došlo do izražaja kada je 1839. između Britanije i Kine izbio prvi opijumski rat, u kojem su britanske snage, usprkos malobrojnosti, lahko odnijele pobjede te koji je 1842. rezultirao po Kinu ponižavajućim mirom u Nankingu, odnosno brojnim ekonomskim, političkim i teritorijalnim ustupcima. Britanski primjer će kasnije slijediti i druge zapadne sile kao Francuska, Rusija, SAD i Njemačka, koristeći kombinaciju oružane sile i diplomatskih pritisaka kako bi od Kine oduzele teritoriju ili na njenoj teritoriji stvarali vlastite de facto kolonije. Istovremeno se dinastija Qing morala nositi i sa tajpinškim ustankom, koji je od 1851. do 1864. odnio nekoliko desetaka miliona života te Kinu dodatno oslabio u vojnom, ekonomskom i političkom pogledu.

Razlog za dodatni gubitak prestiža dinastije Qing je i predstavljao i susjedni Japan, koji je u drugoj polovini 19. vijeka prošao kroz nekoliko decenija intenzivne modernizacije, a na kraju se i sam priključio zapadnim državama koje su komadale Kinu. Prvi japansko-kineski rat je tako 1895. završio još jednim ponižavajućim porazom carske Kine, odnosno gubitkom Tajvana. Nastojeći očuvati kakvu-takvu popularnost u narodu, carica Ciksi je godine 1900. pružila podršku popularnom konzervativnom pokretu tzv. Boksera, koji su nastojali izbaciti strance iz Kine, ali je zapadna vojna intervencija donijela još jedno poniženje. Kod dijela kineskih intelektualaca, ali i vojnih oficira, se nakon tih događaja počela stvarati svijest kako se Kina može ravnopravno nositi sa zapadnim silama jedino ako prihvati ne samo njihovu tehnologiju, nego i ideje kao što su nacionalizam, demokratija, liberalizam, ali republikanstvo i socijalizam.

Postoje brojni video klipovi ( a i to je deo medijskog rata) koji za loše stanje npr. u Africi uvek krive Zapad, kolonijalizam, rasizam.... Postoji i druga strana koju valja čuti, pa je tako britanski istoričar Simon Veb postavio video (2022) sa naslovom „Nezahvalnost Afrike za sve što je Britanija učinila za njih u 19. i 20.veku“. Napomenuo je „Dali smo svojim kolonijama puteve, železnice, škole i bolnice, pravosudni sistem i pisani jezik, a sada oni traže reparacije“.


Pre 10-ak dana u „Aktuelnostima“ izvesni Mitić s nekog Instituta, priča o Haitiju i za zlehudu sudbinu te države optužuje Zapad, kolonijalizam, rasizam.... i odmah znam s kim imamo posla. Niko i ne pokušava da dublje uđe u istoriju i sadašnjost Haitija. U zemljotresu (2010) na Haitiju jačine 7 stepeni Rihterove skale stradalo je oko 220.000 ljudi, iste godine Čile je zadesio zemljotres od 8,8 stepeni, a stradalo je 525 ljudi. Zemljotres jačine 8 stepeni po Rihteru je 10 puta jači od zemljotresa od 7 stepeni, a onaj od 9 stepeni je 100 puta jači od onog od 7 stepeni. Sledi da je čileanski zemljotres bio oko 88 puta jači od haićanskog, a na Haitiju je stradalo oko 420 puta više ljudi.


Krajem 2017.francuski predsednik Makron je bio u poseti državnom univerzitetu u afričkoj državi Burkini Faso, atmosfera je odisala žalopojkama na stanje u zemlji, optužbama na račun kolonijalizma pa je Makron, pod tim utiskom, napravio opasku oko klima uređaja koji toga dana nije radio, kao da su Francuzi odgovorni i za to, iako je Burkina Faso nezavisna država od početka 1960-ih.


Uvek valja dublje istražiti mentalitet neke sredine, da bismo je razumeli. Britanski istraživač iz 19.veka ser Ričard F.Barton je rekao da je prvo pitanje koje su mu Afrikanci postavljali prilikom svakog susreta: „Šta ćeš mi dati?“
Škotski istraživač i geograf Hugh Murray, iz prve polovine 19.veka, je rekao da kada Afrikanci daju poklon, smatraju „smrtnom uvredom da ne dobiju barem duplo u odnosu na vrednost koju su dali“.
Američka misionarka Anna Scott je primetila da kada je od nekog Afrikanca dobila na poklon pile, on je očekivao od nje „da mu vrati u poklonu 4 do 5 puta veću vrednost“.


Predsednik Gane Nana Akufo Adoo je (2022) je pozvao afričke zemlje da prestanu moljakati po svetu i od Zapada, jer se samo tako može popraviti ugled Afrike.
Slično predsedniku Gane, još 1967.g. nigerijski političar Obafemi Awolowo je rekao da je jedini način da Afrika postane samostalna taj da se otrese navike prosjačenja i da pokaže više inicijative, hrabrosti i volje. Ipak ni on nije propustio da doda da Afrika ne sme prestati koristiti svaku izvodljivu taktiku kako bi izvukla što više novca od međunarodne zajednice.
Možda i današnje traženje reparacija, nadoknada za ropstvo, ima veze s pomenutim mentalitetom?


Takođe, davno je uočen fenomen u Africi da kada neko u familiji uspe, postane ugledan lekar u većem gradu, rodbina odmah smatra da je „pozvana“ da se preseli kod njega i da ih on izdržava.
Neki pronicljivi ljudi smatraju da je problem Afrike i reč ubuntu, koja znači solidarnost, deljenje, a što na prvi pogled izgleda prihvatljivo. Ali kada se bolje razmisli, takva solidarnost u njihovoj praksi često sputava i srozava one najbolje koji bi mogli da povuku društvo napred, pa sve postaje jedna zaglupljujuća uravnilovka na niskom nivou.


Na Zulu jeziku ne postoji reč za pojam obaveze, na dosta afričkih jezika ne postoji reč za prošlost ili budućnost, kao ni za pojam privatne svojine, a i sam pojam vremena i tačnosti je veoma različit od evropskog.
Poenta bi bila da nije logično i fer za nečiji neuspeh stalno optuživati druge, šta bismo rekli o čoveku koji za sve svoje neuspehe u životu stalno optužuje druge, a nikada sebe. Uvek su mu krivi roditelji, braća i sestre, rodbina, prijatelji koji su ga izdali, komšije, žena, nastavnici, kolege s posla, kosmičko zračenje, feng šui.....

Ti si brate, osim što si rasista i globalista...
Ti bi svim narodima i državama da nametneš tzv. "zapadnjačke vrednosti" koje kolektivni Zapad smatra najboljima za ceo svet!

Pa izgleda da ne kapiraš ili, neuvažavaš da postoje različite kulture?
Kinezima, Indusima ili Arapima je teško nametnuti te vrednosti jer se radi o velikim i jakim kulturama, to je i relativno mali Avganistan pokazao. Da ne pominjem Iran ili Saudi Arabiju i sl.

Shvati: postoje različite kulture koje jednostavno žele da žive po svojim pravilima i svako mešanje i nametanje je rasizam i netolerantnost.
Pa čak se radilo i o kanibalima, ako tako taj narod želi da živi.

I nama su "kolonizatori"-Osmanlije pokušali da nametnu svoje vrednosti i svoju kulturu (da li je to bilo dobro za Srbiju? - pošto hvališ kolonijalizam, onda su i Turci nama doneli i nametali vrednosti koje su nam pomogle u "razvoju"!
Da nije bili SPC mi bi svi danas bili muslimani, kojih ima i u Srbiji, (a nisu Turci)
Tako da malo treba da razmisliš o svojim stavovima i o pravima nacija i raznih kultura ovog sveta da li oni imaju pravo da budu takvi (svoji) ili ne?

To što se Evropljanima i Zapadu ne dopadaju običaji i kultura drugih nacija i naroda ne znači da im silom treba nametati svoju kulturu - to je jedan od oblika rasizma!

P.S. Samo da te podsetim da su neki sa Zapada SPC i Pravoslavlje proglasili za najvećeg neprijatelja Zapada i njihovih vrednosti.
Šta treba da uradimo? Da se odreknem svoje vere da bi postali "evropljani" ili da ostanemo "svoji"?

Tezu o pravoslavlju, kao većem neprijatelju po Zapadnu civilizaciju od islama, a kao navodnu izjavu Karla Bilta, preneli su neki ekstremni srpski i islamski sajtovi, ali ona nije tačna. Karl Bilt nikada nije tako nešto rekao, a nisu rekli ni neki drugi, npr. američki generali, kao što im se zlurado pripisuje.  Bilt je rekao da Putin pokušava da Rusiju izgradi kao nekakav pravoslavni bastion prema dekadentnom Zapadu, ali nigde nije pominjao pravoslavlje kao neprijatelja Zapada.


Slično se do besvesti pominju reči Medlin Olbrajt da Sibir ima previše resursa da bi pripadao samo jednoj zemlji, a problem s tom „izjavom“ je da to M.Olbrajt nikada nije rekla. Čak je jednom prilikom pre više od 15 godina, na onim Putinovim godišnjim konferencijama za štampu, njega pitao gledalac iz Novosibirska, o toj navodnoj izjavi M.Olbrajt, a sam Putin je to odbacio i  nazvao „političkom erotikom“. Ali očigledno je da je kasnije neko procenio da nije loše i takve teze proturati.


Ono što nesporno postoji je izjava, iz jula 2022, predsednika donjeg doma ruske Dume, Vječeslava Volodina, koji je zapretio  da će "tražiti nazad" Aljasku ako SAD zamrznu ili zaplene rusku imovinu kao kaznu za invaziju na Ukrajinu. Svi dakle pominju izjavu M.Olbrajt o Sibiru koja nigde ne postoji, a niko ne pominje stvarnu izjavu Volodina, nisu li to dvojaki kriterijumi?


Ruski pisci, Tolstoj, Turgenjev, Puškin, politički mislilac Danilevski, govore o divljim plemenima Kavkaza, Srednje Azije i Dalekog Istoka, navode civilizacijsku misiju Rusije koja treba da civilizuje te divlje narode i plemena, koriste istu retoriku kao Zapadnjaci prema svojim kolonijama, a da ne idemo predaleko, šta su o Albancima govorili kod nas krajem 19.veka (npr.Vladan Đorđević) ili kasnije Dobrica Ćosić? Napominjem da to što su govorili o Albancima ne treba tretirati kao dokaz nelkakvog „srpskog rasizma ili fašizma“, što vole da spočitavaju Srbima neki, već je u pitanju bilo takvo vreme i drugačiji običaji. Mi rado volimo da delimo lekcije Zapadnjacima o njihovom kolonijalizmu, imperijalizmu, rasizmu, a problem nastaje kada, po sličnoj matrici, mnogi nama susedni narodi, počnu nas da optužuju za kolonijalizam, imperijalizam, velikosrpsku buržoaziju, fašizam, negiranje nacionalnog i verskog identiteta....


U drugoj polovini 19.veka postojala su dvojica istraživača Srednje Azije, Rus, Nikolaj Prževaljski i Englez, Frensis Janghazbend. Po ovom prvom nazvan je konj posebne rase - Eguus ferus przewalskii. Za razliku od uobičajenog stereotipa, čovek bi slušajući današnje medije očekivao da Englez Janghazbend bude rasista, suprematista, dok su Rusi „operisani“ od takvog stava, zbog urođene „ruske duhovniosti“. Mi volimo, kao i današnji Rusi, da celokupnu prošlost tumačimo i prilagođavamo današnjem narativu, a istina je da je Englez Janghazbend koji je 1904. uspeo da dođe do grada Lase u Himalajima bio znatno umereniji u političkim stavovima.


Prževaljski je u svojoj knjizi o Centralnoj Aziji prikazao Kineze kao kukavice, prljave i lenje, ili kako je rekao  "mešavinu podlog moskovskog lopova i hulje"...u svim pogledima inferiornim u odnosu na..."evropsku civilizaciju". Tvrdio da je uticaj imperijalne Kine na njene severne teritorije slab, pa je otvoreno pozivao na rusku aneksiju delova te teritorije. U vezi Azije govorio je da „ovde možete prodreti bilo gde, samo ne s Jevanđeljem pod rukom, već s novcem u džepu, karabinom u jednoj i bičem u drugoj ruci. Evropljani to moraju koristiti da dođu i otmu u ime civilizacije, hiljade naših vojnika bilo bi dovoljno da pokori celu Aziju, od Bajkalskog jezera do Himalaja.... Ovde se još uvek mogu ponoviti Kortesovi podvizi", a Kortes, koga hvali Prževaljski, je čovek koji je početkom 16.veka, u ime Španije, osvojio današnji Meksiko.


Prževaljski opisuje i tadžikistanskog Jakub bega, za koga kaže, "Jakub beg je isto sra*e kao i svi besprizorni Azijati. Kašgarsko carstvo ne vredi ni kopejku." Rekao je da je Jakub "politička varalica", a takođe je prezirao muslimanske podanike Jakub bega u Kašgaru, tvrdeći da su "...konstantno psovali svoju vladu i izražavali želju da postanu ruski podanici ...Divlji Azijat jasno razume da je ruska moć jamstvo prosperiteta." Prževaljski je izražavao prezir i prema oko 8 miliona nekinezima, žiteljima Tibeta, Turkestana i Mongolije koje je gledao kao necivilizovane, evolucijski nazadne ljude koje treba osloboditi kineske vladavine. Predlagao je da Rusija izazove pobune budističkih i muslimanskih naroda u ovim područjima Kine protiv konfučijanskog kineskog režima,  i da započne rat s Kinom i, s malim brojem ruskih trupa, otme kontrolu nad Turkestanom od Kine. Ovakvi stavovi su bili uobičajeni u to doba i praktikovali su ih svi, Englezi, Amerikanci, Rusi....Uostalom i sami Kinezi i danas npr.gledaju na sebe i svoju civilizaciju kao na superiornu u odnosu na sve ostale.

Dragivoje, posmatrano s filozovske strane ti imaš "pogrešnu svest", a i veliki si skriboman.
Uradi nešto za svoju Karmu, jer ona pamti sve!

Itan Tornton, mladi Amerikanac, imao je viziju i osnovao kompaniju Mach Industries koja je zavela investitore, ali pojavili su se veliki problemi i prepreke u obliku tehničkih izazova, sigurnosnih rizika i preležernog pristupa vođstvu.

Itan Tornton je kao 19-godišnjak imao ambicioznu viziju za novu kompaniju: prekinuće dugogodišnju zavisnost američke vojske od oružja na barut i razviti niz oružja na vodonik. Svoju kompaniju je nazvao Mach Industries i, nakon odustajanja od studija na MIT-u, počeo je da radi na razvoju i istraživanju artiljerije na vodonikove generatore raspoređene po frontu, tvrdeći kako bi to vojsci pružilo ključnu prednost u sukobima.

Investitori su nagrnuli na, kako se činilo, kompaniju za odbrambenu tehnologiju u uzletu, na čelu s mladim vizionarom. Šon Megvajer iz kompanije Sekvoja predvodio je skupljanje sredstava prošlog leta, kada je kompanija prikupila pet miliona dolara. Bila je to prva investicija ove kompanije u neku odbrambenu kompaniju. Tri meseca kasnije, partner Bedroka Gof Luis predvodio je investicionu seriju A kada je prikupljeno još 79 miliona dolara, procenivši vrednost startapa na više od 300 miliona dolara.

Zamalo poginuli od sopstvenog proizvoda
Ipak, ovakvom entuzijastičnom investiranju u Mach prethodila je problematična i gotovo fatalna greška. Nekoliko meseci ranije Tornton i jedan zaposleni gotovo su poginuli tokom testiranja oružja. Četiri bivša radnika upoznata sa situacijom, za Forbes kažu kako je Tornton posegao u komoru u kojoj se nalazilo oružje na vodonik kada se plin neočekivano zapalio, raznevši uređaj. Tornton nekim čudom nije bio povređen, ali njegov kolega, koji je pomagao u testu, morao je u bolnicu jer su se u njega zabile stotine šrapnela. Oporavio se, iako su neki komadići šrapnela ostali u njegovom telu.

Mach je deo nove kohorte kompanija za odbrambenu tehnologiju koju predvode mlade patriote koje žele da izgrade biznise koji bi služili sigurnosnim interesima Amerike. Oni predvode eksploziju odbrambene tehnologije ojačanu novcem investitora. Podaci Pičbuka pokazuju kako je između 2018. i 2023. u taj sektor uloženo 100 milijardi dolara. Ipak, čini se da u ovoj industriji klasičan pristup Silicijumske doline, “budi brz i lomi sve pred sobom” i nije toliko mudar. Razgovori s devet trenutnih i bivših zaposlenih Mach-a otkrivaju haotičnu sliku mlade kompanije koja nije uspela da isporuči viziju kakvu su investitori očekivali, kao i gomilu sigurnosnih problema i nezrelo vođstvo.

Mach je investitore dobio proizvodom “Prometheus”, mobilnim hidrogenskim generatorom koji se može poslati na front. Ipak, tri bivša zaposlena kažu kako se od planova za ovu mašinu odustalo zato jer Mach nije uspeo da osmisli finansijski efikasan način za proizvodnju aluminijumskog goriva potrebnog za proizvodnju vodonika.

🇺🇸 19-YEAR-OLD MIT DROPOUT SECURES $85M FOR HYDROGEN-POWERED WEAPONRY

Tebi je druze izgleda droga sprzila mozak



EDIT: Vidim da tema ima čitaoce, pa hajde da malo pogledate šta nude sponzori s desne strane ekrana!
Forumu bi dobrodošlo da tamo pogledate šta se nudi!
Mod. D.

I šta ako Avganistanci žele da žive po svojim pravilima?
Ili Indusi sa svojim kastama, Iranci i Saudi po šerijatskim zakonima...
Jer im treba nametati "zapadne vrednosti"?

Već neko vreme Evropa i SAD prolaze kroz period revolucija i građanskih ratova, a takvi sukobi, koji imaju tendenciju da se protežu na duže istorijske periode, deo su intenzivnog kulturnog rata, piše diplomata i bivši britanski obaveštajac iz MI6 Alister Kruk za portal "Fond strateške kulture".

Ipak, ne treba gajiti iluzije, upozorava Kruk. Surova realnost je da zapadne strukture moći još kontrolišu bogatstva, ključne društvene institucije i poluge prinude. Svejedno, Zapad se ubrzano približava moralnom, političkom i finansijskom kolapsu, što donosi geopolitiku visokog rizika.

Američke strukture moći su duboko obeshrabrene zbog ishoda evropskih izbora. Šta ova evropska pobuna znači za američki establišment i za administraciju Džozefa Bajdena, pita se britanski obaveštajac.

U Evropi je počela pobuna onih koji ne žele da napuste tradicionalne moralne vrednosti i onih koji nisu spremni da se potčine opresivnom neliberalnom poretku, koji se predstavlja kao liberalan.

Pobuna u Evropi je posledica činjenice da zapadna vladajuća struktura nije nikakav liberalni projekat, već neliberalni sistem kontrole (menadžerska tehnokratija), koji se lažno predstavlja kao liberalizam.

Prirodno, mnogi Evropljani se danas osećaju potpuno otuđenim od establišmenta. Ima mnogo razloga za to: pitanje Ukrajine, imigracija, pad životnog standarda...

Sada se ispostavlja se da je uverenje da je ovaj poredak liberalan obična iluzija. Tačnije je da ga zovemo kvazitotalitarizmom, sa sistemima kontrole, cenzurom, sa tehnokratijom, karantinom ili klimatskih vanrednim situacijama.

Tako je nastao "američki vek", koji se zasnivao na kontroli naftnih resursa i hegemoniji dolara. Ovome su kasnije dodati još elementi, kao što su ograničavanje rasta, iscrpljivanje energetskih resursa i globalno zagrevanje.

To je predstavljalo zapadni zaokret ka totalitarizmu, čije je tajno srce predstavljala Trilateralna komisija, iza koje je stajao Dejvid Rokfeler, a to je put koji je dalje vodio ka Davosu i Klausu Švabu.

Kako je 1977. zapisao istraživač Kreg Karpel: "Vlada SAD se pretvorila u privatnu organizaciju, koja je SAD potčinila interesima multinacionalnih banaka i korporacija", a to je brzo metastaziralo u Evropi.

Sada se u Evropi suočavamo sa pravom pobunom protiv američke oligarhije, tvrdi britanski diplomata. Teoretičar Karl Polanji je govorio o tradicionalnom mestu ekonomije u evropskom društvu. Za njega je vera u tržište koje sve reguliše raskid sa ljudskom istorijom. Do tada je ekonomija bila podređena politici, običajima, religiji i društvenim odnosima.

Nova paradigma je značila slabljenje društvenih odnosa, atomizaciju pojedinca i odsustvo egzistenijalnog smisla. Mnogi Evropljani to sada dobro razumeju.

Trenutno, nezadovoljstvo izbija svuda u Evropi. Ne postoji način da se ovaj sukob naroda i vladajućih elita okonča kompromisom. Vladajući slojevi će ili nastaviti da dominiraju, ili će u tom sukobu izgubiti sve. Građani za elite postaju opasna pretnja.

Kako međunarodni poredak počinje da se ruši, zaključuje Kruk, elite u SAD će postajati sve beskompromisnije.

Kada je tradicionalni liberalizam postao neliberalan, pita se Kruk. Ključni preokret dogodio se 1970-ih, kada je američki jastreb Zbignjev Bžežinski objavio knjigu "Između dva doba: uloga Amerike u tehnotronskom dobu", u kojoj je zapisao: "Tehnotronička era uključuje postepenu pojavu sve više kontrolisanog društva. U takvom društvu, dominira elita koja više nije vezana za tradiciju ili nacionalne vrednosti."

U zapadnom društvu, kako je pisao Bžežinski, "međunarodne banke i multinacionalne korporacije planiraju u terminima koji daleko nadmašuju politički koncept nacionalne države."