NAFTA !!

"Ера агресивног раста америчког шкриљаца је завршена", каже Скот Шефилд, извршни директор компаније "Пионир", највећег произвођача шкриљаца у земљи.

Но, упркос напорима неких влада да "декарбонизују" своје економије и смање емисије штетних гасова, нема доказа да светски потрошачи губе жеђ за нафтом, пише "Фајненшел тајмс".

Међународна агенција за енергетику процењује да ће свет сагоревати још 1,7 милиона барела дневно 2023. године, достижући рекордну количину од скоро 102 милиона барела дневно. Инвестициона банка "Голдман Сакс" предвиђа скок потражње ове године од 2,7 милиона барела дневно, гурајући цене нафте изнад 100 долара по барелу.

Свет, упозоравају аналитичари и руководиоци, можда улази у фазу још веће нестабилности тржишта нафте. То ће бити проблем за земље увознице нафте, али и ера обнове моћи за неке, посебно Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате и друге нафтне државе које чине групу произвођача ОПЕК.

У деценији пре 2020. производња нафте са поља Бакен у Северној Дакоти била је готово 1,5 милиона барела дневно, више него што произведу неке чланице ОПЕК-а. Крах цена нафте 2014. године нашкодио је сектору али је пандемија била готово фатална и довела је до епидемије банкрота у индустрији. То је, пише ФТ, био први знак рањивости овог америчког сектора и приморало је тадашњег председника Доналда Трампа да моли Саудијску Арабију и Русију да подигну цене и поштеде амерички нафтни сектор.

Производња у Бакену пала је на милион барела дневно и није се опоравила, а басен Пермијан у Новом Мексику и Тексасу постао је нови "хаб" америчке нафтне индустрије са производњом која последњих месеци обара рекорде али и даље није на нивоу као раније.

Заправо, производња нафте из шкриљаца у САД данас је испод препандемијских нивоа и споро расте упркос 18 месеци стабилних цена.

Амерички званичници очекују да ће снабдевање наредних 12 месеци расти свега два одсто што није довољно да покрије предвиђени пораст потражње нафте у земљи. Енергетски стручњаци упозоравају да би, ако се активност не убрза, стопа "пропасти" шкриљаца могла да се убрза догодине и укорени се.

"Оно што се некада сматрало покретачем раста понуде у свету можда се ближи врхунцу", каже Амрита Сен, шеф истраживања у консултантској кући "Енерџи аспектс".

Питање Волстрита
Иако у Пермијану водећи произвођачи "Пионир", "Шеврон", "Девон енерџи", "КонокоФилипс" и други, имају "здраве" локације за бушење, мање компаније пресушују.

За разлику од конвенционалне производње нафте, производња из нових бушотина шкриљаца опада након годину дана рада. Да би производња била стабилна сваке године, компаније морају да буше више бунара. Десетине хиљада је избушено широм САД у последњих 15 година.

Али "учинак бушотине и инвентар бушења изазивају све више забринутости" у овој индустрији, наводе из "Морган Стенлија". Прошле године је први пут просечна количина произведене нафте из сваке нове бушотине смањена у односу на претходну, процењује консултантска кућа "Ристад енерџи".

Уз то, проблему доприносе поремећаји у ланцима снабдевања али и мањак радне снаге. "Голдман Сакс" процењује да у овој индустрији последњих месеци недостаје око 20.000 радника. Повећање плата онима који раде додатно подиже трошкове који су већ високи.

Одржавање просечне бушотина коштало је 2019. године око седам милиона долара, ове године ће износити око девет. Цена бушења на 100 стопа порасла је са 75.000 долара у 2020. на 100.000 долара. Уз то, ту је и одржавање опреме и поправка оне која је месецима лежала неискоришћена.

Међутим, можда највећа препрека расту јесте Волстрит, пише "Фајненшел тајмс". У годинама процвата, индустрија је користила новчане токове и десетине милијарди долара спољног капитала за финансирање својих бушотина. Производња је порасла, али је расипност изазвала егзодус инвеститора.

Захваљујући опоравку цене нафте, оператери су приходе тржишта шкриљаца преточили у дивиденде и акције. Ова индустрија била је најбоље рангирана на "Ес енд Пи" берзи протекле две године, али је тамо стигла на уштрб развоја.

"Произвели смо превише нафте и такмичили смо се са Опеком", каже шеф "Пајонира" Скот Шефилд. "Заправо смо снизили цену за 20 до 30 долара по барелу у последњих 10 година науштрб губитка целокупне базе инвеститора."

Промена је, каже Шефилд, значила да индустрија која је 100 одсто свог новчаног тока потрошила на повећање производње прерасте у ону која реинвестира само 40 до 50 одсто, са циљем раста између 0 и 5 одсто.

После деценије великих губитака, инвеститори сада нису спремни да се кладе на сектор са лошом историјом зараде и неизвесном будућношћу у свету који жели да се одвоји од угља.

"Скоро да нема апетита инвеститора или компанија да се врате поновном улагању преко 100 одсто вашег новчаног тока", каже Арјун Мурти, аналитичар и саветник у енергетској консултантској кући "Веритен". "Очекујемо спорији темпо раста. То је значајан развој за тржишта нафте."

"Фајненшeл тајмс": Настаје нови светски енергетски поредак
"Фајненшeл тајмс": Настаје нови светски енергетски поредак
Повратак старог поретка
Оно што је добро за Волстрит биће, у овом случају, добро и за Ријад.

Слаб раст индустрије шкриљаца део је ширег, хронично недовољног улагања у глобална истраживања нафте на другим местима, наводе из "Годлан Сакса" и додају да ће то вратити моћ на нафтном тржишту - и геополитичку тежину - у руке Саудијске Арабије и њених савезника из ОПЕК+.

Са "декарбонизацијом" на видику, инвеститори су мање вољни да усмеравају средства на дуготрајне, скупе пројекте за које су често потребне године да се исплате, већ прелазе на такозване пројекте "кратког циклуса".

"А где су светски пројекти кратког циклуса? Три места: амерички шкриљци, Русија и Блиски исток", каже Кари из "Голдман Сакса". "Русија је склоњена изх очигледних разлога. Сада губите други мотор раста од три. То вам заиста оставља само језгро ОПЕК-а: заливске земље Блиског истока."

То можда није проблем, оптимистично пише "Фајненшл тајмс". Саудијска Арабија, главна осовина ОПЕК-а, често је била стабилизујућа сила на глобалним тржиштима нафте. Године 2020. направила је дубоке резове у производњи како би подржала цене, помажући да се од заборава сачувају произвођачи шкриљаца и други.

Али, наводи ФТ, ова промена ставља судбину глобалног тржишта сирове нафте у руке земаља са којима Запад има нестабилне односе. Ако ти произвођачи одлуче да не појачају производњу, онда ће једини лек за високе цене бити рационализација потражње за нафтом, кажу аналитичари, вероватно кроз рецесију — слично ценовном шоку који су прошле године доживели европски потрошачи природног гаса.

Наговештај онога што може доћи био је видљив прошле године, када су цене нафте скочиле на више од 130 долара по барелу након што почетка операције у Украјини. Оператери из шкриљаца чврсто су се држали ограничења капитала, упркос поновљеним молбама Беле куће за већу испоруку нафте. Неки аналитичари тврде да је то био пример како ће изгледати тржиште коме недостаје добављач конкурентском ОПЕК-у.

Уз то, упркос покушајима америчке администрације да смање употребу фосилних горива и самим тим глобалних емисија гасова стаклене баште, одвикавање од вековног тренда потрошње нафте могло би да се покаже проблематично.

"Ако . . . на крају будемо жеднији нафте него што преовлађујуће прогнозе (научника) указују, онда ћемо имати велике проблеме", рекао је Боб Мекнели, бивши саветник председника Џорџа Буша који сада води енергетску групу "Рапидан".

Уследила била ера "разбијања економије, геополитичке дестабилизације и краха. Тада ћете пожелети још шкриљаца."

Nakon što je Kina nedavno poništila politiku zatvaranja, izvršni direktor agencije Fatih Birol rekao je da očekuje oštar oporavak tražnje, što bi moglo da znači veće cene energije na drugim tržištima.

Nije se desilo!!
Danas nafta ispod 80$ a trend ide na jos nizu cenu....

Pad dolara dovodi do povećanja potražnje za naftom koja je tada jeftinija za vlasnike drugih valuta.

Rusija će smanjiti izvoz sirove nafte iz zapadnih luka za jednu četvrtinu u martu i aprilu, povećavajući već najavljena smanjenja od 500.000 barela dnevno za mart, kao očiglednu odmazdu za sankcije Zapada, saopštava Rojters, pozivajući se na izvore u ruskom naftnnom sektoru.

Energetska kriza i profit – dobitnici i gubitnici
https://odysee.com/@Sputnjik.Srbija:7/Energija-sputnika---27-februar-2023---10-34-37-:4

Evo ga Brent na 85$. Izgleda da se sankcije tek sad zahuktavaju.

Cene nafte mogle bi se kretati u rasponu od 90 do 100 dolara po barelu u drugoj polovini ove godine jer će globalna potražnja dostići rekordne nivoe usled ograničene ponude, rekao je Rasel Hardi, izvršni direktor najvećeg svetskog nezavisnog trgovca naftom, grupe Vitol.

Ludilo danas. Pad od 6% U.rali se svi

VELIKI PAD CENE NAFTE, JUTROS BRENT NA 70,7 DOLARA!

Vratio se juce na 75$. Nece dati OPEC da pada vise