Pozajmljujte novac državi, isplati se!

Uprava za javni dug prodala je danas sve ponuđene tromesečne zapise za ukupno tri milijarde dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Te dužničke hartije prodate su po godišnjoj kamatnoj stopi od 7,5 odsto, a na naplatu dospevaju 8. maja 2014. godine.

Meni ovo ukazuje na dve mogucnosti:

Ili banke imaju previse dinara sa kojim ne znaju sta ce,ili ima nesto sto mi ostali ne znamo,npr.da ce kurs dinara posle izbora biti isti,mozda cak i manji nego danas...

prodato 3mlrd din a traznja bila za 7mlrd ondosno 230% ponudjenih zapisa

Dužničke hartije svoje države mogu kupiti i građani, preko banaka ili brokerskih kuća, i pritom zaraditi više nego da novac drže u banci ili investiraju u akcije domaćih kompanija na Berzi.

Iako mnogi to ne znaju, građani Srbije mogu zaraditi pozajmljujući novac svojoj državi i to mnogo bolje nego da, recimo, drže novac u banci.

Kako objašnjava broker Nenad Gujaničić iz beogradskog Vajz brokera, osim zaduživanja na međunarodnom kreditnom tržištu (takozvane evroobveznice), Srbija se zadužuje i kod kuće, prodajući dinarske trezorske zapise te obveznice u evrima. Te dužničke hartije svoje države mogu kupiti i građani, preko banaka ili brokerskih kuća, i pritom zaraditi više nego da novac drže u banci ili investiraju u akcije domaćih kompanija listiranih na Berzi.

Državne hartije od vrednosti tako trenutno pružaju priliku i za zaradu bolju nego na berzi, što po pravilu ne bi trebalo da bude slučaj. Doduše, ko je prošle godine investirao na Berzi tako što je na početku godine kupio paket najtrgovanijih domaćih akcija iz indeksa Beleks 15, a na kraju godine ga prodao, mogao je zaraditi 6,5 posto, što nije mnogo manje od zarade na trezorskim zapisima. Ipak, to je i mnogo rizičnije: ko je imao takvu investiciju u 2012, zaradio je pet procenata, a u 2011. je izgubio čak četvrtinu uloženog.

Upravo je pre neki dan Uprava Ministarstva finansija za javni dug prodala tromesečne dinarske trezorske zapise vredne tri milijarde dinara. Prodati su svi ponuđeni zapisi, a tražnja je zapravo bila dva-tri puta veća od ponude. Kamata na te dužničke hartije iznosi 7,5 posto na godišnjem nivou, što praktično znači da neko ko je sada uložio milion dinara, u maju može očekivati zaradu od nešto ispod 20.000 dinara.

To je svakako zarada iznad visine inflacije, koja je u 2013. bila 2,2 posto, i otprilike je na nivou kamate na oročenu dinarsku štednju koju nude banke. Trezorski zapisi Ministarstva finansija inače se izdaju na tri i šest meseci, kao i na 53 nedelje, a minimalni iznos za njihovu kupovinu je 200.000 dinara.

Poštovani,

Vezano za temu koju ste pokrenuli i za sve koji razmišljaju o ovom načinu investiranja treba da znaju:

1) Zapisi trezora se kupuju na primarnoj aukciji, a akcije na berzi se trguju sekundarno.
Ovo znači da investitor mora da bude spreman da svoj ulog čeka do dospeća (tri, šest meseci, ... ili više godina). Ukoliko investitoru zatreba novac pre roka dospeća, on će zapise morati da proda na otc tržištu po stopi koju mu ponudi kupac. Za razliku od zapisa akcijama na berzi se trguje transparentno i u svakom trenutku se zna koja im je trenutna tržišna cena.

2) Dinarski zapisi nose rizik od deviznog kursa
Ovo znači da iako investitor dobija dobru kamatu na dospeću moguće je da će ipak ostvariti gubitak na transakciji, na primer ako investitor razmišlja o kupovini evra ili dinarskih zapisa (7,5%) a u ta tri meseca kurs evra ode na 119.
3) Mali investitori nemaju velike koristi od zapisa. Za iznose manje od 20.000 evra (u dinarima) nema smisla ulaziti u zapise, efekat koji se ostvaruje sa npr. minimalnom količinom od 200.000 dinara je mizeran.
4) Zapise trezora kupuju banke i fondovi, ove prve zbog viška likvidnosti (pošto im se više isplati da uzimaju kamatu od države) a drugi zbog prinosa investicionih jedinica i tekuće likvidnosti.
Malim ulagačima može biti interesantnije da umesto direktne kupovine zapisa kupe neku investicionu jedinicu Cash fonda i tako dobiju traženu stopu uz mogućnost prodaje u svakom trenutku.

Na aukciji pedesettronedeljnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 16. jula 2014. godine, ponuđen obim emisije iznosio je 10.000.000.000 dinara.

Ukupan obim tražnje iznosio je 11.294.720.000 dinara, odnosno 112,95 odsto obima emisije.

Državni zapisi su prodati po stopi prinosa od 8,20 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 24. jula 2015. godine.

Kamata se isplaćuje svake godine.