Da li porez u Srbiji mora da se plat?

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Vlada Srbije izašla u susret većini zahteva frilensera,posebno uzimajući u obzir socijalnu kategoriju, ali da postoji "crvena linija" koju ne mogu preći!

Predstavljajući rešenja zakona iz oblasti Ministarstva finansija na Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Mali je istakao da je država najviše izašla u susret frilenserima koji su mesečno zarađivali do 56.000 dinara i da oni nisu u obavezi da plaćaju poreze i doprinose unazad.

Time smo najvažniji zahtev tih udruženja frilensera uvažili - rekao je Mali govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o porezu na dohodak građana i Predlogu zakona o dopuni zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Ističe da postoje frilenseri koji su zarađivali stotine hiljade evra klađenjem na internetu ili iznajmljivanjem stanova u Beogradu i da oni moraju da plate porez.

Klađenje i iznajmljivanje stanova:
- To je crvena linija koju smo rekli da nećemo preći. Međutim, i njima smo delimično izašli u susret. Na primer, ukoliko je neko zarađivao 700 evra mesečno, kroz reprogram smo ponudili da ne naplaćujemo zateznu kamatu, kroz tih 120 rata, tako da će oni taj stari dug plaćati mesečno 7,4 evra. Mislim da je to vise nego fer - rekao je Mali.

Ukazuje da je država i tu "na veoma tankoj liniji", s obzirom da, ističe, postoji veliki broj frilensera koji su platili sve poreze i doprinose i koji stalno komentrarišu da nije fer da sada neko ne plati porez.

- Takođe, imate 2,2 miliona građana Srbije koji plaćaju poreze i doprinose redovno, iako imaju minimalnu zaradu - podvukao je Mali.

Ako se njima sve oprosti, onda smo svi mi koji redovno plaćamo porez DISKRIMINISANI!!!!
Mislite o tome.

Citat: ::

Ističe da postoje frilenseri koji su zarađivali stotine hiljade evra klađenjem na internetu ili iznajmljivanjem stanova u Beogradu i da oni moraju da plate porez.

Prvi deo jos mogu da razumem, al ovo da se u frilensere svrstavaju ljudi koji se bave ilegalnim izdavanjem nekretnina?

Da li “DOGOVOR VEKA UKIDA PORESKE OAZE i kome to (ne)odgovara? A sve je "zakuvala" prva dama ministarstva finansija u Americi!!!

Najrazvijenije zemlje sveta složile su se da porez za kompanije iznosi najmanje 15 odsto i da se plaća tamo gde se ostvaruju prihodi. To bi praktično ukinulo poreske oaze i donelo silne milijarde u državne blagajne. Ministri finansija grupe najrazvijenijih zemalja G7 hvale se da su na sastanku u Londonu postigli “dogovor veka”. To je čak i formalno skoro tačno. Jer, nedugo nakon Prvog svetskog rata je poslednji put postignut sporazum u Ligi naroda da kompanije plaćaju porez tamo gde im je fizičko sedište. To načelo je prihvaćeno praktično od svih država i pretpostavka je svih sporazuma o međunarodnoj trgovini sve do današnjih dana, piše DW.

I to iako je pre pojave digitalnih giganata poput Amazona, Gugla ili Epla bilo jasno da takvo načelo pruža beskonačan prostor za mahinacije. Jer čak i kod proizvodnih pogona gde bi trebalo biti jasno gde je proizvod sišao s fabričke trake ima načina da se distribucija organizuje preko čitavog lanca firmi, teoretski sa sedištem u nekoj državi sa minimalnim porezom.

Ministri finansija zemalja G7 su se sad složili da to načelo “sedišta” treba da bude zamienjeno načelom “prometa”. Jednostavno i veoma pravedno: koncerni će plaćati porez tamo gdje ostvaruju prihod, bez obzira u kojem obliku.

To znači da će Gugl i Fejsbuk plaćati Nemačkoj porez na dobit kad u ovoj zemlji sakupljaju podatke i prodaje reklamu, kod internet-trgovina kao što je Amazon je sve još jednostavnije.

Do ovog dogovora nikad ne bi došlo da se za njega nije odlučno založila Dženet Jelen, nova ministarka finansija SAD. Ona i američki predsednik Džozef Bajden su isprva tražili minimalnu poresku stopu od 21 odsto, ali to je mnogima bilo previše.

OSTATAK CITAJTE NA
https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/da-li-dogovor-veka-ukida-poreske-oaze-i-kome-to-neodgovara-a-sve-je-zakuvala-prva/7grdkxj

Citat: ::

Do ovog dogovora nikad ne bi došlo da se za njega nije odlučno založila Dženet Jelen, nova ministarka finansija SAD

I moja malenkost...

Bezos i drugi milijarderi izbegavaju plaćanje poreza tako što svoje bogatsvo zadržavaju u akcijama, koje ne podlažu oporezivanju do momenta njihove prodaje.

Posledica ovoga je da je Bezos, iako je u periodu od 2006. do 2018. godine zaradio neverovatnih 127 milijardi dolara, prijavio prihod od samo 6,5 milijardi za tih dvanaest godina, na šta je plaćen porez od oko 1,4 milijarde dolara, navodi izveštaj ProPublica.

Prema ovome Bezos je platio „veoma visok“ porez od oko 21 odsto, ali se on nikako ne odnosi na njegovo bogatstvo izraženo kroz akcije.

Ako se uzme u razmatranje ovih 127 milijardi uvećanja ličnog bogatstva kroz akcije i plaćeni porez od 1,4 milijarde za isti vremenski period dolazi se do računice da je Bezos platio tek nešto iznad jedan odsto poreza na svoje bogatstvo za dvanaest godina.

Najbitnije od svega je istaći da postoji niz načina (finansijskih manipulacija) da akcionari ogromnih kompanija pretvore svoje akcije u raspoloživi novac bez potrebe da prodaju svoje akcije.

Turističke agencije su dobile dopis od Poreske uprave u kome se od njih traži da im dostave podatke o svim klijentima koji su u toku jedne godine uplatili aranžmane skuplje od 5.000 evra.

Precizirali su da su im potrebni podaci za period od 1. januara 2018. do 31. decembra 2020. godine i to JMBG uplatioca, ime i prezime, ukupna uplata aranžmana izražena u evrima, dinarska protivvrednost, datum uplate i broj korisnika aranžmana, piše.

Poreska se u dopisu pozvala na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Pitaće se banke za kredite
Đinović je ukazao da su poreznici već prikupili podatke o pokretnim, nepokretnim stvarima, vlasništvu u firmama, pozajmicama u slučaju kada je osnivač i direktor isto lice.

„Kontrolisali smo promet nepokretnosti u Srbiji u poslednje tri godine i utvrdili da za 600.000 nepokretnosti postoji utvrđen porez na prenos apsolutnih prava. Od tog broja, utvrdili smo da je u 3.500 slučajeva kupljena nepokretnost vrednija od 150.000 evra, a da su prihodi nikakvi ili minimalni. Obratićemo se i bankama da nam daju korisnike stambenih kredita. Ako je od te 3,5 hiljade, na primer dve hiljade nepokretnost kupilo na kredit, to je legitiman način uvećanja imovine. Onda ćemo se pozabaviti sa preostalih hiljadu i po. Tako sistem funkcioniše“, ističe Đinović.