Nevladine organizacije NVO

Deset NVO se usprotivilo uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji

Saopštenje su potpisali Duhovna Republika Zicer, Žene u crnom, Centar za antiratnu akciju, Gradjanska akcija, Grupa za konceptualnu politiku, Omladinski centar CK13, Ravangrad, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Mirovni pokret Bečej, i Građanski otpor.

U Švajcarskoj je služenje vojnog roka obaveza za sve muškarce između 18 i 34 godine. Obuka traje 21 nedelju, nakon čega se svake godine ide na dodatnu obuku. Moguće je uložiti prigovor savesti i služiti bez oružja, a moguće je i da se žene prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka.

U Austriji vojni rok traje šest meseci, gde je takođe moguće uložiti prgovor savesti i obavezu odraditi u civilnoj službi. Nakon šestomesečne obuke, vojnici postaju deo rezervnog sastava i mogu biti pozvani na jednomesečne vojne vežbe. Građani i Švajcarske i Austrije su na referendumima odbijali da većinski glasaju za ukidanje obavenog vojnog roka.

U svim skandinavskim zemljama na snazi je obavezno služenje vojnog roka. U Danskoj vojni rok traje četiri meseca, s tim da budući rezervni oficiri i podoficiri služe između devet i dvanaest meseci. Civilno služenje takođe traje četiri meseca. U Norveškoj se nakon navršenih osamnaest godina života i muškarci i žene prijavljuju za služenje vojnog roka, a nakon testiranja odabere se oko dvadeset odsto prijavljenih. Rok traje između devet i osamnaest meseci u zavisnosti od roda, a regruti mogu da računaju na brojne pogodnosti, poput prednosti u zapošljavanju u državnoj administraciji. Sličan sistem na snazi je i u Švedskoj, gde samo deo populacije na kraju bude i odabran da služi vojsku.

Služenje vojske je zakonska obaveza i u Litvaniji i Estoniji. Za nas je posebno interesantan primer Litvanije, koja je 2007. godine ukinula obavezu služenja da bi je 2015. godine vratila. Rok traje devet meseci, tokom kog regruti dobijaju platu u visini od oko tri hiljade evra. Takođe, poslodavac koji zaposli regruta je šest meseci oslobođen od plaćanja poreza i doprinosa. Civilna služba traje četiri i po meseca duže od vojne. U Estoniji vojni rok traje između osam i jedanaest meseci. Za razliku od ove dve zemlje u Letoniji je služenje vojske opcionalno.

U Turskoj takođe postoji obaveza služenja vojnog roka koji traje šest meseci. Međutim, zahvaljujući zakonskim izmenama iz 2019. godine, građani imaju mogućnost da uplatom 31 hiljade lira, skrate obuku na mesec dana.

Obavezni rok u Rusiji služe muškarci starosti između 18 i 27 godina. Osim što prolaze obuku, regruti u Rusiji učestvuju i na vojnim vežbama. Zakon, međutim, ne dozvoljava učešće regruta u ratu. Sumnja se da se ova zakonska uveliko krši tokom invazije na Ukrajinu.

I u Ukrajini je na snazi obavezno služenje vojnog roka. Zemlja je 2012. godine ukinula obavezni rok, ali ga je dve godine kasnije, izbijanjem sukoba u Donbasu, vratila. Vojni rok traje 12 meseci, isto koliko i u Rusiji. Obavezno služenje vojnog roka je na snazi i u Belorusiji.

JEDNAKARIJERA

Igor Bandović
Rođen je 27. januara 1977. godine u Užicu. Završio je Užičku gimnaziju i studirao je međunarodno pravo i međunarodne odnose u Beogradu.

Godine 1997. je osnovao nevladinu organizaciju Libergraf koja se bavila javnim obrazovanjem kroz promociju ljudskih prava i socijalnog aktivizma. Od 2002. do 2006. godine je radio kao istraživač u Beogradskom centru za ljudska prava u oblastima ljudskih prava, civilnog društva i nacionalizma.

U periodu od 2006. do 2008. godine radio je u Međunarodnoj organizaciji za migracije i Program Organizacije ujedinjenih nacija za razvoj.

Radio je od 2009. do 2011. godine „Gallup Balkan Monitor“ ogranka Galupa. Od 2008. godine radi kao viši program menadžer Evropskog fonda za Balkan. Na zatvaranju Beogradskom beezbednosnom forumu 18. oktobra objavljeno je da će on postati novi direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, a tu ulogu je formalno preuzeo novembra 2019. godine.

Koordinator je Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi i „Think and Link-Regional Policy Programme”

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Igor_Bandovi%C4%87

Slobodarski savez slobodne Srbije – GRUPA OKTOBAR je dobrovoljni, nevladin i neprofitni savez građana posvećenih oslobađanju Srbije, oslobađanju njenih potencijala, razvoju građana i ujedinjenju sa evropskom porodicom država i naroda i radi ostvarivanja ciljeva u oblastima očuvanja demokratije, sloboda i prava građana, bezbednosti, informisanosti, razvoja i širenja demokratije u zemlji i inostranstvu, i ostvarivanja pravne države.

U skladu sa tim smatramo da je glavni izazov vremena u kom živimo prikrivena hibridna okupacija Srbije koju sprovodi režim Vladimira Putina i Ruske Federacije kroz političke, finansijske, obaveštajne i koruptivne operacije u Srbiji enormnog intenziteta, kojim se usporavao razvoj Srbije i sprečavao ulazak u Evropsku uniju. Ovo 18 godina neometano delovanje preoblikovalo je javno mnjenje u Srbiji i od pro-EU društva (2003. godina) je hibridno i veštački stvorilo pro-rusko i pro-Putinovo drštvo (2022. godina). Zato je današnji glavni prioritet svakog pristojnog čoveka, a posebno Grupe oktobar: borba protiv te okupacije, sprečavanje i razbijanje Putinove propagande i njegovog malignog političkog uticaja i oduzimanje izvora tog finansiranja. Ovakvo oslobođenje Srbije prethodni je uslov blagostanja naših građana i trajnog mira na Balkanu.

Naše obelodanjivanje 4036 agenata Vladimira Putina u Srbiji u maju 2022. godine osvestilo je mnoge slojeve društva. Sada idemo dalje, po potpune pobede.

https://grupaoktobar.org/

Novi treći put je multidisciplinarna organizacija osnovana u maju 2017. od strane mladih ljudi, sa ciljem ponude novog pristupa političkoj analizi u vremenu desnog i levog populizma. Misija naše organizacije je da doprinese društvenom napretku kroz: argumentovano, akademski utemeljeno i društveno odgovorno javno delovanje. Vizija naše organizacije je demokratsko društvo jednakih šansi, društvenog progresa i politike utemeljene na činjenicama, a ne parolama.