Leasing, iznajmljivanje radnika

Smile ::

Sindikalci će blokirati pumpe NIS-a

Nezavisni sindikat "osnovano sumnja" da poslovodstvo NIS-a osniva lizing kompanije čiji su vlasnici menadžeri NIS-a.

Kakve su to lizing kompanije ???

Kompanije za iznajmljivanje radnika...

...gde radnik radi isti posao kao i stalno zaposleni,a ima 2 ili 3 puta manju platu...

Reč lizing potiče od engleske reči "lease" što znači iznajmiti, rentirati, uzeti pod zakup. Ovaj pojam je u drugoj polovini XX veka evoluirao u finansijki model koji danas ima svoje autonomno značenje.


Smisao lizinga odslikava se u Aristotelovoj tvrdnji:
"Istinsko bogatstvo nije u vlasništvu nad imovinom, već u pravu da se ona koristi."

Lizing je način finansiranja koji podrazumeva pravni posao kojim korisnik lizinga stiče ekonomsko pravo korišćenja predmeta u ugovorenom periodu, dok lizing kompanija zadržava pravno vlasništvo nad predmetom do kraja isteka ugovora o lizingu. Filozofija lizinga proizlazi iz ideje o profitabilnom korišćenju nekog investicionog dobra uz fleksibilan način plaćanja koji omogućuje investiciju bez vezivanja osnovnog kapitala, uspešno poslovanje i najveću iskorišćenost sredstava

Fmember ::

Smile ::

Sindikalci će blokirati pumpe NIS-a

Nezavisni sindikat "osnovano sumnja" da poslovodstvo NIS-a osniva lizing kompanije čiji su vlasnici menadžeri NIS-a.

Kakve su to lizing kompanije ???

Kad sam pisao o ovome pre nekoliko meseci bio sam ismejan, a modovi su revnosno obrisali sve postove koji su se odnosili na ovo ... Braca Rusi i naivni Srbi

Aleks ::

Reč lizing potiče od engleske reči "lease" što znači iznajmiti, rentirati, uzeti pod zakup. Ovaj pojam je u drugoj polovini XX veka evoluirao u finansijki model koji danas ima svoje autonomno značenje.

Hvala svima na pojašnjenjima.

Poznato mi je da se na lizing može nabaviti auto, mašine, sredstva za prouzvodnju, pa čak i nekretnine. Ali da se ljudi mogu nabaviti na lizing nisam znao (ako ne računamo robove).

Pitam se da li radnici na lizing postaju vlasništvo firme koja ih iznajmljuje kao što je slučaj sa lizinkom automobila ako se uredno isplati lizing komanija?

Zaparalo mi je uši to "lizing firme" nisam bio siguran da li je reč o nekom finansijskom lizingu ili o "lizingu" radnika, termin "lizing" mi nekako nije baš prikladan.

Fast ::

Kad sam pisao o ovome pre nekoliko meseci bio sam ismejan, a modovi su revnosno obrisali sve postove koji su se odnosili na ovo ... Braca Rusi i naivni Srbi

Isto to rade i Braca Amerikanci u PM

Americki menadzeri,analizirajuci veliki uspon Japanske ekonomije ( sa krajnjim ciljem da sve sto je dobro primene i kod sebe ),dosli su do saznanja izmedju ostalog da je u Japanu uobicajena praksa iznamljivanje radnika jedne kompanije drugoj na odredjeni period,u zavisnosti od potreba tih istih kompanija ( u ovoj prici svi su imali interes da ovo funkcionise ).E sad,da ne zivimo tu gde zivimo ovaj sistem bi dobro radio i kod nas.

U suštini mislim da NIS radi samo ono što mu zakon u Srbiji dozvoljava. Svi znamo da su iz iole ozbiljnijih firmi istisnuti poslovi obezbeđenja, kurira, kafe kuvarica, higijeničara i sl. Za te usluge banke, državne agencije, NIS i td. izdvajaju sredstva koja uplaćuju na račune na brzinu osnovanih privrednih subjekata koji te usluge pružaju. Dobar deo tih firmi je pod stranačkom kapom, a neretko se čuje čak i da služe za pranje novca (za što nemam dokaza). Sve te uslužne firme radnike plaćaju ili na sat ili nekom fiksnom platom u iznosu od nekih 25.000 dinara. Znam firmu koja se bavi obezbeđenjem jedne državne agencije. Za sat rada jednog čuvara naplaćuje 225 dinara. Čuvaru isplaćuje posle dva meseca 100 dinara ( i to ako isplati). Znači, nema tu neke uštede za primaoca usluge. Poenta je u ... široka je ovo priča. Stoji jedno:problem nije u NIS-u, nego u Srbiji.

A sta mislite o bankarima, koju oni privilegiju imaju.

Dragot je lepo objasnio, ova prica nije za temu NIS.

70 posto zaposlenih u zemlji srbiji rade u rasponu plata 0,00 do 25.000,00 rsd, veliki broj na crno ili prijavljenji, ali bez uplata doprinosa. Izuzimam budzetlije i javna preduzeca,tamo je procenat manji,po meni 10-15%.
Ovo je moja procena,a vi se raspitajte po vasem komsiluku.
Voleo bih da me neko ukaze da nisam u pravu.

Privremeno zaposljavanje radnika, po ugovoru, na odredjeno vreme tzv. alternativni staffing je u porastu u svetu. i na ovaj nacin se vise ne angazuje samo niskokvalifikovana radna snaga vec i strucnjaci inzenjeri, knjigovodje itd. A glavni razlog je da bi se povecala produktivnost radne snage i to sto kompanije za iznajmljene radnike ne placaju zdravstveno, penzijsko osiguranje i druge beneficije, znaci kostaju ih manje, tako je barem u SAD.

Nije tema, al eto...

Gocili ::

Privremeno zaposljavanje radnika, po ugovoru, na odredjeno vreme tzv. alternativni staffing je u porastu u svetu. i na ovaj nacin se vise ne angazuje samo niskokvalifikovana radna snaga vec i strucnjaci inzenjeri, knjigovodje itd. A glavni razlog je da bi se povecala produktivnost radne snage i to sto kompanije za iznajmljene radnike ne placaju zdravstveno, penzijsko osiguranje i druge beneficije, znaci kostaju ih manje, tako je barem u SAD.

Nije tema, al eto...

Ovo o čemu se piše i što radi NIS nije alternativni stafing.

Dragot ::

U suštini mislim da NIS radi samo ono što mu zakon u Srbiji dozvoljava. Svi znamo da su iz iole ozbiljnijih firmi istisnuti poslovi obezbeđenja, kurira, kafe kuvarica, higijeničara i sl. Za te usluge banke, državne agencije, NIS i td. izdvajaju sredstva koja uplaćuju na račune na brzinu osnovanih privrednih subjekata koji te usluge pružaju. Dobar deo tih firmi je pod stranačkom kapom, a neretko se čuje čak i da služe za pranje novca (za što nemam dokaza). Sve te uslužne firme radnike plaćaju ili na sat ili nekom fiksnom platom u iznosu od nekih 25.000 dinara. Znam firmu koja se bavi obezbeđenjem jedne državne agencije. Za sat rada jednog čuvara naplaćuje 225 dinara. Čuvaru isplaćuje posle dva meseca 100 dinara ( i to ako isplati). Znači, nema tu neke uštede za primaoca usluge. Poenta je u ... široka je ovo priča. Stoji jedno:problem nije u NIS-u, nego u Srbiji.

Za početak, pričamo o privatnoj kompaniji, a ne državnim burazerskim varijantama. Druga bitna stvar je da se ne radi samo o sporednim delatnostima, jer su u šemu uključene i pumpadžije koje su prodajno osoblje. Npr, na pumpi na kojoj sam ja točio većina zaposlenih nije imala radni odnos u NIS-u nego u nekim agencijama, a uredno su nosili uniformu NIS-a i dobijali oko 25000 dinara mesečno. Treća stvar, klince koje su ubacili da rade na pumpama su, na primer, angažovali preko omladinskih zadruga, a ne preko "lizinga". I da ne dužim, ono što sam ja video kod NIS-a nisu klasične lizing kompanije za kadrove, nego firme čija je osnovna delatnost obezbeđenje, a čiji se radnici u NIS-u angažuju za sve i svašta, pa i za obezbeđenje, a zarade su ima beda. E sad, možda je neko i angažovan preko prave lizing kompanije za kadrove, ali to manje verovatno i ja do sada nisam sreo takav slučaj. Više mi liči na neinformisanost sindikalaca koji su od nekoga to čuli u pogrešnom kontekstu. Dakle, NIS smanjuje troškove zarada preko alternativnih načina angažovanja zaposlenih, ali to nije lizing kadrova. Lizing kadrova je kod nas iskarikiran kao i sve ostalo i pravi lizing kadrova funkcioniše na drugim principima.

Gocili ::

Privremeno zaposljavanje radnika, po ugovoru, na odredjeno vreme tzv. alternativni staffing je u porastu u svetu. i na ovaj nacin se vise ne angazuje samo niskokvalifikovana radna snaga vec i strucnjaci inzenjeri, knjigovodje itd. A glavni razlog je da bi se povecala produktivnost radne snage i to sto kompanije za iznajmljene radnike ne placaju zdravstveno, penzijsko osiguranje i druge beneficije, znaci kostaju ih manje, tako je barem u SAD.

Nije tema, al eto...

Ovo o čemu se pisala nije alternativni stafing. Niti je alternativni stafing ovo što radi NIS i o čemu se piše po forumu.

@fast

Ipak jeste, tako bar pise u strucnoj literaturi...

Izvor: Menadzmenr ljudskih resursa od Gizela Stangl Susnjar i Veronika Zimanji, Ekonomski fakultet Subotica 2006g.

Gocili ::

@fast

Ipak jeste, tako bar pise u strucnoj literaturi...

Izvor: Menadzmenr ljudskih resursa od Gizela Stangl Susnjar i Veronika Zimanji, Ekonomski fakultet Subotica 2006g.

Gocili, knjigu sam dobio pre nego sto je izašao iz štampe ceo tiraž . Alternativni stafing u širem smislu je to što je definisano u knjizi. U užem smislu se odnosi na radno angažovanje specifičnih socijalnih grupa sa ciljem korišćenja beneficija od njihovog zapošljavanja, npr. invalidi, Romi i slično. U SAD i drugim zemljama gde je sredina multietnična obuhvata i taj aspekt.

A da ne spada u socijalno preduzetnistvo zaposljavanje invalida, roma, izbeglica, samohranih roditelja i sl.?

Gocili ::

A da ne spada u socijalno preduzetnistvo zaposljavanje invalida, roma, izbeglica, samohranih roditelja i sl.?

Ono podrazumeva pokretanje sopstvenih održivih biznisa od strane navedenih grupa.

U Krkobabicevom nacrtu zakona o socijalnom preduzetnistvu, se govori i o zaposljavanju socijalnih kategorija stanovnistva...

Gocili ::

U Krkobabicevom nacrtu zakona o socijalnom preduzetnistvu, se govori i o zaposljavanju socijalnih kategorija stanovnistva...

Ja sam ti napisao šta je šta. Struka ispred politike. Kakav Krkobabić, kakvi bakrači.

Prepravljao sam govore za ministre i njihove pomoćnike, pa sam se naviđao raznih gluposti ...

Lizing zaposlenih ulazi u radno zakonodavstvo

Slično objašnjenje, doduše nezvanično, čuje se i iz Nemanjine 11 kad je reč o privatizaciji Jat-a. Da bi, naime, ova kompanija koja godinama beleži gubitke, dobila strateškog partnera i tako stala na noge, barem polovina zaposlenih od njih 800 će izgubiti ugovor na neodređeno. Takva sudbina očekuje i zaposlene u više od 100 preduzeća u restrukturiranju, od kojih su mnoga u tom statusu bezmalo i po deceniju.
To, međutim, ne znači da će se automatski pojaviti armija nezaposlenih na birou rada, već će način zapošljavanja biti drugačiji. Konkretno, jedan od modela koji se sve češće pominju jeste takozvani lizing zaposlenih - kad kompanije pozajmljuju radnike za poslove koji su im potrebni u datom trenutku i po potrebi, umesto da su stalno zaposleni u firmi bez obzira na to ima li za njih posla ili ne.
Preduzeća bi na ovaj način zamenila glomaznu i neefikasnu organizacionu strukturu koja im smanjuje profit ili čak stvara gubitke, efikasnijom i fleksibilnijom, dok s druge strane zaposleni dobijaju priliku da rade u nekoliko firmi istovremeno.
Ovakva praksa se već primenjuje u većini „zdravih“ preduzeća u Srbiji, poput Telenora, Vipa, Soko Štarka, Grand kafe, Bambija, Fijata, Idee, NIS-a, kao i u većini banaka i osiguravajućih društava. U mnogima od njih je broj angažovanih radnika veći od broja stalno zaposlenih i udvostručen je, pa i utrostručen u poslednjih nekoliko godina.
Predstojećim izmenama i dopunama Zakona o radu biće propisane i odredbe koje se tiču privremenog zapošljavanja. Prethodno je Srbija donela zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada 181 i time se obavezala da u svoje zakonodavstvo primeni standarde koji se tiču lizinga zaposlenih. Fleksibilnije zapošljavanje jedan je od prvih uslova koji navode investitori namereni da ulažu u Srbiju, ali i poslodavci koji već posluju u zemlji.
http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/lizing_zaposlenih_ulazi_u_radno_zakonodavstvo.4.html?news_id=262740

A dok ne udje u zakonodavstvo,svi ce vec raditi preko lizinga...radnici ce izgubiti i ovo malo prava

Drasko ::

A dok ne udje u zakonodavstvo,svi ce vec raditi preko lizinga...radnici ce izgubiti i ovo malo prava

Pa sa time nije krenula privreda, već, još davno, pojedine poreske uprave: dakle "najdržavniji mogući" organi. Firme koje obezbeđuju rent-a-radnike su takođe u interesnoj zoni sadašnjih/bivših državnih visokočinodejstvenika, i ne prijavljuju/plaćaju dorinose za mnoge od njih.

I tu je kvaka: ova odredba treba drž aparatu da i dalje, pored masovnih "ugovora o delu", zapošljava još više bratića, sestričina & partijskih kamarata, a da se ne vide na spisku državnih činovnika. Plus ekstra zarada na posredovanju. Plus ekstra++ zarada od trgovine radnim mestima  - primeti razliku lizing vs. rent.

To je preduzetnički duh - dok svi ne budu na budžetskim jaslama.

Najstrašniji način za "smanjivanje" nezaposlenosti.
Osim što su bedno plačeni, takvi radnici nisu zaštićeni ni od strane sindikata.
Praktično nemaju nikakva prava!

Kobe Bryant ::

Najstrašniji način za "smanjivanje" nezaposlenosti.
Osim što su bedno plačeni, takvi radnici nisu zaštićeni ni od strane sindikata.
Praktično nemaju nikakva prava!

Tako je...

Kod rentiranja radnika ne radi se samo o zakidanju od najsiromašnijih, već:

... "Enorman profit se obezbeđuje tako što se svi radnici angažuju po Ugovoru o stručnom usavršavanju, obučavaju se 12 meseci, i naravno, nakon tog isteka, pošto "nisu položili" ispit vraćaju se na Tržište rada. Na njihovo mesto se angažuju novi radnici, po istom osnovu, i tako sve u krug.

Porezi su oko 40% opterećenja na neto zaradu, mada oni sada nelegalno pribegavaju plaćanju 32 % . Ne treba napominjati da je redovno opterećenje 63%. Oslobođeni su i ostalih davanja: godišnji odmor, regres, bolovanje, rad u vreme državnih praznika, prevoz, smenski rad i sl. Naravno da ovi radnici ne dobijaju obračunske listiće.  ... "

http://getosrbija.wordpress.com/2013/06/17/firme-za-obezbedenje-u-sluzbi-mi6-fiktivni-tenderi-profit-utaja-poreza-kontrola-politicara-institucija-medija/

Ništa novo. To je EU izmilila. Prvo je bio problem s Poljacima koji dugo lično nisu mogli da se zaposle nigde u EU.
Sada se to radi sa radnicima iz Rumunije i Bugarske.
Pojedinačno ranici iz tih zemalja ne mogu da se zaposle nigde u EU, ali firme iz Rumunije i Bugarske mogu da konkurišu za poslove u EU, u glavnom kao podizvodjači...
Kako to funkcioniše (primer):
Klanica angažuje firmu iz Nemačke da joj na lizing nadje radnike = cena sata je oko 8 evra. Ta firma zatim angažuje firmu iz Rumunije ili Bugarske kao pod-podizvodjača i plača radnika 5 evra na sat.
Ova rumunska ili bugarska firma prihvata posao i plača svoje radnike 3 evra na sat...

Eto... i to je EU, a sve je po zakonu!

Sneki ::

Eto... i to je EU, a sve je po zakonu!

Poenta u domaćoj priči je da se time bave državne institucije i organi, javna preduzeća i sl. - privatna preduzeća to rade kod nas na sasvim drugi, poznat, način. Dakle: krade se fakturisanjem nerealizovanog, vrši se utaja poreza, svesno krši suština propisa, nastavlja se dalje prekomerno zapošljavanje u javnom sektoru i dr.

Najopasniji i ekonomski najštetniji oblici kriminala i korupcije su zloupotreba državnih/javnih funkcija, bar ja tako mislim. Da li se time finansiraju i spoljni interesi/aktivnosti na daljem destabilizovanju Srbije, o čemu piše u citiranom članku, ne znam.

50.000 radnika nema nikakva prava
IZVOR: BETA
Beograd -- Konfederacija slobodnih sindikata saopštila je danas da oko 50.000 radnika u Srbiji, koji su zaposleni preko posredničkih agencija, nemaju nikakva prava.
U tom sindikatu kažu da će tražiti da takav vid zapošljavanja bude sankcionisan novim zakonom o radu, koji Vlada Srbije najavljuje.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović rekao je da građani koji rade preko posredničkih agencija rade po deset sati dnevno, nemaju pravo na slobodne dane, na vikend, na godišnji odmor i plaćeni su višestruko manje od zaposlenih na neodređeno vreme.

Cvetanović je rekao da će Vladi Srbije predložiti da se takva praksa, to jest rad preko posredničkih agencija, u Srbiji ukine i sankcioniše.

POD HITNO treba ograničiti vreme za rad na "lizing" ovo je neverovatna prilika za razne vrste mahinacija i korupciju...

Tragedija.
A neki članovi kao naš ljubimac Sutra se nerviraju zbog toga što kartica NIS za skupljanje poena ne važi na Gasprom pumpama?
Tragedija je što je tolika beda da ljudi pristaju da rade za 15k mesečno (dinara, da Sutra ne pomisli da je u evrima jer on sve računa u evrima   ) i što jednostavno ne mogu da odbiju takve nemoralne ponude!
Beda, eto, to je problem...
Zato i Belex ne može da se digne na neki normalni nivo.

I da dodam: to je to ludilo koje Sutra i Co. zastupaju - hoću svoju dividendu, pošto poto i to svake godine sve veću, pa makar ekipa na pumpi (NIS) ili u fabrici (GMON) nemala hleba da jede...

To nas nigde neće dovesti, posebno ne do rasta Belexa!!!!

Hm, ono sto ja znam je da je SVAKA kompanija cije akcije posedujem ove godine podigla dividendu. I da su radnicima porasle plate za 2-3%, sto je preko 1% vise od inflacije.

Naravno vecina ovih kompanija nije u Srbiji. Od beleksa trenutno sam dugacak FITO, NIIS (koji ce nazalost uskoro smanjiti dividendu, ali nadam se vec 2015. vecoj), malo MTLC i AIKBPB (koji su takodje povecali dividende, ali nisam optimista za sledecu godinu). Da se ne lazemo ostao je i meni poneki nelikvidni zaostatak na beleksu od pre krize, ali ja tu vrednost racunam kao 0, pa ako ikada dobijem neke pare cist car.

Ono o cemu stvarno volim da se hvalim je to da sebe smatram vrhunskim naucnikom u oblasti makroekonomije iako me niko ziv na svetu ne priznaje kao takvog i niko mi do sada nije isplatio ni jedan dinar za moje bavljenje naukom. Ali eto bar ovde na forumu postoje pojedinci koji cene moj rad, zato volim forum i ne odustajem od njega, te cu izloziti neka svoja razmisljanja na ovu temu.

Minimalna plata u Srbiji ne bi smela da raste sve dok se ne stigne do MAX 9-10% nezaposlenosti, a mi trenutno imamo MNOGO vise od toga. Moj kum pise doktorski rad na tu temu, a usput nema zaposlenje, pa ako je neko zainteresovan da zaposli pametnog i vrednog doktora nauka neka mi se javi za koji mesec kada doticni doktorira.


                      


Ako se neko pita zasto je evro 115 dinara i pored mojih losijih predvidjanja koja je obicno obistine jedini krivac je Aleksandar Vucic koji je uspeo da zamrzne minimalac PRVI PUT posle ko zna koliko desetina godina. Koja bi korist bila da je minimalac 23.000 umesto 21.000, a da je evro 125 umesto 115. Ako neko zna neka napise. Ali znam koja bi steta bila, posto imam ipak solidan procenat posla u dinarima. Usput bih pohvalio i Jorgovanku Tabakovic koja po njenim izjavama pojma nema o ekonomiji, ali ocigledno pusta pametnije od sebe da rade svoj i njen posao. Kada bi svaki direktor bio takav Srbija bi bila kao Svajcarska.

Jedino na sta bih ja bio spreman da popustim pri pregovorima sa komunistima, je da se minimalac poveca sledece godine u Beogradu i samo u Beogradu nekih 5% u odnosu na ostatak Srbije.

A sto se tice drzavnih firmi naravno da bih njih sve stavio u te agencije, pa na minimalac. Jedini ustupak koji bih tu bio spreman da ucinim je da za tih 21.000 dinara moraju da rade 30-35 umesto 40 sati sto bi prakticno ukinulo potrebu za davanjem otkaza prekobrojnim radnicima.

Inace evo danas pozitivan primer. Kuma mi se zaposlila kod privatnika za 30.000, prijavljena, 5* radno vreme u koje ULAZI pauza za rucak, kafu, cigaru. Prezadovoljna. Nije sve u parama, mnogo vise je u atmosferi i medjuljudskim odnosima, a onda ce vremenom svi imati i vise para kada se vise bude proizvodilo. NAJVECE cudo kod kuminog novog posla je sto ga je nasla preko Zavoda za zaposljavanje, kao prvi primer za koji sam ja cuo u Beogradu.

@Sneki

imam ja par genijalnih resenja i za te sto rade za 15.000, mada ne znam kako neko sme biti placen ispod minimalca. Jednostavno ne moze sve stati u istu temu, sledeceg meseca mogu podeliti nove misli sa forumom. A realno ne verujem ni da ima takvih radnika na ovom forumu, ovde su ipak blejaci od srednjeg sloja pa navise.

A da li ti radnici imaju prava kod svog poslodavca na otpremnine, ako ih naprimer  NIS obavesti da nema potrebe za tim radnikom, pa "lizing firma" nema gde drugde da ga uposli?

Naravno da nemaju pravo na otpremnine, oni su nešto kao radnici iz "studentskih zadruga".
Neretko "lizing firme" u % više zaradjuju nego sami radnici.
Osim toga ovakvi poslovi su na Balkanu idealni za korupciju.
Treba to ograničiti jer će uskoro na pr. u NIS-u biti više lizing radnika od onih stalno zaposlenih. Time će se stvoriti čitava kasta obespravljenih radnika...