Zaduživanje Srbije

Drag65 ::

JMBR ::

"Prinos (kamata koja se plaća kupcu po dospeću) na evroobveznice je 6,63 odsto godišnje

Šta znači termin "evroobveznice" (a govori se o nekim dolarima?) i gde je definisan?

Nekim našim zakonom je ograničeno zaduživanje države. To je valjda već prekršeno. Kako to da se vrši dalje zaduživanje. Jel to sada u ničim ograničenoj dispoziciji vlade, ministra, neke službe za pribavljanje dugova ili šta.

Na osnovu čijih odluka i po ko zakonskom osnovu je ovo konkretno zaduživanje odrađeno. Kako to da je prvo bilo predviđeno novo zaduživanje u iznosu od 750 miliona USD, pa podignuto, kako se kaže, "tokom dana" na 1 milijardu USD.
Na šta sve ovo vama liči?

Euroobveznica je papir koji drzava ponudi na trzistu obeznica (bezi). Drzava obecava da ce narednih 10 godina donosiocu tog papira isplacivati iznos sa kamatom. Kamata na te paprire se odredi kroz potraznju za tim obveznicama, sto je veca potraznja to je cena niza. Prosle godine je Mirko Crvetkovic prodao milijardu za 7.5% sto je u principu mnogo, racuna se da vec preko 6%-7% cena prevelika za finansiranje budzeta i mnogo jacih drzava od Srbije. Sad je potraznja bila velika pa je postignuta bolja cena 6.625%, mnogo bolja cena nego prosle godine, s obzirom da smo sad u gorem stanju nego tada. Drzava (ponudjac obveznica) nije znala unapred koja ce cena biti ponudjena pa kad je videla da je cena zadovoljavajuca odlucila se da proda i vecu sumu. Drzava je prvobitno nudila 750mil a potraznja je bila preko 4milijarde pa je to oborilo cenu i drzava je odlucila da proda jos 250mil.
Znaci tu nema nista neuobicajeno, nema zavere, nema kriminala....to rade manje vise sve drzave.... i to redovno


Zakonom je definisan nivo zaduzenja. Njega je uveliko probila prethodna vlada.
Sustinski gledano, taj nivo zaduzenja koji je zakonski definisan je potpuno virtuelan. Nova vlada moze da ga podigne na koliko god hoce i onda ce kao sve biti ok? Kad tako gleda onda je ceo problem u brojci, ako je taj broj 45 onda je problem a ako je taj broj 90 onda nema problema?. Ako bi taj nivo bio obavezujuc to bi znacilo da Srbija mora da proglasi bankrot i da sve ode u pm. Ovako zaduzenost raste ali je situacija bolja od bankrota. Sam taj zakon ne propisuje odgovornost za onoga ko probije limit. Vise je kao neki predlog koji nivo ne treba preci.


Drugo: izlaz i ove situacije u kojoj smo je dugotrajno zaduzivanje. Ono sto je sigurno je da cemo i za pet godina isto tako uzimati kredite. Sustina nije da li smo se jos zaduzili nego sta smo uradili sa tim novcem. Mirko Debilko se zaduzio za x milijardi i sa tim novcem nije nista (N-I-S-T-A) uradio (koridor10 ?). To je najskuplje zaduzivanje. Ako ovi novi urade nesto sa ovim novcem onda novo zaduzivanje i nece biti toliki problem.


MMF po pravilu daje novac u najmanje kamatne stope. Kad situacija u zemlji i nije kriticna vlada i ne razmilja mnogo o posledicama, taj novac uvek dobro dodje. Kad situacija postane ozbiljna vlada bi opet pare od MMF-a ali sada MMF ima uslove. Inace MMF ima par generalnih uslova nevezano da li je rec o Srbiji ili Tajvanu ili Namibiji:
- Otpustajte ljude
- Dizite poreze
- Prodajte drzavnu imovinu
Problem je sto MMF se uopste ne bavi stanjem u zemlji, njih usko zanima sta drzava treba da uradi da bi bila u stanju da njima vrati novac. Ako budu smatrali da je neophodno trazice od drzave da ukine zdravstvo i skolstvo i da tako ustedi novac. Znaci kako situacija postaje losija tako i uslovi postaju sve ne-izdrzljiviji. Ono sto niko nije rekao je da ovakav brak sa MMF-om nepograsivo (100% slucajeva) vodio zemlju do bankrota. Ne postoji ni jedan jedini slucaj zemlje koja se zaglibila u aranzmane sa MMF-om a da je posle toga izbegla bankrot.

Ukratko: ko misli da ce se situacija srediti ako ne uzimamo vise zajmova mora da kaze jasno gde da se nadje novac. Ono sto je sigurno je da drzava ne moze da ustedi te pare preko noci. Obicno ljudi spominju visoke plate, kopupciju u javnom sektoru, nepotrebne agencije isl ali realno usteda u javnom sektoru moze da bude 200-300mil eur godisnje a i to ako se sve odradi nepogresivo....a nama treba 2-3-4milijarde godisnje samo da mozemo budzet da zatvorimo....znaci ne za ulaganja nego da na kraju godine budemo na 0. Bicemo svedoci jos mnogo novih zaduzivanja. To je sigurno


Mislim da ne treba ocajavati, stanje jeste kriticno, ali nije smak sveta. Ceo region je u slicnim problemima i vrlo tesko se nosi sa tim sto nam govori da stanje u Srbiji nije samo nasa originalna kreacija, vec je rec sistematskom problemu koji je zahvatio celu zapadnu civilizaciju. Pocetkom 2000-tih centralne banke USA i EU su nudile kes po izuzetno niskim kam. stopama i to je bilo toliko neodoljivo da je postalo dominantna grana ekonomije. Zaduzuj se sto vise kad je jevtino, pravi sta god stignes bez obzira koliko je zaista potrebno ako nema ko da kupi - naterj i njih da se zaduze i kupuju. 10-ak godina se sve postizalo iskljucivo pozajmljnenim parama. Sad treba da se pare vracaju a novi zajmovi su sve skuplji i skuplji jer je rizik sve veci.


Stanje ce se lagano pogorsavati naredne 2-3 godine, ako ovi novi uspeju da izguraju i koliko toliko saniraju rupu u budzetu za to vreme verujem da ce posle tih 2-3 godine krenuti na bolje.
p align="left"

ivan45 ::

Daj neki link za ove podatke...

http://www.kamatica.com/vesti/3260/imovina-srbije-ukupno-vredi-185-milijardi-evra

Imovina Srbije ukupno vredi 185 milijardi evra?

Na listi državnih nekretnina nalaze se ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora, 7.516 garaža...Visina ukupnih prihoda, koji se ostvaruje od izdavanja državnih nepokretnosti, nije poznata.

Uprkos minusu u budžetu i javnom dugu, koji se meri sa više od 13 milijardi evra, država zasada nema nameru da deo svoje imovine unovči i time bar delimično umanji obaveze.

Stručnjaci kažu da i nije vreme za prodaju nepokretnosti, pošto trenutno ne može da se postigne dobra cena, ali da bi država svakako morala da nađe način da prihode od izdavanja bar duplira, odnosno da ne dozvoli da joj nekretnine koje nemaju stanare ili korisnike, propadaju.

Spisku državne imovine treba dodati, naravno, i zemljište. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, Srbija u svom vlasništvu ima 884.046 hektara poljoprivrednog, 983.111 hektara šumskog i 417.054 hektara građevinskog zemljišta.

- Vrednost državne imovine na celoj teritoriji naše zemlje, prema najgrubljim ranijim procenama iznosi oko 185 milijardi evra - kaže Goran Rodić iz Privredne komore Srbije.

On navodi da bi deo državnih nekretnina mogao da bude u funkciji, kada bi se oformila komisija koja bi stručnom analizom odredila onu imovinu, koja može da se proda ili izda u zakup, s tim što za prodaju možda nije vreme.

Široka je lepeza imovine, koja može da se stavi u funkciju. To nisu samo poslovni prostori, stanovi, kasarne, koje su prazne, već i velika šumska bogatstva, ekskluzivna lovišta, hidropotencijali... Sve je to pod državnom upravom, a sa veoma malim delom se posluje domaćinski.
----kraj citata--------

Što se tiče neto troškova u vezi sa ovom imovinom, koje procenjujem na najmanje 1 milijardu evra godišnje, zaključak stičem uvidom u različite bilanse gde mi je zagrebalo zenicu da su prihodi, recimo od izdavanja poslovnih prostora manji od investicionog održavanja tih istih prostora.

Realna procena troškova u vezi sa nekretninama u državnom vlasništvu, sa uračunatom amortizacijom i tržišnim obezvređenjem se vrtoglavo penje na znatno više od 5 milijardi evra godišnje.

shunjalo ::

Ukratko: ko misli da ce se situacija srediti ako ne uzimamo vise zajmova mora da kaze jasno gde da se nadje novac.

Dakle, upravo to i pokušavam.

Svojevremeno su Španija, a kasnije i Turska uradile sledeće: dale su opremljene parcele investitorima za simbolične naknade, radi izgradnje turističkih kapaciteta (hoteli, apartmani, etc.), a uz to i čitav niz poreskih olakšica u periodu od 5 prvih godina. Nešto slično radi i Egipat. Turska i Egipat, sa mnogo lošijim resursima od Srbije, imaju skoro trostruko manje nezaposlenih nego u Srbiji (podaci MMF). Potencijalni prihod Srbije od izvođenja građevinskih radova, godišnje, est., cca 2 milijarde evra. Potencijalni prihod od turizma, cca, goidšnje, oko 3 milijarde evra. Kako se sve to radi da pitamo Egipćane, vlasnike Orascom korporacije, koja objedinjava preko 60 najvećih investitora, građevinara, hotelijera i projektanata iz celog sveta - btw, oni su se čak i nudili pre neku godinu, ali ...

Jagodina, kao turistički centar (!) u špicevima ima i po 23.000 gostiju dnevno (cela Crna Gora, ako se ne varam, dnevno oko 60.000). Ada Ciganilija - 100.000 i više dnevno. Spoljnotrgovinski bilans Srbije godišnje strada za oko 700 miliona evra po osnovu emitivnog turizma (Egipat i Turska pre svega). Najkraće: izvozno prodajemo rinfuzni kukuruz, umesto šniclu sa osmehom - oportunitetni gubici na godišnjem nivou od, imho, oko 3 milijardi evra.

Ajd lepo da zamolimo - i platimo, na procenat - Holanđane da nas nauče kako se prave pare u poljoprivredi, ne moramo da pravimo baš 60 milijardi godišnje ko oni (imaju bolju klimu, vodu, više zemlje ;) ali neka to bude dodatnih samo 6 milijardi evra godišnje.

Energetika: Nemci hoće, Kinezi se nude, Švajcarce nismo ni pitali, a voda i vetar nam džaba njišu grane. I to je dodatnih 2-3 milijardi evra godišnje.

Jel sabiraš? (Hint: cca 16-17 milijardi evra, godišnje).

Ali to nije sve: to, đuturum, može se pokrenuti bez ijedne kinte. Na partnerstvo i procenat.

Nedostaje "politička volja".

E a onda ce neko pitati sto,pa zar mi nismo dovoljno pametni?Zasto smo hotel na Staroj planini,dali na upravljanje strancu?
Mi nikako da shvatimo,da bas i nismo najbolji.
ZA ZADNJIH PAR POSTOVA OD MENE [You must be registered and logged in to see this image.]

Para nema. Ova vlada ce se zaduziti jos za bar 4 milijarde za sledecih 2 godine.
Nadam se da cemo tada imati cistu situaciju u DS i da ce dotle bar neki biti u bukagijama. A onda neka DS baci u bukagije ove iz sadasnje vlade, s Dinkicem u najvecim bukagijama i mirna Backa!

shunjalo ::

Znaci tu nema nista neuobicajeno, nema zavere, nema kriminala....to rade manje vise sve drzave.... i to redovno

Interesantno da si baš ovo napisao, "ničim izazvan".

Pa sam, pošto nemam u vuglu, našo na guglu:
1. "Eurobonds" su dužničke hartije koje se izdaju sa ino-deviznom klauzulom, u ovom slučaju: ne glase na dinare, već, izgleda na dolare.
2. "Eurobonds" glase na donosioca, njima se može slobodno trgovati I NE VODE SE O TOME NIKAKVE EVIDENCIJE.
Kraj definicije - samo dve odrednice.

Dalje, prepevano, kažeš "da se ne treba držati zakona ko pijan plota" (c by M.Pijade, slikar). Svaki pijanac koji se ne drži za plot obavezno završi u jarku punom blata (c by Hikok, alkoholičar sa iskustvom). Pravnim rečnikom: državni funkcioneri, kao osobe sa posebnim ovlašćenjima i odgovornostima moraju odgovarati kada krše zakon, a ne može im biti izgovor da su to radili i drugi, pre njih. To što nisu promenili zakon, a može im se, je sa jedinog razloga, imho: trebalo bi da obrazlažu zašto se Srbija "mora" zaduživati, što i ti iznosiš kao aksiom.

Kao paranoidno sumnjalo (c by H. Kissinger):
- povežem tačku 2. sa plot/zakon-tezom,
- uzmem u obzir veoma neobičnu euforiju ministra kod objavljivanja "uspeha" u novom zaduživanju, kao i
- izrazito tvrd stav savetnice "moralo tako i basta",
- bez ikakvog osnova, nadovežem činjenicu da između uobičajene kamate na "slobodno fluktuirajuća sredstva" i kamate o kojoj je reč postoji 5,63 poena razlike, te,
zaključno, posumnjam da finansijski perpetuum mobile postoji. Pa čak i u Italiji.

Ostalo je i dalje otvoreno pitanje: ko je, kakvu i kada doneo odluku o novom zaduživanju. "Reotvaranje", izraz koji je korišćen u jednom od obrazloženja, vremenski je determinisan na "since begining of time", a nema naznake o subjektu, odgovornom organu i/ili funkcioneru.

Boby ::

E a onda ce neko pitati sto,pa zar mi nismo dovoljno pametni?

- inteligencija, delimo 64-69 mesto od 184 zemlje, sa IQ 89:
http://www.photius.com/rankings/national_iq_scores_country_ranks.html

- što se tiče visokog obrazovanja, ne mogu sada da nađem link, negde smo u donjoj trećini od 185, sa oko 4-5%. Prva je Rusija sa 54%, zatim Kanada sa 51% ... peta je USA sa 42%:
http://www.csmonitor.com/World/Global-Issues/2012/0927/The-5-most-educated-countries-in-the-world/United-States

Dakle višehiljadaputa ponovljena skaska da "imamo veoma obrazovane&sposobne kadrove" (sve same Tesle) je čista laž.

Jedino nam fali pameti (obrazovanja), ostalo imamo u izobilju. Zato nam je kako nam je.
I obrazloženje zašto je.

@Drag65
U osnovi ne razumem sta je tvoja teza ovde.


Sto se "zakona" o limitu zaduzivanja tice:
To nije zakon u pravom smislu, nema propisane odgovornosti, propisanih kazni za to. Ja ne kazem da je dobro sto je taj limit probijen, smatram da onaj ko je odredio taj limit tacno ocenio gde je "tacka bez povratka"
Ali, mi smo se zatekli u situaciji da je limit probijen. Cinjenica. I sta sad? Resenje problema je da izvedemo nekoga pred sud, streljamo ako treba, i kad ih postreljamo necemo imati vise taj dug? Sto se mene tice mogu slobodno da hvataju krivce ali to je potpuno drugi problem. Ono sto hocu da kazem je da je problem koji nam je ostavljen mnogo ozbiljinije nego sto je problem utvrdjivanja odgovornosti pere ili zike za to.
Ko god da je probio limit i prekrsio zakon, imao je legitimitet da postupa kako on misli da treba pa ako je glup kao sto se ispostavilo da jeste u principu nije kriv on nego oni koji su ga izabrali na to mesto.
U ovom trenutku....45% ili 90% nama ne menja mnogo situaciju.
Ja samo kazem sta dalje treba da se radi.
Ne znam sta ti savetujes? Jel jedini savet to da se ne uzimaju novi dugovi?
Kako da se vrate onda stari dugovi? Sada je finansijski sistem bitno drugaciji nego tokom 90-tih, privreda i stanovnistvo su zaduzeni mahom u stranim bankama, drzava ne moze vise da dugove vraca iz deviznih rezervi, ne moze da stampa novac.
Imas platu 300eur, a sledeci mesec treba da platis 600eur...sta ces da radis?

NOVE 4 MILIJARDE EVRA DUGA U 2012.

Am:
Formulacija, v.0.3beta(NightlyBuild, unstable):
"Успешно реотварање еврообвезнице Србија 2021
Влада Србије је на данашњем реотварању постојеће емисије еврообвезница Србија 2021, продала милијарду долара еврообвезница са приносом од 6,625 одсто ..."
http://mfp.gov.rs/newsitem.php?id=8295
Dakle Vlada (cela?) je iskoristila neku raniju (zakonom datu?) dispoziciju i donela dve odluke, jednu o zaduživanju na 750 miliona USD, a drugu u danu prodaje o povećanju ovog zaduživanja na 1 milijardu USD. Tog dana 13 članova Vlade bili su u Skupštini.
- Zakonom o budžetskom sistemu Srbije propisano je da: "dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP".
- Zakonom o javnom dugu Srbije predviđena je novčana kazna odgovornom licu korisnika budžetskih sredstava u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara, ako izvrši zaduživanje u suprotnosti sa zakonom.
- Potpisani tekst Zakletve članova Vlade:
"Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije."

Dg:
"U 2013. godini mogli smo da dođemo u slične probleme kao Grčka, koja ima javni dug od 170 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a Srbija će do kraja godine imati dug od oko 60 odsto BDP-a", rekao je Dinkić Radioteleviziji Srbije.(2.10.2012)." Slaganje vremena, "mož da bidne", RedBull?
Ako je BDP Srbije oko 33 milijardi evra, 60% = 20 milijardi evra. Dakle, Dinkić planira da do kraja 2012. godine Srbiju zaduži za novih 4 milijarde evra u odnosu na stanje od kraja avgusta 2012 (kada je bilo 15,47 milijardi evra javnog duga). Ili tempo milijarda duga na mesec. A možda i više, smatra fiskalni savet:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/344576/Javni-dug-Srbije-na-kraju-avgusta-1547-milijardi-evra

Th:
Novčanom kaznom za pojedinačni prekršaj postiže se i suštinska diskvalifikacija funkcionera za ubuduće.
Namerno i kolektivno (ako je) nepoštovanje sistemskog Zakona suštinski diskvalifikuje (sve) funkcionere Vlade odmah i za ubuduće - vidi tekst Zakletve.

@shunjalo
Zakon se poštuje i može pisati velikim slovom, nikako pod navodnicima.
Alternativa je "tirjanstvo jačega" - jesi li siguran da bi ti to odgovaralo?
Da li je prihvatljiva milijarda evra novog duga mesečno (svakog dana novih 33 miliona evra duga)?
---------------------------------------
O vladavini prava, Dušanov Zakonik iz 1349. godine - nije nijednim propisom stavljen van snage ;)
148. О судијама: Судије, које царство ми постави по земљама да суде, ако пишу за шта било, за разбојника и лопове, или за које било судско решење, те пренебрегне писмо судије царства ми, или црква, или властелин, или који било човек, ти сви да се осуде као непослушници царства ми.

nije milijarda mesecno...
Pusti te Dusanove Zakonije i velika slova. Zakon je pogazen. Nije ni prvi ni jedini. Taj limit je pregazen vec na kraju 2011....pre godinu dana. Ti mozes da se sad bavis moralom i etikom koliko god hoces ali vreme ide i treba kestenje vaditi iz vatre. Sto se mene tice to zasluzuje osudu ali nisam siguran da je zakonom propisana i kazna za to. Time neka se bavi ko vec treba da se bavi, to je vec proslost, Mirko Debilko je usro sve sto je mogao, da je ostao jos 4 godine, Grci bi mogli da se tese da ima i jos gorih od njih.
Nisi mi odgovorio:

Da li ti mislis da stanje u ekonomiji moze da se popravi bez novih zaduzenja? Kako mislis da popunimo rupe? Da dignemo PDV na 40%? ili da ukinemo penzije? Ili da jednostavno ne placamo dugove?
Ti navodis sta NE tREBA....ok...daj reci po tebi STA TREBA RADITI.?

Jeste milijarda mesečno. Deo onih koji su pregazili zakon(e) još 2011 i ranije su već diskvalifikovani. Valjda će to imati i zakonima predviđeni epilog. Pa tako ne valja, pobogu, nije to za ugled. To je sramota.

U pravu si kad kažeš da se dugovima vraćaju dugovi - sa duplo većim kamatama, dodajem. A to je i glupo i sramota.

E sada malim slovima:
Država je bankrotirala. Ne može da ispunjava svoje obaveze. Da, kao posledica ludovanja prethodnih vlasti. Ovo niko ne zna, ili znaju "svi"? Pa to se mora jasno reći narodu Srbije, jer jedino taj isti narod može ovo da razreši. Nema drugog. Na tome se mora raditi. Moraju se "mobilisati" svi, na jasnom programu čistih principa, ruku i obraza. Bez toga ne može. Ne u Srbiji. Ne može se ni bez apsolutne vladavine prava, "zero tolerance".

Dakle, ne taktika preživljavanja, šibicarenje od danas do sutra, već promišljeni, energični, srednjoročni (5 godina) strateški, sanacioni i razvojni program.

Po veoma komplikovanoj formuli: red, rad i disciplina.

1. D-day: "šok terapija", 12 meseci:
- drastično smanjivanje svih plata javnog sektora, top plata 3 proseka privrede, prosek javnog sektora na nivou od 70% proseka privrede (disbalans proizvodnog i upravljačko-kontrolnog sektora)
- kresanje gornjih penzija na max 60% proseka privrede, podizanje donjih penzija na 70% minimalca privrede.
- PDV na 27% i smanjivanje tereta na plate, drastično, sa cca 70 na max 45% (disbalans uvoz/izvoz)
- centralizovanje svih javnih finansija, od javnih preduzeća i lokalnih "samouprava", celog javnog sektora.
- decentralizacija svega, osim finansija.
- potpuna zabrana svih investicionih troškova javnog sektora - od puteva i mostova do nabavki računara.
- prodaja 90% vozila, plovila i vazduhoplova javnog sektora za prevoz funkcionera, prodaja svih "reprezentativnih" i "radničko-odmorskih" objekata javnog sektora i državnih preduzeća: vilajeti, hoteli, restorani, ama sve; ukidanje svih oblika reprezentacije, povlastica i bonusa u javnom sektoru, na nulu. Mobilni - 0. Dodela stanova - nema.(disbalans pristojnosti/bahatosti, a biće i neka para)
- svaka subota je radna za javni sektor.
- zabrana raspolaganja imovinom svim licima sa više od 1 milion evra, porez na imovinu 20%. Preko 10 miliona, porez na imovinu 40%. Preko 100 - 60%. Kroz godinu-dve: videćemo.(disbalans profiterstva)
- privođenje prvih 1.000 poreskih utajivača: plati u 30 dana i beži, u suprotnom aps. Ponoviš, 2x aps.
- uapsiti sve teže krimose, za noć, najmanje prvih 1.000, uzeti im sve.
- 200.000 nezaposlenih, starih od 50 do 64: 70% minimalca privrede. (disbalans novorođenih/samoubica)
- prevremena penzija, već preko 50: može, obračunati, može i sa doplatom kapitalisane rente (disbalans nezaposlenih mladih/starosna struktura zaposlenih)
- ukidanje ilegalnog uvoza, sive ekonomije, buvljaka novih stvari. Porezu da plaćaju svi.
- dodati po ukusu, jasna je osnovna ideja.

2. D-day + 60 dana: izrada programa razvoja
- da se ne ponavljam, ideja je jasna, moj post od 1.10.2012.
- dodati na "mojih 16 milijardi evra" bar još 2 puta toliko(poželjno okrugla cifra - 100 milijardi) investicionih PPP/koncesija programa (putevi, mostovi, brane, navodnjavanje, železnica, JAT, vodovodi, kanalizacije, prakirališta ...). NE: uljni škriljci, bakar, nikl, zlato - to sve nije ozbiljno.
- svi investitori oslobođeni svih poreza u prvih 5 godina.
- procedura investiranja/gradnje - naj na svetu, broj 1. Ne 87. mesto, ni 137. već prvo.
- procedure registracije i poslovanja, isto. Pobogu, radi se samo o papirima, tj. e-procedurama.
- sve parafiskalne dadžbine zabranjene. Samo jedan zakon o porezima, jasan, stimulativan.

3. D-day + 90 dana: međunarodna konferencija javnih i privatnih poverilaca Srbije, investitora i zainteresovanih - pozvati prvih 2.000 svetskih investitora:
- mi u 90 dana uradili - izveštaj (vidi 1.)
- stanje - sranje
- znamo kako dalje - evo programa razvoja (vidi 2.)
- birajte: moratorijum 5 godina, konverzija duga u (alikvotni) deo državne imovine, konverzija duga u ulaganja sa diskontom, mož i kombinacije. Para, to znate, nemamo. Ni za leba.

A jel može sve ovo da bude - sumnjam. Ako se već na prvom koraku utvrdi neka državna plata na nivou od 500.000 din i ne shvata se da to košta, na kraju, milijardu evra mesečno, onda se mora dočekati ono što sledi. A jel neko misli da su Grci i Španci nasilniji. Jel opet da se dokazuje.
-------------------------------------------------
Prvi Srbin koji je vladao uz pomoć zakona, Car Dušan, bio je i najuspešniji srpski vladar.
I jedini car.

covece, naveo si spisak neverovatnih stvari....barem 70% nije uopste ni izvodljivo.
Ja bi voleo da postoji neki ekonomski simulator ,ti sa tim programom ne bi opstao nedelju dana.
Svidja mi se ovo da pozoves strane kreditore i da im das da biraju: ili moratorijum na 5god, ili neko drugo "zavaljivanje"... mozda bi bilo bolje da cim dodju da ih isibamo, pa da im onda ponudimo shit na srebnom ovalu. Sigurno ce prihavtiti....mada mislim da je jos bolje da ih nateramo batinama da nam oproste sve dugove, to bi resilo stvari.

MILIJARDA DOBITI MESEČNO

Teza:
Samsung procenjuje u svom jučerašnjem službenom izveštaju da je u periodu jul-septembar prihodovao oko 5,6 milijardi evra, tj. oko 1,9 milijardi evra mesečno, što je jedno udvostručenje na uporedni period 2011.
Antiteza:
Nude nam 100 milijardi evra za investicije. Mi: evo može u saobraćaj, porazgovarajte sa Mrkom, ili u građevine, vidite sa Veljom.

Zamisli život u ritmu muzike za ples:
Do:
- "Serbia-AquaLand" - 150 5stars hotela, sa zatvorenim, otvorenim bazenima, akva parkom i svim ostalim drangulijama izgrađeno, sve zajedno i odjednom, za 90-180 dana, finansiraju/grade Kinezi:
https://www.youtube.com/watch?v=Hdpf-MQM9vY (pojačati zvuk), a ti aqaua-centri izgledaju, recimo ovako:
https://www.youtube.com/watch?v=ZmXndzHQSM4
Ivesticija, cca: 150x20 mil, oko 3 milijardi evra. Ušteda, godišnje: 350 miliona evra, (polovina emisionog turizma Srbije). Prihod, godišnje: 400 miliona evra. Novih radnih mesta: 45.000 (direktno), još 10.000 indirektno.
Re:
- "Order your AquaWorld in 30 days" iz kataloga od 150 sličnih, a različitih a-centara (vidi prethodno), pošto sad znamo da gradimo, ulažemo u proizvodnju kompletnih prefabrikovanih hotela, poslovnih i inih zgrada i izvozimo ih, po top cenama i u rokovima gradnje do 30 dana, ključ u ruke.
Investicija: 1 milijarda evra. Godišnji prihod 3 milijarde evra. Novih radnih mesta: 100.000.
Mi:
- "Permanent e-ducation", proizvodnja rugged tableta za 100 evra sa Permanent e-ducation paketom( dual boot: Android/Windows8, 1,5Ghz, 4 GB RAM, SSD 64 GB, Wcdma, WiFi, 8mp cam, GPS...). Nema više knjiga, vežbaniki ni svezaka od osnovne škole pa do kraja života. Država poklanja prvacima.
Fa:
- "R&D&Proizvodnja radnih mesta" projekat koji smišlja projekte i radna mesta, ugledom na najbolje prakse, korišćenjem inovacija, inoviranjem i miksovanjem.
Invest: 1 milijarda. Prihod 10. Mesta: 5.000.

itd.

Dakle ako Srbiji treba 1.000.000 novo kreiranih i inoviranih radnih mesta, ne treba više od 10-tak milijardi evra investicija. Ali treba odraditi (barem idejne) projekte za 100 milijardi, radi izbora investitorima.

@shunjalo
pa naravno da preterujem, pokušavam da isprovociram brainstorm, jer ne verujem da se bez jakih, inovativnih poteza nešto ozbiljnije može uraditi.
Konačno, ne bi bilo loše da izneseš i ti poneki predlog, makar bio i nedovoljno razrađen - ideje su bitne.

JEDAN DAN, 3 BOJE: CRNA

1. Vlada Srbije koristi 1.001 automobil
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/346007/Vlada-Srbije-koristi-1001-automobil

2. Zakonskim izmenama do dodatnih milijardi od poreza na dobit
Kako je navedno tokom javne rasprave stopa poreza po obitku kretaće se do 47 odsto - za autorske naknade, kamate, zakup nepokretnosti i 32 odsto za dividende i udele u dobiti.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/346188/Zakonskim-izmenama-do-dodatnih-milijardi-od-poreza-na-dobit

3. Rasprodaja državne imovine spas za Srbiju?
http://www.kamatica.com/vesti/rasprodaja-drzavne-imovine-spas-za-srbiju/3570

DUŽNIČKI SLUGERAJ AD INFINITIVUM

Ministarstvo finansija i privrede objavilo je Nacrt fiskalne strategije za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu.

http://mfp.gov.rs/newsitem.php?&h=1&id=8100&change_lang=ls

Dobro je da je jedan ovakav dokument izrađen i objavljen.

Ciljevi su svedeni na 1: admin-normativno približavanje EU. Ostalo nije bitno. Nema Srbije ni njenih građana.

Stičem utisak da se deficit i zaduživanje Srbije namerno, strateški, podržavaju.

Nema rešenja za problem nezaposlenosti, niti dokument to na bilo koji pristojan način adresira, već bezlično "radna snaga", "tržište rada" i sl. Isto i u vezi rasta standarda/plata.

Dokument, u stvari, se zalaže za održavanje postojećeg stanja i usmeren je na vitalnost državne uprave. Tu građana, naroda, ljudi - nema.

Korisnici budžeta, shodno dokumentu, arče 28% BDP, ili skoro 9 milijardi evra godišnje. I ne radi se tu o platama i penzijama, već o enormnim materijalnim i inim troškovima ("nabavke roba i usluga"). Opet se planiraju enormni troškovi investicija, subvencija i dr. To je, jednostavno, bezdušno rasipništvo (str 65-66 dokumenta).

Uputiću molbe Predsedniku države predstavkegradjana@predsednik.rs (predviđeno 2.213.147 evra godišnje), kao i SANU sasadir@sanu.ac.rs (3.787.121 evra godišnje) da povedu ličnim primerom i insistiraju da se ti troškovi prepolove, kao i da o tome obaveste javnost.

Prodajom evroobveznica obezbeđeno finansiranje budžeta do leta. Umesto najavljenih pola milijarde dolara, prodajom obveznica Vlada obezbedila 750 miliona dolara. Stručnjaci kažu da je zaduživanje bilo nužno.
Samo mesec i po pošto je prodala milijardu dolara obveznica, država se juče ponovo na isti način zadužila na svetskom tržištu i to 750 miliona dolara. Taj novac na naplatu dospeva za pet godina, a u međuvremenu država će plaćati godišnju kamatu od 5,45 odsto.
"Juče je tržište bilo veoma povoljno, pa smo želeli da obezbedimo sredstva za prvu polovinu naredne godine", naveo je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Čak 167 investitora iz celog sveta htelo je da kupi hartije države Srbije.

Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta kaže da uglavnom američki penzioni i investicioni fondovi imaju višak sredstava koji umesto u Americi po jedan odsto plasiraju tržištima u razvoju po pet do šest odsto.

Drag65 ::

Jeste milijarda mesečno.

Naravno u evrima. Kada se do kraja godine pridoda još nekih ruskih para, dolazimo veoma blizu granice prezaduženosti.

Kako se one troše: možda je najbolji primer Crvena Zvezda - tu se zbog pinklanja lopte odmah sjatilo desetak finansijskih experata, pripadnika BIA i predstavnika vlade da pomogne razrešenje problema arčenja love od oko 60-tak miliona evra.

Na drugoj strani Neurohiruška klinika vrišti za barem još jednim mikroskopom za operacije u vrednosti od 100.000 evra.

Na koga se kladite ?

Maca ::

Sub Apr 14, 2012 12:10 pm
Šta novu vladu (i nas sve zajedno) čeka posle izbora?
Smanjenje svih vrsta subvencija, smanjenje plata (može i devalvacijom dinara), povećanje i uvodjenje novih poreza (na dobit preduzeća, dohodak gradjana i poreza na imovinu, kao i povećanje PDV-a)!
Njverovatnije i poskupljanja raznih vrsta, struja, putarina, hrana, gorivo...

Hmmm...
Bravo Maco!
Gas, struja, grejanje,porez, a evo i novih akciza:

Citat :

Do kraja januara dolaze nove, veće akcize na alkoholna pića, pivo, cigarete i još neke proizvode, pišu Novosti.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=01&dd=15&nav_id=677763

BEOGRAD, 14. februara 2013. (Beta) - Srbija je na medjunarodnom finansijskom tržištu prodala evroobveznice u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, s kamatnom stopom od 4,875 odsto i rokom dospeća od sedam godina.

Ministarstvo finansija saopštilo je da će deo prikupljenog novca biti upotrebljen za prevremenu otplatu skupih kredita koje je država uzimala prethodnih godina.

U trgovini evroobveznicama Srbije učestvovalo je 148 investitora, najviše iz SAD, Velike Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

MOSKVA - U Moskvi je potpisan Sporazum o kreditu Rusije od pola milijarde dolara za podršku srpskom bužetu.

Prva tranša od 300 miliona dolara biće isplaćena u najskorije vreme a druga tek pošto Srbija zaključi stabilizacioni ugovor sa MMF.

Sporazum su, u prisustvu premijera dveju država, potpisali ministri finansija Mlađan Dinkić i Anton Siluanov.

Kako je izjavio Siluanov, kredit se odobrava na 10 godina sa kamatom od 3,5 odsto. Prema njegovim rečima, prva tranša biće isplaćena u najskorije vreme.

“Da, u budžetu imamo sredstva, danas potpisujemo i stavljamo na raspolaganje”, pojasnio je on.

Što se tiče druge tranše tu postoji određeni uslov - ona će biti odobrena kada Srbija zaključi stabilizacioni ugovor sa MMF, precizirao je Siluanov.

Citat :

Prinos na srpske obveznice u dolarima koje dospevaju na naplatu u septembru 2021. opao je juče popodne za 0,15 procentnih poena, na 5,08 odsto, što je najniže od 31. januara.

Prinos slovenačkih obveznica u dolarima koje na naplatu dospevaju 2022, poredi Blumberg, iznosi 5,86 odsto.

Rojal benk of Skotland grup navela je da bi investitori trebalo da ulažu u srpske obveznice posto je sporazum Prištine i Kosova "kreditno pozitivan".

"Iako je Srbija najmanje pet godina udaljena od potpunog pristupanja EU, mnogo ekonomskih koristi od članstva će biti ostvareno tokom pristupnih pregovora i zahtevaće ekonomske i socijalne reforme koje idu s tim", rekli su analitičari RBS-a Abas Ameli-Renani i Detrios Efstatiu.

Prinosi na srpske obveznice pali su s više od sedam odsto pošto je Srbija dobila status kandidata za članstvo u EU u martu 2012. godine.

S druge strane, prinosi na hrvatske obveznice su opali za 0,73 procentna poena, na 4,58 odsto, pošto je krajem marta Zagreb dobio konačno odobrenje Brisela za ulazak u Uniju.

Dinar je juče dobio na vrednosti 0,5 odsto u odnosu na evro, pre nego što je opet pao i na kraju sveukupno porastao za 0,1 odsto da bi završio na 111,42 dinara za evro.

Sosiete ženeral je ponovila preporuku da se kupuju dinari zbog očekivanja da njegova vrednost skoči na 108 dinara za evro.

"Poslednje vesti da su Srbija i Kosovo možda postigli sporazum su očigledno veoma pozitivne za aktivu u dinarima", ocenili su u izveštaju analitičari te banke Ester Lo iz Londona i Dragoslav Veličković iz Beograda.

Vreme je da okruzenju pokazemo ko je Srbija!

Srbija što pre mora dodatno da se zaduži da bi iskoristila još uvek relativno povoljno stanje na globalnom tržištu i obezbedila nesmetano vraćanje ranije uzetih zajmova, apeluje ekonomista dr Đorđe Đukić. Posle najave Fed da će u junu iduće godine okončati otkup hipotekarnih obveznica i obveznica Trezora, i nagoveštaja američkog predsednika Obame da bi šef Fed Ben Bernanke mogao da se ne kandiduje za sledeći mandat, porasla je nervoza investitora koji masovno napuštaju tržište duga zemalja u razvoju pa čak i zemalja Brik koje imaju mnogo bolji rejting od našeg. Ako Srbija odluči da se zaduži tek početkom iduće godine kako vlada sada najavljuje to će biti potpuno pogrešan i zakasneo potez jer je cena zaduživanja, odnosno prinos koji investitori traže da bi ušli u kupovinu ovih hartija od vrednosti već počeo da raste. Vreme je da se hitno reaguje ako želimo da olakšamo teret dugova generacijama koje dolaze, kaže Đukić.


Prema izveštaju J.P. Morgana, 19. oktobra 2012. godine efektivna cena po kojoj su sve zemlje u razvoju plaćale kamatu na emitovane papire bila je 4,59%. Zemlje sa tržištima u razvoju su zahvaljujući takvoj atmosferi – usled poplave dolara, evra i jena – povećale svoje mobilisanje na svetskom tržištu novca sa “svega” 278 milijardi američkih dolara u 2011. na 394,4 milijarde dolara u novembru 2012.



“Kad nemate uslova za razvoj kao što je to slučaj u evropskoj ekonomskoj zoni, kada mere poplave novca ne daju rezultata i kada su perspektive ekonomskog rasta na vrlo sumnjivim osnovama, u takvim uslovima se stvara jedinstveno stanje na tržištu kapitala gde sve zemlje pokušavaju da refinansiraju svoj dužnički teret”, objašnjava dr Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. “I Srbija treba da iskoristi ovakvu priliku da se maksimalno razdužuje novim zaduživanjem. To naravno nije de fakto razduživanje, već samo olakšavanje tereta za plaćanje kamata za buduće generacije. Ako se to ne iskoristi, onda će to biti pogrešan potez kreatora ekonomske politike.”



Uzrok ove gotovo iracionalne situacije je činjenica da sve mere centralnih banaka najrazvijenijih zemalja uopšte ne daju zadovoljavajuće rezultate. Kako banke reaguju? Kamatne stope skaču, sektor stanovništva se razdužuje, korporativni sektor se ne zajmi što pokazuje minoran rast kredita (1%-1,5% u evrozoni) i umesto toga se odlučuje na emisije korporativnih obveznica, preko kojih rešava pitanje napajanja kapitalom i finansiranja investicija, a sa treće strane, investitori gladni prinosa - i to oni institucionalni pa nadalje – koji imaju nulte realne prino-se na državne hartije u svojim matič-nim zemljama – tragaju za atraktivnijim opcijama.

Slovenija vs. Srbija

Šta kažu pokazatelji?
Prvo, pomenimo ponovo krah slovenačke NLB u svetskom finansijskom pokeru s finansijskim derivatima 2008. godine. To je prelomna tačka razvoja evro-atlantske Slovenije. Koliko god ranije izgledao stabilno, slovenački BDP je 2008. godine doživeo sunovrat od kojeg se nikad nije oporavio, a već dve godine je negativan. Isto je i sa njegovim godišnjim rastom. Naravno, učešće slovenačkog duga u BDP raste, a još gore izgleda učešće duga slovenačke vlade u BDP. Prekinut je i rast BDP per capita. Slovenci smatraju da je najbolji rezultat njihov BDP pokazao 2010. godine.

Po istom trendu kreću se i izvozne i uvozne cene, ali rast potrošačkih cena ne jenjava, iako polako posrće cena rada u Sloveniji. Stopa nezaposlenosti je uspešno obarana uprkos evro-integracijama do rekordnih 6% 2008. godine, ali je do sada udvostručena. Zaposlenost je naglo porasla 2006. godine, a od 2008. godine je naglo opala i trenutno je na nivou 2000. godine. Od početka krize Slovenija ima 100.000 zaposlenih manje. Nezaposlenost raste.
I industrijska proizvodnja je doživela neprijatni šok na početku svetske krize u Evropi i pokazuje blagu tendenciju pada.

Slovenija je godinama beležila rast populacije. Od 2011. godine i kriva rasta populacije Slovenije više ne stremi ka gore.

Kako se Slovenija našla na nišanu evro-atlantskih bankara?
A šta je sa slovenačkim novcima? Da podsetimo, novac ne laže onoga koji ume da ga čita. Slovenija se lagano zaduživala u inostranstvu do 1998, a posle, počevši pregovore o članstvu u EU, do 2000. godine zadužila se naglo, optimistički. Usred pregovora, Slovenija je prekinula da se zadužuje. Kada je postala članica EU, polako se ratosiljala dugova, da bi ponovo počela da se zadužuje uoči nastupanja ekonomske krize, krajem 2007. godine, a potom smanjivala svoju zaduženost sve do kraja 2012, kada se ponovo zadužila u inostranstvu više nego ikad.

Ono što je naročito zanimljivo, evro-atlantska Slovenija je na samom početku 2007. godine naglo povukla sva svoja finansijska sredstva koja je držala u inostranstvu. U ovo doba, a i neko vreme kasnije, finansijske vlasti Srbije su tautologijama pravdale zadržavanje svojih finansijskih sredstava u inostranstvu, a Cvetkovićeva vlada nije ni razmatrala pitanje vraćanja finansijskih sredstava radi finansiranja domaće privrede, uz objašnjenja kako Srbija „nije u krizi“ (Cvetković), odnosno da će „kriza biti naša razvojna šansa“ (Dinkić).

Kuriozitet finansijskog poslovanja slovenačke vlade je to što ona do nedavno uopšte nije posezala za finansiranjem putem izdavanja obveznica.
Kamatne stope su u sadašnjoj Sloveniji niže nego ikad. Ova država je uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i pritisku EK za sada očuvala sposobnost da vodi nacionalnu ekonomsku politiku. Slovenija još uvek kontroliše i svoju ekonomsku politiku i investicije, a što je najvažnije – svoj finansijski kapital.
Danas je i van Slovenije jasno da je ovoj zemlji najbolje išlo pre polaska na put evro-atlantskih integracija. Najvažniji ekonomski problemi koji joj se sada dešavaju začeti su u doba između početka pregovora do punopravnog članstva ove države u EU.

Ekonomskoj politici EU, naravno, uopšte nije smetalo kada je NLB slovenački novac ulagala u finansijske špekulacije, ali joj sada veoma smeta slovenački otpor rasprodaji državne imovine u sred krize, u doba kada se cena privatizacionih ponuda kreće između džabe i budzašto. Međutim, još veći gnev povodom odsustva privatizacije prema Sloveniji ispoljavaju SAD, što su nedavno jasno formulisle preko svog ambasadora.

Od Slovenije njeni evro-atlantski partneri zahtevaju rasprodaju neprivatizovanih banaka i osiguravajućih društava, energetske kompanije Petrol, supermarketa, povećanje poreza…
Da je ulaskom u EU Slovenija dospela na dno Evrope smatra sociolog Rastko Močnik. Za prof. dr Jožu Mecingera je ekonomska politika EU “put u rasulo”.

Značaj slovenačkog primera za Srbiju
Iako je Slovenija pionir napuštanja komunističke ideologije i Jugoslavije, u njenom poslovanju su postojale dve važne sličnosti sa Srbijom iz doba Miloševićevog režima. Prvo, Slovenija je (naročito devedesetih godina) nerado i pažljivo napuštala javno vlasništvo nad najznačajnijim makroekonomskim subjektima. Ipak, upravu nad njima (za razliku od Miloševićeve Srbije) nije centralizovala.

Drugo, Slovenija je samostalno trgovala svojim finansijskim kapitalom.
Pošto zahvaljujući atlantskim integracijama nije vodila odbrambenu politiku zasnovanu na armiji, Slovenija ne treba više da se boji vojnog bombardovanja kojeg je doživela Miloševićeva Srbija. S druge strane, njenu vladu evro-atlantski partneri, baš kao i Srbiju, bombarduju zahtevima za rasprodajom javnog, odnosno domaćeg vlasništva na formalno liberalizovanom tržištu.

Nakon Islanda i sredozemnih zemalja EU, i Slovenija je postala ekonomski i finansijski problem EU. Hrvatska je u EU već ušla kao ekonomski problem. Najgore od svega je (ono što Srbe u EU veoma zanima) pad životnog standarda stanovništva. Deset godina po odvajanju Slovenije od Jugoslavije, u njoj se živelo odlično, a potom se, tokom decenije integrisanja ove zemlje u EU, živelo vrlo dobro. I sada se živi dobro, ali ova progresija je veoma loša.
Slovenački standard i privredni uspesi postignuti su strategijom koja je sasvim bila suprotna onome što je svojevremeno preporučivao MMF, uprkos zahteva EU i SAD. Zahvaljujući tome je Slovenija čitavoj jednoj generaciji obezbedila dobar život.
Srbija nema više šta da rasproda, a da to narod odmah ne oseti na svojoj koži. Ostali su putevi, vodovodi, Telekom, elektrodistribucija… Ako se naša vlada upusti u rasprodaju ovoga, dogodiće nam se ono na šta je upozoravao Nebojša Katić:
„Kada deca odrastu, više neće morati da emigriraju, jer će inostranstvo biti svuda oko njih i posedovaće sve što vredi i funkcioniše u Srbiji. Svi građani će tako, ne menjajući mesto boravka, živeti u inostranstvu.

Međutim, zar kolege iz SAD i EU od Slovenije ne traže isto?
Za razliku od Slovenije, realni sektor srpske privrede je mizeran i tehnološki zaostao. Srbija skoro nema investicija u inostranstvu (praktično jedini izuzetak je bila kupovina Telekoma R. Srpske, a čini se da će i NIS uspeti da se probije na strana tržišta). Finansijski kapital nam je oročen u zamenu za prava vučenja za nos. Ono malo deviza mukotrpno brani precenjeni kurs dinara, što, opet, guši izvoz.

Dušan Kovačev

Sloveniji je išlo ok negde do 2002 dok se nije polako počelo pripremati na kradju tajkuna i posvečenih likova. Ništa to nema veze sa Eu, mi smo sami sebe upucali u koleno...

Čista demagogija, za sve su krive USA i EU. Sve bivše republike su u rukama tajkuna koji su uništili privredu. Korpucija cveta ...

Jeste malo prenaglašena uloga EU i SAD, ali ne bih se složio da ništa iz teksta nema veze s mozgom.
Ko od nas i SLovenije zahteva da sve prodamo?
Ko nas tera da prodamo EPS, rudnike, vodovod po gradovima i sve ostalo, uskoro i šume, reke...
Sve banke i sva osiguravaju;a drustva...

Nešto nisam čuo da je Francuska privatizovala svoje atomske elektrane ili fabriku za preradu uranijumskog goriva, već gledam kako vojno intervenišu diljem Afrike, a sve s ciljem da osiguraju sebi uranijum i druge sirovine, za državne firme i državne interese.

Da li je to baš najbolje rešenje, upravo smo pre nekoliko meseci videli u Bugarskoj gde je njihov EPS prodat Austrijancima i cena električne energije je "uskladjena" sa cenom u EU - ljudi su se spaljivali jer nisu umali para da plate račune...

A što se tiče Slovenije, oni do skora ništa nisu od svojih firmi i imovine prodavali, sve je ostalo u državnom vlasništvu kroz nekakve para-državne fondove koji su u stvari bili vlasnici svega.
Ništa drugo se nije ni moglo očekivati od ekipa Kučan, Janša...

E, kad su krenuli da iz budžeta dotiraju pojedine firme, jer jesu bile državne - iako su vlasnici bili pomenuti fondovi, tj. država, javila se EU i pojavili su se problemi...

Njima tek predstoji prava tranzicija i rasprodaja....

Bonitetska kuća Fič potvrdila je kreditni rejting Srbije "BB minus s negativnim izgledima". Zadržavanje rejtinga Srbije na nepromenjenom nivou delom je odraz neizvesnosti stanja javnih finasnija, brzog rasta javnog duga, krhkog ekonomskog oporavka, i neizvesnosti aranžmana s Međunarodnom monetarnim fondom (MMF).

Nivo rejtinga Srbije, prema Fiču, podržavaju visok nivo prihoda po stanovniku, vrhunski obučena radna snaga, poboljšanje uslova poslovanja i odluka EU da otvori pregovore o članstvu sa Srbijom.

Fič je naveo da očekuje da će manjak u državnom budžetu Srbije ove godine biti blizu šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a da će deficit u 2014. biti oko pet odsto BDP.

Očekuje se i da će javni dug Srbije dostići 65 odsto BDP do 2014. godine, piše u izveštaju i dodaje se da je kretanje javnog duga ostetljivo na kretanje kursa pošto je 81,5 odsto duga u stranoj valuti.

Fič očekuje da će se deficit tekućeg platnog bilansa smanjiti na 7,1 odsto BDP krajem 2013. godine zahvaljujući rastu izvoza Srbije.

Navodi se i da se nakon pada BDP Srbije od 1,6 odsto u 2012. godini ove godine očekuje rast od dva procenta i nastavak blagog rasta, srednjoročno posmatrano. Ističe se da procene kretanje BDP Srbije u velikoj meri zavise od automobilske industrije.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да је Вучићева изјава непрецизна, јер се плате и пензије не плаћају само од пара које стоје са стране, већ и од текућих прихода.

– Нама сваког месеца за плаћање обавезе недостаје 150 до 200 милиона евра. Динкић је рекао да оставља 784 милиона евра, а када се 300 милиона евра потроши у наредна два месеца и остане само 400 милиона евра у резерви, пали се црвена лампица – каже овај стручњак.

По Арсићевим речима, за текуће потребе до краја године потребно је да се задужимо 700 до милијарду евра, али је непознаница колико још дугова доспева на наплату. Део њих може да се рефинансира, а део не.

– Држава мора сачувати способност да се задужује на комерцијалном тржишту поготово сада када је јасно да до краја године нећемо добити зајам од 200 милиона долара од Светске банке и да зато што нема споразума с ММФ-ом нема ништа ни од остатка руског зајма од 200 милиона долара. Ипак, нови министар финансија је непознаница зато што не знамо какву ће политику водити. Није искључено да он направи заокрет према ММФ-у. У том случају, цена нашег задуживања ће пасти – сматра Арсић.

По његовој оцени, минус у државној каси до краја године може да попуни само велика емисија евробондова на међународном тржишту, што ће повећати и спремност домаћих инвеститора за куповину трезорских записа. Сада је њихово интересовање за куповину динарских обвезница усмерено само на краткорочне емисије, док га и нема за оне с дужим роком доспећа.

Арсић упозорава да је „медени месец” јефтиног задуживања прошао и да је баш зато Динкићев савет да се задужимо три „јефтине” милијарде долара како би отплатили скупе зајмове.

– Сада можемо да добијемо зајам с каматама од шест, седам одсто, што је идентично цени скупих зајмова које смо узели. Повољнији зајам можемо да добијемо само ако се ради о некомерцијалном кредиту који је политички мотивисан. Међутим, цела та прича о таквим зајмовима подсећа ме на ситуацију после 5. октобра, када је обећавано да ће стићи пуно пара, а није, или када је, зарад изручења Слободана Милошевића обећавана донаторска конференција. Речју, обећања се лако дају, а паре не – каже Арсић.

Мирослав Здравковић, уредник сајта „Макроекономија”, каже да Динкић наследнику оставља ликвиднију касу, али задуженију државу.

– Јавни дуг је повећан од августа прошле до јуна ове године за 3,4 милијарде евра. Унутрашњи дуг је повећан за 944 милиона евра. Спољни за две милијарде евра и индиректне обавезе за 454 милиона евра – каже Здравковић.

Да ли је тачно да је Цветковић Динкићу оставио празну касу, а Динкић наследнику солидно пуну?

Здравковић објашњава да је у јулу прошле године држава на рачунима имала 151,5 милијарди динара, дуговала је 303,2 милијарде динара, а нето дуг домаћем финансијском сектору износио је 151,7 милијарди динара. У јуну ове године држава је на рачунима имала 244 милијарде динара (више за 92,5 милијарде), дуговала је 329,6 милијарди (више за 26,4), те је нето дуг смањен на 66,2 милијарде динара (мање за 66,2 милијарде динара).

– Међутим, ово смањење домаћег дуга није била последица суфицита у буџету, већ већег задуживања због потреба да се финансирају дефицит и отплаћују дугови новим задуживањем. Од 3,4 милијарди евра новог задужења, што је 390 милијарди динара, 66,2 милијарде динара отишло је на побољшавање ликвидности буџета, 181,4 милијарде динара на финансирање дефицита, а 142,4 милијарде динара на друге намене – инвестициону потрошњу јавних предузећа (индиректне обавезе), финансирање изградње путева, мостова, покривање губитака две банке, дефиците других нивоа власти – каже Здравковић.

По његовом мишљењу, дефицит до краја године може бити финансиран новим задуживањем или употребом средстава на рачунима државе. Постоји ризик у случају наглог повлачења банака из трезорских папира, али ови папири имају рочност која није концентрисана у једној временској тачки.

Ranking Europes finance ministers -19 EU naj-ministara finansija:
"Najbolji EU ministri finansija su kombinovali
- izražene političke veštine,
- solidne ekonomske performanse i
- kredibilnost u očima finansijskih tržišta."
http://www.ft.com/cms/s/0/617b5920-3324-11e2-aabc-00144feabdc0.html

MMF upozorio na rast fiskalnog deficita na 8,3% BDP sa planiranog cilja od 4,7%.
http://www.bloomberg.com/news/2013-08-08/serb-central-bank-holds-rates-as-cabinet-shuffle-clouds-outlook.html

Srbija planira da se do kraja godine zaduži na međunarodnom tržištu za oko 2 milijarde evra. Proletos su obveznice Srbije prodavane sa oko 4,5% kamate, a trenutna ponuda je na nivou od oko 7,5%. Kreditori isčekuju izbor novog ministra finansija i obelodanjivanje politika, radi definisanja svojih pozicija.

Prema pregledu FT, prosečne kamate na 10-godišnje državne obveznice su na nivou od oko 3,27% (Grčka: 9,72%, Portugal: 6,42% ... Nemačka: 1,88%, Švajcarska: 1,07%)
http://markets.ft.com/RESEARCH/Markets/Government-Bond-Spreads

"Subjektivni faktori": izbor ministra i obelodanjivanje nove (finansijske) politike vlade značajno će uticati na zaduživanje Srbije. Uz deficit i dr., finansijska težina ovih pitanja bi se na ukupnom nivou i u relaciji prema samo ovih 2 milijardi evra * 10 godina * (3,27% do 7,5%)  mogla uokviriti na iznos od 654.000.000 do 1.500.000.000 evra, a razlika čini skoro "one billion eur question".

Nemogućnost za povlačenje više kapitala iz inostranstva stranih banaka koje posluju u Srbiji, zbog kreditne prezaduženosti, na neki način je doneo pozitivne rezultate u platnobilansu Srbije.

Uz to Srbija će po svemu sudeći, zahvaljujući dobrim izvoznim rezultatima, u ovoj godini zabeležiti platnobilansni deficit niži i od šest odsto, što bi bio najbolji rezultat u poslednjoj deceniji, izjavio je Tanjugu saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić.

Nikolić je istakao da se očekuje da se dobre tendencije u izvozu nastave i u drugoj polovini godine, jer će, zbog dobrog roda, izvoz poljoprivrednih proizvoda biti mnogo veći nego lane, a očekuje se da se nastave pozitivni rezultati u izvozu Fijata i drugih najvećih izvoznika.

"Sa stagnacijom uvoza, koja je, naravno, posledica izuzetno niske tražnje kod nas, bićemo u prilici da ove godine zabeležimo najniži platnobilansni deficit posle 2002. godine", rekao je on.

Dakle i u zlu ima nešto dobro!
Jedino još ostaje "izdajnički" Gasprom koji svoj dobitak pretvara u evre i nosi u Rusiji, ili već na račun neke od sestra firmi u Švajcarskoj....

Novi dug vraća stari

Do kraja godine Srbiji stiže na naplatu 153,3 milijarde dinara zajmova ili oko 1,34 milijarde evra, od čega je glavnica 119,4 milijarde dinara, dok ostatak čine kamate

Naredne godine nas očekuje još teža situacija, jer bez ikakvog dodatnog zaduživanja, Srbiji dospeva 2,74 milijarde evra obaveza, dok će za kamate biti potrebno izdvojiti, do jedne milijarde evra.

U Upravi za javni dug su ipak uvereni da Srbija može da vrati ovaj novac, ali ne iz tekućih prihoda, već strategijom, koja je i do sada primenjivana, uzimanjem novog duga da se vrati stari.

Dokle će metodologija presipanja iz jedne kofe u drugu biti uspešna u Upravi ne kažu, ali je jasno da će se sistem urušiti čim presahne interesovanje investitora za kupovinu dužničkih hartija srpske Vlade.

Do tog trenutka očito da još nismo došli, ali su prvi znaci već tu. Promena politike američkih monetarnih vlasti uslovila je povlačenje ulagača sa tržišta u razvoju, poput srpskog, i okretanje američkim obveznicama.

Trend još nije dostigao tačku u kojoj Srbija ne može da nađe kupce za svoje hartije, ali jeste dovelo do njihovog poskupljivanja.

Tako se desetogodišnje srpske evroobveznice u dolarima prodaju uz kamatu od 7,5 odsto. Sedmogodišnje obveznice dolaze s kamatom od nešto manje od sedam odsto, a koliko u februaru, Srbija je plaćala 5,15 odsto prinosa na svoje evroobveznice.

Koliko čitam, mladi ministar finansija planira da se u 2014. zaduži za još 5,5 milijardi evra, što kod stranaca, tako i na domaćem tržištu.
Kreditni rejtig Srbije je trenutno BB-/B koji investitorima govori da smo podosta nesigurna zemlja.
Uz to su prognoze da će se situacija na kreditnom tržištu pogoršati, da će kamate da rastu.

Biće zanimljivo videti od koga ministar misli da pozajmi pare?
Direktnom pogodbom od Kine, Rusije, UAR ili na tržištu...

Evo odakle ministar planira tih 5,5 milijardi...

  - Vlada UAE 3 milijarde evra
  - Fond za razvoj Abu Dabija 275 miliona dolara
  - Svetska banka 790 miliona dolara
  - Izdavanje državnih obveznica u vrednosti 750 miliona dolara
  - Kineska Export-Import banka 610 miliona dolara
  - Banka za razvoj saveta Evrope 35 miliona evra
  - Vlada Turske 40 miliona dolara 
  - ...

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/417744/Predlog-zakona-o-budzetu-za-2014

Nemam reci stvarno.