Crises in EU, USA, Greece, Italy, Spain...

Kako bi slom evra uticao na Srbiju

1. Pad vrednosti štednje građana
2. Poskupljenje kredita
3. Pad deviznih rezervi
4. Povlačenje novca iz Srbije
5. Pad izvoza

Crni dani za Evropu
1. Švajcarci najavili propast evra do sredine januara
2. Nemačka Komerc banka: Recesija neizbežna
3. Masovno povlačenje depozita iz banaka u Španiji, Irskoj i Portugalu
4. Poljske banke u velikim problemima
5. Prvi bankrot jedne banke u Hrvatskoj, još četiri pod nadzorom
6. Mađarska podigla PDV na 27 odsto i zatražila hitnu pomož MMF-a
7. Nemačka prvi put nije uspela da proda celu emisiju državnih obveznica
8. Merkelova, Sarkozi i Monti hitno se sastali. Nemci pristali na evroobveznice

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/188889/Poskupljuju+krediti%2C+pada+štednja%2C+tope+se+devizne+rezerve.html

Sve nabrojano je tacno ali za ovo poslednje nisam siguran. Mislim da Merkelova jos uvek nije pristala na evroobveznice.Oko toga je jos uvek veliko sporenje sa Sarkozijem.

eh, da. danas u US je crni petak:

http://en.wikipedia.org/wiki/Black_Friday_(shopping)

čini mi se da ce biti crn da ne može biti crnji

Gospodarstvo SAD-a u sjeni politike
11 novembar 2011 Izmijenjeno 17:38 CET

Kad bi američke banke izdale kredite malim poduzećima, recesija bi stala za nekoliko dana.
Tisuće članova pokreta Okupirajmo Wall Street protive se sve većoj razlici između bogatih i siromašnih [[EPA]]
Washington - Piše: Ivica Puljić

U Sjedinjenim Američkim Državama ekonomija je iznimno povezana s politikom i to je jedan od najvećih problema - rečenica je koju će vam izgovoriti svaki ekonomski analitičar u ovoj zemlji koja je dužna više od 14 bilijuna dolara!

Stopa neuposlenosti se, već dugo vremena, kreće oko devet posto, na milijune Amerikanaca gubi svoje kuće i stanove, jer ne mogu više plaćati dugogodišnje kredite, tisuće ljudi izlaze svaki dan na ulice američkih gradova u sklopu pokreta Okupirajmo Wall Street, protiveći se sve većoj razlici između bogatih i onih koji to nisu.

U ovoj zemlji, prema današnjim podacima, ima oko 49 milijuna građana koji žive ispod granice siromaštva, a srednja klasa, koja je desetljećima nosila američki prosperitet, nema više snage da to čini.

Ključna je stvar početi otvarati nova radna mjesta, zapošljavati ljude kako bi oni mogli početi trošiti novac, jer oko dvije trećine ukupne ekonomske aktivnosti u Americi otpada upravo na potrošnju, odnosno na trgovinu!

A kako ćete kupovati ako ste u kreditima do grla, ako vas banke pritišću za svaki dolar, ako ste izgubili posao?

Na američku financijsku krvnu sliku jakog utjecaja imaju i zbivanja u inozemstvu, trenutačno u Europi. Što će biti s Italijom, ima li Grčka ikakavih izgleda da preživi, u kolikim su problemima Portugal i Španjolci?

Clintonov recept

Mnogo je američkih investitora uložilo novac u zemlje eurozone i sada drhte nad svakom lošom viješću. Koliko je američkih banaka kupilo talijanskih državnih obveznica?

I na kraju pitanje svih pitanja: hoće li euro opstati? Sve to izravno utječe na poslovanje brojnih korporacija i banaka, a o kretanjima na Wall Streetu da i ne govorimo.

Dakle, kako dalje? Nekoliko ideja ovih dana daje William Jefferson Clinton, 42. američki predsjednik:

"Može se govoriti o nekoliko načina otvaranja radnih mjesta koji se trenutno ne koriste, a i pitanje je zbog čega američke velike banke „sjede“ na ogromnoj količini novca?

Radi se o nevjerojatnih 2,2 bilijuna dolara u gotovini što znači da imaju više nego dovoljno sredstava da daju kredite. No, banke to ne čine.

Oko 40 posto malih poduzeća u Sjedinjenim Državama poručuje da će odmah proširiti poslovanje i zaposliti više ljudi ako bi mogli dobiti kredit.

Banke bi mogle izdati kredite u vrijednosti od 20 bilijuna dolara i ako bi se to dogodilo, recesija bi bila okončana za nekoliko dana", navodi u svojoj novoj knjizi Back to work (Nazad na posao) bivši američki predsjednik Bill Clinton.

On kaže da je problem je u tome što banke nisu voljne pročistiti svoje knjige, nisu voljne da im se itko miješa u poslovanje, odnosno ne žele nove regulative, što, opet, administracija predsjednika Obame želi učiniti. Tako sve stoji na jednom mjestu.

Investicije van zemlje

Veliki je problem i to što američke korporacije mnogo, mnogo novca čuvaju izvan granica svoje zemlje.

Zanimljivo je da je predsjednik Bush 2005.godine pokušao to izmjeniti i privoliti banke i korporacije da reinvestiraju u američko gospodarstvo po kreditnoj stopi od 5,25 posto. No, ni to nije uspjelo privući veliki broj korporacija, što znači da se nije uspjelo u otvaranju većeg broja radnih mjesta.

Vratimo se prvoj rečenici u ovom tekstu, odnosno politici i ekonomiji.

Sve što predsjednik Barack Obama predloži, republikanci automatski odbiju, pa čak i prijedloge koji su potekli od njih, a predsjednik ih prihvatio te ih ugradio u svoj projekat.

Korporacije i banke su vezane uz republikance koji obećavaju beneficije, poslovanje bez velikih kontrola, smanjenje poreza ... a državna kasa zjapi prazna dok je dugovanje astronomsko.

Posve je jasno da su Sjedinjene Države u velikim gospodarskim problemima, ali posve je jasno da je ova zemlja još uvijek solventna, da može vraćati svoja dugovanja, što nije slučaj s nekoliko zemalja iz eurozone.

Izvor: Al Jazeera
http://balkans.aljazeera.net/%C4%8Dlanak/gospodarstvo-sad-u-sjeni-politike

Krah evra moguć do katoličkog Božića

Evro može doživeti krah do katoličkog Božića ukoliko na nivou Evropske unije ne budu preduzete adekvatne antikrizne mere, upozorio je poznati francuski ekonomista i bivši predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Žak Atali.

"Pitanje se sada svodi na to, da li će evro kao valuta postojati na Božić. Ostaje samo jedna šansa od dve - da jedinstvena valuta opstane do tada ili da ona bude u procesu propasti", rekao je Atali za jednu briselsku radio-stanicu.

Po njegovom mišljenju, da bi se sprečio krah evra neophodno je dozvoliti Evropskoj centralnoj banci (ECB) da kupuje državne obveznice članica evrozone, zahvaćenih krizom, lišiti te zemlje dela finansijskog suvereniteta putem uvođenja nadnacionalne budžetske kontrole i takođe uvesti neophodne izmene u zakonodavstvo EU, prenela je agencija RIA novosti.

"To su ta tri stepena (antikriznih mera). Prvi se može uvesti za pet minuta, drugi za nedelju dana, a treći za šest meseci. Neophodno je, međutim, da sva tri počnu da se uvode istovremeno. U suprotnom, idemo ka katastrofi", upozorio je taj ekonomista.

Da li je moguće da će evro zona pući i da će se evro slomiti. Izgleda da se evru bliži kraj, kažu stručnjaci da ne pamte ovoliki pad evra na berzama.

Evo jedne kompletne analize od jednog temeljnog, bistrog momka:

«Споразуми на темељу којих је настао € не предвиђају могућност да нека земља напусти еврозону, што значи да би било какав раскид могао довести до потпуног хаоса јер ништа слично није предвиђено».

Настао на темељу имбецилних споразума, који нису предвиђали могућност да нека земља напусти еврозону, али су предвиђали могућност да неке државе могу да имају «неизбалансиран буџет», то јест да штампају онолико € колико им треба! И гле чуда – свако је сваком «дужан»!

Италија - 1.900 милијарди €
Шпанија - 602 милијарде €
Грчка - 350 милијарди €
Португал - 130 милијарди €
Ирска - 95 милијарди €
Француска - 1.390 милијарди €
Немачка - 1.185 милијарди €
Холандија - 335 милијарди €
Белгија - 330 милијарди €
Аустрија - 205 милијарди €
∑ - 6.522 милијарде €

6.522.000.000.000 € дугују горе наведене земље из еврозоне. Од земаља еврозоне недостају још: Словачка, Словенија, Финска, Кипар, Естонија, Луксембург и Малта. Од «држава са службеним споразумом са ЕУ» (користе € као платежну јединицу уз споразум) Монако, Сан Марино и Ватикан. Од «држава и територија без службеног споразума са ЕУ» Андора, територија Космета и Ватикан, и најзад од «држава и територија чије су валуте везане за €» БиХ (Конвертибилна марка), Бугарска (Лев) и Зеленортска Острва (Escudo).

«Право чудо» да пропада валута коју су «заједнички контролисале» 20 земаља (уз споразум) и још 6 које су своју судбину везале за €. Евром управља Европски систем централних банака (ЕСЦБ), који се састоји од Европске централне банке (ЕЦБ) и «еврозонских централних банака» које управљају у државама. ЕЦБ се налази у Франкфурту на Мајни (Немачка). Међутим € се штампа (или кује) у свим земљама еврозоне, и шире:

Код Земља порекла €

Z België/Belgique/Belgien
Y Ελλάδα [Ellada]
X Deutschland
(W)(2) Danmark
V España
U France
T Éire/Ireland
S Italia
(R) Luxembourg/Lëtzebuerg
P Nederland
N Österreich
M Portugal
L Suomi/Finland
(K)(2) Sverige
(J)(2) United Kingdom
H Slovenija
G Κύπρος [Kypros]/Kıbrıs
F Malta
E Slovensko
D Eesti

А сад, кад је мечка Божана заиграла – Angela Merkel и Nicolas Sarközy би да уведу «финансијску дисциплину» и «редукују» еврозону, и спремају се на оснивање «ексклузивног клуба еврозоне» у којем би биле само «одабране земље» ЕУ.

Нешто ми се «јавља» да ће бити више оних којима се идеја о «ексклузивном клубу еврозоне» и «финансијско-буџеткој дисциплини» коју би спроводили Angela Merkel и Nicolas Sarközy неће нимало допасти, и да ће «улични немири» прерасти у «другу врсту сукоба», у којој ће се користити «јачи аргументи» него што су: тољаге, сузавац, пендреци, коктейли Молотова и каменице. Нису баш сви луди од идеје да генерацијама одплаћују Немцима и Французима ренте и камате за «заједничку валуту» коју је очигледно штампао ко је како и колико хтео. Захтеви «интересних група» били су везани за ефикасност привреде. Сада је дошло време да Божана прикаже свој «раскошан таленат» за игру широм Европе. Привреда - довољно ефикасна да «испегла дуг» од преко 6.500 милијарди € не постоји, макар све земље еврозоне прихватиле «пакете штедње», «кресање трошкова», «кризне пакете» и остале мере који би «економским стручњацима» из ММФ-а могле да падну на ум!

Tanjug 29.11.2011 19:49
Odobrena nova tranša pomoći Grčkoj

BRISEL - Ministri evrozone konačno su večeras potvrdili da je odobrena isplata tranše pomoći Grčkoj u iznosu od osam milijardi evra, izjavio je neimenovani diplomata EU.

"To je urađeno", naveo je diplomata nakon što su ministri ostalih 16 zemalja prihvatili da su svi uslovi, koji su stavljeni pred Atinu nakon zamrzavanja pomoći u avgustu, sada ispunjeni, prenela je agencija AFP.

Zemlje evrozone u tranši učestvuju sa 5,8 milijardi evra, dok preostale 2,2 milijarde obezbeđuje Međunarodni monetarni fond.

Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos je pre sastanka Evrogrupe u Briselu izjavio da Grčka ispunjava sve neohodne uslove za isplatu sledeće tranše međunarodne pomoći, koja joj je preko potrebna da bi izbegla bankrot.

Mnogo zemalja je zaduzeno sa mnogo milijardi.
Da li neko zna ko je poverioc ? Kome su duzni ?
Ko je taj sto ima para pa ih finansira ?

Italija u ponedeljak uvodi nove mere štednje

Premijer Italije nalazi se pod ogromnim pritiskom da progura reforme u parlamentu da bi se obuzdao dug Rima od 1,9 biliona evra ili 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i podstakao anemičan privredni rast.


Smatra se da je Italija, treća po veličini privreda evrozone, suviše velika da bi bila spasena poput manjih država kao što su Grčka, Irska i Portugalija.


Bankrot Rima imao bi katastrofalne posledice po Evropu i poslao bi talase šokova kroz globalnu ekonomiju.

Strategija uključuje ponovno uvođenje poreza na imovinu za vlasnike domova, reformu penzionog sistema, smanjenje političkih troškova, pojednostavljenje državne birokratije i prodaju državne imovine.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/292889/Italija-u-ponedeljak-uvodi-nove-mere-stednje

Popaj ::

Mnogo zemalja je zaduzeno sa mnogo milijardi.
Da li neko zna ko je poverioc ? Kome su duzni ?
Ko je taj sto ima para pa ih finansira ?

JEVREJSKI LOBI!

Popaj ::

Mnogo zemalja je zaduzeno sa mnogo milijardi.
Da li neko zna ko je poverioc ? Kome su duzni ?
Ko je taj sto ima para pa ih finansira ?

Kina.

I tzv. "investicione" Banke, privatni kapital i veliki hedž fondovi, nešto osiguravajućih kuća i banke.
Veliki deo grčkih bezvrednih obveznica je u vlasništvu francuskih banaka...
Italijanski dug jeste veliki ali je veći deo tzv. "unutrašnja" dugovanja...

USA obveznice poseduju sve veće države i Rusija, Kina, Japan.... mislim da ćak i Srbija ima nešto malo!

Popaj ::

Mnogo zemalja je zaduzeno sa mnogo milijardi.
Da li neko zna ko je poverioc ? Kome su duzni ?
Ko je taj sto ima para pa ih finansira ?

Lavovski deo su privatni investitori.

Tako, napr. Japan je zadužen sa 220% GDP, a sve je unutrašnji dug prema privatnim investitorima/bankama, slično je sa UK. Pa i nemački državni dug iznosi oko 84% GDP.

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_sovereign_states_by_public_debt

Sta se ovo desava sa evrom drasticno pada iz sata u sat. Sa 1.35 na 1.33???

Ne dešava se ništa sa evrom nego raste dolar:)
Dobri podaci sa tržišta nezaposlenih (8,6%) eliminišu potrebu za novim QE, i daljim slabljenjem dolara, tumači tržište.

To su svakako odlične vesti i za berzu!

Zaboravio sam da dodam da se podaci o nezaposlenima odnose na USA...

Italijani strahuju da ne prođu kao Grčka

Industrijska proizvodnja u Italiji opala je u oktobru za 4,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine i to je njen najgori pad od decembra 2009. Kada se na to dodaju tvrdnje italijanske levice da je bivši premijer Silvio Berluskoni ostavio prazne državne kase, ne čudi odluka Marija Montija, predsednika tehničke vlade, da na godišnjem nivou naplati 11 milijardi evra poreza od Italijana koji imaju jednu kuću ili stan, a koje je Berluskoni oslobodio plaćanja poreza.

Monti planira i da putem povećanja cene goriva - dizel i bezolovni benzin probili su juče granicu od 1,7 evra za litar nakon uvećanja akciza - prikupi u budžet dodatnih 4,8 milijardi evra godišnje. Uz to, novi premijer će se maksimalno posvetiti otkrivanju i kažnjavanju utaje poreza, dok će obezbediti olakšice svim preduzetnicima koji žele da posluju transparentno.

- Živeli smo dobro, trošili smo ono što su stvorile prethodne generacije umesto da proizvodimo više - kazao je Monti.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/294449/Italijani-strahuju--da-ne-prodju-kao-Grcka

Citat :

Sadašnja druga svetska kriza je rušenje piramide zaduživanja. Grčki budžet je finansirao svašta, a naplaćivao sve manje poreza. Jaz u Grčkoj otkrio je i otežao i stanje kod drugih. Narod se pobunio protiv davanja državi, a državi su narasli deficiti i poskupeli ili presušili novi krediti. Kako je najviše toga u zoni evra, proglašena je kriza evra. A u toj zoni svaka vlada upravlja budžetima, a evro imaju iz zajedničke banke. Liči to na upad u monetarni sistem Jugoslavije. Upravljanje novcem i budžetom mora biti bar koordinirano.

Ovo je nauk i za trošenje naše vlade iznad mogućnosti. Otežano plaćanje poreza i olako uvećanje „pomoći“ namiruju se hroničnom velikom inflacijom, koja koči napredak i ubrzava zaduživanje. Dug države je na crvenoj liniji od 45 odsto svega što u godini stvorimo, ali je ukupan dug inostranstvu čak 80 odsto. Od inflacije se pogrešno branimo precenjenim dinarom, što pomaže deficitu u spoljnoj trgovini, a može podstaći i odliv kapitala. Jugoslavija je jednom oglasila nesposobnost plaćanja inostranstvu. A mi i dalje nemamo investicija, niko ne voli poreze, a draga nam je „pomoć“ države. Previše dobro da bi potrajalo.

Bivši glavni ekonomista Svetske banke i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Stiglic je ocenio da će talas štednje u Evropi uzrokovati sporiji privredni rast i poručio Evropi: Ne štedite, ekonomija propada, a kamate rastu.

Talas štednje u Evropi rezultiraće sporijim privrednim rastom, predviđa Stiglic u intervjuu Rojtersu. "Finansijska tržišta biće razočarana, jer će prihodi od poreza biti niži. Kada se to uvidi, tražiće se više kamate i onda će se tek shvatiti da sadašnje rešenje nije donelo željeni efekat", upozorio je bivši glavni ekonomista Svetske banke.

Ocene kreditnog rejtinga za pojedinačne zemlje

Srbija ocenjena sa BB i od nas su lošiji samo Bosna, Albanija, Ukraina i Grčka

http://www.faz.net/multimedia/rating-klassen-das-rating-der-wichtigsten-laender-11559126.html

Posle snižavanja kreditnog rejtinga evropskim zemljama očekivao sam da će u svetu da se zacrveni, ali nije. Kao da su ljudi rekli, ha pa znamo mi to, proračunali smo i sami. Još malo pa će biti pola godine od kako je počelo ovo tumbanje i sve više ekonomskih faktora je realno ukalkulisano u cene. Rekao bih da se sada najviše štrecaju oko kamata pod kojim se izdaju državne obveznice najzaduženijih zemalja.

Obično se kaže da je skok cena akcija uprkos lošim vestima sjajan signal!! videćemo-možda je i navlakuša!!

Nezaposlenost u EU, mi se u ovom bloku ne vidimo, posto taje da je nezaposlenost veca od 32%, tesko da ce se u EU nesto desiti na bolje sudeci po ovim rezultatima, a i kod nas!

Van Rompuy najavio izvanredni samit čelnika EU 23. maja

CITAT:
"Nakon duljeg razdoblja u kojem se uglavnom spominjala štednja kao put za izlazak iz krize, posljednjih tjedana rast postaje nova "mantra" koju svi ponavljaju, posebno nakon pobjede Francoisa Hollandea na francuskim predsjedničkim izborima, koji je u predizbornoj kampanji tražio da se pakt o fiskalnoj disciplini dopuni paktom za rast."

IZVOR:
http://www.slobodnaevropa.org/archive/news/20120508/500/500.html?id=24574189

Ovome bih pridodao da je Merkelova podržala pozive za jačanje Evropske investicione banke (EIB) i fleksibilniju upotrebu infrastrukturnih fondova EU za podsticanje ekonomskog rasta u Evropi. Samim tim nakon 23., ukoliko se usvoje adekvatne mere za ekonomski rast, moglo bi doći do relaksacije ove napete situacije na tržištima.

Ako bi i Grci u naredne dve-tri nedelje uspeli da "sklepaju" vladu nacionalnog jedinstva (pod pritiskom EU)...

Grčka na pragu novih izbora
http://rs.seebiz.eu/grcka-na-pragu-novih-izbora/ar-34303/

Kuvelis: Formiranje grčke vlade nemoguće

IZVOR:
http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Kuvelis-Formiranje-grcke-vlade-nemoguce-140935.html

EU će upozoriti Grčku da poštuje uslove zajma

IZVOR:
http://www.capital.ba/eu-ce-upozoriti-grcku-da-postuje-uslove-zajma/

Očigledno se ponavlja scenario "Papandreu - referendum"...:)

Pokušaj iznude nekog benfita (ovaj put labavljenja mera štednje)a potom... u odlučnost EU.

U tom kontekstu treba i posmatrati ovo melodramsko namicanje DVA poslanika, koliko fali PASOK-u i ND za formiranje vlade...

Lično verujem da će vlada biti formirana, ali sve je moguće...:)

Celu situaciju otežava tajna diplomatija: očigledno je da su u ovu igru oko labavljenja mera štednje upleteni i interesi celog južnog bloka EU (Italija, Španija...).

Budući da je Merkelova, samim tim i njena politka štednje, doživela i u najvećoj nemačkoj pokrajini poraz, na predstojećem razgovoru sa Holandeom 15. a potom i na vanrednom samitu EU 23. maja pozicje će joj biti znatno oslabljene. Samim tim, veće su sanše za postizanje kompromisa oko predloženih razvojnih mera...

Sta mislite, da li je FAZ ok opcija za kupovinu u ovom trenutku ?

Nauzika ::

Budući da je Merkelova, samim tim i njena politka štednje, doživela i u najvećoj nemačkoj pokrajini poraz, na predstojećem razgovoru sa Holandeom 15. a potom i na vanrednom samitu EU 23. maja pozicje će joj biti znatno oslabljene. Samim tim, veće su sanše za postizanje kompromisa oko predloženih razvojnih mera...

Hoće li Nemačka kao Gutenbergova domovina dozvoliti da se štampaju evri, pitanje je sad. Meni se čini najverovatnijim da se fiskalna politika neće menjati, a da će monetarna da se olabavi. Grci bi opet mogli da izvise.

FAZ je dobro oruđe, ukoliko si spreman da preuzmeš rizik (ipak je 3x etf na finansijski indeks). U slučaju većih lomova vezanih za krizu Evrozone, moći ćeš lepo da profitiraš. Predlažem da imaš stop loss koji nije preterano širok, ali koji bi i dao mesta za malo fluktuacija u kretanju cene.

S druge strane, QE koji je na snazi već nekoliko godina (od strane USA, kao i u Evrozoni preko LTRO), kao da sprečavaju markete da imaju neke veće korekcije, tako da ne bih zanemario njihov uticaj. Ipak će presudni biti događaji u Grčkoj, i ukoliko bude velikih potresa njihovim izlaskom iz EU, eto i zarade na šort strani.

Aritmetičar,

Mislim da Evropa uviđa da mere štednje dovode samo do produbljivanja krize. Ali štampanje novca i novo zaduživanje po mom mišljenju neće dovesti do mnogo poboljšanja. Novac od tih stimulativnih mera treba preusmeriti u privredu, što banke u svetu ne čine, a što je nužno za oporavak i nastavak privrednog rasta. A banke sav novac preusmeravaju u suvereni dug, odnosno obveznice.

Evropske berze: Neizvesna budućnost Grčke u evrozoni spustila indekse za više od 2 odsto

To je uticalo na cene akcija naftnih kompanija. Tako su akcije Totala i BP-a pojeftinile 2,3 odnosno 2,5 odsto, a Royal Dutch Shella dva odsto. Rudarska kompanija Rio Tinto oslabila je pak tri odsto, budući da strahovanja vezana za ekonomski rast negativno utiču i na sektor sirovina.

Privrednu krizu evrozone potvrdili su i podaci objavljeni u ponedeljak da je industrijaska proizvodnja pala, četvrti mesec za redom, u martu 0.3 odsto, na godišnjem nivou 2.2 odsto, što pokazuje da Evrozona klizi u recesiju.

http://www.gdeinvestirati.com/berza/svetske-berze/8086-evropske-berze-neizvesna-budunost-grke-u-evrozoni-spustila-indekse-za-vie-od-2-odsto

Greece will hold new vote after failure to form government

IZVOR:
http://www.reuters.com/article/2012/05/15/us-greece-idUSBRE84D07X20120515

Ipak, novi izbori u Grčkoj... Nema šta i najveći antički dramaturzi Sofokle, Eshil i Euripid... pozavideli bi modernim grčkim političarima na melodramskom izbornom zapletu... Da li će se i zaista Grčka priča okončati tragičnim epilogom, izgleda ćemo saznati nakon 17. juna.

Do tada, primat na ekonomsko političkoj sceni Evrope preuzimaju novi dramski akteri: Hollande i Merkelova... Njihov mogući kompromis (dopunjavanje pakta o štednji dodatnim paktom o razvoju) u velikoj meri odlučiće i sudbinu Grčke…

Aritmetičar,
Mislim da se Nemci još uvek dobro sećaju hiperinflacije iz vremena Vajmarske Republike 1923. god. tako da će se svim silama opirati štampanju evra bez realnog pokrića. Opet, s druge starne, pritisci na Merkelovu svakim danom se sve više pojačavaju, sa svakom novom pokrajinom u kojoj je CDU doživela poraz pregovarački kapaciteti su joj slabili. Nemačka Bundesbanka dosad je strogo kontrolisala cenovnu stabilnost, isključujući svaku mogućnost upuštanja u avanturu kreditno-monetarnog raspirivanja inflacije, ali i na nju se vrše prtisci u smislu tolerancije veće stope inflacije… Pitanje je da li je Nemcima više stalo do Nemačke ili EU…:)

Što se tiče fiskalne politike. Ukoliko Grčka istupi iz EU, troškovi tog istupanja u dobroj meri će biti prevaljeni na preostale evropske poreske obveznike tj. ravnomerno će biti raspoređeni na preostalih 27 članica EU. Stotine milijardi evra biće potrebne za spasavanje najizloženijih banaka, osiguravajućih kuća... pa i same Grčke od haosa u koji može zapasti. Naime, pomoć Grčkoj, prema najavama nekih vodećih EU zvaničnika, neće biti prekinuta čak i ako Grčka istupi iz EU. Ako bi se taj trošak pokrio novim štampanjem novca podstakla bi se inflacija, koja uvek može da se otrgne kontroli. Istorija je mnogo puta do sada potvrdila da ne postoji savršen reflacioni model. Svaki osmišljeni pokušaj ekspanzionističke kreditno-monetarne politike, u ovakvim okolnostima, u sebi nosi potencionalnu opasnost od gubitka kontrole i zapadanja u hiperinflatorni kolaps.

Zato zdušno navijam za sporazum Holandea i Merkelove. U tom slučaju čak i da Siriza odnese pobedu na ponovljenim izborima u Grčkoj i Cipras formira vladu otvorio bi se prostor za pregovore o dopuni “memoranduma” o merama štednje…

U tim okolnostima mere monetarnog labavljenja, koje ti ističeš a sa kojima se slažem, dale bi pun efekat. I Kina je krenula tim putem nakon sve brojnijih naznaka ekonomskog “hlađenja”. Kineska centralna banka je od decembra već nekoliko puta smanjila stopu obaveznih rezervi banaka u nameri da osigura dotok novca malim kompanijama i poljoprivrednom sektoru, a razmatra i povećanje likvidnost kroz operacije na otvorenom tržištu (prodaja i kupovina vrednosnih papira) kako bi uticala na povećanje obima kredita u privredi. Na žalost, ta pozitivna informacija, kao i mnoge druge, neprimetno su nestale u senci narastajuće Grčke tragiekonomske politike.

Holande je u nekoliko navrata isticao da Evropska centralna banka (ECB) mora da učini više kako bi podstakla evropski razvoj. Pošto već sada u EU postoji popriličan rizik od preopterećenja monetarne politike nadam se da novo monetarno labavljanje neće uključivati povećanje likvidnosti kroz operacije “kreiranja kompjuterskog novca” tj. da će buduće monetarne mere biti zasnovane isključivo na racionalnijoj preraspodeli već postojeće novčane mase. Na taj način izbegla bi se opasnost od inflacije tj. urušavnje vrednosti evra, kao i parazitaranje banaka na račun države.

ECB je nedavno upumpao u bankarski sistem EU bilion evra po kamatnoj stopi od 1%, nadajući se da će banke ta sredstva plasirati u realni sektor. Međutim, taj novac u najvećoj meri plasiran je u obveznice ekonomski nestabilnih država (Italije, Španije, Portugala…) koje su prinuđene da “mame” ulagače visokim kamatnim stopama od 5% do 6%, odnosno, u obveznice EFSF-a po kamatnoj stopi od oko 2%. Samo mali deo zaista je dospeo do realnog sektora.

Novac prikupljen od emitovanja obveznica prezadužene države manjim delom troše na pokriće vlastitih budžetskih deficita tj. za održavanje preglomaznih birokratskih aparata i na socijalne programe kojima se ostvaruje kvazigrađanska jednakost a najvećim delom za servisiranje ranijih dugova. To praktično znači da se novac opet ne investira direktno u razvoj i proizvodnju, već u zanemarljivo maloj meri u javnu potrošnju koja nije dovoljna da indirektno podstakne razvoj privrede i samim tim otvaranje novih radnih mesta. Zbog toga smo svedoci stalnog porasta stope nezaposlenosti. Grčka je najbolji primer. Poslednji paket pomoći koji joj je odobren, suštinski je namenjen servisiranju ranijih zaduženja i delimičnom pokriću tekućih budžetskih troškova…

Ovome bih dodao da je mreža nacionalnih centralnih banaka (ESCB) zajedno sa ECB u vrlo nepovoljnoj poziciji, referentne kamate su na prilično niskim nivoima (ECB - 1%, BoE -0,5%...) tako da je manevarski prostor tu poprilično sužen… Mada, možda i dovoljan. Samim tim operativni okvir delovanja ECB-a verovatno će biti više usmeren ka politici umanjenja minimalnih obaveznih rezervi kreditnim institucijama ili operacijama na otvorenim tržištima (kupovina obveznica i sl.)…

U svakom slučaju, novac mora biti investrian u kvalitetne investicione programe realnog sektora, a ne u bankarske špekulacije…Tu ja vidim problem koji se mora rešiti i nadam se da zagovornici mera rasta imaju rešenje.

Citat :

William Wall:

Sada vidimo trijumf kapitalizma. Grčka policija prebija grčki narod, da bi nametnula volju banaka i investicijskih fondova. Države-članice EU, uključujući Irsku, služe kao posrednici, kvislinzi kapitala, a mi - umjesto da pružimo ruku solidarnosti, mi se povodimo za sloganom "bolje oni, nego mi", kao da će globalno tržište poštedjeti Irsku kad jednom razori Grčku. Solidarnost nije samo suosjećanje sa drugim ljudskim bićima, solidarnost je i na vlastitu materijalnu korist. Zato: svi za jednog, jedan za sve. Zajedno opstajemo, ili propadamo. Snaga je u jedinstvu.

Umjesto toga, mi smo odlučili narod Grčke žrtvovati tržištu, nadajući se da će naša žrtva umiriti bogove spekulacije. Osuđujemo Grke na mizeriju i sirotovanje, da bi skinuli Standard and Poor's sa svojih leđa, ali nam je računica pogrešna. Prvo, komunistička ljevica Grčke trenutno ima podršku 42% u anketama, PASOK 8%. PASOK će nestati (vodeća stranka na vlasti), a naredne će izbore osvojiti kombinacija partija lijevog krila koje neće saviti koljeno i staviti glavu na panj za naše interese.

Sada mi se čini da će se Grčka povući iz Eurozone i objaviti svoju nesposobnost da vraća dugove, tj. default, kako se to kaže u financijskom poslovanju. (Napomena prevodioca: default je odbijanje isplate dugova, bilo zato što ih dužnik ne može otplaćivati, ili ih jednostavno ne želi otplaćivati. Bankruptcy je sudski nadzor nad financijskim poslovanjem nesolventnog dužnika, ili dužnika u defaultu. Po tom kriteriju, Grčka je faktički već u bankrotu.) Tko zna što bi se u tom slučaju dogodilo, ali teško da može biti gore od onoga što se od Grčke već zahtijeva, i barem bi bilo po vlastitom izboru. Spekulanti bi tada uzeli sebi malo vremena da odmjere koju će sljedeću ekonomiju napasti, pa će u tom trenutku vlasti Irske vjerojatno zažaliti svoje uskraćivanje solidarnosti sa Grčkom. Što god se dogodilo, naše ponašanje i ponašanje naših europskih sugrađana bilo je sramotno.

To je trijumf kapitalizma: uvjerio je svijet da je kapitalizam svijet

Što je dovelo do poništavanja rezultata dvjestogodišnje borbe između običnih ljudi i super-bogatih. Strukovna se udruženja nisu pojavila prekonoći, ona su bila odgovor na eksploataciju, a njihov je poraz ponovno doveo do nestalnog i, čak, besplatnog rada. Radnike na njihovom radnom mjestu ne štite kapitalisti, nego zakoni osvojeni borbom protiv kapitalista. Radno mjesto sa ropskim uvjetima rada (sweatshop) nije direktan napad samo na prava radnika u Kini, nego i na prava radnika u UK. Socijalistički internacionalizam i solidarnost pokrenuti su kao sredstvo za sprječavanje globalne prevare radništva, pa stariji ljudi više ne umiru na ulicama - ne zahvaljujući nečijem milosrđu, nego zato što je dvije stotine godina borbe rezultiralo sigurnom penzijom i zdravstvenim osiguranjem za starije. Privatizacija tih servisa povratak je u devetnaesto stoljeće, zahvaljujući našem zaboravu da nijedno od ovih javnih dobara ne bi bilo osvojeno, da su se naši prethodnici identificirali sa bogatašima iz 1812. godine. Danas, kad smo se doveli do takve identifikacije, suočavamo se sa opasnošću da ponovno izgubimo sve što smo stekli.

http://www.criticallegalthinking.com/?p=4905
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/

Evo jednog teksta još iz februara sa teme
https://www.aikb.net/t283-sta-je-kapitalizam#102076

Dok drugi pate, Nijemcima veće plate

IZVOR:
http://www.capital.ba/dok-drugi-pate-nijemcima-vece-plate/

Bundesbanka koja je dosad strogo kontrolisala cenovnu stabilnost izgleda popušta pod narastajućim pritiskom ostalih članica EU.

To je jasan signal da je Merkelova spremna na kompromise u vezi razvojnih mera, čak i po cenu raspiravanja inflacije u Nemačkoj...