Maline nisu hleb, već privatan biznis!!!

Vi verujete izjavi sluzbenika osiguranja...mnogo ste naivni.Kad treba da se isplati steta uvek imaju drugu pricu.Razgovarao sam s covekom koji je pretrpeo stetu u vocnjaku,nisu mu isplatili stetu sa obrazlonjem da gubitak kvaliteta ne pokriva osigupanje i da se to posebno osigurava!
Koji su to prevaranti,na sve moguce nacine ce probat da izbegnu da plate ostetu.Koje oni fore imaju pa to postenom coveku ne bi ni palo na pamet!

Bojim se da je svuda u svetu tako: os.društva uvek pokušavaju da plate manje nego što treba, pa kada im pripretiš sudom izađu s dugom (boljom) ponudom, POD USLOVOM da si dobro proučio šta želiš i na koliko da osiguraš imovinu.
Đavo je u onom na dnu, u najsitnijim slovima, zato to mora pažljivo da se čita.

U Srbiji osigurano 10% useva, u Austriji 70% !!!

Koliko god da plate prevaranti iz osiguranja i to je bolje nego ništa.

https://www.danas.rs/naslovna/naslovna-za-27-maj-2019/

U 2018. Dunav je poljoprivrednicima isplatio 766 miliona dinara

Kao i ostale osiguravajuće kuće, Miodrag Mladenović kaže da i Dunav u ovoj grani osiguranja beleži negativan rezultat. „Ilustracije radi, u poslednjih 12 godina, samo smo dve godine bili u blago pozitivnom bilansu. Verujemo da će povećanje osiguranih površina doprineti poboljšanju rezultata i u ovoj grani osiguranja. U razvijenim zemljama osigurano je čak 40 do 70 odsto obradivih površina, što je i naš cilj“, ističe Mladenović, napominjući da je Dunav u 2018. godini isplatio 766 miliona dinara.

Ars Vivendi ::

U 2018. Dunav je poljoprivrednicima isplatio 766 miliona dinara

Kao i ostale osiguravajuće kuće, Miodrag Mladenović kaže da i Dunav u ovoj grani osiguranja beleži negativan rezultat. „Ilustracije radi, u poslednjih 12 godina, samo smo dve godine bili u blago pozitivnom bilansu. Verujemo da će povećanje osiguranih površina doprineti poboljšanju rezultata i u ovoj grani osiguranja. U razvijenim zemljama osigurano je čak 40 do 70 odsto obradivih površina, što je i naš cilj“, ističe Mladenović, napominjući da je Dunav u 2018. godini isplatio 766 miliona dinara.

Ako je tako,njih moze samo Bog da spasi.Sa povecanjem povrsina mogu da imaju samo vece gubitke.Novoosigurani bi bili oni najrizicnij ,oni koji imaju male prihode i oni kod kojih je mali rizik, siguno i dalje nece osiguravati

Osiguranje letine se isplati samo za vece povrsine, recimo na vise od 1 ha.
Za manje parcele se to ne isplati.
To je oduvek bilo tako.

https://www.kamatica.com/vest/branje-malina-vise-nikad-nece-biti-isto-napravljen-robot-koji-moze-da-nabere-25-hiljada-plodova-dnevno/58723

Proizvođači malina: Neprihvatljivo niske cene za otkup, država da reaguje!!!!!

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović kazao je da su otkupljivači ponudili cenu od 100 dinara po kilogramu tog voća, što je neprihvatljivo, i pozvao predstavnike vlasti da spreče takvu ucenu.

On je za Betu rekao da je stručna komisija, u čijem je formiranju učestvovala i Vlada Srbije, utvrdila da najmanja proizvođačka cena, pre nego što je nevreme uništilo značajne količine roda, ne sme biti manja od 140 dinara.

"Sneg, grad i obilne padavine u četiri navrata ovog proleća uništavali su malinu u Zlatiborsko-moravskom okrugu, a juče popodne i u Ivanjičkom kraju, i peti put, jer je padao grad, srećom kratkotrajno, umanjili su prinose i do 80 odsto, pa će biti teško od preostalog roda izvući prihod koji bi pokrio bar deo troškova", rekao je Radović.

Dodao je da je tako "niska ponuđena cena od 100 dinara samo dolivanje benzina na vatru".

pepermint ::

https://www.kamatica.com/vest/branje-malina-vise-nikad-nece-biti-isto-napravljen-robot-koji-moze-da-nabere-25-hiljada-plodova-dnevno/58723

Po mojoj racunici, iz priloženog videa, robotu treba 8 i po dana da nabere 25k plodova

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je danas u Beogradu da očekuje da će cena malina možda čak i nadmašiti 150 dinara, jer je na svetskom tržištu nedostatak sorte "roland" - prvoklasnih malina.

On je objasnio da je "roland" podbacio u Čileu i na nekim drugim mestima, pa će zbog toga tražnja malina sa ovih prostora biti veća.

Eto, izgleda da će dočekati i svojih 5 Minuta, samo da nas više ne guše....

Da bi se poljoprivrednicima olakšalo, država daje subvencije za postavljanje protivgradnih mreža.

"Shodno velikim štetatama koje naši građani trpe svake godine, oni imaju pravo da apliciraju za subvencije kako bi lakše kupili protivgradne mreže i tako obezbedili svoje zasade. Lokalna samouprava subvencioniše troškove do 50 procenata bez PDV, maksimalno do 500, 000 dinara. Svi proizvođači mogu da se prijave u kancelariji LER-a, a konkurs traje do utrošenih sredstava", rekao je za agenciju RINA Milan Lukić, član Gradskog veća u Čačku zadužen za poljoprivredu.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da su kupine u Valjevu do juče otkupljivane po 80 do 100 dinara za kilogram, a od jutros je cena u celoj zemlji odjednom pala na 35 dinara, pa postoji osnovana sumnja u monopolski dogovor otkupljivača.

"Cena kupina je pala preko noći, jer su se vlasnici hladnjača dogovorili da opljačkaju seljake koji me od jutros neprestano zovu i ne znaju u očaju šta da rade", rekao je Radović za Betu.

Radović je pozvao "nadležne državne institucije i predsednika države Aleksandra Vučića da se konačno uključi u rešavanje problema niske otkupne cene malina i kupina koja vlasnicima hladnjača omogućava astronomske zarade što se može videti po njihovom ličnom bogatstvu", rekao je Radović.

"Pozivam sve proizvodjače kupina koji me od jutros zovu iz svih krajeva Srbije i žale se da je cena naglo pala da sedam dana ne beru i prodaju kupine, a ako cena ne poraste blokiraćemo celu Srbiju ", rekao je Radović i dodao da je "to poslednja opomena državi koja ne reaguje".

On je rekao da su kupine prošle godine otkupljivane po ceni od 35 do 40 dinara po kilogramu, a izvezene su i prodate po 180 do 250 dinara, a da na lageru nije ostalo ništa.

citat ::

14.02.2020. Beta
Proizvođači malina i kupina:
Država da posreduje u dogovoru s otkupljivačima.
"Kilogram klasirane (rolend) smrznute maline košta 250 dinara, a 125 grama u maloprodaji košta od 1,3 do dva evra", rekao je Radović.

Dodao je da su proizvođači doneli odluku da zatraže pomoć države u posredovanju na sinoćnom Upravnom odboru tog udruženja i da će danas Vladi Srbije i Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo uputiti pismo sa takvim zahtevom.

Da li ova vest nekog čudi?
Da li i jedne godine ovi ljudi misle da nas ne dave'
ne navodim link, svi znate o čemu je reč!

Širom zapadne Srbije malinjaci su spremni za ovogodišnju sezonu. Od crvenog zlata živi hiljade srpskih porodica, a brojni su oni koji su odlučili svoju proizvodnju da unaprede biranjem različitih sorti, a žuta malina po svojim kvalifikacijama pokazala se mnogo bolja od obične.

Žuta malina, je remotantna sorta maline, srednje krupnih plodova i u nižim predelima Srbije na branje stiže oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Plodovi su pogodni za prodaju u svežem stanju na domaćem tržištu i može se koristiti za zamrzavanje. Ono što je čini različitom od ostalih sorti maline jeste nešto viša cena, a manji troškovi proizvodnje.

Ne znam da li ste primetili da je cena jagoda 450-500 dinara. Prve tresnje cene 600 dinara. Koliko li ce tek biti malina? U vocarskim krajevima trljaju ruke, a vecina ide u izvoz.
https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3171686-voce-i-povrce-trune-sirom-evrope-nema-ko-da-ga-bere

Danasnja cena tresnje u Ulm-u - Nemacka

Grad uništio 2.500 hektara prinosa, osigurano manje od pet odsto useva!

Na nadoknadu štete moći će da računaju samo oni poljoprivrednici sa polisom osiguranja. Međutim, poverenje voćara u državu nije zavidno, jer je svega od tri do pet odsto useva osigurano.

Niz je opravdanja koje poljoprivrednici navode kada govore zbog čega ne žele da plaćaju osiguranje. Neki su imali loše iskustvo sa osiguravajućim kućama, ali je činjenica da u našem agraru preovlađuju mala gazdinstva sa posedima do dva hektara.

Prosek osiguranih useva u EU iznosi 50 odsto.

I onda će opet da kukaju i traže pomoć države....

U Srbiji postoji 40.000 hektara zasada pod jagodastim voćem, ali su prinosi svega 5,5 tona po hektaru, što je na nivou nerazvijene proizvodnje, izjavio je savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Veljko Jovanović.

On je na vebinaru PIB projekta – "Holandske preporuke proizvodnji u sektoru jagodastog voća (i trešnje) u Srbiji", naveo da je prošle godine izvoz smrznutih malina imao vrednost 209 miliona evra, s prosečnom izvoznom cena oko 1,5 evro po kilogramu, što znači da bi bilo dobro izvoziti više prve klase.

"Imperativ je da se ova situacija promeni, da se radi na kvalitet maline koji tržište traži i prepoznaje što će se najpre desiti uvođenjem novih sorti", rekao je Jovanović.

Rešenje su kvalitetan sadni materijal, stroga kontrola i primena standarda, razvoj ugovornih odnosa, koordinacija proizvođača, otkupljivača i prerađivača, razvoj pravih zadruga, edukacija, nabrojao je on i naveo da je PKS organizovala seminare u regionima gde se gaji jagodasto voće.

Ambasador Holandije u Srbiji Žil Bešor Plug istakao je da je borovnica iz Srbije veoma tražena na holandskom tržištu i dodao da su velike šanse za saradnju dve zemlje u sektoru jagodastog voća.

"Imamo nove sorte, najnovije tehnologije, vešte poljoprivredne proizvođače i to nam daje mogućnost da se nadopunjujemo i sarađujemo", smatra ambasador.

Na vebinaru je predstavljen projekat PIB u koji je uključeno 12 holandskih kompanija koje će sarađivati sa srpskim proizvođačima.

Maline nema ko da bere – sezonci dolaze iz Albanije, čak i iz Mongolije
Rekordna otkupna cena malina dostigla je 430 dinara za kilogram, a pojedine sorte i više od 500 dinara. Na to je uticao pad prinosa, a nema dovoljno ni berača, pa sezonci dolaze iz dalekih zemalja Azije i Afrike.

I dok srpski turisti sve više upoznaju albansko primorje, iz te zemlje u ivanjički kraj prvi put stigli su berači malina. Miro Rajković iz Prilika ima u planu još jednu grupu stranih sezonaca.

I dok srpski turisti sve više upoznaju albansko primorje, iz te zemlje u ivanjički kraj prvi put stigli su berači malina. Miro Rajković iz Prilika ima u planu još jednu grupu stranih sezonaca.

"Imao sam dve grupe. Jednu iz Mongolije, koju sam tražio, a drugu iz Albanije. Međutim, u Mongoliji je sada problem s koronom, ne znam koliko će to trajati pošto je kod njih tek sada buknula zaraza. Ako budu mogli, doći će tek petnaestog, a ovi iz Albanije su došli", kaže Miro.

U ariljskom kraju očekivali su 40 berača iz Indije, međutim, zbog kovida, njihov dolazak je otkazan.

Visoka cena maline uticaće na rast površina pod ovim voćem, ali u Srbiji raste potreba za poljoprivredom, pa se planira dolazak jeftine radne snage iz Azije i Afrike.

"I već imaju firme koje uvoze radnu snagu i koje formiraju velike stambene blokove, naročito u Vojvodini, mada je korona to malo odložila", kaže Zoran Radovanović iz stručne grupa Ministarstva poljoprivrede za malinu.

"Mi smo za sve to uredili. Imamo Zakon o angažovanju sezonskih radnika, gde i stranac može uz prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova, nadležnoj Policijskoj upravi, da dobije pravo da radi tokom sezone i da bude potpuno osiguran i penzijski i zdravstveno i da ljudi budu sigurni, oni koji ga angažuju i oni koji rade", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivrednici bi, kažu, zbog jezika, mentaliteta, ishrane, radije sezonce iz Srbije ili regiona.

"Ali ako bude potrebe, moraćemo i mi da tražimo strance. Ako nema ko drugi da radi, onda će raditi oni", kaže Branko Đokić, poljoprivrednik iz Brezne.

Albance je u Prilike privukla dnevnica od trideset evra, uz smeštaj i ishranu do završetka berbe. I dok u Srbiji mnogi nezaposleni izbegavaju rad na poljima, iz dalekih delova sveta, zbog troškova puta, sezonci će u Srbiju dolaziti najkraće na šest meseci.

Izdaju se malinjaci – sami sebi budete gazda, a zaradu posle delite sa vlasnikom!


Berba malina širom zapadne Srbije već je počela, a jedan od najvećih problema za vlasnike parcela bilo je kako naći dobre radnike.

A kg maline cene oko 800,- din u otkupu i to kada cela Evropa brine o hlebu, ulju, mesu itd...!!!???
I baš će svi da hrle da kupe maline?
Ali zato će im opet biti kriva "država" i AV!!

https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/izdaju-se-malinjaci-sami-sebi-budete-gazda-a-zaradu-posle-delite-sa-vlasnikom-2171450

Sad suse ludačke cene otkupa icena na pijacama malina polako obija o glavu i hladnjičarima iproizvodjačima.

Cene otkupa su išle i do 1000 din, ali hladnjače sada tu robu ne mogu da prodaju nigde u svetu i tražili su reprogram kredita od NBS koja im je to odobrila, ali ni to nekima neće biti od pomoći.
Mnoge hladnjače duguju prozvodjačima i teško da će ispuniti svoje obaveze prema njima.

Na pijacama su nas "terorisali" cenama od 800 do 1100 din !!
A prošle godine je još cena bila oko 400-500din na pijaci!!

Ali ni kupci iz sveta nisu najivni, em što su proizvodjači mešali neke sorte (lošojeg kvaliteta) sa našim sortama, cena je i za Zapad bila previsoka, u odnosu na cene iz Čilea i Poljske...

Politika ::

Знатне количине малина ће остати у земљи. Велика је разлика између откупне цене која је била у сезони и тренутне тржишне...

Подсетимо, Народна банка Србије (НБС) усвојила је ову одлуку која важи за све који се баве откупом и складиштењем воћа. Уколико испуњавају прописане услове то подразумева могућност одлагања измиривања обавеза према банци по основу главнице најмање шест, а највише 12 месеци.

Постоје два разлога зашто је читав сектор доспео у проблеме. На првом месту је пад потрошње хране уопште па тако и малина. Потом и то што смо 2021. подигли откупне цене.

Оне су у прошлој сезони биле историјски рекордне, али је и криза која је наступила велика. У таквим околностима наши традиционални купци су се окренули другим, јефтиним добављачима.
Видећи да су цене добре и други су почели више да производеМале хладњаче, па чак и неке средње и велике имаће потешкоћа јер немају средстава за исплату, неки су и презадужени.

Добар део преузете робе није исплаћен и то је сада огроман проблем који ће се свакако одразити и на следећу сезону.