Ko će da pravi PARE od vetra?

Ne, to je druga sestra, čitaj ima na temi objašnjenje, ima ih 3 sestre

BEOGRAD - Premijer Aleksandar Vučić tvrdi da je sestra jednog aktuelnog ministra pokušala da reketira i njega i državu, što je bio jedan od razloga i negativne kampanje koja se vodila protiv njega tokom nedavnog boravka u SAD. Kako saznajemo, reč je o sestri ministarke za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički, koja je predstavnik za Srbiju američke kompanije za izgradnju vetroparkova „Kontinental vinds“.

Inače, Lidija Udovički zaposlena je u američkoj kompaniji za izgradnju vetroparkova „Kontinental vinds“. Nekoliko nezavisnih izvora kaže da ta kompanija već radi u regionu, ali da je, kada je pokušala da se probije na srpsko tržište, tražila da bude vlasnik prenosnog sistema „Elektromreže Srbije“, iako po zakonu to jedino može da bude država.

"Očigledno da su hteli da zaobiđu proceduru i da zaobilaznim putem dobiju mnogo više nego što je zakonski predviđeno, a na štetu države i građana"

Neko je nešto fabrikovao da bi napravio drugu vrstu afere. I jedno i drugo mora da se razjasni - ili je neko tražio pare ili nije. Ako je tražio, mora u zatvor, makar to bio ja.
Ili ako nije, onda zbog uznemiravanja javnosti mora da neko odgovara pred licem pravde - poručio je Vučić.

Momir ::

Neko je nešto fabrikovao da bi napravio drugu vrstu afere. I jedno i drugo mora da se razjasni - ili je neko tražio pare ili nije. Ako je tražio, mora u zatvor, makar to bio ja.
Ili ako nije, onda zbog uznemiravanja javnosti mora da neko odgovara pred licem pravde - poručio je Vučić.

BEOGRAD - Premijer Aleksandar Vučić tvrdi da je sestra jednog aktuelnog ministra pokušala da reketira i njega i državu,

Vucko je tvrdio da je bio pokusaj reketiranja, znaci da on mora u zatvor ako nema dokaza za to. Ako nije on kriv, onda sestra mora u zatvor, ali kako ce ako je sestra drzavljanin SAD-a ?

Znaci da ce Kori da naj....  

Ja ovu aferu vidim ovako :
Pajtic&DS plasira info o prisluskivanju i reketiranju, ali nece moci da dokaze.
Gde ima dima ima i vatre.  Stvarno je cudno da samo Srbija nema vetro parkove, a ima uslova za to (Vrsac i okolina). Znaci da neko godinama koci takve projekte.
Vucko je resio to da istera na cistac, jer je doziveo neprijatnost u SAD-u, pa ce sada to sve natrljati na nos Pajticu i zaraditi politicke poene, a ovoga razotkriti kao lazova.
Jos u SAD-u je on znao (cuo se sa Kori i Lidijom) da oni nemaju veze sa tim i znao je ko stoji iza svega toga, ali je potrebno medijski to ispratiti, podici sto vecu prasinu, da se narod zabavlja.
Zatim pusta Vulina i Dacica da podgrevaju temu sa Kori, pa kao u 4 oka pricaju, pa tek onda saznaje pravu istinu, pa se i Lidija ogradjuje od svega. 
Sada ce i tuzilastvo da nastupi i tako ce neko da naj... , a verovatno (daj Boze) Pajtic&co.

Kori nudi ostavku, Vucko ne prihvata, jer zna da nije kriva,  ali se dobija na vremenu.
Danima se ponavljaju neki rokovi o odlukama :  da li ce se ici na utakmicu, kada ce izbori, ...,
a mislim da to pomalo i nervira ovaj napaceni narod, barem onog ko razume ove igranke.

Barže sa vetrogeneratorima, koje će kompanija MK Fintel Wind koristiti za izgranju prvog vetroparka u Srbiji, prošle su kroz Beograd, a radi se o prvim vetrogenetarotima u Srbiji, visine 178 metara, najvišim u jugoistočnoj Evropi.

Oni su stigli u luku Apatin odakle će se transportovati do Kule, gde kompanija MK Fintel Wind gradi prvi vetropark u Srbiji, saopštila je ta kompanija.

Tri vetrogeneratora najvećeg svestskog proizvođača "Vestas" iz Danske, proizvodiće oko 27.000.000 Kwh zelene energije, što je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domaćinstava, navodi se.

Kompanija MK Fintel Wind uložila je oko 15 miliona evra u projekat izgradnje prvog vetroparka Kula, čime će se stvoriti uslovi za otvaranje oko 50 novih radnih mesta u Srbiji, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da su pripremni radovi za montažu vetrogeneratora završeni, a završetak radova očekuje se krajem 2015. godine, kada će vetrogeneratori biti priključeni na mrežu, a za pripremne radove angažovane su domaće kompanije i projektantske kuće.

Kompanija MK Fintel Wind, osnovana 2007. godine, jedna je od prvih kompanija u Srbiji koja se bavi proizvodnjom "zelene energije" pomoću vetroelektrana i solarnih panela, a trenutno je i najznačajniji investitor iz ove oblasti u Srbiji sa projektima snage 300 MW.

O AFERI: Mislim da je sve izmišljeno i da će Pajtić na kraju ispasti magarac!

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić svečano je u ataru Kule otvorio prvi vetropark u Srbiji, u čiju je izgradnju, italijansko-srpska kompanija MK Fintel vind uložila 15 miliona evra.

U prisustvu investitora i mnogobrojnih zvanica Antić je pustio u rad prvi vetropark koji se sastoji od tri vetrogeneratora tipa "Vestas" iz Danske, visine 178 metara, koji su ujedno i najviši u jugoistočnoj Evropi.

Ministar energetike je istakao da je ovo za našu zemlju važan dan jer je, kako je rekao, prvi vetropark "potvrda dobre politike Vlade Srbije i resornog ministartsva u oblasti enmergetike".

"To je snažna potvrda da će Srbija svojim podsticajnim merama omogućiti izgradnju većeg broja elektroenergetskih kapaciteta iz obnovljivih izvora", istakao je Antić.

Kole se već raširio na sve strane, red je da ima i jedan vetropark.

Mogli bi i penzioneri, sa povisicom, kad bi svi sakupili bila bi jedna vetrenjaca. 

Dobra ideja.

Kina "oduvala" EU, brojevi enormno veliki
Brisel -- Kina je pretekla EU i postala najveći region u svetu po proizvodnji energije vetra, zahvaljujući enormno velikom broju instaliranih vetroturbina prošle godine.

Nemačka ograničava donacije za proizvodnju struje iz alternativnih izvora.

Struja sve jeftinija na berzi a potrošaći i dalje plaćaju kroz donacije skupo struju.
Zato će donacije za alternativne izvore el. energije biti ograničene.

Vlada je prošlog meseca usvojila sve podzakonske akte za obnovljive izvore energije čime je ta oblast usklađena s evropskim standardima. Samo energija vetra doneće zemlji gotovo milijardu evra investicija. Investitori gradnju vetroparkova najavljuju krajem ove i 2017. godine.

Od prošlog novembra, kod Kule se već vrte tri vetroturbine italijansko-srpske kompanije "MK Fintel vind", a takva slika farmi vetroparkova u Srbiji biće već za dve-tri godine.

Vlada je za struju iz vetra odobrila kvotu od 500 megavata i time dala zeleno svetlo za gradnju pet vetroparkova: "Čibuk" kod Kovina, Kovačica, Alibunar, Plandište i vetropark u okolini Vršca.

"Nadamo se da ćemo do decembra zatvoriti ugovore sa bankama, onda ćemo potpisati ugovore sa izvođačima radova, firmama koje će raditi građevinske i elektrotehničke radove, graditi dalekovod i priključna postrojenja i da ćemo u martu početi sa velikim radovima na ovom vetroparku, koji je i najveći u Srbiji", ističe direktor "Kontinental vind Srbija" i predstavnik Srpskog udruženja za vetar Ana Brnabić.

Vetropark "Kovačica" nalazi se u Kovačici, ima 104,5 megavata. Ima građevinsku dozvolu i pripremljeni status povlašćenog proizvođača električne energije dobijen od Ministarstva energetike.

"Mi smo trenutno u postupku zatvaranja finansijske konstrukcije sa međunarodnim finansijskim istitucijama, gde očekujemo da se taj posao završi do kraja ove godine i da najkasnije do kraja ove godine ili početkom sledeće počnemo sa izgradnjom", navodi direktor projekta Vetropark "Kovačica" Miloš Colić.

Iz Vetroparka "Alibunar" ističu da je usvajanje uredbi od ogromnog značaja za nastavak projekta.

"Dozvole imamo već dve godine dok privremene statuse imamo više od godinu dana i usvajanje ovih uredbi je od ogromnog značaja za nas kao kompaniju da bismo nastavili razvoj projekta i konačno počeli izgradnju", ističe Danijela Isailović.

Oko milijardu evra investicija iz energije vetra dolaze iz američkog, izraelskog, belgijskog, ruskog, italijanskog, ali i domaćeg kapitala.

"Sada ćemo tek videti bum i za naše građevinske firme i za elektroenergetske firme, transportne firme, finansijski sektor. Fabrika za turbine u Subotici, 'Simensova' fabrika proizvodi za većinu turbine, tako da će veliki deo ove opreme biti proizveden u Subotici", ističe Ana Brnabić.

Za investicije u vetar nema direktnih subvencija, ali EPS je u obavezi da od investitora 12 godina otkupljuje struju po povlašćenim, takozvanim fidin tarifama. Nove kvote za zelene kilovate iz vetra očekuju se tek posle 2020. godine.

Vetropark La pikolina kompanije MK Fintel Vind u čiju je izgradnju uloženo oko 10 miliona evra, danas je pušten u rad u mestu Zagajica kod Vršca. Očekivana proizvodnja na godišnjem nivou je oko 20 gigavat sati, što je dovoljno energije za oko 5.500 domaćinstava.

La Pikolina je drugi vetropark kompanije MK Fintel Vind, a prvi u južnom Banatu. Čine ga dve vetrenjače ukupne snage 6,6 megavati, a na njihovom održavanju zapošljena su trojica radnika.

MK Fintel Vind je zajedničko preduzeće italijanske kompanije Fintel Energia Spa i MK Grupe i predstavlja najvećeg privatnog proizvođača električne energije u Srbiji.

Obnovljivi izvori su skupi i to će Srbija osetiti!!!

Obnovljivi izvori električne energije ne mogu biti alternativna klasičnoj proizvodnji, jer je tako proizvedena struja skupa, što će osetiti i potrošači u Srbiji.

To je na konferenciji „Ekonomist Svet u 2017.“ izjavio direktor sektora za strategiju u Elektroprivredi Srbije Aleksandar Jakovljević, dodajući da će glavni oslonac u proizvodnji struje u Srbiji i narednih godina biti ugalj i hidroelektrane.

„Država je napravila strategiju za povećanje proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, ali oni ne mogu da budu alternativa termoelektranama i uglju“, rekao je Jakovljević.

„Evropska unija je zbog borbe sa klimatskim promenama Trećim energetskim paketom predvidela da se 20 odsto električne energije proizvede iz obnovljivih izvora, ali to donosi nove probleme jer je skupa tako proizvedena struja“, rekao je Jakovljević i dodao da će to osetiti i potrošači u Srbiji.

Proizvođači električne energije u Danskoj, prema njegovim rečima, dobijaju nadoknadu koja je po kilovatu veća od cene struje, a u Srbiji je ona 0,093 dinara po kilovatu.

„Eksplozija“ broja elektrana na obnovljive izvore utiče na pad veleprodajnih cena struje zbog čega su smanjeni prihodi čak i velikih energetskih kompanija i otežane investicije. Sada su potrebni podsticaji za gradnju svih kapaciteta za proizvodnju struje i EU planira subvencije kako bi obezbedila sigurnost snabdevanja potrošača“, rekao je Jakovljević.

Prema njegovim rečima, Srbija narednih godina neće imati većih problema u stabilnom snabdevanju potrošača strujom. Jakovljević je najavio da će do 2025. godine investicije u taj sektor biti 4,5 milijardi evra.

Savetnik direktora Srbijagasa Dragiša Martinović istakao je da bi Srbija za dve nedelje trebalo da okonča pregovore sa Gaspromom o proširenju skladišta gasa u Banatskom dvoru.

„Centralna i južna Evropa će se za dve godine suočiti sa novim problemom, a to je da ističe ugovor Gasproma sa Ukrajinom o transportu gasa preko te zemlje. „Ukoliko se gas, za dve godine, ne bude transportovao preko Ukrajine, ni Mađarska neće imati dovoljno gasa za svoje potrebe“, rekao je Martinović.

On je dodao da su cene gasa u Srbiji niže od prosečnih na evropskim tržištima i da se u januaru naredne godine očekuje da bude 158 dolara za 1.000 kubnih metara, dok su prosečene na evroskim tržištima oko 180 dolara. „To je razlog zašto se u Srbiji ne pojavljuju nove kompanije koje bi ponudile jeftiniji gas nego što je sada“, rekao je Martinović.

Ko je Ana Brnabić?

Ana Brnabić je diplomirala u oblasti marketinga na Hull univerzitetu u Engleskoj. Izvršna je direktorka Peksim fondacije u poslednjih pet godina. Prema podacima Agencije za privredne registre, ona je i direktorka kompanije "Continental Wind Serbia", koja investira u vetropark u Kovinu u vrednosti od nekoliko stotina miliona evra. Pre nje na tom mestu se do 2013. nalazila sestra Kori Udovički - Lidija Zumle Udovički, čije je suprug Mark Krendal, suvlasnik američke centrale te američke firme. Brnabićeva je jedan od osnivača konsultantske firme "Development Consulting Group", a radila je i kao ekspert u USAID. Od 2007. bila je i savetnica direktora Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Brnabićeva nije odgovarala na poruke Danasa da li je tačno da je prihvatila tu funkciju.

UniCredit Banka Srbija i Electrawinds Mali WF d.o.o, domaća kompanija u stopostotnom vlasništvu belgijske kompanije Elicio NV, potpisali su ugovor o dugoročnom finansiranju u ukupnom iznosu od 9,8 miliona evra za razvoj, izgradnju i poslovanje vetroparka Malibunar. Izgradnja vetroparka je započeta u novembru 2016. godine. Nakon detaljne analize regulatornih, pravnih i tehničkih aspekata, kao i osiguranja, 31. avgusta je puštena prva tranša kredita u iznosu od 3,2 miliona evra.

UniCredit Banka Srbija je jedini kreditor na Projektu, a sredstva su obezbeđena iz kreditne linije Fonda „Green for Growth“ (GGF). Finansiranje je dopunjeno kratkoročnim finansiranjem PDV-a i Hedžing Sporazumom o zaštiti od drugih rizika.

Ukupna vrednost investicije u vetroelektranu Malibunar, u Južnom Banatu, iznosi oko 14 miliona evra. Vetropark će se sastojati odi 4 vetroturbine Senvion MM 100 ukupnog instaliranog kapaciteta od 8 megavata. Procenjuje se da će, nakon završetka izgradnje, Malibunar proizvoditi električnu energiju od 25 gigavat sati na godišnjem nivou i snabdevati oko 7.200 domaćinstava električnom energijom. Istovremeno, ovaj projekat će doprineti smanjenju emisije ugljen-dioksida od 15.800 tona godišnje.

Citat ::

Vetropark Malibunar, koji se sastoji od četiri turbine, ukupnog kapaciteta osam megavata, pušten je u rad.

Očekivana proizvodnja vetroelektrane je 25 GWh godišnje, što će biti dovoljno za snabdevanje 7.200 domaćinstava, čime će istovremeno emisija ugljen-dioksida biti smanjena za oko 16.000 tona godišnje.

Vrednost investicije, koju je kompanija Elicio uložila u vetropark, je 14 miliona evra. Početak probnog rada planiran je za novembar, a rad u punom kapacitetu početkom sledeće godine.

Uporedo s vetroparkom Malibunar, od 2010. se radi na izgradnji vetroparka Alibunar, koji će imati 21 turbinu sa ukupnim kapacitetom od 42 megavata, a vrednost inveticije je 80 miliona evra.

Пословно име: ELICIO
Матични број: 0552.775.977
Земља: Белгија
Тип: Члан
Удео: 100 %

Уписани новчани капитал
570.000 RSD