Stambeni kredit u svajcarcima?

Jel ima sada negde u ponudi kod banaka stambeni kredit u svajcarcima, nigde ne videh po ponudama da ih reklamiraju i da li se sa njima moze konkurisati za subvencionisanje kod drzave?

Cucla ::

Jel ima sada negde u ponudi kod banaka stambeni kredit u svajcarcima, nigde ne videh po ponudama da ih reklamiraju i da li se sa njima moze konkurisati za subvencionisanje kod drzave?

Sad nemaju u ponudi da bi zaštitili klijente mnogo je skočio SFR, to je objašnjenje bankara...

Stambeni krediti u CHF
Pre 4 godine ovo su bili najpovoljniji i najpopularniji stambeni krediti, a sada korisnici koji su se odlučili za ovu vrstu kredita blizu su bankrota, a mnogima je hipoteka odnela upravo stanove zbog kojih su i uzimali stambene kredite.

Kako je švajcarski franak sve više rastao, rasle su i kamatne stope na kredite, samim tim i rate. I dogodilo se da su u jednom trenutku bili povoljniji krediti u evrima nego u francima. Nezadovoljni korisnici su krivili banke, a banke kao odgovor na kritike pronašle su rešenje u tome da ukinu ove proizvode iz svoje ponude. I tako je došlo do situacije da je u avgustu 2009. godine samo 6 banaka odobravalo stambene kredite u švajcarskim francima, dok u ovom trenutku iste kredite odobrava samo jedna banka.

Dakle, rešen je problem mogućih budućih nezadovoljnih klijenata, ali šta sa onima koji već nekoliko godina otplaćuju ove kredite?

Ovde je važno napomenuti da je švajcarski franak za 4 godine porastao za čitavih 60% (31.03.2007. godine prodajni kurs je bio 50.6164, a 31.03.2011. 80.3205), što je zaista drastično, ukoliko se uporedi sa evrom koji je porastao za 28%.

I šta se sada dešava sa onima koji otplaćuju kredite u švajcarcima?

Njima se trenutno nudi mogućnost konverzije kredita u kredit indeksiran u evrima, država najavljuje uvođenje grejs perioda (počeka) u trajanju od 2 godine, banke u malim procentima snižavaju kamatnu stopu...

Ono što mnogi ne znaju jeste da je konverzija kredita u evre jednaka refinansiranju istog. Dakle, procedura za konverziju je skoro identična novom zahtevu za stambeni kredit, samim tim, dodatni troškovi su svakako neizbežni. Takođe, ostaje i jedan veliki problem - nestabilnost kursa evra i ponovno proživljavanje iste situacije kao sa frankom, što niko ne može da garantuje da se neće dogoditi, a većina banaka konverziju dozvoljava samo jednom u toku otplate kredita.

Banka koja je pretrpela najviše kritika je Piraeus banka, i ona više ne odobrava kredite u francima, a za one koji su već korisnici stambenih kredita u ovoj valuti nudi nekoliko opcija kao rešenje za probleme:

•Produženje perioda otplate do 30 godina, ukoliko prilikom dospeća poslednje rate klijent nema više 70 godina.

•Odobravanje 12 meseci grejs perioda, tokom kojeg se otplaćuje samo kamata i mali deo glavnice osnovnog duga.

•Kapitalizacija, odnosno prebacivanje prispelog, a neizmirenog duga, na osnovni dug (glavnicu).

Ništa od ovog neće rešiti problem u kojem se nalaze građani koji nemaju baš mnogo izbora. Iščekuju pomoć od države, a država je kao i u svemu i u ovom slučaju izuzetno usporena.

Samo tokom prošle godine i samo u Piraeus banci je aktivirano 20 hipoteka, a ukupno je odobreno 1000 kredita kod iste.

Boranija ::

Stambeni krediti u CHF
Pre 4 godine ovo su bili najpovoljniji i najpopularniji stambeni krediti,....

Lepo si sve ovo objanio, samo nisi rekao ono glavno. Zbog cega banke ne dau u Svajcarcima kredite. Odgovor je prost.
Bankama se ne isplati da daju u svajcarciima jer je Franak dosta jak i prilikom slabljenja franka banke bi tu izgubile. Takodje libor je jako nizak, tako da bi i tu bile banke na gubitku.
Dosta sam upoznat sa tim jer imam kredit u Svajcarcima. Kamata pre krize mi je bila 5.32%, promenljiva. Na svakih 3 meseca se menja. Zbog pada libora sada mi je trenutna kamata 2,72%,
Naq kursnoj tralici evro-franak nisam nista izgubio, cak sa smanjenjem libora ja sam u plusu.
Druga je prica sto je dinar devalvirao u odnosu na sve valute, tu smo svi u gubitku i oni koji su uzeli kredite u evrima i oni koji su uzeli u Svajcarcima.
Ipored devalvacije dinara jasam opet u dobitku i dobrom dobitku, jer saym nekretninu izdao i nplacujem kiriju u evrima. Da pokrijem mesecnu ratu kredita treba mi oko 70% kirije, tako da mi ostaje 30% za trosak i investiranje u novu nekretninu.

@Drag_Mlad

Srpski san > http://sr.wikipedia.org/wiki    

gogloee ::

@Drag_Mlad

Srpski san > http://sr.wikipedia.org/wiki/    

Moj savet decace je da malo citas autora Roberta Kiosakija, velikog maga za nekretnine. Bice ti mnogo jasnije. Da ne ispadas smesan u drustvu velikih ljudi. Mogu ja da ti pozajmim neku knjigy, nije nikakav problem.

Poznanik je uzeo isto kredit u CHF i rata kad je uzeo mu je bila 39k dinara,a u februaru ove godine skoro 60k dinara

Nego svi zaboravljamo najveceg pobornika zaduzivanja u CHF, istovremeno, najboljeg "mladog" pravnika u Srbiji koji je bio Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, i srecom na kratko, Ministar finansija u Vladi Kostunice dr Vojislava, cija je teza bila: pratio sam ja ta kretanja u poslednjih 5 godina, nije to uopste lose, stambeni krediti u CHF se veoma isplate...

@Lilihip
Taj je cuveni expert za monetarna kretanja.
Jednom prosao pored trezora...

Drag_Mlad ::

gogloee ::

@Drag_Mlad

Srpski san > http://sr.wikipedia.org/wik    

Moj savet decace je da malo citas autora Roberta Kiosakija, velikog maga za nekretnine. Bice ti mnogo jasnije. Da ne ispadas smesan u drustvu velikih ljudi. Mogu ja da ti pozajmim neku knjigy, nije nikakav problem.

1.   Sad tek videh, bio sam nesto u guzvi.
2.   Decace, imamo isto godina. =37
3.   Po forumskom stazu sam ipak nesto stariji.
4.   Nego, kazi na sta si tacno mislio?
5.   I ko su "Veliki Ljudi" ?

1000 PORODICA U SRBIJI JE UGROŽENO SKANDALOZNIM PONAŠANJEM KBC BANKE. Želeći da zloupotrebi neupućenost građana Srbije u bankarsko poslovanje, KBC Banka A.D pokušava da se u Srbiji ponaša suprotno poslovnoj praksi u Evropskoj Uniji i svojoj matičnoj Belgiji. KBC Banka je u proleće 2010. godine povećala kamatnu maržu na postojeće stambene kredite čak tri i po puta! Na ovaj način, KBC banka je prekršila uslove svoje promotivne ponude iz oktobra 2008. godine, grubo je obmanula građane, ponela se suprotno svakoj dobroj poslovnoj praksi i prekršila odredbe Zakona o obligacionim odnosima.

Mi smo grupa oštećenih klijenata KBC Banke, profesionalno se bavimo finansijama i upućeni smo u oblast bankarstva. S obzirom na naše profesionalno iskustvo, svesni smo da je retroaktivno povećanje kamatne marže od strane KBC Banke apsolutno neprihvatljivo i neosnovano, tako da ćemo zaštitu svojih elementarnih prava tražiti na sudu. Ovim putem želimo da pozovemo i ostale oštećene klijente KBC Banke da nam se jave na imejl kontakt@tuzba.info i da se pridruže našoj zajedničkoj tužbi protiv KBC Banke A.D.

Potpisivanjem ugovora o stambenom kreditu sa KBC bankom, mi, klijenti smo preuzeli na sebe pojedine rizike – poput rizika kretanja kursa švajcarskog franka ili rizika kretanja tržišne LIBOR kamatne stope. Rizike kretanja kursa švajcarskog franka, koji je apresirao 20% u protekle dve godine – već imamo prilike da osetimo na svojoj koži. Tako na primer, klijent koji je 2008. godine uzeo 100,000 evra kredita u švajcarskim francima, danas – i pored redovnih otplata u prethodne dve godine –duguje banci preko 120,000 evra. Ovde se radi o neizbežnom riziku uzimanja kredita u stranoj valuti – koji uvek snosi klijent. Međutim, neodgovorno rukovodstvo KBC banke pokušava da na leđa klijenata prebaci i trošak poslovnih rizika koje snosi banka – koje oni sami očigledno nisu bili u stanju da odgovarajuće procene u jesen 2008. godine kada su izašli na tržište sa promotivnom ponudom „Život je najlepši kada delimo ono što nas spaja“. Tako na primer, klijent koji je 2008. godine uzeo stambeni kredit od 100,000 evra na 30 godina može da očekuje da bi, po osnovu retroaktivnog povećanja kamatne marže sa 1 na 3.5% - mogao da plati 40,000 do 60,000 evra više u kamatama tokom trajanja stambenog kredita (tačan iznos će zavisiti od kretanja LIBOR-a i kursa švajcarskog franka u sledećih 30 godina).

Svojom jednostranom odlukom, rukovodstvo KBC banke je jasno prekršilo ne samo postulate dobre poslovne prakse, već i odredbe Zakona o obligacionim odnosima – koji nalaže da kamata mora biti jasno određena ili odrediva. Takodje, drastično dugoročno povećanje obaveza koje će prouzrokovati retroaktivno povećanje kamatne marže sa 1 na 3.5% - može se okarakterisati kao nezakonito zelenaško ponašanje. U skladu sa svim navedenim, rešeni smo da životne interese naših porodica zaštitimo u sudskom postupku. Nadamo se da ćete nam se pridruziti!

U Beogradu, 17. aprila 2011. godine.

http://tuzba.info/

Ima li neko kredit kod EFG Eurobanke?

Limited011 ::

1000 PORODICA U SRBIJI JE UGROŽENO SKANDALOZNIM PONAŠANJEM KBC BANKE.
...
U Beogradu, 17. aprila 2011. godine.

http://tuzba.info/

Švajcarac "nasukao" i stručnjake
...
Pojedine nesavesne banke su, kako bi pokrile svoje gubitke, pribegle retroaktivnom povećanju kamatnih marži na našim stambenim kreditima iznad iznosa definisanih ugovorom.

Ovakvo ponašanje je nezamislivo u EU i zbog toga sam, zajedno sa drugim klijentima, podneo tužbu protiv KBC banke kod koje sam uzeo stambeni kredit, jer je ta banka svojim klijentima jednostrano povećala kamatnu maržu čak tri i po puta.

U ovom kontekstu, jako je važno pomenuti nedavno usvojeni Zakon o zaštititi potrošača finansijskih usluga, koji zahteva da banke koje su jednostrano povećale kamatne marže moraju da ih smanje na nivo koji je definisan u samim ugovorima o stambenom kreditu”, kaže Altiparmakov.
...

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=08&dd=11&nav_id=531188

Imam kredit kod EFG Banke. Upravo podneo zahtev za grejs period od 6 meseci.Povecavali mi svoju marzu uvek za toliko da rata ostane 770 svajcaraca.Ali me nikad nisu pismeno obavestili o promeni svoje marze , u stilu ista ti je rata.NBS kaze da ne mogu tako ali nece da stane iza tih svojih reci pismeno ili na sudu.

Evo konacno je doslo do znacajnog pada CHF u odnosu na EUR, pao CHF skoro 5%, zahvaljujuci intervenciji Svajcarske vlade.

Evo malo radosti i za one sa zaduzenjima u francima ,franak danas pao skoro 10% u odnosu na euro,centralna banka SNB rekla da nece tolerisati trgovanje ispod 1.2 chf/eur

@ kruska
hvala na brzoj i tacnoj informaciji

KRUSKA ::

Evo malo radosti i za one sa zaduzenjima u francima ,franak danas pao skoro 10% u odnosu na euro,centralna banka SNB rekla da nece tolerisati trgovanje ispod 1.2 chf/eur

Možda imaju previše evra, to će biti raj za špekulante. Može to i skupo da ih košta.
Setite se Soroševe muljaže na GB funti!

Prvi talas pisama s pozivima za aneksiranje ugovora banke su slale u vezi s kreditima uzetim u švajcarskim francima. Međutim, i oko tih pisama postoji sumnja u dobre namere.

- Aneksi podrazumevaju reprogram koji znači novi profit bankama, a ne primenu zakona i podrazumevaju refinansiranje kredita u evrima. Ako klijent odbije ove anekse, banke šalju i poslednji adut - peti aneks, kojim maržu vraćaju na jedan odsto, koliko je i bila prilikom zaključenja ugovora, ali uvode promenljivu kamatnu stopu, koja se usklađuje s vrednošću libora. Ako su banke podizale marže a nisu zvale klijente da potpišu anekse, zašto to rade baš sada, kada se zna da je nakon 5. decembra sve usklađeno. Svako ko je neupućen rizikuje da pogorša svoju situaciju.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/181749/PREVARA-Ne-potpisujte-anekse-bankama

BuffetSon ::

Imam kredit kod EFG Banke. Upravo podneo zahtev za grejs period od 6 meseci.Povecavali mi svoju marzu uvek za toliko da rata ostane 770 svajcaraca.Ali me nikad nisu pismeno obavestili o promeni svoje marze , u stilu ista ti je rata.NBS kaze da ne mogu tako ali nece da stane iza tih svojih reci pismeno ili na sudu.

Imam stanbeni kredit kod iste banke u švajcarcima. Nedavno sam podneo zahtev za promenu hipoteke (sa roditeljske kuće na novoizgrađenu, sopstvenu kuću) i platio bančine procenitelje, koji su, uzgred tri puta skuplji od tržišne cene procene nekretnine. Bez ikakvog upozorenja ili usmenog objašnjenja, bez da je trepnuo, lihvar (čitaj krvoločni bankarski činovnik) iz ove banke uručio mi je na potpis Aneks ugovora u kojoj je kamatna stopa sa prvobitne od 2,2% (iz osnovnog Ugovora) na volšeban način povećana na čitavih 4,75% plus 3m LIBOR.

Ima li neko savet šta da radim u ovoj situaciji?
Da li mogu da ih tužim ili da prijavim NBS?
Ima li ikakvog efekta nešto takvo?

Ukoliko ste uzeli kredit u švajcarskim francima, a banke vam pošalju anekse ugovora, predloge za refinansiranje ili poboljšanje uslova otplate – ništa ne potpisujte, bar dok se ne konsultujete sa stručnjacima.
Dejan Gavrilović, predsednik Efektive, otkriva da su komercijalne banke, znajući da ih od 5. decembra čeka primena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, klijentima koji kredite otplaćuju u švajcarcima ponudili „spas“:

- Ti aneksi podrazumevaju reprogram koji znači novi profit bankama, a ne primenu zakona. Podrazumevaju refinansiranje kredita u evrima. Takođe, ako klijent odbije ove anekse, banke šalju i poslednji adut – peti aneks, kojim maržu vraćaju na jedan odsto, koliko je i bila prilikom zaključenja ugovora, ali uvode promenljivu kamatnu stopu, koja se usklađuje s vrednošću libora!

Gavrilović preporučuje građanima da sačekaju da banke postupe u skladu sa zakonom:
- Ako su banke podizale marže a nisu zvale klijente da potpišu anekse, zašto to rade baš sada, kada se zna da je nakon 5. decembra sve usklađeno. Svako ko je neupućen rizikuje da pogorša svoju situaciju.

Nestrpljivi@
Javi im se
http://efektiva.rs/

Citat iz prigovora upucenog NBS-u:
Свака уговорна обавеза којом се једној уговорној страни даје право да без сагласности друге стране мења садржину уговорне обавезе противна је Закону о облигационим односима, те је у складу са тим ништава, што су и судови небројено пута потврђивали у својим одлукама. Друго, чак и да је на то имала право (а по закону није), Банка никада ниједног клијента, па ни мене, није обавестила о променама своје пословне политике, што је њена законска обавеза, јер општи услови пословања обавезују другу уговорну страну
само ако је она о њима на примерен начин обавештена.

izvor

Koliko vidim dosta je ovakvih slučajeva. Čudi me da niko nije probao da tužio banku redovnom sudu.

Ili možda jeste ali se o tome ne piše mnogo.

Zahvaljujem se Teletraderu.

Zasto bih tuzio ranije? Sada cu prvo pisati reklamaciju banci jer me nikada nisu pismeno obavestili o promeni uslova. A trebali su. Time mi nije dato pravo da odustanem a po ugovoru tek posle toga smeju da promene kamatu.
Kad sam bio prepet dana u EFG banci sluzbenica koja radi kredite se grohotom smeje i kaze da su vec poceli da stizu prigovori korisnika i da ce sad vracati puuuno para na ime povecanih kamata u ranijem periodu.
I to kaze glasno , celafilijala to cuje , a smeje se grohotom. Kamata mi je 2.1%+LIBOR. A pare cu sigurno dobiti nazad.

Citat :

Banke su do prošle godine sve češće koristile usluge agencija za naplatu potraživanja kako bi naplatile dugovanja od svojih klijenata.

Zakonom o zaštiti finansijskih usluga bankama je od 5. decembra prošle godine onemogućeno da kredite građana prodaju specijalizovanim agencijama za uterivanje dugova.

Međutim, nezaštićeni su oni građani kojima su banke pre tog datuma već prodale dugove. Oni tvrde da se agencije služe prisilom, pretnjama, ucenama.

Građani se žale da ih agenti zovu telefonom, prete im, ucenjuju, šalju pismena obaveštenja u kojima ih opominju da moraju da plate mnogo veći iznos od onoga koji su dugovali banci, da će platiti još više ako odmah ne izmire dug, a idu i dotle da se o njima raspituju po komšiluku.

- Ono što je veoma bitno jeste činjenica da otkupac potraživanja, bez obzira na to o kome se radi, ne može menjati uslove potraživanja ukoliko bi takva izmena dovela dužnika u nepovoljniju poziciju u odnosu na uslove koji su predviđeni ugovorom koji je taj dužnik zaključio sa matičnom bankom - više puta su isticali u NBS.

Novi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisuje, da banke dugove koje ne mogu da naplate mogu da prodaju samo drugim bankama. Bankari će i dalje moći da angažuju treće lice da u njihovo ime naplate dug za proviziju od najčešće 1,5 odsto.

БЕОГРАД - Народна банка Србије (НБС) препоручила је данас банкама да својим клијентима који имају кредите у швајцарским францима, првенствено онима до износа у противвредности од 80.000 евра на дан одобравања, омогуће да те кредите у одређеном временском периоду отплаћују у ратама мањим у односу на првобитно уговорене.
Гувернер НБС Јованка Табаковић истакла је да би банке корисницима стамбених кредита у швајцарцима требало да омогуће отплату тако да рату обрачунавају по курсу на дан одобравања кредита кориговано за раст швајцарског франка у односу на евро, највише осам одсто.

Она је у изјави новинарима истакла да је препорука конципирана тако да највеће умањење имају корисници који су највише погођени кретањем курса.

http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/preporuka-nbs-bankama-za-kredite-u-svajcarcima_396800.html

Dalaj Lama ::

БЕОГРАД - Народна банка Србије (НБС) препоручила је данас банкама да својим клијентима који имају кредите у швајцарским францима, првенствено онима до износа у противвредности од 80.000 евра на дан одобравања, омогуће да те кредите у одређеном временском периоду отплаћују у ратама мањим у односу на првобитно уговорене.
Гувернер НБС Јованка Табаковић истакла је да би банке корисницима стамбених кредита у швајцарцима требало да омогуће отплату тако да рату обрачунавају по курсу на дан одобравања кредита кориговано за раст швајцарског франка у односу на евро, највише осам одсто.

Она је у изјави новинарима истакла да је препорука конципирана тако да највеће умањење имају корисници који су највише погођени кретањем курса.

[url=http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/preporuka-nbs-bankama-za-kredite-u-svajcarcima_396800.html

http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/preporuka-nbs-bankama-za-kredite-u-svajcarcima_396800.html[/quote[/url]]



Ovo je još jedna prevara banaka i NBS. Naša naivna i dušebrižna guvernerka ovim gestom je pokazala da je i ona potplaćena kao i svi njeni prethodnici, naravno od strane banaka. Preporuka koju su doneli je još jedna prevara jer kada se u formulu koju su dali ubace svi podaci i podvuče crta ispadne da je ovaj potez samo uvođenje neke vrste grejs perioda od tri godine. Za to vreme rate će biti nešto niže ali posle isteka perioda od tri godine rate se povećavaju, a to znači da će korisnici ovih kredita platiti još više nego da NBS nije doneo nikakvu preporuku.

Ovo je sramota za Jorgovanku Tabaković koja je svojevremeno, dok je bila u opoziciji, lično izjavljivala na prvom programu RTS-a, u emisiji kod Olivere Jovićević, da država mora da interveniše, kada su ovi krediti u pitanju, tako što će bankama uvesti kazne i naložiti im da kamate i odnos valuta CHF prema EUR vrate na početno stanje. Govorila je kako, tada aktuelna, vlast ne shvata položaj naroda i kako je narodu sve teže, a oni (političari) samo sede u svojim udobnim foteljama i baš ih briga za napaćeni narod.

Ovim potezom je pokazala kako se je briga prema svom narodu, koji ju je i birao da zastupa njegove interese, veoma rastegljiva i promenljiva kategorija.

Ovo je priča o Kosani. Tužila je banku i dobila 1.325 franaka

- Znala sam da sam u pravu i dočekala pravdu. Viši sud, uprkos žalbi KBC banke na presudu Prvog osnovnog suda, presudio je ponovo u moju korist. Banka mora da mi isplati kamatu koju je prisvojila povećanjem marže - kaže Kosana Rošulj iz Beograda.
Ona je prvi klijent u Srbiji kojem je drugostepeni sud potvrdio presudu prvostepenog. Tako su se i konačno stekli uslovi da nezakonito naplaćene kamate, klijenti, dobiju nazad, uz pripadajuću kamatu.

- Moja tužba je dokaz da banke ne mogu da krše načela obligacionog prava, a presuda suda je to i potvrdila - kaže za „Blic“ Kosana.

Novembra 2008. ona je od KBC banke uzela stambeni kredit od 89.955,87 franaka, na 203 meseca. U ugovoru je stajalo da je kamatna stopa promenljiva i da je čini šestomesečni Libor i marža od jedan odsto. Pisalo i da će banka dva puta godišnje usklađivati promenljiv deo stope, a u skladu sa kretanjem Libora.

- Za mene je sve bilo jasno, ali očito ne i za banku, koja je od septembra 2009. do decembra 2011. obračunavala maržu od 3,5 odsto - kaže naša sagovornica.
Iako je odmah odgovorila KBC banci na dopis i tražila primenu odredbi ugovora, usledio je odgovor - pravo banke je da menja kamatu sa aktima poslovne politike.

Banka jeste jača, ali je pravda najjača. Za taj period nezakonito povećane kamate, banci sam dala više 1.325 franaka! Sud je presudio da to moraju da vrate, kao i da snose trošak sudskog postupka od 57.800 dinara - ističe Kosana.

Viši sud u Negotinu potvrdio je presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu. U obrazloženju se kaže da je promenljiva kamata ugovorena kao takva, jer je jedan element Libor promeljiva veličina, a da je banka neosnovano obračunavala kamatu izmenom marže i tako neosnovano naplatila 1.325 franaka od klijenta.

Banke su tako otele građanima najmanje 30 miliona evra. Zbog toga ih je tužilo oko 500 klijenata.

500 građana tužilo banke: Klijentima oteli 30 miliona evra!
Bankari su neosnovano povećavali kamate na kredite, pogotovo na stambene u švajcarskim francima, piše "Blic".

Marko Vasić iz Beograda tužio je Pireus banku jer mu je povećala kamatu na kredit u švajcarcima sa 3,9 na 6,9 odsto.

"Kredit sam uzeo 2008. Banku sam tužio prošle godine, a potom i dobio pozitivno mišljenje suda Privredne komore u Beogradu. Osnov je bio očigledan, jer mi je rata povećana sa 350 na 550 evra. Banka me je oštetila za 485.000 dinara, a to je sa kamatom 800.000 dinara", kaže Vasić.

On dodaje da ga je banka oštetila i na kursnoj razlici. Kredit mu je isplatila po najnižem kupovnom kursu, dok je zahtevala otplatu po najvišem, prodajnom. Na svakom franku Vasić je, kaže, gubio po 10 dinara, što je mesečnu ratu povećavalo za 5.500 dinara.

Pireus banku tužio je i Dejan Jovanović iz Beograda. Postupak pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu je u toku, a osnov tužbe je rate sa 600 na 900 švajcarskih franaka.

"Klijenti su najviše podnosili tužbe zbog neopravdanog povećanja kamata u francima. Ovakvih kredita ima 20.000, a banke su po svakom neosnovano uzimale i do 2.000 evra. Tako su građanima otele bar 30 miliona evra", tvrdi Dejan Gavrilović, predsednik udruženja “Efektiva”.

Prva kolektivna tužba protiv tri banke zbog kredita u francima odnosi se na ceo bankarski sektor. Traži se prevođenje duga u zajmove u evrima, kako bi se iznos izjednačio sa onim koji je klijent i uzeo

OKO 22.000 porodica u Srbiji, koje otplaćuju stambene kredite u švajcarskim francima, mogle bi, bar delimično, da odahnu ako bi prva kolektivna tužba protiv banaka u Srbiji bila rešena u njihovu korist. Iako je kolektivnu tužbu, čije će se prvo ročište održati 16. juna u Trećem osnovnom sudu u Beogradu, podnelo Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva“, i to samo protiv tri banke, korist bi, u slučaju pozitivnog ishoda, trebalo da osete svi zaduženi u „švajcarcima“, i kod ostalih banaka u Srbiji.

- Udruženje „Efektiva“ podnelo je kolektivnu tužbu protiv Hipo Alpe-Adrija, Pireus i Eurobanke EFG zbog nedopuštenog ugovaranja valutne klauzule u švajcarskim francima i jednostranog menjanja kamata i kamatnih marži - kaže za „Novosti“ Dejan Gavrilović iz ovog udruženja. - „Efektiva“ je, kao organizacija potrošača, još u februaru 2013. godine podnela kolektivnu tužbu radi zaštite kolektivnih interesa. Ove tri banke smo odabrali jer su odobrile najviše kredita u francima, od 8.000 do 10.000 zajmova. U slučaju pozitivnog ishoda, svi ostali dužnici, moći će i od drugih banaka da traže da isprave nepravilnosti.

A „Efektiva“, prema njegovim rečima, u tužbi zahteva da se utvrdi da je indeksiranje kredita u švajcarskim francima nepoštena ugovorna odredba, jer klijenti otplaćuju i više nego što su se zadužili.

- Tražimo preimenovanje kredita u francima u kredite u evrima ili dinarske zajmove, kako bi se otplate izjednačile sa iznosom koji je klijent i uzeo na zajam. A, ne da se dešava da je neko podigao kredit od 50.000 evra u francima, i posle pet godina otplate ima još 60.000 evra glavnice duga - navodi Gavrilović.

Druga stavka u tužbi je da se utvrdi da su banke, koje su kamatne stope u otplati kredita podizale shodno „poslovnoj politici“, to činile nepropisno.

- U slučaju pozitivnog ishoda na sudu, svi zaduženi u švajcarskim francima moći će da traže obeštećenje od svojih banaka. To jedino neće važiti za one koji su već sa svojim bankama potpisali nove anekse ugovora, po preporuci „broj dva“ Narodne banke Srbije, koja se odnosi na neosnovanu promenu kamatnih stopa kod kredita u otplati. Oni su se, stavljanjem potpisa, odrekli mogućnosti da tuže banku po tom osnovu - ukazuje Gavrilović.

On kaže da su klijenti banaka preko „Efektive“ do sada pokrenuli oko 600 sudskih sporova protiv desetak banaka.

- Od toga smo dobili oko 30 prvostepenih presuda. Na Sudu časti, pri Privrednoj komori Beograda, imamo 18 pravosnažnih presuda - kaže Gavrilović.

Svaki treći odobreni stambeni kredit indeksiran je u švajcarskim francima (28,8 odsto), a ukupan iznos dugovanja građana u ovoj valuti iznosi oko milijardu "švajcaraca", pokazali su podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Ukupne pozajmice u ovoj valuti, koje uključuju sve kredite građanima i privredi, iznose oko 1,1 milijardu franaka.

To znači da je rata za svaki sedmi kredit u Srbiji (14,9 odsto) indeksiran u švajcarskim francima, za nekoliko dana, nakon odluke Centralne banke Švajcarske, veća za 15 odsto.

Centralna banka je najavila da će u narednom periodu o tome razgovarati sa predstavnicima banaka, Udruženjem banaka, kao i sa svim drugim organizacijama sa kojima "proceni da je neophodno dogovarati rešenje".

"Tek nakon tih sastanaka, mogle bi se razmatrati konkretne mere i aktivnosti u cilju eventualnog nalaženja modaliteta za prevazilaženje problema u otplati kredita", navodi NBS.

Premijer Hrvatske Zoran Milanović izjavio je danas da će Vlada uputiti Saboru izmene Zakona o potrošačkom kreditiranju kojima će u sledećih godinu dana fiksirati kurs švajcarske valute na 6,39 kuna, na teret finansijskih institucija.

"Radi se o desetinama hiljada porodica koje sada mogu mirno da idu na spavanje, više neće morati da gledaju non-stop na kursnu listu. To je moja državnička odluka", rekao je premijer na vanrednoj konferenciji za novinare posle sastanka sa predstavnicima Ministarstva finansija, Hrvatske narodne banke (HNB) i banaka.

Carić predlaže konverziju kredita u švajcarcima

Predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić predložio je danas da se krediti indeksirani u švajcarskim francima konvertuju u evre, kako bi se olakšalo njihovo otplaćivanje.

U blogu na sajtu te banke (blog.erstebank.rs), Carić je naveo bi kod te konverzije mogle da pomognu i banke i država, napominjući da je velika većina korisnika kredita u švajcarcima teško plaćala obaveze, a da su posle jačanja franka i de facto, po regulativi Narodne bake Srbije, postali platežno nesposobni.

"Njihovi krediti su prema evru dodatno porasli, primanja su mahom ostala ista ili su se smanjila, a vrednost kupljene nekretnine je najčešće pala", napisao je Carić. Kako je naveo, u Srbiji ima oko jedna milijarda, pre svega stambenih kredita, i zbog jačanja franka 100.000 ljudi pogodjeno.

Prema njegovim recima, kod konverzije kredita iz franka u evro, koju predlaže, pomoć banke može da bude da se cena konverzije prebaci na kraj otplatnog perioda i da se za toliko smanji rata (ostane ista kao na primer decembarska), ili da banke dodatno smanje kamatnu stopu na te nove kredite koji će sada biti u evrima. Država bi, naveo je Carić, mogla da pomogne poslovnim bankama da konverzija švajcaraca u kredite indeksirane u evrima evro bude što povoljnija i da eventualno pomogne bankama u subvenciji kamatne stope.

U uvodnom delu bloga predsednik Izvrskog odobra Erste banke je naveo tri opcije za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima, od kojih je jedna vraćanje nekretnine banci, druga nastavljanje otplate i treća konvertovanje kredita u evre.

citat ::

BLOKADA BANAKA Klijenti zbog švajcarca spremili gerilske akcije

Nezadovoljni građani koji imaju kredite u švajcarcima već su počeli da prave veštačke gužve u bankama, ali imaju i druge planove.

Od naredne nedelje direktorima banaka donosiće i prigovore napisane na ciglama, daskama, automobilskim haubama...

Nakon što su im banke i NBS jasno stavili do znanja da više ne žele da pregovaraju o rešenjima za stambene kredite u švajcarskim francima, Udruženje bankarskih klijenata “Efektiva” počelo je ozbiljno da radi na aktivnostima kojima će blokirati rad banaka.
Nezadovoljni klijenti banaka kojima su rate za kredite uvećane i po 80 odsto, već su počeli da pišu prigovore koje će u centrale banaka stizati na najkabastijem mogućem materijalu, a namera je i da u filijale banaka dolaze u grupama od preko 50 ljudi i tako opstruiraju rad.

- Banke su toliko bahate da smo osmislili mere kojima ćemo im parirati. Već od naredne nedelje u centrale ćemo organizovano donositi prigovore napisane na haubama od automobila, starim vratima, daskama za ve-ce šolje, šperpločama, najlonu od 10 kvadrata... Takve pošiljke banke po zakonu moraju da prime jer nije propisano da prigovor mora biti napisan samo na papiru. U suprotnom žalićemo se centralnoj banci koja ima pravo da banci, zbog odbijanja da primi prigovor, izrekne kaznu od 100.000 dinara - kaže za “Blic” predsednik Udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” Dejan Gavrilović.

Ovo postaje zabavno, obožavam ljude koji se bore za bilo šta...

Boranija ::

citat ::

BLOKADA BANAKA Klijenti zbog švajcarca spremili gerilske akcije

 

 Apsolutno podržavam. Ljudi treba da se bore za sebe i svoja prava dosta smo dozvoljavali da budemo ovce.

Konverzija u evro stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima, koju je za klijente Privredne banke Beograd odobrila Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik te banke, "predstavlja rezultat slobodne volje lica koja su ovlašćena da zastupaju interese banke", rečeno je u Narodnoj banci Srbije.

NBS objašnjava da ova aktivnost nije nametnuta ni zakonskim ni podzakonskim aktima, a da je njen cilj bilo unovčenje imovine stečajnog dužnika radi najpovoljnijeg namirenja stečajnih poverilaca. NBS dodaje da ovakav potez predstavlja dogovor između zastupnika Privredne banke u stečaju i osoba kojima je ta banka pre stečaja odobrila stambene kredite indeksirane u francima.

Udruženje bankarskih klijenata Efektiva saopštilo je da je Agencija za osiguranje depozita kao stečajni upravnik Privredne banke Beograd omogućila konverziju stambenih kredita u švajcarskim francima za sve dužnike PBB po paritetu koji je važio na dan isplate kredita.