Privreda UŽICA

Na molbu jednog forumaša da napišem kakvo je stanje u užičkoj privredi, otvorio sam ovu novu temu.
Nisam siguran da sam kompetentan da komentarišem stanje u kome se užička privreda nalazi, ali ću pokušati da Vam prenesem neka svoja zapažanja, pa ako nekome bude od pomoći ja ću biti vrlo zadovoljan
(pleasure is mine). Još ako ima neko iz užičkog kraja na forumu, da dopuni ili ispravi moja zapažanja, biću još zadovoljniji, sve u cilju što profitabilnijeg delovanja na berzi svih forumaša i smanjenja rizika ulaganja na najmanju moguću meru. Sve informacije koje budem napisao su autsajderske, ako budem posedovao insajderske informacije, to ću posebno naglasiti.


Za početak bih napisao nešto o "glavnim šerifima" (epitet koji ste vi smislili) u Užicu, a i šire.

To su bez premca braća Mićić, Vaso i Mića. Mada moram da naglasim da se oni uopšte ne ponašaju kao "šerifi"(bar ja to nisam primetio), sigurno je da su jedni od najbogatijih Užičana, ako ne i najbogatiji.
Što se tiče epiteta "šerif", ne mogu a da se ne setim jedne za mene komične situacije od pre 7-8 god.
Konferencija za štampu, a na konferenciji "Mlađani" ministar izjavljuje, ničim izazvan:
nije baš doslovan citat-
Ja stvarno ne znam kako se to događa, ali sam čuo da neka braća Mićić asfaltiraju puteve po celoj Srbiji.
To je bio prvi i poslednji put da sam ja čuo da ih je dotični ministar pomenuo, a nisam čuo da ih je ijedan drugi državni aparatčik ikad javno pomenuo, a kamoli prozvao za bilo šta.
To je samo anegdota, a moja zapažanja su:
Skoro 100% sam siguran da njihovo bogatstvo nema veze sa prljavim kapitalom (od kriminala tipa droga, ucena, šverc ili bilo šta slično).
Stariji brat, Vaso, je bio generalni direktor preduzeća Putevi- Užice do pre 20-tak godina i živeo u Užicu.
90-tih po otvaranju ruskog tržišta ugovara poslove po Rusiji i od tada živi na relaciji Moskva-BG. Putevi- Užice preko svojih ispostava u Rusiji, možda i u još nekim dražavama, dobijaju poslove i otvaraju gradilišta u Rusiji, nekim zemljama zapadne Evrope(Nemačka...) i u severnoj Africi(Libija...). Svojevremeno, mislim da su radili i u Iraku.
U poslednje vreme, prošle godine npr., čini mi se da Putevi-Užice, bar ovaj deo koji radi u Srbiji, ima problema sa likvidnošću, što je posledica nenaplaćenih potraživanja od Srbije(da ne kažem od Vlade Srbije, jer su to ustvari pare i dug svih nas, koji je neko napravio u naše ime). Sećate se prošlogodišnjeg štrajka radnika Planuma na obilaznici oko BG.
Iskreno se nadam da će osnivanje konzorcijuma za izgradnju autoputa, u kome su i Putevi-Užice, i početak izgradnje doneti pozitivne pomake za njih.
Od kada su Putevi-Užice ad. izneti u javnost, iliti privatizovani, mislim da je Vaso Mićić, većinski vlaasnik ili bar sa kontrolnim paketom akcija.
I još nešto. Pošto mu jedan sin(ne znam koliko ima dece) nije imao afiniteta prema gradnji(niskogradnji), tata mu je kupio HP Palisad-Zlatibor. Dete se zanima, ne znam sa kakvim uspehom.

Mlađi brat Mića, još uvek živi u Užicu i obavlja posao generalnog direktora Jedinstvo-Sevojno ad. već 20-tak godina. Preduzeće Jedinstvo se ne bavi asfaltiranjem puteva, tako da ona anegdota sa početka teksta deluje još smešnije. Preduzeće se bavi prvenstveno izgradnjom infrastrukture, vodovod, kanalizacija, gasovod i ostalo.
Trenutno rade, mada ove godine ne baš, gasovod za zapadnu Srbiju i dalje prema jugu. Što se tog posla tiče, zanimljiva situacija se dogodila prošle godine. Opština(sada već GRAD Užice i Jedinstvo formiraju preduzeće UŽICE Gas, gde Jedinstvo ima 70% vlasništva, Užice ostatak. Nisam siguran šta je imovina tog preduzeća, ali predpostavljam da grad nije imao para da isplati Jedinstvo za izvedene radove, pa su oformili preduzeće koje je vlasnik izvedene infrastrukture. Šta su posledice ovoga i šta se može dalje dešavati, zaključite sami.
Čuo sam da imaju trenutno i jedan veći posao u CG sa kojim nemaju problem naplate, kao u Srbiji.
Jedinstvo je u proteklih nekoliko godina kupilo i neke propale užičke firme, od kojih je sigurno najzanimljivija investicija, kupovina nekadašnjeg tekstilnog giganta FROTEX-a(Cveta Dabić), poznatog širom YU po peškirima.
Proizvodnja u fabrici je počela da stagnira tokom poslednjeg rata i načisto ugašena pre neku godinu, a po čaršijskim pričama Jedinstvo je platilo fabriku prodatim mašinama. Dobar posao, nema šta. A najveći kvalitet ove investicije je u tome što se fabrika nalazi tako reći u samom centru Užica. Tek promenom namene u građevinsko zemljište, što bi čini mi se, bio sasvim logičan sled događaja, može se očekivati extra profit.
I još nešto, preduzeće Jedinstvo-Sevojno, redovno isplaćuje dividendu akcionarima. Ove godine ona je iznosila 1000din/akciji. Trebalo bi da je Mića Mićić ostvario neto prihod preko 100milionadinara.

Sve u svemu, moram da Vam kažem, da su po mom mišljenju braća Mićić stekli svoj kapital na legalan način, sigurno koristeći sve pogodnosti koje im je ponudio sistem, celokupna situacija u našoj državi, tranzicija, privatizacija, prvobitna akomulacija kapitala. Moje mišljenje je da su ipak, pre svega braća MIćić izuzetno dobri i uspešni menadžeri i da bi se oni snašli bez obzira gde se zatekli. Opet anegdota: Kad je svojevremeno jedna strana novinarka pitala Tita šta bi bio i čime bi se bavio da nije to što jeste, Tito joj je odgovorio: Pa, bogca ti, verovatno bih bio uspešan glumac u Holivudu.

Toliko ovaj put.
Pozdrav

Super vrlo korisno.
Jel moze nesto o Valjaonici bakr?

A ti Pepsiman bi mogao nesto iz Zrenjanina da nam dojavis?

Vezano za Puteve Uzice i Vasu Micica, ne zelim da govorim da kapital nije stecen na legalan nacin, ali odlazak preko tih firmi u Rusiju je zivotno iskustvo koje nikome ne bih preporucio. Na samom ulasku u zemlju ostanes bez pasosa, a kad shvatis da plata kasni tri meseca onda je celokupna slika jasna...
Ako je to primer menadzera koji bi se snasli bilo gde, onda...

Jedan od poslova u Crnoj Gori je, koliko znam, obilaznica oko Bjelog Polja. Tu su upravo imali problema sa naplatom. Mozda je to do sada vec reseno ali tada Tarzan Milosevic nije imao para.
Molim neka neko napise naj novije vesti u vezi ovoga posla.

P.S. jedva cekam da se obilaznica napravi da vise ne dem kroz Bjelo Polje.

Super si Vlade !!

Još kad bi i drugi članovi, iz Valjeva (HUACHUMA) ili iz Kragujevca...Kraljeva, Niša...
dali takav pregled, gde bi nam bio kraj??

Vlade, a kako stoji stvar s GRADINA Užice??
Jel kupuje to M.Grujić? Jel se otvaraju Lily i Hleb i kifle prodavnice??

Huachuma, a ja jedva čekam da naprave put Obrenovac-Ub-Lajkovac
da što pre stignem do Bajine Bašte!!!
Naravno preko Valjeva, svratim malo i na Gradac kod mlinara, u blizini manastira Ćelije!
na pastrmku, kad nisam u žurbi...

.

Sneki,
Ko tebe više zanima, Gradina(akcije) ili taj M. Grujić ?

Nisam još uspeo da prikupim neke bitnije informacije, ali nešto se može zaključiti samo gledanjem.
Gradina je bila glavno trgovinsko preduzeće u Užicu sa ko zna koliko lokala i većina na najatraktivnijim lokacijama. Ali, kao i većina TP u Srbiji, duboko je pogođena hiperinflacijom početkom 90-tih i nikad nije uspela da se oporavi. Većina tih lokala je rasprodata, kako i pod kojim uslovima, po tržišnim cenama ili ne, po zakonu ili ne, po čijim odlukama...? Što reko' jedan moj kolega: 'tice bi ga znale.
Od ovog spiska lokala, koji si i ti postavila u svojoj temi o Gradini, ostale su zanimljive čini mi se samo tri zgrade:
- upravna zgrada sa magacinskim prostorom u Krčagovu
- super-market u Krčagovu(Krčagovo je industrijska zona u predgrađu) i
- stara robna kuća "Progres" u centru grada.
Od ostalih lokala, većina zvrji prazna, smenjuju se zakupci, s' vremena na vreme, pa opet zvrji prazno i tako u krug. A pravo da ti kažem, ja koji ceo život živim u Užicu, po onom popisu lokala po imenima bivših prodavnica, mnogih ne mogu da se setim gde se nalaze, a ne znam kako da ih uparim sa adresama. Ali to i nije toliko bitno.
Bitniji je izgleda taj tvoj Grujić.
Pre dve godine u super-marketu u Krčagovu otvoren je Lilly. Lep veliki lokal, sređen, doteran, pompezno najavljen i solidno posećen, ali u vrh glave prvi mesec dana. Užičani su prilično razmaženi, imamo jednu ulicu u gradu i sve mora da bude u njoj, a sve što je van te glavne ulice, kao i da ne postoji.
Podatak da je zakup lokala na glavnoj ulici oko 25e/m2, ima i skupljih, a samo ulicu dalje drastično pada na 5-10eura, možda najbolje govori o tome.
Elem, to otvaranje Lilly prodavnice se poklapa sa značajnim trgovanjem akcijama Gradine 13.05.2008.g kada je, ne znam ko, kupio 40.000 akcija po 415din. I u narednih dva meseca je trgovano, stalno sa većom potražnjom od ponude. Ili da ne prepisujem ovaj istorijat trgovanja, zato uostalom postoji tvoja(Sneki) tema o akcijama Gradine.
Lilly je tavorio godinu dana u Krčagovu dok Grujić nije uvideo da mora da se primakne Užičanima i krajem prošle godine premešta prodavnicu u sami centar, na Trg Partizana, u RK "Progres" (imam i fotografiju, ali ne znam da je ubacim). Mada ima konkurenciju u "dm"(ko je vlasnik "dm" parfimerija?) ipak mu je promet značajno povećan.
A tog "hleba i kifli" još nema u Užicu.
Sad moram da idem, imam druga posla.
Pozdrav za sve.

ps. Hvala za sve komentare i pohvale.

Ispravka:
Upravma zgrada sa magacinskim prostorom u Krčagovu nije više u vlasništvu Gradine. Bilo mi je malo sumnjivo što je nema u popisu imovine, ali nisam znao da je prodata, a ne znam ni kome. Od pre 2god. u jednom delu zgrade otvorena je prodavnica bele tehnike(valjda se zove Tehnomarket, ili tako nešto) , a jedan deo magacinskog prostora koristi lokalno tekstilno preduzeće Textil. Možda je neko od njih novi vlasnik?

Prodavnica Obnova:
http://www.belex.rs/data/2009/08/00022522.doc
U ovom dokumentu možete videti da je doneta odluka da se proda.
Verovatno banci Intesa, koja je iznajmila taj lokal pre nekoliko godina i još se uvek nalazi u njemu.

Izjave o planu poslovanja:
http://www.belex.rs/trgovanje/vesti/hartija/GRDN
Prihodi od zakupa lokala:
-prvo polugodište 2009.-6.800.000din
-drugo polugodište 2009.-9.000.000din
-prvo polugodište 2010.-3.000.000din
Priča se da za zakup sprata RK Progres(iznad prod. Lilly) Kinezi plaćaju 7.000e/mesečno.(moja procena od 400-500m2) (7000x100din=700.000dinx12meseci=9.600.000din/godišmje)
Samo jedan lokal????

Inače, od kako se primećuje prisustvo M.Grujića u Gradini, svi dugovi po računima JP i JKP su isplaćeni i sada se računi plaćaju redovno(ne pitajte me odakle mi ova informacija).

Pozdrav

Valjaonica bakra?
Ne znam šta bih napisao, ništa zanimljivo.
Možda prvo ono najaktuelnije: ako niste znali, Sevojno, fudbalski klub koji finansira VB(Valjaonica bakra) ušao u Prvu ligu. Bilo veliko slavlje, Drakulić sleteo helikopterom na stadion.
A firma, ne znam šta da kažem, po meni neka nejasna, nedefinisana situacija. Da citiram jednog radnika: Ima nas duplo manje, proizvodimo duplo više, a plata ista!
Ne znam tačne cifre, pa ne bih da nagađam, ali čini mi se da je stanje i lošije. Zaposlenih ima i manje od duplo(oko 900), proizvodnja je porasla više od duplo, a plate, kako kome, nekima manje, a uskom rukovodećem krugu enormno veće.
Pričalo se oko Nove godine da je Drakulić prodao akcije nekim Englezima, mada se to iz izveštaja o trgovanju na Berzi, ne vidi.
Sa strane kad se pogleda, VB deluje nekako umrtvljeno, bez neke naročite želje da se nešto promeni. Mnogo ozbiljnija mi se čini Valjaonica aluminijuma.
Kakva je strategija trenutnih vlasnika, da li je samo u pitanju aktuelni trenutak recesije u ovoj industrijskoj grani ili nešto treće, četvrto, ne znam.
Znam da nisam bio od naročite pomoći, ali ako se nešto promeni, javiću.
Pozdrav

05 01 2010]

Valjaonica bakra u Sevojnu - Godina rekorda usred krize

[ www.politika.co.yu ] - Valjaonica bakra u Sevojnu 2009. proizvela više nego ikad za poslednjih 20 godina. Glavna zamerka je što država nije prepoznala da je reprocelina bakra jedan od najvećih ekonomskih potencijala
Podmlađujemo fabriku: Dragan Subotić (Foto S. Jovičić)

Užice – Generalni direktor Valjaonice bakra Sevojno Dragan Subotić ima razloga za osmeh. Firma kojom rukovodi – a većinski vlasnik je kompanija „Ist point” Zorana Drakulića – jedna je od retkih u Srbiji koja ovu krizu stoički podnosi. I na nju odgovara rastom proizvodnje, većim izvozom, osvajanjem novih tržišta, dodatnim investiranjem, zapošljavanjem radnika.

Dok se drugi uglavnom ovih dana sabiraju koliko im je u godini za nama usled krize pala industrijska proizvodnja, u Valjaonici bakra uspeli su da proizvodnju podignu za pet odsto. Stigli su na oko 36.000 tona proizvedenih vučenih i valjanih proizvoda od bakra i legura, što je najbolji godišnji rezultat u poslednje dve decenije. Od toga u izvoz, ove godine vredan oko 50 miliona evra, otišlo je skoro 90 odsto proizvodnje.

– Imajući u vidu ukupno okruženje i probleme naših kupaca, pre svega onih u Zapadnoj Evropi, mislim da smo jedna od retkih firmi u metaloprerađivačkom kompleksu koja je ostvarila veću proizvodnju i od planirane i od ostvarenja iz prethodne godine. To nije rezultat do koga se došlo preko noći. Investiranje većinskog vlasnika „Ist pointa” od oko 25 miliona evra u proteklih šest godina, uz veće mogućnosti zajedničke prodaje, daje rezultate. Poboljšan je kvalitet i pouzdanosti naših proizvoda. Na drugoj strani, dobro smo iskoristili to što su dve konkurentske firme: „Šopenice” iz Poljske i „Čepel” iz Mađarske bankrotirale, pa je njihovo zatvaranje omogućilo da se probijemo do njihovih kupaca – objašnjava Dragan Subotić (54), dipl. ekonomista, koji je od 1980. godine u Valjaonici bakra, 14 poslednjih godina kao generalni direktor.

Po tradiciji, najveće izvozno tržište fabrike je Zapadna Evropa i tu je plasman povećan za petinu. Prodaja je popravljena i na Bliskom istoku (30 odsto), a na tržištu Rusije duplirana je u odnosu na prethodnu godinu. Tu se koriste prednosti državnog sporazuma sa Rusijom, a u narednoj godini očekuju ozbiljnu saradnju sa firmama iz Ukrajine i Belorusije.

– Investicioni ciklus, uprkos globalnoj krizi, nije zaustavljen. U godini za nama, „Ist point” je uložio u našu infrastrukturu, u započete poslove, u livnicu, valjaonicu, presaonicu i ekologiju oko tri miliona evra. Možda se najveća promena desila u oblasti zapošljavanja. Posle nekoliko socijalnih programa i smanjenja broja radnika, u 2009. smo zaposlili 60 novih radnika. Sada nas je 979. Među prvima u Srbiji uvodimo sistem kvaliteta ISO 9001-2008, sertifikat uskoro dobijamo od švajcarske sertifikacione kuće SGS. Mislim da je Valjaonica bakra preležala prve „dečje bolesti” tranzicionog perioda i da se kvalifikovala za utakmicu na zahtevnom svetskom tržištu, konkurentna je i zarađuje – sumira naš sagovornik.

Na pitanje, zašto su, uprkos takvim pomacima, zarade zaposlenih, naročito onih iz proizvodnje, i dalje skromne (neto prosek je 28.654 dinara), Subotić odgovara da bi ova firma po platama trebalo da bude iznad proseka privrede, ali...

– Nažalost, ne samo ova fabrika, nego i ceo Zlatiborski okrug, gde je znatno veći izvoz od uvoza, ima plate oko 15 odsto manje od proseka Srbije. To govori da aktivni izvoznici nisu miljenici kreatora ekonomske politike, ni u delu standarda, ni uslova. Više su stimulisani uvoznici i oni što isključivo rade za domaće tržište – ocenjuje Subotić.

Po proceni direktora Valjaonice, 2010. godina neće biti laka, mada je najgore prošlo. Planiraju povećanje proizvodnje i oko 10 do 15 miliona evra dodatnih ulaganja.

– Kad je reč o državi, najvažnije je da se vodi odgovorna politika, s tim što je pogubno da se konstatuje da je kriza prošla. Važno je da vlada i resorna ministarstva nastave sa politikom subvencionisanih kredita privredi i obezbeđenja obrtnog kapitala, kao što su to činili u 2009. godine. Potrebno je i dodatno stimulisanje izvoza. Kurs dinara je, po mom mišljenju, precenjen. Ovih dana se digla buka oko pada kursa za dva-tri odsto i to je očigledno progovorio uvoznički lobi, a niko ne pominje izvoznike koji su bili potpuno zaboravljeni. Konačno, naša glavna zamerka je što država nijednom nije prepoznala da je vertikalna reprocelina bakra jedan od najvećih ekonomskih potencijala Srbije, koji može da donese više od dve milijarde dolara godišnje. Jer da jeste, ne bi se godinama dešavala propast RTB „Bor”, stožera tog megaizvoznog projekta. Kao da je neko hteo da i mi u tom reprolancu pravimo veće troškove, uvozimo metal i „kvarimo” spoljnotrgovinski bilans zemlje – ističe Dragan Subotić.


Šest decenija postojanja Valjaonice bakra Sevojno
Izvor: Tanjug |
24. maj 2010. 17:24:06

UŽICE, 24. maja (Tanjug) - Valjaonica bakra Sevojno ulazi u sedmu deceniju svog postojanja sa elanom i željom da postane velika svetska kompanija, izjavio je danas generalni direktor te fabrike Dragan Subotić, na svečanosti povodom obeležavanja 60. godišnjice rada jednog od najupsešnijih privrednih kolektiva u užičkom kraju. Uz podsećanje na istorijat ove kompanije, koji su pratile teškoće i krize, posebno u vreme ekonomskih sankcija prema našoj zemlji, Subotić je naglasio da se ova fabrika, koja izvozi više od 90 odsto svoje proizvodnje, približava rekordnoj granici od 40.000 tona godišnje produkcije. "Stvarna stabilizacija naše fabrike počela je pre šest godina, kada smo, za razliku od nekih drugih preduzeća u Užicu i Srbiji, imali sreću da naš dugodišnji poslovni partner "Ist point", na čelu sa Zoranom Drakulićem, postane i naš većinski vlasnik", rekao je Subotić. Valjaonica bakra je, prema rečima njenog generalnog direktora, u proteklih šest godina podigla proizvodnju sa 16.000 na 36.000 tona godišnje, uz dvostruko manji broj zaposlenih, i uz investicije u opremu, tehnologiju i ekologiju vredne 26 miliona evra. Sve to se, dodao je on, dešavalo u restriktivnim ekonomskim uslovima, kada makroekonomska politika države nije išla na ruku velikim izvoznicima. "Nadamo se da je i država najzad shvatila da u centru svih antikriznih mera u sferi monterane, kreditne i poreske politike moraju bitri veliki neto izvoznici, jer će se, bez povećanja izvoza u Srbiji pojačati kriza", rekao je Subotić. On je naglasio da ova fabrika od države traži dve kapitalne stvari - garanciju za subvencionisano, dugoročno zaduživanje kod Fonda za razvoj radi zaokruživanja investicionog ciklusa, kao i rešavanje statusa RTB Bora. "Nelogično je i ekonomski nedopustivo da kompleks proizvodnje i prerade bakra može da bude naš najveći izvozni brend, a da naša država godinama ne može da reši status RTB Bora, pa se čak došlo u situaciju da mi trenutno bakar ne kupujemo u toj kompaniji", rekao je Subotić. Genaralni direktor Valjaonice bakra poželeo je da se projekat Slobodne zone Užice, što pre pretvori u konkretan poslovni poduhvat u kome bi najveću korist imale valjonice bakra i alumijuma u Sevojnu, kao i grad Užice, te da počne izgradnja dugo čekanog i priželjkivanog autoputa od Beograd prema užičkom regionu.

Sevojno, 06. jun - Cilj je ispunjen i Sevojno Point će se od naredne sezone takmičiti u Jelen super ligi. Kraj Valjaonice je savladana Sloga sa 4:1 i uz trijumf Teleoptika u Lazarevcu (igrači Kolubare napustili teren u 85. minutu kod rezultata 0:1) vrata najvišeg ranga su se otvorila. Istorijski uspeh Sevojničani su ostvarili u jubilarnoj godini, kada proslavljaju 60 godina od osnivanja. Uz Sevojno Point društvo našim najboljim timovima će praviti i Indjija, a u niži rang se sele Mladost iz Apatina, ČSK Pivara, niški Radnički i Sloga.

Impol Seval povećao proizvodnju
20. april 2010. | 09:16 | Izvor: Beta
Užice -- Valjaonica aluminijuma iz Sevojna Impol Seval je u prvom kvartalu ove godine imala rekordnu mesečnu proizvodnju hladno valjanih proizvoda od 3.771 tona.

To je za 19,9 odsto više od plana, a ukupna proizvodnja u Impol Sevalu u prva tri meseca 2010. veća je za 53,2 odsto nego u istom periodu prošle godine, i za 2,2 odsto je premašila plan", saopštila je ta kompanija.

"Na svetsko tržište smo u prvom kvartalu plasirali robe u vrednosti od 20,5 miliona evra, što je za 18,9 odsto više od plana, i to nam uliva nadu da ćemo ove godine ostvariti rekordan izvoz od blizu 100 miliona evra", direktor ove fabrike Ninko Tešić i dodao da je u 2009. Impol Seval na strano tržište plasirao oko 90 odsto svoje proizvodnje u vrednosti od 38,8 miliona evra.

Valjaonicu iz Sevojna kupio je na tenderu 2003. godine slovenački Impol za sedam miliona dolara i sada je jedan od najvećih srpskih izvoznika.

Za proteklih sedam godina, od kada je većinski vlasnik valjaonice postala slovenačka firma Impol iz Slovenske Bistrice u proizvodne pogone Sevala investirano je 37 miliona evra što je rezultiralo višestrukim povećanjem proizvodnje, produktivnosti rada i vrednosti izvoza.

Uz planirano povećanje proizvodnje i vrednosti izvoza u ovoj godini Seval počinje realizaciju novog investicionog plana, vrednog 13 miliona evra, od kojih će najveći deo biti utrošen u izgradnju linije za bojenje, najavio je Tešić.

"Impol Seval" - Investicije su motor razvoja

(Ninko Tešić)

Bili smo jedna od prvih fabrika u Srbiji koja je s jeseni 2008. godine osetila da dolazi recesija. Nismo čekali da nas kriza zatekne nespremne, osmislili smo program internih mera kako da je spremno dočekamo i prevaziđemo. Ispostavilo se da smo vukli prave poteze - kaže u intervjuu za "Blic" Ninko Tešić, generalni direktor Valjaonice aluminijuma "Impol Seval" iz Sevojna.

Dok velike domaće izvozno orijentisane firme još grcaju pod bremenom recesije, čekajući da krizu neko treći pobedi u njihovo ime, "Impol Seval" obara nove rekorde i osvaja tržišta. Martovska proizvodnja najveći je mesečni učinak u istoriji fabrike, u prvom kvartalu ove godine proizvedeno je 53,2% više nego u istom periodu 2009, menadžment već sada hrabro prognozira da će izvoz biti barem dva i po puta veći od prošlogodišnjeg.

"Impol Seval" je za nekoliko godina od gubitaša postao jedna od najuglednijih srpskih firmi, kako...

- Osnov uspeha je privatizacija preduzeća čiji je većinski vlasnik 2002. godine postalo "Impol" iz Slovenske Bistrice. Sreća je da nas je kupila kompanija iz iste branše koja poznaje problematiku proizvodnje i tržišta. Većinski vlasnici bili su svesni da bez velikih ulaganja nema opstanka, do sada su uložili preko 40 mil EUR u fabriku. Značajno je i to što Slovenci nisu dovodili njihove kadrove da upravljaju fabrikom, već su dali poverenje domaćem menadžmentu.

Zvaničnici Vlade rekoše da ste prva kompanija koja je konkretno savladala recesiju...

- Najpre, na vreme smo doneli interni program štednje. Štedeli smo na svemu osim na zaradama, koje tokom 2009. nisu rasle, ali se nisu ni smanjivale. Rekli smo, kriza je u celom svetu, ali mi ćemo da radimo da je prebrodimo. Svim zaposlenima predočeno je da, uprkos problemima koji su nailazili, otpuštanja neće biti i da je umanjenje plata tek krajnja mera kojoj ćemo pribeći. Ogroman broj zaposlenih, bilo da su radnici sa najnižom kvalifikacijom ili najstručniji kadrovi, prihvatio je preduzeće kao svoju kuću i iz tog jedinstva crpeli smo uspeh. I pored uticaja krize zadržali smo status firme koja sve obaveze prema državi, bankama, dobavljačima i zaposlenima izmiruje u roku.

Prvo tromesečje 2010. najavljuje uspešnu poslovnu godinu?

- Ukupna proizvodnja u periodu januar - mart iznosi 14.725 tona i za 53,2% veća je od učinka u istom periodu prošle godine. U tom kvartalu ostvaren je izvoz od 20,6 mil EUR, a poređenja radi, tokom cele prošle godine van granica zemlje prodali smo robe u vrednosti od 38,8 mil EUR. Prema proceni kretanja proizvodnje i prodajnih cena, treba očekivati da se u 2010. izvoz približi iznosu od 100 mil EUR. Na izvoz otpada 97% proizvodnje, najviše se proda u državama Evropske unije, mada smo prvi put, zahvaljujući sporazumu o bescarinskoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ozbiljne količine prodali u Rusiju i Belorusiju.

Za razliku od drugih, koji su otpuštali radnike i stopirali investicije, vi ste zapošljavali i ulagali...

- Prošle godine došlo je do znatnog prirodnog odliva radnika, ali je primljeno 35 novih, mladih kadrova. Istovremeno smo u nabavku nove i modernizaciju postojeće opreme uložili 2,72 mil EUR iz sopstvenih sredstava. I u 2010. "Impol Seval" će nastaviti da ulaganjem. Očekuje nas adaptacija dve livne baterije u Livnici jedan i zamena peći za topljenje, što će nas koštati 2,6 mil EUR. U ostale projekte uložićemo 1,5 mil EUR.

Na čelu ste firme koja godinama važi za vodećeg srpskog izvoznika...

- Mi nikada nismo očekivali da nam država nešto da ili nas oslobodi plaćanja zakonski propisanih obaveza, ali zato očekujemo stvaranje ambijenta u kome srpski izvoznici mogu da se bore sa svetskim kompanijama. A među njima su i tehnološki superiorni zapadnjaci i istočnjačke firme u ekspanziji. Kurs dinara mora da bude realan i da tokom godine ne oscilira mnogo. Treba pojednostaviti sve procedure na koje se troši mnogo vremena. Na tom polju nešto se pokušalo giljotinom propisa, ali se ispostavilo da se ta mera nije proslavila. Svestan sam da se mora usvojiti mnogo akata zbog ulaska u EU, ali se plašim da je puno komplikovanih zakona koje ne razumeju ni njihovi tvorci, a kamoli privrednici. Mnoga ministarstva moraju otvoriti vrata za tešnju saradnju bar dok zakoni ne zažive, baš zbog tih nejasnoća. Najlakše je usvojiti zakon, a onda poslati inspektore da naplaćuju kazne.

Prosek zarada 60.511 dinara

Posle prošlogodišnjeg zamrzavanja, od 1. januara ove godine plate zaposlenima u "Impol Sevalu", a njih je 718, povećane su za 10%. Radnici Valjaonice aluminijuma sada zarađuju u proseku 60.511 dinara bruto, odnosno 43.187 dinara neto, a kuriozitet je da u prosečnu zaradu ne ulaze plate menadžmenta.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 4.05.2010.)

Hvala Milice.
Otprilike da je to sto se moze procitati u ovim clancima, ono sto se moze videti i kada se malo osmotre sa strane ove dve Valjaonice.
Mada su u clancima direktori u saradnji sa novinarima, sigurno izneli podatke koji prikazuju lepsu stranu njihovih firmi. Npr,
-broj zaposlenih: 979+718=1697. Pre privatizacije ovaj broj je bio preko 5.000.
-plate: u VA prosek 43.187din. u VB nesto manji(licno mislim da je ovo malo naduvano). Nekada se u gradu pricalo o platama zaposlenih u Valjaonicama kao o zaljenim i nedostiznim ciframa. Sami radnici su se hvalili, a danas se sa setom secaju tih vremena. Svojevremeno je Uzice po proseku plata(a to su vukle Valjaonice) bio na drugom mestu u SFRJ, odmah iza Maribora.
Nisam hteo da zvucim kao neki matori komunista(niti sam komunista bio, a nisam ni toliko mator), ali ovo su podaci koji nesto govore. A sta?
GDE SU NASE PARE?
To je otprilike taj kapitalizam, za koji "smo" mislili(vecina, zato smo ga i izglasali na izborima 1990.) da nam je izlaz i da ce nam svima doneti boljitak.
DA LI SMO TAKO MISLILI?

Sta je sa SINTEROM i
pekarom Sreten Guduric.

@Vlade i ostali
Zna li se nešto o Sinteru?
Po prospektu rezultati loši u 2009. (NETO GUBITAK = 18.842.000 din).

Pravo da vam kažem, o SINTER-u ne znam ništa, niti znam nekoga da radi tamo, niti znam sa čim se oni bave. Oduvek mi je to preduueće bilo nekako strano, odnosno njihova proizvodnja.
SINTEROVANI PRAH; šta to uopšte znači?
A ne znam i zašto vas Sinter zanima, kad nema neke trgovine akcijama.
Vidim da je neko kupio 20% akcija 25.02.2010 ali cena se već neko vreme kreće od 80-100din i uvek ima ponude, a tražnje skoro nikad.

Što se tiče S.GUDURIĆ-a, to je bilo regionalno pekarsko preduzeće, a sad je još uvek gradsko, mada ne znam do kada. Ne pokazuju neke znake napredka, naprotiv. Ne znam kakva je sad vlasnička struktura, da li se promenila od privatizacije (vidim da je neko kupio 30% akcija 10.02.2010), kada ju je kupio 6-člani konzorcijum (koga su u gradu nazivali G48; 6x8 razreda osnovne škole). Možda razlog za stagnaciju Gradine leži u tome da 6 ljudi teško može da se dogovori o strategiji rada, sa našim naravima i našim shvatanjem preduzetništva.
To je što ja mogu da zaključim sa strane gledajući. Ostavljam sebi mogućnost da nisam u pravu, a i voleo bih da nisam.

ps. molio bih nekoga da me nauči kako se upload-uju slike u postove. Imam zanimljiv članak o Gradini, a ne mogu da ga prepisujem. I jedan o Impol-Seval-u.(ne postoje linkovi)

Možeš da nam ovde ostaviš link ako je tekst negde na netu,

a za slike probaj ovde:

http://tinypic.com/

ili ovde

http://www.fotorola.com/

I vidi dal taj Sinter uopšte radi??

Sinter je bio interesantan po tome
sto je postojala prica da ce Nemci ili Slovenci da
ga preuzmu ( videti strukturu). Navodno sa njima su ranije
imali uspesnu poslovnu saradnju. Ali koliko
su price do mene dosle, istina pre 5 ili 6 meseci,
to je potpuno neizvesno. Inace koliko sam
cuo sve firme iz sistema nekada velikog
Prvog Partizana, zuzev vojnog dela, su u
veoma teskoj poziciji. Tako da pricu o preuzimanju
uvek ili neko plasira ili nesto ima u tome.
Nisam uspeo da nadjem nekog ozbiljnog sa
pozdanom pricom.

Sreten Guduric je bilo jedino pekarsko preduzece u opstini sa
lancom sopstvenih prodavnica. Nisu nista od imovine prodavali.
Ali koliko sam cuo, ekipe koja vodi sada Sreten Guduric,
novo-peceni vlasnici koje je narod odlicno opsiao
konciznim i celovitim opsiom 6x8 skoloe, nisu dorasli sistemu,
pa ih sve vise ugrozavaju drugi pekari, tj. smanjuju im ucesce na
trzistu. Zaposleni su nezadovoljni jer su im vlasnici odmah po
kupovini znacajno smanjili plate, i prakticno su vlasnici firmu
odkupljivali ( kupvina na kredit od 6 godina)
po osnovu smanjenja plata zaposlenih. Jedan od sestorice je izasao.
Spekulisalo se pre oko godinu dana da je Delta zainteresovana
da kupi Sreten Guduric i da su bili neuspesni razgovori,
ali o tome nemam pouzdane informacije.
Inace akcije se tesko kupuju. I koliko se secam delili su, ne znam tacno
koliko cesto, jako dobru dividendu.
Po meni spada u one nelikvidne akcije, koje zasluzuju paznju,
pogotovu ako ih neko ozbiljniji preuzme.

@Vlade, @BBrroo
Hvala!

Otvorena bescarinska zona u Užicu
Autor/izvor: SEEbiz
SEVOJNO - Slobodna zona koja će kroz povlašćen poreski režim i druge olakšice investitorima povećati privredni razvoj ove oblasti, otvorena je danas u Sevojnu. Osnivači slobodne zone su sevojničke "Valjaonica bakra" i "Impol Seval" Valjaonica aluminijuma, Grad Užice i Vlada Srbije.

Vlade šta je ovo? Jel to stvarno ili...

Užice - Ambasadior NR Kine u Beogadu Vei Djinghua, koji je juče, na poziv Regionalne privredne komore Užice, boravio u tom gradu, saopštio je da je Kina zainteresovana za uvoz bakra i aluminijuma iz dveju valjaonica u Sevojnu, ali i poljoprivrednih proizvoda, prvenstveno borovnice.


On je, nakon posete valjaonicama u Sevojnu, razgovarao sa Jovanom Markovićem, užičkim gradonačelnikom, i privrednicima iz užičkog regioina, pojasnio da njegova poseta predstavlja prvi korak u uspostavljanju saradnje sa lokalnom samouopravom, ali i privredom užičkog regiona. Na pitanje da li je kineska kompanija Dong Feng odustala od strateškog partnerstva u pribojskom FAP-u, on je rekao da je „taj proces u toku i da postoje tehnički problemi, ali da kineska strana nije odustala od tog posla“.


.