REVIZORSKE KUĆE

Razmišljajući o Fimi i njenom poslovanju, shvatila sam da mi nemamo temu
Revizorske kuće.

Nezavisni revizor koji radio reviziju za kompletnu Fimu (FIMA INVEST”, Beograd; FIMA PROACTIVE", Beograd, ”FIMA SUTHESTERN EUROPE ACTIVIST" , Beograd) je FOCUS TEAM REVIZIJA doo.Ova revizorska kuća je radila reviziju finansijskih izveštaja izmedju ostalih i za Centroprom, Agenciju za privredne registre, Jugoremediju iz Zrenjanina, Dorćol Inženjering,...spisak je stvarno veliki.

A bavi se i Konsaltingom (procene, biznis planovi, strateški planovi) ma šta to značilo, za klijente kao što su:

”AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU Republike Srbije”,
”KOMISIJA ZA HARTIJE OD VREDNOSTI”, Beograd;
F.K.”CRVENA ZVEZDA”, Beograd;
“JUGOREMEDIJA”, Zrenjanin (ovo je baš zanimljivo jer se javlja u dvostrukoj ulozi i kao konsultant i kao Revizor!)
i brojni drugi klijenti......

kompletan spisak: http://www.focusteam.co.rs/index.php?showPage=5

Bravo Greta, odlična tema.
Interesantno je to sa revizorskim kućama i načinom njihovog rada. Pitanje je da li neko njih kontroliše i kakva je kaznena regulativa u slučajevima njihovog lošeg rada?
Kod Carnex-a se "iz aviona" vidi da se ne prikazuju realni podaci u vezi sa prihodima a da ne govorim o banalnoj stvari da Altaras ne poseduje akcije. Za mene taj revizor (BDO BC EXCEL iz Beograda) loše radi posao. Da li ga iko kontroliše?

izgleda mi da od revizorskih kuća ne treba mnogo da očekujemo, pogotovu u slučajevima revizije privatizacije, ili dokapitalizacije, evo kako to izgleda... :no:


Revizori u Srbiji imaju teškoće da procijene unos kapitala u firme

BEOGRAD, Generalni sekretar Komore ovlašćenih revizora Boško Vidaković izjavio je da je u praksi složeno tumačenje unosa kapitala u privatizovano preduzeće.
”To ne podrazumjeva strikno unos novca na račun, već to može biti i unos osnovnih sredstava i određenoj vrijednosti, a osnovna sredstva mogu da budu za različite stvari – za pokretanje proizvodnje ili ne.
Agencija za privatizaciju angažuje revizora da utvrdi činjenično stanje – da li je kupac unio ‘to nešto u preduzeće’, i ona ima pravo da se sa tim može složi ili ne”, objasnio je on u izjavi za Tanjug.
Prema njegovim riječima, dešava se u praksi da je kupac u firmu uložio više miliona evra preko obaveznog iznosa, zaposlio ljude, ostvaruje dobit, ali da po izvještaju revizora nije izvršio dokapitalizaciju i ispoštovao investicionu obavezu u skladu sa ugovorom.
”Primjera radi, ako je neko kupio telefonsku centralu, to jeste investicija, ali se sa tim Agencija ne mora složiti jer to nije direktno investicija u proizvodnju. Sa druge strane, kupac je nešto uložio.
Revizor može da konstatuje da je kupljena ta centrala, da traži na uvid fakturu i registruje da je izvršeno ulaganje u to preduzeće i to je sve”, kazao je Vidaković, povodom sve učestaljih osporavanja revizorskih izvještaja.
On je dodao da revizor ne tumači i ne odgovara za funkcionalnost investicije, on konstatuje knjigovodstveno da li je nešto ušlo u preduzeće.
”Može Agencija da procijeni da ta investicija nije adekvatna, ali ni jedno ni drugo tumačenje ne znači da će preduzeće uspješno da posluje”, istakao je Vidaković.
On je dodao da uvreženo mišljenje o slaboj kontroli revizorskih preduzeća nije na mjestu jer je značajno poboljšana kontrola njihovog rada u posljednjem periodu.
”Nadležnost nad radom revizorskih kuća ima Ministarstvo finansija, a nad ovlašćenim revizorima Komora. Revizori imaju licencu i ovlašćeni su da potpisuju izvještaje, a i neka revizorska preduzeća su članovi međunarodnih kuća pod čijim pokroviteljstvom oni ovde rade i oni ih dodatno kontrolisu”, naglasio je Vidaković.
Nezavisnost i stručnost su dva najvažnija preduslova za uspješno obavljanje poslova revizije u Srbiji, pa bi rješavanje problema dobre kontrole rada revizora na tržištu koga čini tridesetak revizorskih kuća u Srbiji trebalo da bude osnovni zadatak nadležnih, ali i Komore ovlašćenih revizora.
Trzište revizije u Srbiji čini tridesetak revizorskih kuća, ali se za velike privatizacije i revizije profitabilnih kompanija angažuju uglavnom jedna od četiri najveće strane revizorske kuće – “Prajs voterhaus kupers”, “KPMG”, “Diloit end tuš” i “Ernest i jang”.
Neke od ovih revizorskih kuća svetskog ugleda, nisu u prošlosti bile pošteđene prozivki o loše urađenim procjenama u procesu privatizacije.
Možda je najpoznatija ona kojoj je bila izložena revizorska kuća “Diloit i Tuš”, koja je u slučaju privatizacije turističke agencije “Putnik” procijenila da brod “Sirona” vrijedi 2,23 miliona evra, da bi kasnije ta procjena bila osporavana od malih akcionara, ali i od same Agencije za privatizaciju.
Kuća “Diloit i Tuš” bila je angažovana i da procijeni vrijednost NIS-a, pa je nakon objave da NIS vrijedi 2,2 milijarde evra, bilo dosta ‘komešanja’ u javnosti da li poslije tako utvrđene procjene treba prodavati naftnu kompaniju za 400 miliona evra.
U revizorskim izvještajima, kompanije koje obavljaju reviziju se često ograđuju, pa tako navode da su reviziju izvršile uvidom u dokumentaciju koju im je dostavilo samo preduzeće, ograđujući se na taj način od vjerodostojnosti podataka preuzetih iz poslovnih knjiga

http://www.capital.ba/revizori-u-srbiji-imaju-teskoce-da-procijene-unos-kapitala-u-firme/

Revizorska kuća KPMG je zbog ekonomske krize svoje poslovanje u 2009. godini fokusirala i na pružanje usluge restrukturiranja preduzeća i poslovnog savetovanja u toj oblasti, baš usled prezaduženosti privrede. Međutim, obim poslova te kompanije se nije smanjivao jer je KPMG imao zaključen niz ugovora sa domaćim klijentima.

“Godinu za nama obeležilo je otežano poslovanje, ali smo zadovoljni jer smo i u takvoj godini uspeli da održimo kvalitet usluge i pružimo prave savete najvećim kompanijama na domaćem tržištu. Na osnovu uvida u poslovanje značajnih privrednih subjekata verujemo da će poslovanje u 2010. godini biti stabilnije. Izlazak iz krize se nazire, a domaće tržište i potrošači bi uskoro mogli da osete dobrobiti od uspostavljanja bezviznog režima, kao i od primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU”, smatra Bulatović.

revizija u Srbiji ili ti sjaj i beda revizije ... A tek kako do posla u gore pomenutoj...eh za ove 4 godine od mog diplomiranja, roman bih mogla napisati na tu temu .....

Pozdrav Nevena, dobrodošla.

Može malo više detalja? Po tvom tonu, vidim da su iskustva prilično negativna.

Bolje Vas nasla ;)
Iskustvo mi je krajnje negativno i jedno veliko razočarenje, mada se ne predajem :) Ne znam koliko je za ovaj forum tema "zapošljavanje u r.k" ali ako nekom treba neki savet ili slično , vrlo rado ću ga podeliti :)

Imamo i temu sa zapošljavanjem, o svemu mi ovde pričamo

Nisam iz revizorske struke, ali me zanima. Može nešto konkretnije? Jesi aktivno tražila posao, bila na razgovorima...

Izgleda da moram ovde da napisem :)
Diplomirala sam ekonomiju još 2006, i još iste godine (kada je donet novi zakon o računovodstvu i reviziji) se odlučila revizija ili ništa :). Kako je vreme prolazilo i kako moje on line aplikacije u većini RK, kao i na career day-s (i slične prevare koje su samo marketing) nisu urodile plodom, a i u međuvremenu se par mojih kolega zaposlilo, počela sam da slažem kockice... eh trebalo je da prođe 2 godine da skapiram kako funkcioniše taj sistem.. Najviše mrzim ozlojađene ljude ali nažalost realnost je takva, ovde je bukvalno sve i svako preko veze. Kako u Big4 kompanijama tako i u manjim, lično mi je rečeno od strane vlasnika jedne manje. Glavna fora je da klijenti, direktori firmi kompanija koje podležu reviziji traže zaposlenje za svoju decu , rodjake, i sl. tako je to jedan zatvoren krug. Eh sad ako ste uporni kao ja (slannje mejlova nikako HR-u, već direktorima i partnerima sa molbom za volontiranje) eventualno će vas pozvati na testiranje, gde će biti još njih 10 , dece ovog ili onog i gde će vas sačekati kvazi testovi, gde ćete raditi asocijacije tipa "konjak, cezar, mali veliki čovek" i slično sve što nema veze sa strukom i tako...ako ste slučajno uporni i više puta pošaljete mejl s molbom za volontiranje, bićete pozvani na ribanje od strane HR, zbog drtskosti.... ali ne gubite nadu, već učite i radite na sebi, a možda se nešto i promeni ....a do tada najbolji poslovi ostaju za zatvoren krug

Revizorska kuća Dilojt, poznata po jakim vezama s srpskim političarima, prilikom procenjivanja vrednosti ustanovila je da jedna akcija Poštanske štedionice vredi koliko i 2,7 akcija Privredne banke u Pančevu

Privredna banka u poslovanju krši i dva propisa Narodne banke Srbije: izloženost deviznom riziku i izloženost jednom klijentu. Zahvaljujući tome ostvaruje i profit, ali samo kada dinar slabi u odnosu na evro. Prilikom procene vrednosti ove banke, Dilojt ne samo da je prešao preko ovih nepravilnosti, već je i pretpostavio da će dinar slabiti u narednih pet godina, pa na osnovu svega toga izveo računicu po kojoj je vrednost banke čak 25 miliona evra", kažu mali akcionari Poštanske štedionice.

S druge strane, vrednost Poštanske štedionice je potcenjena, i to tri puta. Iako banke na berzi vrede između 10 i 15 godišnjih zarada, Dilojt je Poštansku štedionicu procenio na samo četiri, odnosno na oko 64 miliona evra.

KO KONTROLIŠE RAD REVIZORA??

Zašto ovi kriminalci nisu u zatvoru??

Nije to prvi put da poznata revizorska kuca sa ugledom u svetu radi prevare u interesu nasih prevaranata.
Nije jos bilo clanka o tome kako je eminenti PWC uradio reviziju u Agrobanci na osnovu koje su prevareni akcionari uradili 3 dokapitalizacije te banke a onda je isplivao dug za koji je PWC rekao da je nebitan.
Potom je naravno vrednost akcije drasticno pala i svi koji su dali pare u dokapitalizaciji su izgubili svoj kapital. I sad kako privuci strane investitore na berzu kada se ovo ne kaznjava?

Nemoć komercijalne revizije
Iz Agrobanke je, ako je verovati dosadašnjim procenama, u nekoliko poslednjih godina „isparilo” 300 miliona evra. I to je jedan par rukavica s kojim će morati da se pozabave svi relevantni državni organi u ovoj zemlji. Ali u celoj toj priči, postoji drugi par rukavica, o kome se bar za sada ne govori mnogo, a koji se odnosi na činjenicu da je Agrobanka za sve te godine od renomiranih revizorskih kuća dobijala pozitivna mišljenja o valjanosti finansijskih izveštaja.

Nameće se pitanje svrsishodnosti takvih izveštaja. Čemu revizija, čemu troškovi, čemu puka forma, ako iza zavese caruju kriminal ili grube povrede poslovnih i finansijskih procedure.

Grubi statistički podaci ukazuju na to da su komercijalne revizije uglavnom sa najvećim procentom dale pozitivna mišljenja o valjanosti finansijskih izveštaja. U svega nekoliko procenata izraženo je negativno mišljenje.

Naravno, ovo je u koliziji sa opšte poznatim činjenicama da skoro nema preduzeća koje nije u nekom segmentu ili celini „štimovalo” finansijske rezultate. Činjenica da su revizorske kuće davale redovno pozitivna mišljenja, a da su se naknadno u relativno velikom broju slučajeva otkrivene nezakonite radnje, što je slučaj i Agrobanke, ukazuje na to da Zakonodavac nije suštinski rešio način funkcionisanja ovog zanimanja.
Zato slučaj Agrobanka treba da bude povod za hitne izmene Zakona o računovodstvu i reviziji, Zakona o instituciji državne revizije, kao i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje bi trebale da budu bastioni borbe protiv korupcije i svakog vida finansijskog kriminala.

Prof. dr Ljubiša Stanojević, profesor revizije i računovodstva na Visokoj školi modernog biznisa


Ceo tekst: http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Nemoc-komercijalne-revizije.lt.html

Спомињање KPMG, ревизора у афери „Агробанка“, којег ће, како су најавили, мали акционари тужити због неутралног извештаја о пословању „Агробанке“, било је повод Јасни Симоновић, фармацеуту и магистру медицинских наука, да подсети на њено ружно искуство са тим ревизором.

KPMG је радио на штету легалне фармацеутске индустрије у Србији, тврди она, и ставио се на страну „неправних ентитета страних представништава фармацеутских кућа“. Наиме, Станојевићева је морала да одустане од заступања светски познате белгијске компаније „Солвеј“ у Србији јер је KPMG то онемогућио тако што је у извештају написао „да регистрацију лекова и њихову обнову може да обавља представништво и да није неопходно основати предузеће нити ангажовати локалног заступника у земљи“. То мишљење које је тражио „Солвеј“ било је директно супротно закону.
- Закон је тада, а говоримо о 1998. години, прописао да свака страна фирма мора имати свог генералног заступника или правни ентитет да би се бавила фармацијом и прометом лековима. „Солвеј“ је имао са мојом фирмом „Фармест“ успешну и дугогодишњу сарадњу јер лекови нису били обухваћени санкцијама. Направили су основу за легалан бизнис овде. Када смо одлучили да направимо фирму „Солвеј ЛЦД“, први правни ентитет „Солвеја“ на Балкану у то време, то је значило да бисмо све ставили под кров тог заштићеног имена. То сам дочекала пуног срца и раширених руку уопште не размишљајући о уделу свог профита у томе, и коју ћу плату ја имати као њихов генерални директор. Од „Солвеја“ сам добила налог да осим свих релевантних папира, обезбедим и мишљење KPMG, који је рекао да у Југославији није потребно имати правни ентитет за бављење лековима и оно што се могло радити по закону препустио стихији и слободној вољи запосленика у представништвима страних фирми. Осујетили су формирање фирме „Солвеј ЛЦД Београд“ и даљу сарадњу моје фирме са „Солвејом“, јер је „Фармест“ одмах због несавесног рада почео спор пред Привредним судом. Спор који је трајао годинама и који од недавно не траје. Суд се сетио да након шест година од министарства здравља и министарства за економске односе са иностранством поново тражи мишљења и добио погрешна, која су била потпуно супротна онима која су већ била у судском спору и тај спор се завршио негативно по „Фармест“ – сећа се Симоновићева.
Неодговорена питања Верице Бараћ
Симоновићева је ствар представила Савету за борбу против корупције, јер је било очигледно да је неко „интервенисао“ да би уместо легалног „радио“ илегални промет лековима. Наиме, истовремено када је KPMG саветовао „Солвеју“ да не улази на наше тржиште лековима, појавили су се у продаји исти лекови али продавани преко „Хемофарма“, који је управо тада ушао у Србију. Лекови су били четири пута скупљи.
- Верица Бараћ се укључила негде од средине спора и послала неколико дописа на надлежне адресе, са којих ни до данас нису одговорили. Хтели смо да видимо шта је с тим. Мени су ових дана рекли да те дописе уопште немају заведене. Тако је одговорио и Високи савет судства, који по мени, нема апсолутно никакав кредибилитет и мислим да управо од тога треба почети при оздрављењу нашег правосуђа. Сада је, како су ми рекли, ствар у рукама генералног секретара у Влади Србије. Упоредо са Саветом за борбу против корупције, ја сам водила предмет за нелојалну конкуренцију и повреду жига који је „Фармест“ добио. Тај спор на Трговинском суду је „Фармест“ добио – испричала нам је Симоновићева.
Британцима се не може веровати
Њена искуства са KPMG су катастрофална. Према речима Симоновићеве, сви треба да знају да се Британцима не може веровати.

@Smile
Da li je samo moje nepoznavanje u pitanju, ili je gospodja Simonovic previdela da je sediste KPMG u Amstelveenu (deo Amsterdama)?

Da li je na kraju nekako kaznjen KPMG zbog afere Agrobanka?