BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
AutorPoruka
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/24/2010, 16:55

@Stojan Nenadovic ::
Mladene, sve što Vi kažete, ja prihvatam da ste u pravu, ali ja govorim nešto više od toga. Ja sam postavio formulu: korisnost - trošak = višak korisnosti. Višak korisnosti se predstavlja nekreditnim novcem i poklanja. Tako je to u ekonomiji. U prirodnim naukama to znači. Trošak je energija koja se ulaže. Korisnost je energija koja se dobija. Korisnost je veća od troška. Dobija se više energije nego što se troši. To radi Veljko Milković iz Novog Sada, a to protivreči zakonu o održanju energije. Korisnost je veća od troška i ponuda je veća od tražnje, a to protivreči teoriji koja je oblikovala Vaše mišljenje. Ja nisam senilan, odnosno napisao sam svoj rad pre četrdeset godina, napisao sam svojrad, dok još nisam bio senilan. Videćemo za dve godine šta će se sve desiti.
Vi ste rekli da ne cenite teoriju i da ste Vi praktičar. Ali i dobar rad u praksi mora da se zasniva na dobroj teoriji. Za mene usporenje brzine opticaja novca znači porast racionalnosti potrošnje i tako sam ja to naveo na početku svog rada. To je prvo odnosno primarno, a sve što Vi pričate može biti tačno ali ostaje sekundarno, i manje interesantno za mene. To ne može izmeniti moje primarne pretpostavke, koje treba da se potvrde ne samo u ekonomiji nego i u prirodnim nakama, i da otvore novu eru u istoriji čovečanstva.
Ne prihvatate vi ništa, već glumatate i idete linijom manjeg otpora. Terate me da trošim vreme na sto puta prežvakane stvari, a vidim da ne prestajete da me pominjete čak i na sopstvenoj temi. Šta vam je, da niste opsednuti?

Višak korisnosti se manifestuje kroz tržišnu cenu koja je veća od zbira troškova (celina vredi više nego prost zbir delova) što daje motiv kako proizvođačima da proizvode, tako i kupcima da kupuju određenu robu ili uslugu. Kupac je isto tako proizvođač ili pružalac usluge i od njega se očekuje da da nešto zauzvrat. Zato proizvođač i prihvata novac, jer mu donosi polaganje prava na tuđe stvorene vrednosti. Ove vrednosti mogu biti predmet slobodne razmene na tržištu, ali i ne moraju.

Pošto postoje i one delatnosti koje nisu tržišnog karaktera (ne dao bog da jesu), a bitni su za funkcionisanje jedne države i društva poput javnih službi, vojske, policije, prosvete, zdravstva i sl., jedan deo zarade (proizvedenih vrednosti) se preko budžetskih prihoda republike ili grada transferiše ovim službama i ustanovama. Oni za uzvrat leče, školuju, štite i pružaju druge usluge onima iz privatnog sektora.

Postoje naravno posebne kategorije stanovništva poput dece, starih i bolesnih i njima treba da se poklanja, ali to se takođe radi putem budžetskih prihoda, a ne poklanjanjem sveže emitovanog novca. Zašto su budžeti danas prazni i to ne samo u Srbiji? Zato što emisiju novca i kredita, kao i samu Vladu, defakto kontrolišu privatni "bankari" i paraziti koji državu tretiraju kao svoj privatni posed. Javnost o ovome nema pojma i sve loše pripisuje tajkunima, iako su i oni sitna boranija u odnosu privatne emitere novca.

Da u Srbiji postoje državne banke koje svoju dobit vraćaju u budžet (opticaj) i tako ga transferišu velikom broju korisnika, mi ovih problema ne bi imali. Takođe, svaka iole suverena država bi emitovala nekreditni (debt-free) novac potreban za izgradnju Koridora 10 i slične javne projekte, tako da bi novca bilo dovoljno i optimalno, uz punu zaposlenost i opšti rast standarda.
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/24/2010, 22:31

MladeneMB, tržišna cena deli višak korisnosti na profit koji pripada proizvođaču i potrošačku dobit, koja ostaje potrošaču. Zbir dohodaka odgovara ukupnoj korisnosti i mora biti najveća veličina. Zbir tržišnih cena je društveni proizvod, koji je srednja veličina, a zbir troškova je najmanja veličina. Znači ja imam tri različite veličine u sistemu društvenih računa. Ako je tako i kod Vas, onda među nama nema razlike. Ako Vi znate samo društveni proizvod i možda zbir troškova a ne znate da je zbir dohodaka veći od njih onda među nama postoji bitna razlika. Kod mene je zbir dohodaka jednak zbiru društvenog proizvoda i dobiti potrošača.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/25/2010, 01:36

@Stojan Nenadovic ::
MladeneMB, tržišna cena deli višak korisnosti na profit koji pripada proizvođaču i potrošačku dobit, koja ostaje potrošaču. Zbir dohodaka odgovara ukupnoj korisnosti i mora biti najveća veličina. Zbir tržišnih cena je društveni proizvod, koji je srednja veličina, a zbir troškova je najmanja veličina. Znači ja imam tri različite veličine u sistemu društvenih računa. Ako je tako i kod Vas, onda među nama nema razlike. Ako Vi znate samo društveni proizvod i možda zbir troškova a ne znate da je zbir dohodaka veći od njih onda među nama postoji bitna razlika. Kod mene je zbir dohodaka jednak zbiru društvenog proizvoda i dobiti potrošača.
Konačno smo se složili da se ne slažemo i imajte to u vidu ubuduće.

Potrošačku dobit ili korisnost mimo tržišne cene, ste vi jednostavno izmislili i doveli u vezu sa padom brzine opticaja novca i držite se toga kao pijan plota već 30 godina. Nije vam palo na pamet da bi mogli postojati neki drugi razlozi za smanjenje kupovne moći širokih slojeva, a ne tobožnja racionalnost potrošnje (većina ljudi ima tek toliko da preživi, a vi ih nazivate racionalnim potrošačima?!) Čak i da ima, poklanjanje novca onima koji već imaju para (jer ako su "racionalni", pa se ustežu od kupovine, oni svoje pare štekaju negde, zar ne), neće im narušiti tu hipotetičku racionalnost. Pošto već imaju novca, oni će i to što dobiju kao poklon radije uštedeti, zar nije tako?

Magična formula koja sve rešava je posebna priča i njenu primenu još nikom niste demonstrirali, čak ste mi svojevremeno u mejlu priznali da ne znate kako bi ste prikupili podatke za nju u realnom vremenu. Jer podaci za bruto domaći proizvod kasne i po 6-7 meseci i svode se na PROCENU, dakle nema egzaktnih podataka niti je to moguće dobiti. Samim tim ni brzina opticaja novca V nije poznata u datom trenutku, već se može odnositi samo na neko prošlo vreme. Jel to vama dopire do svesti ili ćete i dalje vikati - moja formula (za koju nemam podatke) rešava sve?

Sve to vi nesvesno priznajete kada kažete da sa količinom potrebnog novca treba eksperimentisati u praksi, pa čas dodati, a onda ako treba oduzeti dok ne naštimamo koliko tačno treba. To nema blage veze ni sa formulom, ni sa osnovnim postavkama teorije koju zastupate, a koja se svodi na to da su makroekonomija i naročito emisija novca egzaktne oblasti koje ne podležu improvizaciji.
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 427
Points : 1030
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/27/2010, 18:51

A jel može neki link koji bi potvrdio tu priču o Poljskoj???
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/27/2010, 21:06

Gospodine FatCat, ja sam na Guglu upisao non-performing loans in australia i izašla je tabela na kojoj je Australija sa 0,3 % takvih kredita, najbolja zemlja na svetu. Argentina sa preko 30% takvih kredita je najgora, na drugom mestu su Filipini sa preko 25%, slede Egioat sa ispod 25%, Poljska sa 18%, Rusija sa 15% i tako dalje. Ne znam da li ste na to mislili.
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 427
Points : 1030
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/27/2010, 21:16

:D
1. Ako kažem Poljska, onda, mislim: POLJSKA!! :P
2. Jel ti to tvrdiš da je "non-performing loans" = non credit Money ???
3. Kad kažem LINK - mislim LINK !!! alien
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/27/2010, 22:06

@FatCat ::
Jel ti to tvrdiš da je "non-performing loans" = non credit Money ???
Ako ih emituje državna banka za potrebe javnih preduzeća i projekte od nacionalnog značaja, naravno da jeste.
Prema zapadnjačkim merilima kineske državne banke su neprekidno u stanju bankrota već godinama, iako za to vreme kineska privreda puca od snage i beleži najveći rast na svetu, čak i u uslovima globalne ekonomske krize. Inflacija je redovno jednocifrena. Kako je to moguće? Pa moguće jer zapadni ekonomisti i analitičari ispranog mozga ne shvataju da državne banke nikada ne mogu bankrotirati, jer ih dotira Vlada emisijom svežeg novca, ali i sredstvima iz budžeta. Za uzvrat, one opslužuju preko 300.000 državnih firmi koliko ih ima u Kini. Jedini uslov je da se dobijene pare produktivno iskoriste, što se odnosi i na izgradnju infrastrukture.
The State-Owned Enterprises of China http://www.applet-magic.com/chinasoes.htm
THE "INSOLVENCY" OF STATE BANKS IN CHINA http://www.applet-magic.com/chinafin.htm
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 427
Points : 1030
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/28/2010, 08:47

Ko o čemu baba o uštipcima!!

Prvo da ti objasnim šta su non-performing loans:
...pri istoj količini uloženog novca povećava se udeo loših kredita (non-performing loans). Loši krediti predstavljaju mač sa dve oštice uperene i prema bankama i prema korisnicima kredita.

Evo i ja tebi da dam jednu tabelu:


Evo malo pročitaj nešto pa će ti se kasti:
Inside the credit boom: competition, segmentation and information evidence from the Serbian credit market
http://findarticles.com/p/articles/mi_hb6392/is_2_50/ai_n28571755/pg_2/?tag=content;col1

Nemoj da se brukaš više postavljajući te neke linkove na "šarene" sajtove koje pišu anonimne osobe,
ako ne znaš gde da tražiš relevantne tekstove - pitaj, uputiću te!

Pitao sam te za POLJSKU i još jednom: ZA POLJSKU !!! Ne za Kinu!

Pusti Kinu, to je zemlja koja ima još uvek neki polu-komunističko-diktatorsko-kontrolisano-tržišnu (?)privredu, a i očigledno je da ništa nisi ozbiljno o Kini čitao.
Znao bi da u Kini radnici na gradjevini rade za JEDAN DOLAR na dan, da nemaju socijalno, da im niko ne garantuju da neće sutra biti otpušteni, da ih sitni tajkuni (još gore nego ovde) varaju za plate (ne isplaćuju ih po 3-4 meseca, ako ih uopšte isplate... a na kineskom selu je mrtvilo, u kini je prošle godine bilo više od 20.000 štrajkova i pobuna, a nadam se i da znaš da nemaju slobodan pristup informacijama, i da im je veliki broj stranica na internetu blokiran.. jel to ta tvoja obečana zemlja?

Da se vratimo na ekonomiju:
Evo ti nekoliko linkova (nisu šareni i zana se ko ih je pisao):

How Has China's Economic Emergence Contributed to the Field of Economics?
http://www.palgrave-journals.com/ces/journal/v50/n2/full/ces200814a.html

Reforming China's SOEs: An Overview
http://www.palgrave-journals.com/ces/journal/v50/n3/full/ces200831a.html

I malo se uozbilji ako misliš da neko s tobom diskutuje!
U suprotnom ovo sve što ti i Stojan pišete liči na neki populistički predizborni govor LDP-a (ili G17+) ili na neku usrećiteljsku sektu koja "zna put" u raj...

I još nešto: da nisi i ti pravnik ko tvoj kolega Stojan?
Nazad na vrh Ići dole
pepsiman
VIP
VIP


Broj poruka : 1770
Godina : 62
Localisation : Melenci_Banja Rusanda
Points : 3424
Datum upisa : 05.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/28/2010, 10:49

E ovakvu raspravu pozdravljam. :D Svaka cast Fat Cat vidi se da si dobro potkovana sa ovom materijom. alien Samo nastavite u tom stilu sa paznjom vas pratimo.

P.S Samo da Stefan jos dovede Orisnog gde bi nam bio kraj. :bounce:
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 427
Points : 1030
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/28/2010, 13:32

Hvala Pepsi, valjda se još nekome dopalo...
i dok čekamo podatke vezane za Poljsku , da vidimo šta se to STVARNO desilo u Australiji???
Radi se o demokratskoj zemlji koja prihvata u potpunosti tržišnu ekonomiju.
Ovde je već pominjano kako je tamo vlada delila pare stanovništvu i kako
u Australiji skoro pa da se i ne oseća kriza, tj. Mladen i Stojan tvrde da u
Australiji nema krize. Da li je sve baš tako???

Australijska vlada je delila POMOĆ najugroženijoj kategoriji stanovništva - penzionerima i SAMO njima!!!
I kako lepo piše u objašnjenju UMESTO da im odobri REDOVNO povećanje penzija!!!

"Влада им ових дана исплаћује по 1.000 долара једнократне помоћи, уместо да им одобри редовни раст пензија који не могу да очекују све до половине идуће године.

У 2009, међутим, очекује се и да ће државни буџет бити у дефициту, а шта ће се онда још десити, тек остаје да се види."

http://www.rtv.rs/sr_ci/svet/kako-je-kriza-zakacila-australiju_98276.html
VEST JE BILA IZ DECEMBRA 2008!!!

E, sad da vidimo kako se Australijska ekonomija ponašala u 2009.??

"Današnji izveštaj vlade pokazuje da je bruto domaći proizvod (BDP) Australije - vrednost sve robe i usluga u zemlji - pao za pola proceneta u četvtom kvartalu u odnosu a treći, kada se podigao za 0,1 odsto.

Kompanije su smanjile proizvodnju dok potrošnja stanovništva stagnira, što je zbrisalo dobitke, kaže vlada.

Rezulat je daleko ispod predviđenog rasta od 0,2 odsto i prvi je pad BDP-a od 1991. godine, kada je uvođenje poreza na promet zakočilo potražnju.

BDP Australije za celu 2008. godinu porastao je za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu što teško pada zemlji čija je ekonomija rasla za po više od tri proceneta u proteklih 17 godina, i gde je bruto domaći proizvod po svakom stanovniku prošle godine bio 50.925 dolara."

(APRIL 2009 !!!) http://www.emportal.rs/vesti/svet/81027.html


Australija ponovo podigla kamatne stope! (mart 2009)
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=41650&sectionId=9


Australija ušla u recesiju! (april 2009)
http://www.capital.ba/australija-usla-u-recesiju/

Dakle, ništa nije pomoglo to "deljenje" pomoći penzionerima....
I :study:

Najopasnije su poluistine i poluobrazovani "eksperti"!!!
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/28/2010, 16:36

@FatCat ::
Prvo da ti objasnim šta su non-performing loans:
...pri istoj količini uloženog novca povećava se udeo loših kredita (non-performing loans). Loši krediti predstavljaju mač sa dve oštice uperene i prema bankama i prema korisnicima kredita.
Ne valja ti što stvari učiš napamet. Državne banke ne mogu nikada propasti, ako ih dotira domaća Vlada emisijom svežeg novca koji se produktivno koristi tako da pare imaju pokriće. Državne emisione banke su pre svega uslužne, a ne profitne ustanove, pogotovo kada se radi o državnim preduzećima kao njihovim klijentima i projektima od javnog značaja. Termin "non-performing loans" možda ima smisla na zapadu gde privatnici masovno krivotvore novac terajući ljude u dužničko ropstvo, dok je u sistemu državnog bankarstva tako nešto besmisleno govoriti.
@FatCat ::
Nemoj da se brukaš više postavljajući te neke linkove na "šarene" sajtove koje pišu anonimne osobe, ako ne znaš gde da tražiš relevantne tekstove - pitaj, uputiću te!
Da li je tekst "šaren" ili ne, stvarno nije bitno za diskusiju. Važna je sadržina koja ti je očigleno promakla, jer bi u suprotnom video da i jedni i drugi izvori podjednako kritikuju kinesku ekonomsku politiku i praksu! Ja sam ih samo naveo da pokažem koliko je zapadnim ekonomistima ispran mozak po tom pitanju.
@FatCat ::
Pitao sam te za POLJSKU i još jednom: ZA POLJSKU !!! Ne za Kinu!
Koga briga za Poljsku, ja je nisam ni pominjao. Jedno je sigurno, ta država nema monetarni suverenitet, što je praktično čini kolonijom internacionalnih bankara, o čemu svedoči oko 250 milijardi dolara spoljnog duga još u "predkrizno" vreme. Masa njihovih radnika je nakon prijema u EU otišla da radi na zapadu, ponajviše u UK, pa je to doprinelo da statistika zabeleži veliki "pad" stope nezaposlenosti. Međutim, nakon ove dizajnirane krize, stvari se vraćaju "u normalu": http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/19768/Nezaposlenost-u-Poljskoj-porasla-na-119-procenata
@FatCat ::
Pusti Kinu, to je zemlja koja ima još uvek neki polu-komunističko-diktatorsko-kontrolisano-tržišnu (?)privredu, a i očigledno je da ništa nisi ozbiljno o Kini čitao.
Znao bi da u Kini radnici na gradjevini rade za JEDAN DOLAR na dan, da nemaju socijalno, da im niko ne garantuju da neće sutra biti otpušteni, da ih sitni tajkuni (još gore nego ovde) varaju za plate (ne isplaćuju ih po 3-4 meseca, ako ih uopšte isplate... a na kineskom selu je mrtvilo, u kini je prošle godine bilo više od 20.000 štrajkova i pobuna, a nadam se i da znaš da nemaju slobodan pristup informacijama, i da im je veliki broj stranica na internetu blokiran.. jel to ta tvoja obečana zemlja?
Ako hvalim monetarnu politiku koja je više nego superiorna u odnosu na našu ili američku, ne znači da veličam i politički sistem. Ali obzirom da je Kina najveći proizvođač na svetu, najveći izvoznik, da ima najveće devizne rezerve, nisku inflaciju i sve veći životni standard stanovništva, glupo je reći da pustimo Kinu, umesto da vidimo šta nju to izdvaja od drugih. Bilo bi fer pomenuti da su troškovi života u Kini neuporedivo niži nego na zapadu http://www.networkesl.com/english/web/48_66.html
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/28/2010, 17:04

Gospodine FatCat, dođite na moju temu, ako hoćete da čujete moj odgovor.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/28/2010, 17:59

@FatCat ::
Australijska vlada je delila POMOĆ najugroženijoj kategoriji stanovništva - penzionerima i SAMO njima!!!I kako lepo piše u objašnjenju UMESTO da im odobri REDOVNO povećanje penzija!!!
Ti sigurno zamišljaš njihove penzionere kako preturaju po kontejnerima :D Pare nisu poklanjane samo penzionerima, već isto tako i porodicama koje imaju niska primanja (niska za njihove pojmove), ali i onima koji su kupovali kuću po prvi put. Već sam ostavljao izvore o tome, neću da se ponavljam.

Drugo, ja nisam nigde nisam rekao da u Australiji nema krize (to drugi tvrde), već sam samo argumentovao da Australija nije emitovala svež novac "iz ničega" i delila ga krajnjim potrošačima, nego da je u tu svrhu koristila budžetski suficit. U poređenju sa Srbijom ili SAD, Australija je definitivno demokratska zemlja sa visokim životnim standardom, sa 1/3 populacije kao akcionarima u tamošnjim bankama (zamisli tako nešto u Srbiji ili Americi), sa visokim porezima koje plaća bankarski (neproduktivni sektor ekonomije) i to ne može narušiti nikakav pad GDP-a od 0,1% i slične statističke igrarije. Ako ljudi koji tamo žive kažu da nema krize, onda to valjda ima veću težinu nego bilo šta drugo, jer dolazi iz prve ruke.
Nazad na vrh Ići dole
FatCat
Member
Member


Broj poruka : 427
Points : 1030
Datum upisa : 14.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/28/2010, 21:04

Ne bih Vas više zadržavao!
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   1/30/2010, 11:28

Šta sam ja razumela:

Mladen je otkrio toplu vodu - tj, da bankari i banke "vladaju" svetom i toliko je to za nj. bilo "šokantno" i neočekivano da se osetio "pozvanim" da o tom "svom" otkriču obavesti svetsku populaciju...
Shvatio je da već sada (ili u bližoj budućnosti) svi mi radimo (ili čemo raditi) za banke i "bankare", a da veliki broj vlada već sada radi za nj.
KASNO MLADENE !!!
Al, dobro... vidim da si mlad i ne čudi me da sad tek "otkrivaš" svet i kako on funkcioniše...

Sve ostalo su .... da ne kažem: gluposti!!

Evo na pr. Ko ti garantuje da će povećanje tražnje dovesti do veće proizvodnje?
To bi bilo racionalno, ali ljudi se ne ponašaju uvek "racionalno" - meni se nekako "javlja" da bi ako ja proizvodim nešto za šta se naglo povećala potražnja, ja jednostavno povećala cenu svog proizvoda i ne bih trepnula... baš me brige za sve drugo! alien
Da, ljudi su sebični i neracionalni...
Ko s tim ne računa i ne shvata da svaka osoba na svetu misli da je zaslužila bolje i više, taj očekuje previše... znaš (valjda) za ono: na svetu ima ljudi koji misle da su ružni, ali (skoro) da nema onih koji za sebe misle da su glupi!

Ili: probaj nekoga da ubediš da je bolje da radi 30 god. i da štedi za stan, pa tek onda da ga kupi - umesto da ODMAH uzme kredit (na 40 god. :lol: ) i kupi stan (novcem koji će tek da zaradi)!?

Kreirani (kreditni) novac nastao je jer se pokazalo da je moguće dati vrednost i nečemu sto u ovom momentu ne postoji ali gde postoji realna i merljiva šansa da će postojati za neko vreme.

Svest ljudi nije još na nivou onoga što je Karl Marks od njih očekivao, zato je komunizam utopija...


A sada da citiram svoju ljubimicu 8)
But Ms Blythe Masters, said that credit default swaps aren't what needs regulation. Rather, it's the people who use them who should be regulated.

U pravu je 100% !!!!

http://www.aikb.net/edukacija-f6/ko-je-kriv-za-krizu-t701.htm

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...


Poslednji izmenio Sneki dana 1/30/2010, 11:39, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/23/2010, 15:14

Beograd -- Vlada Srbije će na sednici u petak usvojiti program subvencionisanih dinarskih potrošačkih i gotovinskih kredita za građane.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da je cilj odobravanja novih dinarskih kredita povećanje kupovine moći građana, podsticanje domaće tražnje, brži privredni rast, jačanje domaće valute i podsticaj domaćoj proizvodnji.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=23&nav_id=419685

Valjda je to taj nekreditni novac? :)

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/23/2010, 15:42

@Sneki ::
Valjda je to taj nekreditni novac? :)
Ma naravno da jeste :roll:
Kada u naslovu vesti stoji subvencionisani KREDITI, to se "logično" čita kao nekreditni novac :lol:

Na stranu što se tu radi o subvencionisanim kreditima (dakle jednim delom iz poreza) i što će odlaziti u potrošnju, a kamate u džepove privatnih "bankara", a ja svo vreme pričam o emitovanju dinara u produktivne svrhe (i kredita i nekreditnog novca) od strane državnih banaka čija dobit odlazi u budžet, za tebe je to isto?! Ali šta se čudim kad sama kažeš da si "sebična i neracionalna". Da si drugačija, verovatno bi shvatila neke stvari.
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/23/2010, 17:30

Nekreditni novac je onaj novac koji u opticaj ulazi kao poklon čiji je trošak jednak nuli. On kupuje realne troškove i realne cene. Novac koji u opticaj ulazi kao kredit ulazi sa troškom koji je jednak dugu i odmah diže relane troškove i realne cene na nivo nominalnih troškova i nominalnih cena.
Nominalni trošak (cena) = realni trošak (cena) + dug.
Novac kao dug može kupiti samo dug, a realni trošak (cena) ostaje neprodat. Zato kreditnog novca nikad nema dovoljno, pa se uzima novi kredit koji u opticaj ulazi kao dug, i opet ga nema dovoljno, i tako u beskraj. Otud inflacija i kriza. Nekreditni novac kao poklon nema inflaciju. Zato je on realan novac. Realan novac je jednak recipročnoj vrednosti brzine opticaja novca. Što je brzina opticaja manja, realna količina novca je veća. Što je brzina opticaja veća, realna količina novca je manja.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/23/2010, 17:47

Gosn. Stojane, novac nije poklon. Te dve reči ne idu jedno uz drugo. Tamo gde nema razmene, nema ni potrebe za emitovanjem novca. Kad to shvatite, sve drugo će vam se posložiti u glavi.

Ako ljudima treba nešto da se poklanja kao rezultat tehnološkog progresa, to se onda radi vaučerima ili bonovima koji su za jednokratnu upotrebu odnosno skraćivanjem radnog vremena ili kombinacijom ta dva.
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/23/2010, 21:34

MladeneMB, ako novac nije poklon, on se onda dodaje na cene kao dug i nastaje problem koji se ne može rešiti. Kako Vi rešavate problem, ako tvrdite da je novac dug? Prihvatili ste nekreditni novac, pa ste onda rekli da može i nekreditni novac i kreditni novac. Da li sada kažete da može samo kreditni novac? Bio bih Vam zahvalan, ako mi konačno objasnite Vaš stav.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/25/2010, 23:04

Stojane, može li biti isto kada kredite iz ničega emituju privatnici i to stranci, pri čemu kamate idu u njihove džepove i druga situacija kada te iste kredite emituje državna banka koja svoju dobit transferiše u republički budžet svojim građanima?

Zar ne vidite da u prvom slučaju dinari izlaze iz opticaja, jer se njima po pravilu kupuju devize kod NBS koje potom odlaze u inostranstvo, te se ljudi posle toga moraju iznova i iznova zaduživati, a kada dinare emituju državne banke (u produktivne svrhe naravno), kamate ostaju u opticaju i to tako što se pare transferišu širokom krugu budžetskih korisnika, između ostalog i za penzije i dečije dodatke.

Na ovaj način zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni "krediti za likvidnost" koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.

Potreban je dakle i kreditni i nekreditni novac, zavisno da li se emituje privatnoj inicijativi ili za javne projekte i preduzeća od strateškog značaja kada normalno treba emitovati nekreditni novac, jer je besmisleno da država kao emiter novca samu sebe zadužuje i zbog toga što se tada unapred zna da će takvi projekti ili usluge imati društveno priznanje i vrednost. Krediti imaju smisla i moraju se primeniti samo kad je reč o privatnicima, jer tu proizvodnja novih vrednosti nije zagarantovana (nije zagarantovano da će društvo imati korist od njihove robe i usluga), ali se to očekuje, pa se novac daje na poverenje, tj. kao kredit. Isto tako, država kad se nađe u ulozi proizvođača ili organizatora proizvodnje, novostvorenu vrednost i korist od tih projekata uživa celo društvo, a kada privatnik proizvodi robu i usluge, novostvorena vrednost ide njemu. Zato privatnicima mora kredit, a država normalno emituje nekreditni novac.
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 11:12

MladenaMB, slažem se da država emituje nekreditni novac kao poklon. I to je novi novac. Ali kad se posle štedi i pozajmljuje iz tog novca koji je već u opticaju, tu samo novac prelazi iz ruke u ruku ali se ne menja njegova količina koja već postoji. Krediti mogu biti vrlo korisni, i dovesti do povećanja proizvodnje. Ali tu povećanu proizvodnju će realizovati država emisijom novog nekreditnog novca. Novac se stvara kad se poklanja. Nema stvarana novca bez poklanjanja novca. Novac se ne može stvarati davanjem kredita. Zato je stvaranje novca jedan pojam a kreditiranje drugi pojam. Te dve stvari treba odvojiti. Ako se novac stvara kao kredit, on unosi dodatne veštačke troškove u privredu i društvo i uzrokuje nemogućnost funkcionisanja tavog društva bez inflacije. "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja", rekao je Bosone.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 15:44

Ja nisam rekao da država emituje nekreditni novac kao poklon, već onda kada je obavljen neki posao ili izvršena usluga za njen račun, tj. za potrebe društva. Potpuno je besmisleno da Srbija uzima inostrane kredite za popravku mosta Gazela ili gradnju koridora 10, kada samo treba emitovati dinare i platiti naše firme koje bi na tom poslu bile angažovane. To jeste nekreditni novac, ali nije poklon, jer novac po svojoj prirodi nije poklon već sredstvo razmene bez obzira da li se u opticaj unosi kao dug ili ne.

Drugo, niste mi odgovorili na pitanje (komentar) iz prvog pasusa, a ono je bilo najvažnije, jer ukazuje na dve potpuno različite varijante emitovanja kredita! Jednu koju vrše privatnici za svoj račun i drugu kada to radi država u ime i za potrebe društva. Da li to po vama ima iste posledice na: zaduženost populacije, brzinu cirkulisanja novca, kupovnu moć, itd.
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 17:44

MladenMB, novac ulazi u opticaj kao poklon i tada ima trošak nula, što znači da ne menja ništa u cenama. Kao kredit, novac ulazi u opticaj kao trošak koji je jednak dugu, i tada menja cene, odnosno dodaje sebe kao trošak na realne troškove, koji više nisu realni, jer su uvećani za dug. Zato novac nije zlato, ni srebro, niti bilo koja roba, niti bilo kakav kredit. To su neki pojavni oblici novca u istoriji, ali su danas potpuno prevaziđeni. Verovatno ni Ti ne možeš da vidiš novac kao neku apstrakciju, nego ga vezuješ za nešto konkretno. Kredit koji daje država isto je tako dug kao i svaki kredit. Ako postoji opravdanje da država daje kredite, to znači da je bolje da država daje to kao poklon nego kao kredit. Novac je po definiciji poklon. Ako hoće da emituje novac država mora da daje to kao poklon, ako ne daje to kao poklon, onda to nije novac. To je onda kredit a kredit nije novac. Kredit je zajam a novac je poklon. Ako nije poklon, onda nije novac, nego nešto drugo.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 19:58

@Stojan Nenadovic ::
MladenMB, novac ulazi u opticaj kao poklon i tada ima trošak nula, što znači da ne menja ništa u cenama. Kao kredit, novac ulazi u opticaj kao trošak koji je jednak dugu, i tada menja cene, odnosno dodaje sebe kao trošak na realne troškove, koji više nisu realni, jer su uvećani za dug.
Ponovo mi niste odgovorili na pitanje za koje ja tvrdim da je ključno. Ako opet izbegnete odgovor, završili smo sa diskusijom.

Dakle, da li je ista situacija kada kredite iz ničega emituju privatnici za svoj račun i džep, sa onom gde te iste kredite emituje država i ubira kamatu za potrebe svojh građana? Da li to ima iste efekte i posledice na zaduženost privrede i stanovništva, brzinu cirkulisanja novca, kupovnu moć, prodaju iliti jednom rečju životni standard?
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 21:02

MladeneMB, naravno da je emitovanje kreditnog novca od strane privatnik bankara (a to su Fed i sve centralne banke, uključujući i našu Narodnu banku) potpuno neprihvatljivo i u tome se slažem sa Vama. Nisam pisao o tome, ne zato što sam izbegavao da kažem nešto o tome, nego sam to prihvatao kao očiglednu činenicu, pa sam možda zaboravljao da nešto kažem o tome, jer sam mislio da govorim nešto što je možda važnije od te činjenice o kojoj se svi slažemo. Ima neki Mike Montagne koji je stvorio Mathematically Perfected Economy, navodno bez inflacije, i promoviše to za čitav svet i svaku zemlju posebno, ali on zagovara kreditni novac. Ako zagovara kredite, ja kažem da je kredit dug, odnosno trošak. Da li Vi znate za njega, ali nije bitno, i Vi zagovarate kredite, pa mislim da ono što se odnosi na Vas, važi i za njega. Novac je poklon a kredit je dug. Kina je jedno vreme 50% novca emitovala kao poklon a 50% kao kredit. Ako je sve bilo super onda znači da je mogla emitovati 100% novca kao poklon. Ako nije, onda znači da krediti nisu bili pravi novac. Ja mislim da nisu. Naravno da će sve biti bolje nego što je sada, ali pravo rešenje je u mojoj formuli. Bitno je da smo bliži mojoj formuli i možemo samo biti bliži, a nikako da se udaljavamo od te formule, tako što povlačimo novac iz opticaja i stvaramo krizu kako je do sada uvek bilo.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 22:32

@Stojan Nenadovic ::
MladeneMB, naravno da je emitovanje kreditnog novca od strane privatnik bankara (a to su Fed i sve centralne banke, uključujući i našu Narodnu banku) potpuno neprihvatljivo i u tome se slažem sa Vama.
Kakve centralne banke, dementni čoveče, pa o čemu pričam svo vreme?! Glavninu novčane (kreditne) mase kreiraju poslovne banke u svojim knjigama (bankovnim računima)!!! Ili patiš od zaboravnosti (što nije retko u tim godinama) ili si običan provokator i parolaš.
@Stojan Nenadovic ::
Naravno da će sve biti bolje nego što je sada, ali pravo rešenje je u mojoj formuli. Bitno je da smo bliži mojoj formuli i možemo samo biti bliži, a nikako da se udaljavamo od te formule, tako što povlačimo novac iz opticaja i stvaramo krizu kako je do sada uvek bilo.
Mislim da ti je dosad 100 puta rečeno i dokazano da ta famozna formula ne funkcioniše, niti se za nju mogu obezbediti podaci, što ti nikad nisi ni pokušao pobiti, čak si u par navrata priznao da je tako, a onda od sutra sve po starom kao da se ništa nije desilo. I kad si predlagao praktična rešenja, ona su uvek bila odokativna, nikad po formuli što me naravno ne čudi. Ako to nije prevrtljivost i pokvarenost, onda ne znam šta jeste. U mojim očima spasilo bi te samo lekarsko uverenje sa dijagnozom staračka demencija.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 22:58

@Stojan Nenadovic & Mladen MB

Gospodo,
Molim vas da sacuvate pristojan ton vase diskusije. Siguran sam da se sve moze objasniti na primereniji nacin.

Takodje bih vas molio, posto pazljivo citam, da pokusate da rangirate banke u Srbiji, u regionu, u Evropi i u SAD po zavisnosti od centralnih banaka. Mislim da bi to bilo interesantno svima.
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 23:24

MladeneMB, ako treba da Ti spomenem poslovne banke, spomenuću ih. Pre trideset godina znao sam to o čemu pričaš i ne mislim da o tome treba stalno da pričam. Moja formula se potvrđuje svaki dan i ima podataka koji je potvrđuju a za koje si Ti rekao da se ne mogu pribaviti. Odokativno znači da ja na primer kažem da je k = 5%. Pri tome pogrešim za +1%, ili -1%. Ali iz moje formule nikako ne može izaći da treba povući 20% ili 30% novca iz opticaja, kako je urađeno kad je počela sadašnja kriza. Fridman je predlagao da se novac dodaje u opticaj po 2%, 5% ili 3%. Tako treba da se radi, svake godine. I da se taj novac poklanja. A Fridman je mislio da taj novac treba da se daje kao kredit. Ja sam rekao da taj novac treba da se poklanja. I to je sve.
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/26/2010, 23:46

Gospodine Pinto, ja mislim da ni jednom nisam upotrebio neku neodmerenu reč. Ne mislim da ni Mladen upotrebljava neke ružne reči. Nije pristojno što me naziva da sam izlapeo starac, a ja sve to što kažem, napisao sam pre trideset godina, i ne menjam ni jednu reč. A Mladen kad je to video pre 2-3 godine bio je zadivljen, ali kaže da je kasnije video koliko su drugi pametniji od mene i da zato mene više ne cene. Međutim, priznao je da je za nekreditni novac čuo prvo od mene. Malo poštovanja za mene, mogao bi da pokaže, ali meni nije to potrebno. Ako izađete na moj sajt, možete videti šta sam ja pisao pre trideset godina, u časopisu "Ekonomska politika". Mladen misli da je on otkrio prevaru bankara, posebno ovih iz poslovnik banaka, koje nisam pomenuo, pa me je optužio da sam senilan. To što on priča, i ja sam mu veoma zahvalan što upoznaje publiku sa tim stvarima, ali te stvari su pisale u udžbenicima iz kojih sam ja učio. I bilo je nekoliko profesora koji su zastupali nekreditni novac.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/27/2010, 01:24

Evo šta Stojan tvrdi na svom sajtu http://nekreditni-novac.smirkingwhale.com/?cat=33 (za koji kaže da stoji iza svake napisane reči):

Postoje dva osnovna kanala emisije kreditnog novca:
1. Kredit centralne banke državi. Ovaj kredit se vraća društvenim prihodima (porezi, doprinosi isl.).
2. Kredit centralne banke poslovnim bankama, koje ga dalje pozajmljuju preduzećima. Ovaj kredit preduzeća vraćaju prodajući svoje proizvode. :D

I šta kažeš, znao si da poslovne banke kreiraju novac iz ničega pre nego sam ti ja objasnio čitav proces? I još tvrdiš kako si o svemu tome čitao pre 30 godina, samo eto nisi hteo da alarmiraš ljude, već si radije gubio vreme na jalove teorije i formule?

Evo još malo koliko je Stojan "znao" sve to, gde mi u mejlu od 04.05.2009. odgovara: "1. Da privatne banke stvaraju kreditni novac, ako nisam znao, sada sam naučio i to nije sporno."

Pa ako si sad naučio, a to "sad" je maj mesec 2009, kako si to onda znao pre 30 godina? Kako te samo nije sramota, hm?

@Stojan Nenadovic ::
Moja formula se potvrđuje svaki dan i ima podataka koji je potvrđuju, a za koje si Ti rekao da se ne mogu pribaviti.
Ma gde su ti podaci, kako dolaziš do njih? Hoćeš li konačno reći ili ćeš i dalje nastaviti da obmanjuješ ljude? P.S. To da ne treba povući 30% novca iz opticaja je očito i bez bilo kakve formule, naročito neke umišljene.
Nazad na vrh Ići dole
Stojan Nenadovic
Still learning
Still learning


Broj poruka : 65
Points : 69
Datum upisa : 19.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/27/2010, 11:29

MladeneMB, 30% novca je povučeno jer je tako zahtevala postojeća teorija. Moja formula pokazuje da ponuda mora biti veća od tražnje. Ti si rekao da ja ne mogu znati kolika je ponuda a kolika tražnja, a sada svi mediji javljaju da je tražnja 30% manja od ponude, a to znači da je ponuda veća od tražnje. Ti si tvrdio da su ponuda i tražnja po definiciji jednake i da samo treba povećavati proizvodnju. Sada svi kažu da je ovo kriza izazvana nedostatkom tražnje, a ne hiperprodukcijom. Rekao sam i da nisam znao sad sam saznao od tebe. Rekao sam i da nisam znao a znao sam, pa mi to što sam saznao od tebe nije bilo prvo saznanje. Ja uvek kažem nešto da bi tebe pohvalio, a Ti to uzimaš kao dokaz da sam ja učio od tebe a ne Ti od mene. Ja sam otkrio tajnu novca a to je da je novac poklon. To Ti ne možeš da shvatiš a ni većina onih kojima se Ti diviš. Ja podržavam i Tebe i njih, jer znam da je Vaš pristup mnogo bolji od sadašnjeg, ali na kraju ostaje moj pristup kao jedino ispravan. Pravi novac je poklon. Kredit nije pravi novac.
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/27/2010, 14:03

Pitanje je zašto Srbija ne može da dobije svoju državnu razvojnu banku?

– Ako je neko spreman da položi depozit na štednju s kamatom od nula odsto onda je moguće da postoji banka koja će nuditi kredite sa interesom od dva do tri procenta. Svi bi hteli da novac oroče po kamati većoj od devet, a da zajam ne plate po većoj od sedam. U toj računici nešto ne štima – objašnjavao je guverner privrednicima zašto je tako nešto teško izvodljivo.
Odgovor Jelašića!

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Jelashic-otvorio-dushu-pred-kriticharima.lt.html

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/27/2010, 16:03

@Sneki,

Svaka, ali svaka reč koja izađe iz usta ovih opsenara je režirana predstava za javnost, smišljena i podmukla laž. Ja bih ga isekao na rezance da sam bio prisutan u tom studiu. Masama ne vladaš i ne prevodiš ih žedne preko vode tako što im govoriš istinu, već im plasiraš laži, nudiš obećanja, pozivaš se na njihovu nestručnost itd.

Evo šta o kreiranju novca kaže Vojin Bjelica, bankar i profesor na ekonomskom fakultetu, bivši predsednik monetarnog saveta NBS:

"Kreditna aktivnost banaka omogućuje da BANKA STVARA NOVAC na taj način što monetizuje svoju aktivu. Najčešći i najtipičniji slučaj KREIRANJA NOVCA je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata.“ I još dodaje: „Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“!

Dakle, BANKA SAMA KREIRA NOVAC i to knjiški ili bezgotovinski. Ne treba joj nikakva štednja! Da li se takav novac pušta u opticaj bezuslovno (debt-free) ili kao kredit, je drugo pitanje. Naravno da je privatnim "bankarima" u interesu da štancuju isključivo kredite, jer se kamate slivaju u njihove džepove, a ljudi prinuđeni da se iznova i iznova zadužuju. Od političara i ovakvih karikatura kao Jelašić nikakva vajda, ako se mi sami ne opametimo i solidarišemo.
Nazad na vrh Ići dole
Moksha
Just looking
Just looking


Broj poruka : 2
Points : 2
Datum upisa : 29.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/29/2010, 22:36

Po obrazovanju nisam ekonomista,tehničko sam lice,zato moja shvatanja novca nemaju tezinu stručnosti.
Po meni je novac prevashodno prirodni resurs i zato ga treba kontrolisati od strane stručnog tela koje treba da radi u interesu naroda.Banke mogu biti privatne,ali bi one mogle da kontrolišu,neki mali deo ukupnog drzavnog novca.
Nazad na vrh Ići dole
MladenMB
Still learning
Still learning


Broj poruka : 35
Points : 31
Datum upisa : 20.01.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/30/2010, 00:51

Što se mene tiče, potpuno ste ravnopravni u diskusiji ukoliko iza vaših reči stoje argumenti. Pozivanje na ekonomsku struku ovde ne igra nikakvu ulogu, jer su novac i bankarstvo misterija i za većinu ekonomista, makar bili doktori nauka. Kao što reče John Kenneth Galbrait: ""Izučavanje novca, više nego sve druge oblasti u ekonomiji, koristi kompleksnost ne da otkrije istinu, već da je zamaskira ili izbegne."

Zbog čega mislite da je novac prirodni resurs? Da li novac potiče iz prirode ili je njegovo postojanje rezultat zakona i prihvaćenosti u društvu? Nemam ništa protiv da postoje i privatne banke, ali da se zaista bave bankarstvom (prikupljanjem depozita i odobravanjem kredita), a nikako emisijom novca. Svaki pojedinac koji se dočepa takve moći i privilegije postaje nekrunisani kralj, car, predsednik, premijer, šta hoćete. Zato ovaj proces mora biti pod strogom javnom kontrolom, što danas u Srbiji i mnogih drugim zemljama sa defakto kolonijalnim statusom nije slučaj.
Nazad na vrh Ići dole
Moksha
Just looking
Just looking


Broj poruka : 2
Points : 2
Datum upisa : 29.03.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/30/2010, 20:02

Ključna stvar za razvoj ekonomije jedne države je u kontroli monetarnih tokova,zato bi to trebao biti primaran zadatak države.Ali,danas,svetom dominiraju privatne banke,koje su taj privilegovan položaj kontrole novca zauzele pre oko 300 godina.Da li je to moguće promeniti?Gotovo je neostvarivo izmeniti ovu uvreženu praksu,jer bankarska kasta čvrsto drži svoje pozicije moći kontrolišući medije,školstvo,političke partije.Ipak,zahvaljujući internetu mogu se čuti i drugačija shvatanja.Tako sam,zanimajući se za večnu temu NOVCA,pročitao nešto o finansijama i odgledao par dokumentarnih filmova o monetarnom sistemu.Želeći da uputim svoje prijatelje u ovu gotovo misterioznu temu kreiranja novca,narezao sam par dokumentaraca na CD-ove i podelio oko 7-8 komada drugarima,poznanicima i kolegama.Ali,na žalost,gotovo niko nije odgledao ove poučne filmove koji razotkrivaju bankarske trikove i obmane.Zato i smatram,da će ovaj sistem robovanja preko večnog duga još dugo trajati.
Naslovi ovih dokumentaraca su:
1.Novac kao dug (Money as Debt)-2006
2.Gospodari novca (The Money Masters)-1996
3.Duh vremena I (Zeitgeist-The Movie)-2007
4.Duh vremena II (Zeitgeist-Addendum)-2008
5. Duh vremena III(Zeitgeist-Za aktiviste)-2009
6. Od slobode do fašizma
Ne treba gubiti nadu,ja i dalje ljude upućujem u ovu temu i zato ću otvoriti na ovom formumu post:
Gospodari novca-Kako su međunarodni bankari osvojili Ameriku,a to je titl tog filma.To je moj skromni doprinos u pravcu promene monetarne paradigme.Zato smatram da je informisati ljude o ovome mali korak u tom pravcu,stvaranja zdravog bankarskog sistema koji će koristit svima,a ne samo uskom krugu ljudi na vrhu ekonomske piramide.
Kao malu reklamu za moj post,dajem jedan deo iz tog filma,o Andrewa Jacksonu,američkom presedniku od 1828-1836 koji je oslobodio Ameriku,u to vreme,od međunarodnih bankara.

Andrew Jackson

Posle 12 godina manipulacije ekonomijom SAD-a koju je sprovodila Druga Banka SAD-a, Američkom narodu je bilo dosta.Protivnici banke su kandidovali gordog Senatora iz Tennesseea, Andrewa Jacksona, heroja bitke kod New Orleansa,u trci za predsednika.Njegova kuća je bila poznata kao,"Usamljena Kuća".
U početku niko nije davao šanse Jacksonu. Banka je davno naučila kako se politički proces kontroliše novcem. "Menjači" su bili iznenadjeni i užasnuti,kad je Jackson utrčao u Kancelariju 1828.Jackson je bio odlučan da ubije banku prvom prilikom i nije gubio vreme u tom cilju.Ali,bančin ustav,licenca u trajanju od 20 godina se obnavljala tek 1836,to je zadnja godina drugog mandata i to ako bude mogao da izdrži toliko dugo.Tokom svog prvog mandata,Jackson se zadovoljio izbacivanjem mnogih bančinih radnika sa posla.Otpustio je oko 2,000 od 11,000 zaposlenih u saveznoj Vladi.
1832 se približavao njegov reizbor.Banka je tada zadala prevremen udarac,nadajući se da Jackson neće započeti sporenja.Tražili su od Kongresa da usvoji zakon o obnovi licence 4 godine ranije.Naravno Kongres se saglasio i prosledio je predsedniku na potpisivanje.On je to dočekao nedvosmisleno."Stari Orah" nikad nije bio kukavica - stavio je svoj veto.Njegov veto je jedan od značajnijih Američkih dokumenata.Tu se jasno navodi odgovornost Američke Vlade prema svim gradjanima.

"Nisu samo naši gradjanii oni koji će primiti dar naše Vlade.Više od 8 miliona deonica banke drže stranci.Da li su naše slobode i nezavisnost u opasnosti od strane banke koja u suštini ima tako malo zajedničkog sa našom zemljom?"

"Kontrolišući našu valutu, primajući naš javni novac i držati hiljade naših gradjana u zavisnost,bi bilo mnogo strašnije i opasnije nego neprijateljska vojska.Kad bi se Vlada obavezala da će sve jednako štititi,kao što nebo na sve ljude baca svoju kišu,na visoke i niske, na bogate i siromašne,to bi bio blagoslov bez premca. Pred mene stoji akt koji nepotrebno i daleko napušta ove pravedne principe"


Kasnije u Julu 1832 Kongres nije mogao da poništi Jacksonov veto.Pred Jacksonom su bili izbori.On je stav izneo pravo pred narod.Prvi put u istoriji SAD-a Jackson je svoju kampanju poveo na put.Pre toga predsednički kandidati su bili u svom gradu i izgledali su "predsednički".Njegov slogan u kampanji je bio "Sa Jacksonom i Bez Banke!" Republikanska Partija je kandidovala Henry Claya protiv Jacksona.Uprkos činjenici da su bankari dali $3,000,000 za Clayovu kampanju,Jackson je ubedljivo pobedio Novembra 1832.Bez obzira što je pobedio,Jackson je znao da je ova bitka tek početak.

Govorio je:
"Hidra korupcije je samo ranjena ne i ubijena !"

Jackson je naredio ministru finansija,Louisu McLainu,da započne premeštanje Vladinih uloga iz Druge Banke
i da ih stavi u sigurnije banke.Ali McLane je to odbio.Jackson ga je otpustio i imenovao je novog ministra finansija,Williama J. Dwayna.On je takodje odbio predsednikov zahtev,te je i njega Jackson otpustio.Onda je Jackson imenovao Rogera B. Taneya.Taney je počeo da povlači Vladine uloge prvog oktobra 1833.

Jackson je bio oduševljen:
"Imam je u lancima. Spreman sam kleštima da joj povadim svaki zub i onda svaku nogu".

Ali banka se nije predavala.Njena glava,Nicholas Biddle,iskoristio je svoj uticaj u Senatu da odbaci Taneyovo
imenovanje.

Onda je u retkom šou arogancije,Biddle zapretio depresijom ako se ne obnovi licenca banke:
"Ovaj cenjeni Predsednik misli da to što je skalpirao Indijance i hapsio sudije sad može na svoj način da postupa sa bankom? On greši"

U sledećem neverovatnom nastupu iskrenosti za jednog bankara,Biddle je priznao da će novac biti redak i da će tako primorati Kongres da rekonstituiše banku:
"Ništa sem raširene patnje neće uticati na Kongres.Naša jedina sigurnost je u održavanju čvrstih restrikcija i ja ne sumnjam da će takav kurs dovesti do restauracije monete i obnove banke".

Kakvo zapanjujuće otkriće!? Ovde je bila čista i jasna istina.Biddle je nameravao da iskoristi moć banke da povuče novac i da izazove veliku depresiju,dok se Amerika ne preda.Nažalost,ovo se često dešavalo u američkoj istoriji i desiće se u današnjem vremenu.Nicholas Biddle je obistinio svoju pretnju.Banka je naglo povukla veću količinu novca tražeci da se plate stari zajmovi i bez izdavanja novih.Usledila je finansijska panika i depresija.Naravno Biddle je okrivio Jacksona sa krah, govoreći da je uzrok povlačenje Saveznih rezervi iz banke.Nažalost njegov plan je upalio.Plate su pale,cene porasle.Porasla je nezaposlenost kao i bankrotstva.Haos je vrlo brzo nastao u naciji.Štampa je razapinjala Jacksona u uredjivačkim komentarima.Banka je zapretila da će obustaviti isplate,ovo je moglo da izazove podršku ključnih političara.Za par meseci Kongres je oformio nešto što se zvalo "krizni štab".6 meseci nakon što je povukao fond iz banke,Jackson je bio zvanično ukoren rezolucijom koju je usvojio Senat glasajući 26 prema 20.To je bio prvi put da se neki predsednik ukori od strane Kongresa.

Jackson je ošinuo po banci:
"Vi ste jazbina zmija! Nameravam da vas rasteram i tako mi Boga ja ću vas rasterati sve!"

Američka sudbina je bila blizu ivice noža.Ukoliko bi Kongres skupio dovoljno glasova da ukine Jacksonov veto, banka bi dobila dozvolu da u narednih 20 godina ima monopol nad Američkim novcem,dovoljno vremena da utvrde svoju već veliku moć.Onda se desilo čudo.Guverner Pennsylvanie je podržao predsednika Jacksona i snažno napao banku. Povrh svega ovog,Biddle je bio uhvaćen da se javno hvali da banka planira da ruinira ekonomiju.Iznenada se digao talas.Aprila 1834,Kongres je glasao 134 prema 82 protiv produženje licence banci.Čak je izglasano,da se oformi specijalni komitet koji će utvrditi da li je banka izazvala kolaps.
Kad je istražni komitet došao pred vrata banke u Philadelphii sa sudskom dozvolom da pregleda knjige - Biddle je odbio da ih preda.Nije dozvolio ni inspekciju papira koji se odnose na lične pozajmice pojedinih Kongresmena. Takodje je odbio da svedoči pred komitetom u Washingtonu. 8 Januara 1835.Jackson je otplatio zadnju ratu nacionalnog duga.Ovo je bilo iznudjeno,jer su banke štampale novac za kupovinu državnih obveznica umesto da su jednostavno izdavani blagajnički zapisi.Bio je jedini predsednik koji je otplatio dug.
Par nedelja kasnije,30 Januara 1835,atentator pod imenom Richard Lawrence pokušao je da ubije predsednika,ali uz Božju pomoć,oba pištolja su promašila.Lawrence je kasnije proglašen nevinim pod izgovorom ludila. Kasnije kad su ga oslobodili,on se hvalio prijateljima da mu je jedna grupa moćnih ljudi iz Evrope dala zadatak i da će ga braniti ako ga uhvate. Sledeće godine,kad je istekla licenca.Druga Banka SAD-a je prestala sa radom kao državna centralna banka.Biddle je kasnije uhapšen i optužen za prevaru.Bilo mu je sudjeno i proglašen je nevinim,ali je umro odmah posle toga.Posle svog drugog mandata,Jackson se povukao u svoju "usamljenu kuću",izvan Nashvillea, sa namerom da tu provede ostatak života.
Ostao je upamćen po svojoj odlučnosti da ubije banku. Ustvari,on ju je toliko mnogo oštetio da je "menjačima" trebalo 77 godina da je povrate.Kad su ga upitali koje mu je najvažnije dostignuće bilo,on je odgovorio: JA SAM UBIO BANKU!
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   3/31/2010, 00:15

@Moksha

Svi gledamo Zeitgeist i pratimo nastajanje pokreta.
Natera coveka da se zapita za mnoge stvari.
Ipak, ne morate nam prepricavati - dovoljan je link. Like a Star @ heaven
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   5/18/2010, 17:30

Potrebna razvojna banka

BEOGRAD - Srbiji je potrerna razvojna banka koja će kreditima povoljnjim od onih koje nude komercijalne banke podsticati privredni razvoj, ocenjeno je na današnjem skupu u Privrednoj komori Srbije.

Savetnik u NBS je naveo da 40 zemalja ima razvojne banke, a da se kreditiranjem razvojnih projekata bavi 20 regionalnih i međunarodnih institucija, kao i 10 fondova.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković je ocenio da bi razvojna banka, koju bi osnovala država, trebalo da posluje po strožim normama od onih koje važe za poslovne banke, odnosno da bi morao da se donese poseban zakon za takvu banku, kao što je slučaj i u Hrvatskoj.

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   7/4/2010, 23:47

Uslovi najveće ekonomske krize od 30-ih godina prošlog veka pokazali su se plodnim tlom za jačanje snaga koje sve više i u zapadnoevropskim zemljama propagiraju već davno otpisane marksističke ideje. Ugledni britanski list Guardian dao je velik prostor petodnevnom “Festivalu marksizma” koji završava danas u Londonu, a okupio je više od 4000 mislilaca leve orijentacije iz celoga sveta. Među najvećim zvezdama londonskih dana marksizma sigurno je jedan od vodećih živih svetskih filozofa, Slovenac Slavoj Žižek.

Govorljivi levičar Žižek i drugi marksisti brane tezu da su danas gotovo stvoreni potrebni uslovi za slom kapitalizma. Analitičari upozoravaju da se u svetu danas događa paradoksalna situacija u pokušaju povratka samoupravne ekonomije.

Ističu da je u poslednje vrijeme umrlo nekoliko najistaknutijih marksističkih intelektualaca generacije 1968.: Giovanni Arrighi, Jerry Cohen, Petar Gowan, Chris Harman i Daniel Bensaïd. Prošlog vikenda umro je i Ken Coates, još jedan jak glas radikalne levice.

Iako su suočeni s gubicima svojih najvećih mislilaca, marksisti i komunistička ideologija pobuđuju sve više interesa u zapadnjačkom svetu, ističe u Guardianu Alex Callinicos, istaknuti levičarski autor.

Posebno je istaknuta bojazan Paula Krugmana, ekonomista Keynesijanca, koji je neki dan upozorio da je svet sada u ranim fazama treće depresije.

roshtilj

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Milosss
Just looking
Just looking


Broj poruka : 22
Points : 22
Datum upisa : 04.01.2012

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   7/12/2012, 17:18

@MladenMB ::
kada dinare emituju državne banke (u produktivne svrhe naravno), kamate ostaju u opticaju i to tako što se pare transferišu širokom krugu budžetskih korisnika, između ostalog i za penzije i dečije dodatke.

Na ovaj način zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni "krediti za likvidnost" koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.

Potreban je dakle i kreditni i nekreditni novac, zavisno da li se emituje privatnoj inicijativi ili za javne projekte i preduzeća od strateškog značaja kada normalno treba emitovati nekreditni novac, jer je besmisleno da država kao emiter novca samu sebe zadužuje i zbog toga što se tada unapred zna da će takvi projekti ili usluge imati društveno priznanje i vrednost. Krediti imaju smisla i moraju se primeniti samo kad je reč o privatnicima, jer tu proizvodnja novih vrednosti nije zagarantovana (nije zagarantovano da će društvo imati korist od njihove robe i usluga), ali se to očekuje, pa se novac daje na poverenje, tj. kao kredit. Isto tako, država kad se nađe u ulozi proizvođača ili organizatora proizvodnje, novostvorenu vrednost i korist od tih projekata uživa celo društvo, a kada privatnik proizvodi robu i usluge, novostvorena vrednost ide njemu. Zato privatnicima mora kredit, a država normalno emituje nekreditni novac.

Poštovani Mladene,
Na boldovanom pada vaša teorija
Nazad na vrh Ići dole
Von Misha
Still learning
Still learning


Broj poruka : 38
Godina : 51
Localisation : Beograd
Points : 155
Datum upisa : 19.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   7/18/2012, 14:28

@Milosss ::
@MladenMB ::
kada dinare emituju državne banke (u produktivne svrhe naravno), kamate ostaju u opticaju i to tako što se pare transferišu širokom krugu budžetskih korisnika, između ostalog i za penzije i dečije dodatke.

Na ovaj način zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni "krediti za likvidnost" koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.

Potreban je dakle i kreditni i nekreditni novac, zavisno da li se emituje privatnoj inicijativi ili za javne projekte i preduzeća od strateškog značaja kada normalno treba emitovati nekreditni novac, jer je besmisleno da država kao emiter novca samu sebe zadužuje i zbog toga što se tada unapred zna da će takvi projekti ili usluge imati društveno priznanje i vrednost. Krediti imaju smisla i moraju se primeniti samo kad je reč o privatnicima, jer tu proizvodnja novih vrednosti nije zagarantovana (nije zagarantovano da će društvo imati korist od njihove robe i usluga), ali se to očekuje, pa se novac daje na poverenje, tj. kao kredit. Isto tako, država kad se nađe u ulozi proizvođača ili organizatora proizvodnje, novostvorenu vrednost i korist od tih projekata uživa celo društvo, a kada privatnik proizvodi robu i usluge, novostvorena vrednost ide njemu. Zato privatnicima mora kredit, a država normalno emituje nekreditni novac.

Poštovani Mladene,
Na boldovanom pada vaša teorija

Pa zar nije emisija dinara za kapitalne investicije prakticno pokrivena novostvorenom vrednoscu (puta, pruge...) ?
Nazad na vrh Ići dole
Milosss
Just looking
Just looking


Broj poruka : 22
Points : 22
Datum upisa : 04.01.2012

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   7/18/2012, 16:30

Ko garantuje da su taj put ili pruga produktivni? Na primer, odluče da finansiraju skijalište na planini na kojoj ima snega 10 dana godišnje i koji, kako se kasnije ispostavi, ne može da pokrije ni tekuće troškove a kamoli izgradnju. Da li je pokriće za te pare samo potrošeni cement i pesak?
Druga stvar je što će neki komitet sastavljen od članova vladajućih partija ocenjivati šta će se finansirati na ovaj način. Treće, zašto finansirati samo državna preduzeća (ako sam dobro razumeo autora), pa i privatne firme su deo privrede Srbije, a njihovi vlasnici i radnici građani Srbije.
Ako sam dobro razumeo, privatne banke bi radile u sistemu 100 % rezervi, kako ne bi stvarale novac ni iz čega, a državne banke bi emitovale novac bez ikakvog pokrića (osim onog cementa i peska)?
Unapred se izvinjavam ako sam pogrešno shvatio koncept
Nazad na vrh Ići dole
Von Misha
Still learning
Still learning


Broj poruka : 38
Godina : 51
Localisation : Beograd
Points : 155
Datum upisa : 19.11.2010

PočaljiNaslov: Re: Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!   7/19/2012, 22:43

@Milosss ::
Ko garantuje da su taj put ili pruga produktivni? Na primer, odluče da finansiraju skijalište na planini na kojoj ima snega 10 dana godišnje i koji, kako se kasnije ispostavi, ne može da pokrije ni tekuće troškove a kamoli izgradnju. Da li je pokriće za te pare samo potrošeni cement i pesak?
Druga stvar je što će neki komitet sastavljen od članova vladajućih partija ocenjivati šta će se finansirati na ovaj način. Treće, zašto finansirati samo državna preduzeća (ako sam dobro razumeo autora), pa i privatne firme su deo privrede Srbije, a njihovi vlasnici i radnici građani Srbije.
Ako sam dobro razumeo, privatne banke bi radile u sistemu 100 % rezervi, kako ne bi stvarale novac ni iz čega, a državne banke bi emitovale novac bez ikakvog pokrića (osim onog cementa i peska)?
Unapred se izvinjavam ako sam pogrešno shvatio koncept

Pa stoji vecina toga sto si rekao, ali ja sam stvarno mislio na to, puteve i pruge. Svako ko je putovao vozom van Srbije zna o cemu govorim. To je nesto sto svakako treba da se uradi (rekonstrukcija puteva i pruga) i to je ta novostvorena vrednost. Slazem se da su se pare arcile na skijalista (Zlatibor npr.), krecenja i ostele neproduktivne gluposti i da je tesko u Srbiji naci jaku licnost ili grupu kojoj bi smeo da poveris upravljanje takvim fondom ali je i to jeftinije od stranih kredita. Sad mi pade na pamet vezano za ovu strasnu susu da je i ciscenje kanala za navodnjavanje vrsta posla koja ne iziskuje neku super tehnologiju tako da to mogu da rade i privatnici.
Nazad na vrh Ići dole
 
Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 3 od 4Idi na stranu : Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći
 Similar topics
-
» Kako izracunati....?
» Novi zakon o zastiti korisnika finansijskih usluga
» POTREBA HITNA POMOC :)
» Taxi registracija i... (2011-2013.god)
» Oduzimanje vozacke dozvole

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: Banke fun club-
Skoči na: