Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Greta, nekreditni novac se daje kao poklon u iznosu koji predstavlja potrebnu dodatnu količinu novca u opticaju. To što kažem samo potrebnu količinu, to znači količinu koja je potrebna da ne bude inflacije. To ne možete da mešate sa Miloševićevom inflacijom. Novac kao poklon ima zagarantovanu inflaciju nula, odsad pa do beskonačnosti. Zato je to realan novac.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

@Admin,

Došao sam na ovu temu i forum, jer me je urednik StefanMR pozvao da se uključim u diskusiju povodom moj teksta. Ja nisam želeo da polemišem sa Stojanom niti sam ga zvao ovde, ali mu ne mogu zabraniti. Sve što pišem ne doživljavam nikakvom promocijom, već gledam da ljudima prenesem ono što znam o novcu i bankarstvu. Ako je ljudima sve savršeno jasno i rasprava ih "ubija u pojam", nema problema, samo kažem doviđenja.

Old member Broj poruka: 1146 Points: 2202 Datum upisa: 27.11.2008

Gospodine Banjac, gospodine Nenadovicu, apelujem na Vas i molim Vas da na ovoj temi i dalje diskutujete. Mnogo sam naucio od kako citam ovo sto pisete, a svakako nije na odmet da naucim jos vise. Ukoliko Admin bude dalje intervenisao u cilju obustavljanja diskusije, plasim se da cu i ja reci dovidjenja.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Mladene, po mom mišljenju, nekreditni novac mora biti jedini novododati novac koji ulazi u opticaj. Ako je neki novac ušao u opticaj kao kredit, i ako mislite da je sve ispalo dobro, onda znači da bi ispalo dobro i da je i taj novac poklonjen.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Stojan Nenadovic ::

Mladene, po mom mišljenju, nekreditni novac mora biti jedini novododati novac koji ulazi u opticaj. Ako je neki novac ušao u opticaj kao kredit, i ako mislite da je sve ispalo dobro, onda znači da bi ispalo dobro i da je i taj novac poklonjen.

Ne mislim, nego navodim dokaze i niste u pravu jer svež novac mora ići i privatnom sektoru, a to ne može kao poklon, jer bi proizvođač dobio i pare i novostvorenu vrednost. A usput ste skroz promašili temu i već pet stranica bezobrazno trolujete diskusiju. Zašto to radite? Jeste li pročitali prvu poruku i naslov teme?

VIP Broj poruka: 1194 Localisation: Bgd Points: 2942 Datum upisa: 28.05.2007

Stojan Nenadovic ::

Greta, nekreditni novac se daje kao poklon u iznosu koji predstavlja potrebnu dodatnu količinu novca u opticaju. To što kažem samo potrebnu količinu, to znači količinu koja je potrebna da ne bude inflacije. To ne možete da mešate sa Miloševićevom inflacijom. Novac kao poklon ima zagarantovanu inflaciju nula, odsad pa do beskonačnosti. Zato je to realan novac.

Kada sam postavljala pitanje previdela sam da je slično pitanje postavio i Kobe Bryant
nd drugoj temi http://www.aikb.net/info-f5/pismo-guverneru-t999.htm#46536

Moram d kažem da mi i dalje nije jasno šta znači "potrebna dodatna količina novca u opticaju"? :drunken:

Zar tu ne postoji opasnost da će se poremetiti kurs dinara? Moguće je da će
oni koji dobiju novac na poklon krenuti da kupuju evre? i da će se time opet
poremetiti "potrebna dodatna količina novca u opticaju"?

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Greta ::

Molba i za Stojana i za Mladena.

Pošto primećujem da nisam jedina na ovom forumu koja to ne shvata...

Objasnite nam razliku izmedju nekreditnog novca koji se daje kao poklon

i inflatornog novca koji se štampao u doba Miloševića (država je kontrolisala

količinu novca koji se puštao u opticaj)......da li je razlika samo u prekoračenju

neke mere ili je nešto drugo u pitanju?

Mogu da pričam samo u svoje ime, a nadam se da će trol odustati i otvoriti neku svoju temu ako želi.

Nekreditni novac emituje država za javne projekte poput infrastrukture i podršku državnim firmama, znači u onim slučajevima kada je ona u ulozi proizvođača. Što bi samoj sebi zajmila pare?

Sad druge strane, Milošević je novac masovno emitovao i plasirao u vidu kredita ne samo firmama, već i krajnjim potrošačima i naročito špekulantima bliskih partiji za kupovinu deviza na crnom tržištu. Evo kako je to opisao Dragoslav Avramović:

"Još jedna komplikacija je bilo uvođenje dvojnog deviznog kursa; kao i sniženje kamatne stope, uvođenje privilegovanog kursa (koji bi zaostajao 25-30 odsto iza tržišnog) vodilo je masivnoj tražnji deviza od strane privilegovanih korisnika. Ako su to u isto vreme bili i korisnici jevtinih dinarskih kredita iz primarne emisije, ukupno dejstvo na tražnju deviza bilo je ogromno. Ovo su naročito koristili neki posrednici, uključujući neke banke koje su se obogatile fantastičnom brzinom, upotrebljavajući primarnu emisiju za kupovinu deviza koje su onda prodavale na crnom tržištu uz ogromne profite i skoro nikakav rizik."

Inače, inflacija je vid oporezivanja, jer je svejedno da li ćete nekom izvući 100 dinara iz džepa ili obezvrediti novčanicu od 200 din. tako da sa njom sad možete kupiti duplo manje robe i usluga.
Hiperinflacija je bila notorna pljačka, jer novac na početku takve nekontrolisane (špekulativne) emisije vredi najviše, a kako se potom utapa u promet i menja vlasnike vredi sve manje, jer nova emisija stalno pritiče. Koristeći ovu logiku pojedinci u vlasti i bliski njoj su rešili da se silno obogate na račun ostatka populacije. Rat i sankcije su poslužili samo kao dobar izgovor, iako su se naravno loše odrazili na našu privredu, ali nisu bili razlog hiperinflacije, to sigurno.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Gospođo Greta, potrebna dodatna količina novca u opticaju data je jednačinama: dM = kM ; k = (ponuda - tražnja/tražnja ;
Te jednačine pokazuju koliko novca treba dodati u opticaj, a da inflacija bude nula. Ako je inflacija nula vrednost novcu se ne menja nikad. Zato je taj novac realan novac. Svi ovi novci su samo nominalni i moraju da se preračunavaju na realni novac. Nominalni novac ima u sebi zaračunatu inflaciju koja je nužnost za kreditni način emitovanja novca. Biagio Bossone koji je bio vođa radne grupe Za pripremu Samita G-20, je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, gde je stvaranje novca odvojeno od pozajmljivanja".

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Gospodine Mladene, Biagio Bossone, koji je bio izvršn direktor Svetske banke i izvršni direktor MMF-a, a onda je postao vođa radne grupe, koja je pripremala predloge za Samit G-20, 8 marta 2009. godine, je napisao: "To solve this crisis, let's think out of the box". To je bio naslov. A u tekstu je napisao: "We propose a noncredit money system, where money creation is separated from lending". Ja sam to shvatio da se novac stvara kao nekreditni novac a da je pozajmljivanje novca proces koji je odvojen od procesa stvaranja novca. Kako Vi objažnjavate Bosoneov stav? Ja sam Vam rekao da prihvatam sve što ste napisali o tome kako se pravi novac od strane bankara i zato tu nemam šta da kažem, jer ste Vi sve lepo rekli i znate mnogo više o tome da bih ja mogao da Vam u tome pomažem. Ja samo dodajem neke detalje da bih pokazao da je nekreditni novac naučno utemeljen. Vi se ne interesujete za teoriju, nego samo potencirate praksu. Ali i Vaš pogled na praksu određen je vašim teorijskim stavom. Ja teorijski predvidim da se brzina opticaja novca mora da usporavam i nađem kod Fridmana, da je to tako ali da on ne zna da objasni zašto je to tako. Fridman je to našao proučavajući statističke podatke, koji znače praksu. Vi ne verujete Fridmanu jer Vam Vaš teorijski okvir ne dozvoljava da prihvatite mogućnost da se brzna opticaja noca usporava. Tako Vi ne možete da praviln razumete praksu. Vi kažete da je Australijska vlada dala novac penzionerima i sirotinji, i da je to u redu, zato što je to dato iz budžetskog suficita, a da valjda, ne bi bilo u redu da je dato iz nekreditnog novca. Praksa pokazuje da novac može da se daje potrošačima, a Vi pogrešno tumačite tu praksu, jer vas vodi pogrešna teorija a Vi toga niste svesni. Teorija je važna. Najvažnije je da Vas vodi prava teorija. Stoga je najvažnij izbor prave teorije.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Sve sam vam to objasnio mali milion puta, ali ste očigleno postali senilni ili jednostavno ne hajete. Ali pošto nemate nameru da se povučete i nastavljate da trujete temu koja nema nikakve veze sa vašom "teorijom", odgovoriću zbog drugih koji ovo čitaju.

Brzina novca usporava, jer ga privatni bankari ne vraćaju u budžet, tj. opticaj širokim slojevima stanovništva, onako kako bi to radile ustanove i banke pod javnom kontrolom. Deo novca koji potroše i tako vrate u opticaj (u domicilnoj zemlji ili inostranstvu), bankari izvlače putem poreza, za šta im služe korumpirane Vlade kao njihovi agenti i marionete.

Najvećem broju ljudi se ostavlja tek toliko novca da prežive i ništa preko toga. Oni koji plivaju u novcu i bogatstvu su privatni "bankari" i njihovi pomagači u čitavoj priči, koje ja zovem goniči robova. Fridman je bio jedan od njih, a Bosone je samo delimično u pravu, jer ne razume da je tajna prosperiteta jedne zemlje i emisije novca u njegovoj kontroli.

Nisu internacionalni bankari maloumni, pa da ne znaju šta rade i otkuda im toliko bogatstvo i uticaj, a vi se ponašate kao da jesu.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Mladene, sve što Vi kažete, ja prihvatam da ste u pravu, ali ja govorim nešto više od toga. Ja sam postavio formulu: korisnost - trošak = višak korisnosti. Višak korisnosti se predstavlja nekreditnim novcem i poklanja. Tako je to u ekonomiji. U prirodnim naukama to znači. Trošak je energija koja se ulaže. Korisnost je energija koja se dobija. Korisnost je veća od troška. Dobija se više energije nego što se troši. To radi Veljko Milković iz Novog Sada, a to protivreči zakonu o održanju energije. Korisnost je veća od troška i ponuda je veća od tražnje, a to protivreči teoriji koja je oblikovala Vaše mišljenje. Ja nisam senilan, odnosno napisao sam svoj rad pre četrdeset godina, napisao sam svojrad, dok još nisam bio senilan. Videćemo za dve godine šta će se sve desiti.
Vi ste rekli da ne cenite teoriju i da ste Vi praktičar. Ali i dobar rad u praksi mora da se zasniva na dobroj teoriji. Za mene usporenje brzine opticaja novca znači porast racionalnosti potrošnje i tako sam ja to naveo na početku svog rada. To je prvo odnosno primarno, a sve što Vi pričate može biti tačno ali ostaje sekundarno, i manje interesantno za mene. To ne može izmeniti moje primarne pretpostavke, koje treba da se potvrde ne samo u ekonomiji nego i u prirodnim nakama, i da otvore novu eru u istoriji čovečanstva.

Dr. Economy Broj poruka: 2984 Points: 2872 Datum upisa: 30.05.2009

Poštovani Stojane,
Pošto ovo stvarno jeste Mladenova tema, molim Vas da otvorite temu "Nekreditni novac" i da tamo izložite svoju teoriju i da tamo odgovarate na pitanja u vezi sa tim.
Mladen se već nekoliko puta žalio da mu trolujete temu, i u pravu je. Nema razloga da se vas dvojica ovde "gurate" kada ima mesta za obojicu.
Ako me ne poslušate i nastavite ovde da odvodite temu u drugom pravcu (iako tvrdite da to nije drugi pravac), moraću u konsultaciji sa Mladenom da Vam brišem poruke odavde.
Pošto sam već video da ste istraumirani da neko (ili "neki ljudi") žele da Vas ućutkaju, ponavljam da NA OVOM FORUMU IMA MESTA ZA VAS I SAMO VAS MOLIM DA OTVORITE POSEBNU TEMU. Tako ćemo svi biti srećniji.

Još jedna molba - kada pričate o tome šta su neki ljudi rekli i šta su preuzeli od Vas i slično, molim Vas da postavite i link sa izvorom (npr. za ovu izjavu tokom pripreme samita G20).

Mladene, Vas molim da ovde izložite još jednom osnovne postulate Vaše teorije (i prakse) kako bismo mogli da nastavimo diskusiju u odgovarajućem pravcu. A ako Stojan bude gušio temu, slobodno mi se javite na PM i ja ću njegovu poruku izbrisati.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Stojan Nenadovic ::

Mladene, sve što Vi kažete, ja prihvatam da ste u pravu, ali ja govorim nešto više od toga. Ja sam postavio formulu: korisnost - trošak = višak korisnosti. Višak korisnosti se predstavlja nekreditnim novcem i poklanja. Tako je to u ekonomiji. U prirodnim naukama to znači. Trošak je energija koja se ulaže. Korisnost je energija koja se dobija. Korisnost je veća od troška. Dobija se više energije nego što se troši. To radi Veljko Milković iz Novog Sada, a to protivreči zakonu o održanju energije. Korisnost je veća od troška i ponuda je veća od tražnje, a to protivreči teoriji koja je oblikovala Vaše mišljenje. Ja nisam senilan, odnosno napisao sam svoj rad pre četrdeset godina, napisao sam svojrad, dok još nisam bio senilan. Videćemo za dve godine šta će se sve desiti.
Vi ste rekli da ne cenite teoriju i da ste Vi praktičar. Ali i dobar rad u praksi mora da se zasniva na dobroj teoriji. Za mene usporenje brzine opticaja novca znači porast racionalnosti potrošnje i tako sam ja to naveo na početku svog rada. To je prvo odnosno primarno, a sve što Vi pričate može biti tačno ali ostaje sekundarno, i manje interesantno za mene. To ne može izmeniti moje primarne pretpostavke, koje treba da se potvrde ne samo u ekonomiji nego i u prirodnim nakama, i da otvore novu eru u istoriji čovečanstva.

Ne prihvatate vi ništa, već glumatate i idete linijom manjeg otpora. Terate me da trošim vreme na sto puta prežvakane stvari, a vidim da ne prestajete da me pominjete čak i na sopstvenoj temi. Šta vam je, da niste opsednuti?

Višak korisnosti se manifestuje kroz tržišnu cenu koja je veća od zbira troškova (celina vredi više nego prost zbir delova) što daje motiv kako proizvođačima da proizvode, tako i kupcima da kupuju određenu robu ili uslugu. Kupac je isto tako proizvođač ili pružalac usluge i od njega se očekuje da da nešto zauzvrat. Zato proizvođač i prihvata novac, jer mu donosi polaganje prava na tuđe stvorene vrednosti. Ove vrednosti mogu biti predmet slobodne razmene na tržištu, ali i ne moraju.

Pošto postoje i one delatnosti koje nisu tržišnog karaktera (ne dao bog da jesu), a bitni su za funkcionisanje jedne države i društva poput javnih službi, vojske, policije, prosvete, zdravstva i sl., jedan deo zarade (proizvedenih vrednosti) se preko budžetskih prihoda republike ili grada transferiše ovim službama i ustanovama. Oni za uzvrat leče, školuju, štite i pružaju druge usluge onima iz privatnog sektora.

Postoje naravno posebne kategorije stanovništva poput dece, starih i bolesnih i njima treba da se poklanja, ali to se takođe radi putem budžetskih prihoda, a ne poklanjanjem sveže emitovanog novca. Zašto su budžeti danas prazni i to ne samo u Srbiji? Zato što emisiju novca i kredita, kao i samu Vladu, defakto kontrolišu privatni "bankari" i paraziti koji državu tretiraju kao svoj privatni posed. Javnost o ovome nema pojma i sve loše pripisuje tajkunima, iako su i oni sitna boranija u odnosu privatne emitere novca.

Da u Srbiji postoje državne banke koje svoju dobit vraćaju u budžet (opticaj) i tako ga transferišu velikom broju korisnika, mi ovih problema ne bi imali. Takođe, svaka iole suverena država bi emitovala nekreditni (debt-free) novac potreban za izgradnju Koridora 10 i slične javne projekte, tako da bi novca bilo dovoljno i optimalno, uz punu zaposlenost i opšti rast standarda.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

MladeneMB, tržišna cena deli višak korisnosti na profit koji pripada proizvođaču i potrošačku dobit, koja ostaje potrošaču. Zbir dohodaka odgovara ukupnoj korisnosti i mora biti najveća veličina. Zbir tržišnih cena je društveni proizvod, koji je srednja veličina, a zbir troškova je najmanja veličina. Znači ja imam tri različite veličine u sistemu društvenih računa. Ako je tako i kod Vas, onda među nama nema razlike. Ako Vi znate samo društveni proizvod i možda zbir troškova a ne znate da je zbir dohodaka veći od njih onda među nama postoji bitna razlika. Kod mene je zbir dohodaka jednak zbiru društvenog proizvoda i dobiti potrošača.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Stojan Nenadovic ::

MladeneMB, tržišna cena deli višak korisnosti na profit koji pripada proizvođaču i potrošačku dobit, koja ostaje potrošaču. Zbir dohodaka odgovara ukupnoj korisnosti i mora biti najveća veličina. Zbir tržišnih cena je društveni proizvod, koji je srednja veličina, a zbir troškova je najmanja veličina. Znači ja imam tri različite veličine u sistemu društvenih računa. Ako je tako i kod Vas, onda među nama nema razlike. Ako Vi znate samo društveni proizvod i možda zbir troškova a ne znate da je zbir dohodaka veći od njih onda među nama postoji bitna razlika. Kod mene je zbir dohodaka jednak zbiru društvenog proizvoda i dobiti potrošača.

Konačno smo se složili da se ne slažemo i imajte to u vidu ubuduće.

Potrošačku dobit ili korisnost mimo tržišne cene, ste vi jednostavno izmislili i doveli u vezu sa padom brzine opticaja novca i držite se toga kao pijan plota već 30 godina. Nije vam palo na pamet da bi mogli postojati neki drugi razlozi za smanjenje kupovne moći širokih slojeva, a ne tobožnja racionalnost potrošnje (većina ljudi ima tek toliko da preživi, a vi ih nazivate racionalnim potrošačima?!) Čak i da ima, poklanjanje novca onima koji već imaju para (jer ako su "racionalni", pa se ustežu od kupovine, oni svoje pare štekaju negde, zar ne), neće im narušiti tu hipotetičku racionalnost. Pošto već imaju novca, oni će i to što dobiju kao poklon radije uštedeti, zar nije tako?

Magična formula koja sve rešava je posebna priča i njenu primenu još nikom niste demonstrirali, čak ste mi svojevremeno u mejlu priznali da ne znate kako bi ste prikupili podatke za nju u realnom vremenu. Jer podaci za bruto domaći proizvod kasne i po 6-7 meseci i svode se na PROCENU, dakle nema egzaktnih podataka niti je to moguće dobiti. Samim tim ni brzina opticaja novca V nije poznata u datom trenutku, već se može odnositi samo na neko prošlo vreme. Jel to vama dopire do svesti ili ćete i dalje vikati - moja formula (za koju nemam podatke) rešava sve?

Sve to vi nesvesno priznajete kada kažete da sa količinom potrebnog novca treba eksperimentisati u praksi, pa čas dodati, a onda ako treba oduzeti dok ne naštimamo koliko tačno treba. To nema blage veze ni sa formulom, ni sa osnovnim postavkama teorije koju zastupate, a koja se svodi na to da su makroekonomija i naročito emisija novca egzaktne oblasti koje ne podležu improvizaciji.

Still learning Broj poruka: 110 Points: 241 Datum upisa: 14.12.2008

A jel može neki link koji bi potvrdio tu priču o Poljskoj???

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Gospodine FatCat, ja sam na Guglu upisao non-performing loans in australia i izašla je tabela na kojoj je Australija sa 0,3 % takvih kredita, najbolja zemlja na svetu. Argentina sa preko 30% takvih kredita je najgora, na drugom mestu su Filipini sa preko 25%, slede Egioat sa ispod 25%, Poljska sa 18%, Rusija sa 15% i tako dalje. Ne znam da li ste na to mislili.

Still learning Broj poruka: 110 Points: 241 Datum upisa: 14.12.2008

:D
1. Ako kažem Poljska, onda, mislim: POLJSKA!! :P
2. Jel ti to tvrdiš da je "non-performing loans" = non credit Money ???
3. Kad kažem LINK - mislim LINK !!! alien

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

FatCat ::

Jel ti to tvrdiš da je "non-performing loans" = non credit Money ???

Ako ih emituje državna banka za potrebe javnih preduzeća i projekte od nacionalnog značaja, naravno da jeste.
Prema zapadnjačkim merilima kineske državne banke su neprekidno u stanju bankrota već godinama, iako za to vreme kineska privreda puca od snage i beleži najveći rast na svetu, čak i u uslovima globalne ekonomske krize. Inflacija je redovno jednocifrena. Kako je to moguće? Pa moguće jer zapadni ekonomisti i analitičari ispranog mozga ne shvataju da državne banke nikada ne mogu bankrotirati, jer ih dotira Vlada emisijom svežeg novca, ali i sredstvima iz budžeta. Za uzvrat, one opslužuju preko 300.000 državnih firmi koliko ih ima u Kini. Jedini uslov je da se dobijene pare produktivno iskoriste, što se odnosi i na izgradnju infrastrukture.
The State-Owned Enterprises of China http://www.applet-magic.com/chinasoes.htm
THE "INSOLVENCY" OF STATE BANKS IN CHINA http://www.applet-magic.com/chinafin.htm

Still learning Broj poruka: 110 Points: 241 Datum upisa: 14.12.2008

Ko o čemu baba o uštipcima!!

Prvo da ti objasnim šta su non-performing loans:
...pri istoj količini uloženog novca povećava se udeo loših kredita (non-performing loans). Loši krediti predstavljaju mač sa dve oštice uperene i prema bankama i prema korisnicima kredita.

Evo i ja tebi da dam jednu tabelu:

Evo malo pročitaj nešto pa će ti se kasti:
Inside the credit boom: competition, segmentation and information evidence from the Serbian credit market
http://findarticles.com/p/articles/mi_hb6392/is_2_50/ai_n28571755/pg_2/?tag=content;col1

Nemoj da se brukaš više postavljajući te neke linkove na "šarene" sajtove koje pišu anonimne osobe,
ako ne znaš gde da tražiš relevantne tekstove - pitaj, uputiću te!

Pitao sam te za POLJSKU i još jednom: ZA POLJSKU !!! Ne za Kinu!

Pusti Kinu, to je zemlja koja ima još uvek neki polu-komunističko-diktatorsko-kontrolisano-tržišnu (?)privredu, a i očigledno je da ništa nisi ozbiljno o Kini čitao.
Znao bi da u Kini radnici na gradjevini rade za JEDAN DOLAR na dan, da nemaju socijalno, da im niko ne garantuju da neće sutra biti otpušteni, da ih sitni tajkuni (još gore nego ovde) varaju za plate (ne isplaćuju ih po 3-4 meseca, ako ih uopšte isplate... a na kineskom selu je mrtvilo, u kini je prošle godine bilo više od 20.000 štrajkova i pobuna, a nadam se i da znaš da nemaju slobodan pristup informacijama, i da im je veliki broj stranica na internetu blokiran.. jel to ta tvoja obečana zemlja?

Da se vratimo na ekonomiju:
Evo ti nekoliko linkova (nisu šareni i zana se ko ih je pisao):

How Has China's Economic Emergence Contributed to the Field of Economics?
http://www.palgrave-journals.com/ces/journal/v50/n2/full/ces200814a.html

Reforming China's SOEs: An Overview
http://www.palgrave-journals.com/ces/journal/v50/n3/full/ces200831a.html

I malo se uozbilji ako misliš da neko s tobom diskutuje!
U suprotnom ovo sve što ti i Stojan pišete liči na neki populistički predizborni govor LDP-a (ili G17+) ili na neku usrećiteljsku sektu koja "zna put" u raj...

I još nešto: da nisi i ti pravnik ko tvoj kolega Stojan?

E ovakvu raspravu pozdravljam. :D Svaka cast Fat Cat vidi se da si dobro potkovana sa ovom materijom. alien

Samo nastavite u tom stilu sa paznjom vas pratimo.

P.S Samo da Stefan jos dovede Orisnog gde bi nam bio kraj. :bounce:

Still learning Broj poruka: 110 Points: 241 Datum upisa: 14.12.2008

Hvala Pepsi, valjda se još nekome dopalo...
i dok čekamo podatke vezane za Poljsku , da vidimo šta se to STVARNO desilo u Australiji???
Radi se o demokratskoj zemlji koja prihvata u potpunosti tržišnu ekonomiju.
Ovde je već pominjano kako je tamo vlada delila pare stanovništvu i kako
u Australiji skoro pa da se i ne oseća kriza, tj. Mladen i Stojan tvrde da u
Australiji nema krize. Da li je sve baš tako???

Australijska vlada je delila POMOĆ najugroženijoj kategoriji stanovništva - penzionerima i SAMO njima!!!
I kako lepo piše u objašnjenju UMESTO da im odobri REDOVNO povećanje penzija!!!

"Влада им ових дана исплаћује по 1.000 долара једнократне помоћи, уместо да им одобри редовни раст пензија који не могу да очекују све до половине идуће године.

У 2009, међутим, очекује се и да ће државни буџет бити у дефициту, а шта ће се онда још десити, тек остаје да се види."
http://www.rtv.rs/sr_ci/svet/kako-je-kriza-zakacila-australiju_98276.html
VEST JE BILA IZ DECEMBRA 2008!!!

E, sad da vidimo kako se Australijska ekonomija ponašala u 2009.??

"Današnji izveštaj vlade pokazuje da je bruto domaći proizvod (BDP) Australije - vrednost sve robe i usluga u zemlji - pao za pola proceneta u četvtom kvartalu u odnosu a treći, kada se podigao za 0,1 odsto.

Kompanije su smanjile proizvodnju dok potrošnja stanovništva stagnira, što je zbrisalo dobitke, kaže vlada.

Rezulat je daleko ispod predviđenog rasta od 0,2 odsto i prvi je pad BDP-a od 1991. godine, kada je uvođenje poreza na promet zakočilo potražnju.

BDP Australije za celu 2008. godinu porastao je za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu što teško pada zemlji čija je ekonomija rasla za po više od tri proceneta u proteklih 17 godina, i gde je bruto domaći proizvod po svakom stanovniku prošle godine bio 50.925 dolara."
(APRIL 2009 !!!) http://www.emportal.rs/vesti/svet/81027.html

Australija ponovo podigla kamatne stope! (mart 2009)
http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=41650&sectionId=9

Australija ušla u recesiju! (april 2009)
http://www.capital.ba/australija-usla-u-recesiju/

Dakle, ništa nije pomoglo to "deljenje" pomoći penzionerima....
I :study:

Najopasnije su poluistine i poluobrazovani "eksperti"!!!

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

FatCat ::

Prvo da ti objasnim šta su non-performing loans:
...pri istoj količini uloženog novca povećava se udeo loših kredita (non-performing loans). Loši krediti predstavljaju mač sa dve oštice uperene i prema bankama i prema korisnicima kredita.

Ne valja ti što stvari učiš napamet. Državne banke ne mogu nikada propasti, ako ih dotira domaća Vlada emisijom svežeg novca koji se produktivno koristi tako da pare imaju pokriće. Državne emisione banke su pre svega uslužne, a ne profitne ustanove, pogotovo kada se radi o državnim preduzećima kao njihovim klijentima i projektima od javnog značaja. Termin "non-performing loans" možda ima smisla na zapadu gde privatnici masovno krivotvore novac terajući ljude u dužničko ropstvo, dok je u sistemu državnog bankarstva tako nešto besmisleno govoriti.

FatCat ::

Nemoj da se brukaš više postavljajući te neke linkove na "šarene" sajtove koje pišu anonimne osobe, ako ne znaš gde da tražiš relevantne tekstove - pitaj, uputiću te!

Da li je tekst "šaren" ili ne, stvarno nije bitno za diskusiju. Važna je sadržina koja ti je očigleno promakla, jer bi u suprotnom video da i jedni i drugi izvori podjednako kritikuju kinesku ekonomsku politiku i praksu! Ja sam ih samo naveo da pokažem koliko je zapadnim ekonomistima ispran mozak po tom pitanju.

FatCat ::

Pitao sam te za POLJSKU i još jednom: ZA POLJSKU !!! Ne za Kinu!

Koga briga za Poljsku, ja je nisam ni pominjao. Jedno je sigurno, ta država nema monetarni suverenitet, što je praktično čini kolonijom internacionalnih bankara, o čemu svedoči oko 250 milijardi dolara spoljnog duga još u "predkrizno" vreme. Masa njihovih radnika je nakon prijema u EU otišla da radi na zapadu, ponajviše u UK, pa je to doprinelo da statistika zabeleži veliki "pad" stope nezaposlenosti. Međutim, nakon ove dizajnirane krize, stvari se vraćaju "u normalu": http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/19768/Nezaposlenost-u-Poljskoj-porasla-na-119-procenata

FatCat ::

Pusti Kinu, to je zemlja koja ima još uvek neki polu-komunističko-diktatorsko-kontrolisano-tržišnu (?)privredu, a i očigledno je da ništa nisi ozbiljno o Kini čitao.
Znao bi da u Kini radnici na gradjevini rade za JEDAN DOLAR na dan, da nemaju socijalno, da im niko ne garantuju da neće sutra biti otpušteni, da ih sitni tajkuni (još gore nego ovde) varaju za plate (ne isplaćuju ih po 3-4 meseca, ako ih uopšte isplate... a na kineskom selu je mrtvilo, u kini je prošle godine bilo više od 20.000 štrajkova i pobuna, a nadam se i da znaš da nemaju slobodan pristup informacijama, i da im je veliki broj stranica na internetu blokiran.. jel to ta tvoja obečana zemlja?

Ako hvalim monetarnu politiku koja je više nego superiorna u odnosu na našu ili američku, ne znači da veličam i politički sistem. Ali obzirom da je Kina najveći proizvođač na svetu, najveći izvoznik, da ima najveće devizne rezerve, nisku inflaciju i sve veći životni standard stanovništva, glupo je reći da pustimo Kinu, umesto da vidimo šta nju to izdvaja od drugih. Bilo bi fer pomenuti da su troškovi života u Kini neuporedivo niži nego na zapadu http://www.networkesl.com/english/web/48_66.html

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Gospodine FatCat, dođite na moju temu, ako hoćete da čujete moj odgovor.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

FatCat ::

Australijska vlada je delila POMOĆ najugroženijoj kategoriji stanovništva - penzionerima i SAMO njima!!!I kako lepo piše u objašnjenju UMESTO da im odobri REDOVNO povećanje penzija!!!

Ti sigurno zamišljaš njihove penzionere kako preturaju po kontejnerima :D Pare nisu poklanjane samo penzionerima, već isto tako i porodicama koje imaju niska primanja (niska za njihove pojmove), ali i onima koji su kupovali kuću po prvi put. Već sam ostavljao izvore o tome, neću da se ponavljam.

Drugo, ja nisam nigde nisam rekao da u Australiji nema krize (to drugi tvrde), već sam samo argumentovao da Australija nije emitovala svež novac "iz ničega" i delila ga krajnjim potrošačima, nego da je u tu svrhu koristila budžetski suficit. U poređenju sa Srbijom ili SAD, Australija je definitivno demokratska zemlja sa visokim životnim standardom, sa 1/3 populacije kao akcionarima u tamošnjim bankama (zamisli tako nešto u Srbiji ili Americi), sa visokim porezima koje plaća bankarski (neproduktivni sektor ekonomije) i to ne može narušiti nikakav pad GDP-a od 0,1% i slične statističke igrarije. Ako ljudi koji tamo žive kažu da nema krize, onda to valjda ima veću težinu nego bilo šta drugo, jer dolazi iz prve ruke.

Still learning Broj poruka: 110 Points: 241 Datum upisa: 14.12.2008

Ne bih Vas više zadržavao!

Poslednji izmenio Sneki dana Sub Jan 30, 2010 11:39 am, izmenjeno ukupno 1 puta

Šta sam ja razumela:

Mladen je otkrio toplu vodu - tj, da bankari i banke "vladaju" svetom i toliko je to za nj. bilo "šokantno" i neočekivano da se osetio "pozvanim" da o tom "svom" otkriču obavesti svetsku populaciju...
Shvatio je da već sada (ili u bližoj budućnosti) svi mi radimo (ili čemo raditi) za banke i "bankare", a da veliki broj vlada već sada radi za nj.
KASNO MLADENE !!!
Al, dobro... vidim da si mlad i ne čudi me da sad tek "otkrivaš" svet i kako on funkcioniše...

Sve ostalo su .... da ne kažem: gluposti!!

Evo na pr. Ko ti garantuje da će povećanje tražnje dovesti do veće proizvodnje?
To bi bilo racionalno, ali ljudi se ne ponašaju uvek "racionalno" - meni se nekako "javlja" da bi ako ja proizvodim nešto za šta se naglo povećala potražnja, ja jednostavno povećala cenu svog proizvoda i ne bih trepnula... baš me brige za sve drugo! alien

Da, ljudi su sebični i neracionalni...
Ko s tim ne računa i ne shvata da svaka osoba na svetu misli da je zaslužila bolje i više, taj očekuje previše... znaš (valjda) za ono: na svetu ima ljudi koji misle da su ružni, ali (skoro) da nema onih koji za sebe misle da su glupi!

Ili: probaj nekoga da ubediš da je bolje da radi 30 god. i da štedi za stan, pa tek onda da ga kupi - umesto da ODMAH uzme kredit (na 40 god. :lol: ) i kupi stan (novcem koji će tek da zaradi)!?

Kreirani (kreditni) novac nastao je jer se pokazalo da je moguće dati vrednost i nečemu sto u ovom momentu ne postoji ali gde postoji realna i merljiva šansa da će postojati za neko vreme.

Svest ljudi nije još na nivou onoga što je Karl Marks od njih očekivao, zato je komunizam utopija...

A sada da citiram svoju ljubimicu 8)
But Ms Blythe Masters, said that credit default swaps aren't what needs regulation. Rather, it's the people who use them who should be regulated.

U pravu je 100% !!!!

http://www.aikb.net/edukacija-f6/ko-je-kriv-za-krizu-t701.htm

Beograd -- Vlada Srbije će na sednici u petak usvojiti program subvencionisanih dinarskih potrošačkih i gotovinskih kredita za građane.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da je cilj odobravanja novih dinarskih kredita povećanje kupovine moći građana, podsticanje domaće tražnje, brži privredni rast, jačanje domaće valute i podsticaj domaćoj proizvodnji.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=23&nav_id=419685

Valjda je to taj nekreditni novac? :)

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Sneki ::

Valjda je to taj nekreditni novac? :)

Ma naravno da jeste :roll:
Kada u naslovu vesti stoji subvencionisani KREDITI, to se "logično" čita kao nekreditni novac :lol:

Na stranu što se tu radi o subvencionisanim kreditima (dakle jednim delom iz poreza) i što će odlaziti u potrošnju, a kamate u džepove privatnih "bankara", a ja svo vreme pričam o emitovanju dinara u produktivne svrhe (i kredita i nekreditnog novca) od strane državnih banaka čija dobit odlazi u budžet, za tebe je to isto?! Ali šta se čudim kad sama kažeš da si "sebična i neracionalna". Da si drugačija, verovatno bi shvatila neke stvari.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Nekreditni novac je onaj novac koji u opticaj ulazi kao poklon čiji je trošak jednak nuli. On kupuje realne troškove i realne cene. Novac koji u opticaj ulazi kao kredit ulazi sa troškom koji je jednak dugu i odmah diže relane troškove i realne cene na nivo nominalnih troškova i nominalnih cena.
Nominalni trošak (cena) = realni trošak (cena) + dug.
Novac kao dug može kupiti samo dug, a realni trošak (cena) ostaje neprodat. Zato kreditnog novca nikad nema dovoljno, pa se uzima novi kredit koji u opticaj ulazi kao dug, i opet ga nema dovoljno, i tako u beskraj. Otud inflacija i kriza. Nekreditni novac kao poklon nema inflaciju. Zato je on realan novac. Realan novac je jednak recipročnoj vrednosti brzine opticaja novca. Što je brzina opticaja manja, realna količina novca je veća. Što je brzina opticaja veća, realna količina novca je manja.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Gosn. Stojane, novac nije poklon. Te dve reči ne idu jedno uz drugo. Tamo gde nema razmene, nema ni potrebe za emitovanjem novca. Kad to shvatite, sve drugo će vam se posložiti u glavi.

Ako ljudima treba nešto da se poklanja kao rezultat tehnološkog progresa, to se onda radi vaučerima ili bonovima koji su za jednokratnu upotrebu odnosno skraćivanjem radnog vremena ili kombinacijom ta dva.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

MladeneMB, ako novac nije poklon, on se onda dodaje na cene kao dug i nastaje problem koji se ne može rešiti. Kako Vi rešavate problem, ako tvrdite da je novac dug? Prihvatili ste nekreditni novac, pa ste onda rekli da može i nekreditni novac i kreditni novac. Da li sada kažete da može samo kreditni novac? Bio bih Vam zahvalan, ako mi konačno objasnite Vaš stav.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Stojane, može li biti isto kada kredite iz ničega emituju privatnici i to stranci, pri čemu kamate idu u njihove džepove i druga situacija kada te iste kredite emituje državna banka koja svoju dobit transferiše u republički budžet svojim građanima?

Zar ne vidite da u prvom slučaju dinari izlaze iz opticaja, jer se njima po pravilu kupuju devize kod NBS koje potom odlaze u inostranstvo, te se ljudi posle toga moraju iznova i iznova zaduživati, a kada dinare emituju državne banke (u produktivne svrhe naravno), kamate ostaju u opticaju i to tako što se pare transferišu širokom krugu budžetskih korisnika, između ostalog i za penzije i dečije dodatke.

Na ovaj način zatvaramo krug i kreiramo jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje neopterećen bilo kakvim kamatama i dugovanjima što povećava kupovnu moć stanovništva i blagotvorno deluje na domaću privredu. Nelikvidnost postaje prošlost, kao i aktuelni "krediti za likvidnost" koji su sami po sebi teška nebuloza i nusprodukt uzurpiranog monetarnog sistema.

Potreban je dakle i kreditni i nekreditni novac, zavisno da li se emituje privatnoj inicijativi ili za javne projekte i preduzeća od strateškog značaja kada normalno treba emitovati nekreditni novac, jer je besmisleno da država kao emiter novca samu sebe zadužuje i zbog toga što se tada unapred zna da će takvi projekti ili usluge imati društveno priznanje i vrednost. Krediti imaju smisla i moraju se primeniti samo kad je reč o privatnicima, jer tu proizvodnja novih vrednosti nije zagarantovana (nije zagarantovano da će društvo imati korist od njihove robe i usluga), ali se to očekuje, pa se novac daje na poverenje, tj. kao kredit. Isto tako, država kad se nađe u ulozi proizvođača ili organizatora proizvodnje, novostvorenu vrednost i korist od tih projekata uživa celo društvo, a kada privatnik proizvodi robu i usluge, novostvorena vrednost ide njemu. Zato privatnicima mora kredit, a država normalno emituje nekreditni novac.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

MladenaMB, slažem se da država emituje nekreditni novac kao poklon. I to je novi novac. Ali kad se posle štedi i pozajmljuje iz tog novca koji je već u opticaju, tu samo novac prelazi iz ruke u ruku ali se ne menja njegova količina koja već postoji. Krediti mogu biti vrlo korisni, i dovesti do povećanja proizvodnje. Ali tu povećanu proizvodnju će realizovati država emisijom novog nekreditnog novca. Novac se stvara kad se poklanja. Nema stvarana novca bez poklanjanja novca. Novac se ne može stvarati davanjem kredita. Zato je stvaranje novca jedan pojam a kreditiranje drugi pojam. Te dve stvari treba odvojiti. Ako se novac stvara kao kredit, on unosi dodatne veštačke troškove u privredu i društvo i uzrokuje nemogućnost funkcionisanja tavog društva bez inflacije. "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja", rekao je Bosone.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Ja nisam rekao da država emituje nekreditni novac kao poklon, već onda kada je obavljen neki posao ili izvršena usluga za njen račun, tj. za potrebe društva. Potpuno je besmisleno da Srbija uzima inostrane kredite za popravku mosta Gazela ili gradnju koridora 10, kada samo treba emitovati dinare i platiti naše firme koje bi na tom poslu bile angažovane. To jeste nekreditni novac, ali nije poklon, jer novac po svojoj prirodi nije poklon već sredstvo razmene bez obzira da li se u opticaj unosi kao dug ili ne.

Drugo, niste mi odgovorili na pitanje (komentar) iz prvog pasusa, a ono je bilo najvažnije, jer ukazuje na dve potpuno različite varijante emitovanja kredita! Jednu koju vrše privatnici za svoj račun i drugu kada to radi država u ime i za potrebe društva. Da li to po vama ima iste posledice na: zaduženost populacije, brzinu cirkulisanja novca, kupovnu moć, itd.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

MladenMB, novac ulazi u opticaj kao poklon i tada ima trošak nula, što znači da ne menja ništa u cenama. Kao kredit, novac ulazi u opticaj kao trošak koji je jednak dugu, i tada menja cene, odnosno dodaje sebe kao trošak na realne troškove, koji više nisu realni, jer su uvećani za dug. Zato novac nije zlato, ni srebro, niti bilo koja roba, niti bilo kakav kredit. To su neki pojavni oblici novca u istoriji, ali su danas potpuno prevaziđeni. Verovatno ni Ti ne možeš da vidiš novac kao neku apstrakciju, nego ga vezuješ za nešto konkretno. Kredit koji daje država isto je tako dug kao i svaki kredit. Ako postoji opravdanje da država daje kredite, to znači da je bolje da država daje to kao poklon nego kao kredit. Novac je po definiciji poklon. Ako hoće da emituje novac država mora da daje to kao poklon, ako ne daje to kao poklon, onda to nije novac. To je onda kredit a kredit nije novac. Kredit je zajam a novac je poklon. Ako nije poklon, onda nije novac, nego nešto drugo.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Stojan Nenadovic ::

MladenMB, novac ulazi u opticaj kao poklon i tada ima trošak nula, što znači da ne menja ništa u cenama. Kao kredit, novac ulazi u opticaj kao trošak koji je jednak dugu, i tada menja cene, odnosno dodaje sebe kao trošak na realne troškove, koji više nisu realni, jer su uvećani za dug.

Ponovo mi niste odgovorili na pitanje za koje ja tvrdim da je ključno. Ako opet izbegnete odgovor, završili smo sa diskusijom.

Dakle, da li je ista situacija kada kredite iz ničega emituju privatnici za svoj račun i džep, sa onom gde te iste kredite emituje država i ubira kamatu za potrebe svojh građana? Da li to ima iste efekte i posledice na zaduženost privrede i stanovništva, brzinu cirkulisanja novca, kupovnu moć, prodaju iliti jednom rečju životni standard?

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

MladeneMB, naravno da je emitovanje kreditnog novca od strane privatnik bankara (a to su Fed i sve centralne banke, uključujući i našu Narodnu banku) potpuno neprihvatljivo i u tome se slažem sa Vama. Nisam pisao o tome, ne zato što sam izbegavao da kažem nešto o tome, nego sam to prihvatao kao očiglednu činenicu, pa sam možda zaboravljao da nešto kažem o tome, jer sam mislio da govorim nešto što je možda važnije od te činjenice o kojoj se svi slažemo. Ima neki Mike Montagne koji je stvorio Mathematically Perfected Economy, navodno bez inflacije, i promoviše to za čitav svet i svaku zemlju posebno, ali on zagovara kreditni novac. Ako zagovara kredite, ja kažem da je kredit dug, odnosno trošak. Da li Vi znate za njega, ali nije bitno, i Vi zagovarate kredite, pa mislim da ono što se odnosi na Vas, važi i za njega. Novac je poklon a kredit je dug. Kina je jedno vreme 50% novca emitovala kao poklon a 50% kao kredit. Ako je sve bilo super onda znači da je mogla emitovati 100% novca kao poklon. Ako nije, onda znači da krediti nisu bili pravi novac. Ja mislim da nisu. Naravno da će sve biti bolje nego što je sada, ali pravo rešenje je u mojoj formuli. Bitno je da smo bliži mojoj formuli i možemo samo biti bliži, a nikako da se udaljavamo od te formule, tako što povlačimo novac iz opticaja i stvaramo krizu kako je do sada uvek bilo.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Stojan Nenadovic ::

MladeneMB, naravno da je emitovanje kreditnog novca od strane privatnik bankara (a to su Fed i sve centralne banke, uključujući i našu Narodnu banku) potpuno neprihvatljivo i u tome se slažem sa Vama.

Kakve centralne banke, dementni čoveče, pa o čemu pričam svo vreme?! Glavninu novčane (kreditne) mase kreiraju poslovne banke u svojim knjigama (bankovnim računima)!!! Ili patiš od zaboravnosti (što nije retko u tim godinama) ili si običan provokator i parolaš.

Stojan Nenadovic ::

Naravno da će sve biti bolje nego što je sada, ali pravo rešenje je u mojoj formuli. Bitno je da smo bliži mojoj formuli i možemo samo biti bliži, a nikako da se udaljavamo od te formule, tako što povlačimo novac iz opticaja i stvaramo krizu kako je do sada uvek bilo.

Mislim da ti je dosad 100 puta rečeno i dokazano da ta famozna formula ne funkcioniše, niti se za nju mogu obezbediti podaci, što ti nikad nisi ni pokušao pobiti, čak si u par navrata priznao da je tako, a onda od sutra sve po starom kao da se ništa nije desilo. I kad si predlagao praktična rešenja, ona su uvek bila odokativna, nikad po formuli što me naravno ne čudi. Ako to nije prevrtljivost i pokvarenost, onda ne znam šta jeste. U mojim očima spasilo bi te samo lekarsko uverenje sa dijagnozom staračka demencija.

@Stojan Nenadovic & Mladen MB

Gospodo,
Molim vas da sacuvate pristojan ton vase diskusije. Siguran sam da se sve moze objasniti na primereniji nacin.

Takodje bih vas molio, posto pazljivo citam, da pokusate da rangirate banke u Srbiji, u regionu, u Evropi i u SAD po zavisnosti od centralnih banaka. Mislim da bi to bilo interesantno svima.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

MladeneMB, ako treba da Ti spomenem poslovne banke, spomenuću ih. Pre trideset godina znao sam to o čemu pričaš i ne mislim da o tome treba stalno da pričam. Moja formula se potvrđuje svaki dan i ima podataka koji je potvrđuju a za koje si Ti rekao da se ne mogu pribaviti. Odokativno znači da ja na primer kažem da je k = 5%. Pri tome pogrešim za +1%, ili -1%. Ali iz moje formule nikako ne može izaći da treba povući 20% ili 30% novca iz opticaja, kako je urađeno kad je počela sadašnja kriza. Fridman je predlagao da se novac dodaje u opticaj po 2%, 5% ili 3%. Tako treba da se radi, svake godine. I da se taj novac poklanja. A Fridman je mislio da taj novac treba da se daje kao kredit. Ja sam rekao da taj novac treba da se poklanja. I to je sve.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

Gospodine Pinto, ja mislim da ni jednom nisam upotrebio neku neodmerenu reč. Ne mislim da ni Mladen upotrebljava neke ružne reči. Nije pristojno što me naziva da sam izlapeo starac, a ja sve to što kažem, napisao sam pre trideset godina, i ne menjam ni jednu reč. A Mladen kad je to video pre 2-3 godine bio je zadivljen, ali kaže da je kasnije video koliko su drugi pametniji od mene i da zato mene više ne cene. Međutim, priznao je da je za nekreditni novac čuo prvo od mene. Malo poštovanja za mene, mogao bi da pokaže, ali meni nije to potrebno. Ako izađete na moj sajt, možete videti šta sam ja pisao pre trideset godina, u časopisu "Ekonomska politika". Mladen misli da je on otkrio prevaru bankara, posebno ovih iz poslovnik banaka, koje nisam pomenuo, pa me je optužio da sam senilan. To što on priča, i ja sam mu veoma zahvalan što upoznaje publiku sa tim stvarima, ali te stvari su pisale u udžbenicima iz kojih sam ja učio. I bilo je nekoliko profesora koji su zastupali nekreditni novac.

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

Evo šta Stojan tvrdi na svom sajtu http://nekreditni-novac.smirkingwhale.com/?cat=33 (za koji kaže da stoji iza svake napisane reči):

Postoje dva osnovna kanala emisije kreditnog novca:
1. Kredit centralne banke državi. Ovaj kredit se vraća društvenim prihodima (porezi, doprinosi isl.).
2. Kredit centralne banke poslovnim bankama, koje ga dalje pozajmljuju preduzećima. Ovaj kredit preduzeća vraćaju prodajući svoje proizvode. :D

I šta kažeš, znao si da poslovne banke kreiraju novac iz ničega pre nego sam ti ja objasnio čitav proces? I još tvrdiš kako si o svemu tome čitao pre 30 godina, samo eto nisi hteo da alarmiraš ljude, već si radije gubio vreme na jalove teorije i formule?

Evo još malo koliko je Stojan "znao" sve to, gde mi u mejlu od 04.05.2009. odgovara: "1. Da privatne banke stvaraju kreditni novac, ako nisam znao, sada sam naučio i to nije sporno."

Pa ako si sad naučio, a to "sad" je maj mesec 2009, kako si to onda znao pre 30 godina? Kako te samo nije sramota, hm?

Stojan Nenadovic ::

Moja formula se potvrđuje svaki dan i ima podataka koji je potvrđuju, a za koje si Ti rekao da se ne mogu pribaviti.

Ma gde su ti podaci, kako dolaziš do njih? Hoćeš li konačno reći ili ćeš i dalje nastaviti da obmanjuješ ljude? P.S. To da ne treba povući 30% novca iz opticaja je očito i bez bilo kakve formule, naročito neke umišljene.

Still learning Broj poruka: 65 Points: 69 Datum upisa: 19.01.2010

MladeneMB, 30% novca je povučeno jer je tako zahtevala postojeća teorija. Moja formula pokazuje da ponuda mora biti veća od tražnje. Ti si rekao da ja ne mogu znati kolika je ponuda a kolika tražnja, a sada svi mediji javljaju da je tražnja 30% manja od ponude, a to znači da je ponuda veća od tražnje. Ti si tvrdio da su ponuda i tražnja po definiciji jednake i da samo treba povećavati proizvodnju. Sada svi kažu da je ovo kriza izazvana nedostatkom tražnje, a ne hiperprodukcijom. Rekao sam i da nisam znao sad sam saznao od tebe. Rekao sam i da nisam znao a znao sam, pa mi to što sam saznao od tebe nije bilo prvo saznanje. Ja uvek kažem nešto da bi tebe pohvalio, a Ti to uzimaš kao dokaz da sam ja učio od tebe a ne Ti od mene. Ja sam otkrio tajnu novca a to je da je novac poklon. To Ti ne možeš da shvatiš a ni većina onih kojima se Ti diviš. Ja podržavam i Tebe i njih, jer znam da je Vaš pristup mnogo bolji od sadašnjeg, ali na kraju ostaje moj pristup kao jedino ispravan. Pravi novac je poklon. Kredit nije pravi novac.

Pitanje je zašto Srbija ne može da dobije svoju državnu razvojnu banku?

– Ako je neko spreman da položi depozit na štednju s kamatom od nula odsto onda je moguće da postoji banka koja će nuditi kredite sa interesom od dva do tri procenta. Svi bi hteli da novac oroče po kamati većoj od devet, a da zajam ne plate po većoj od sedam. U toj računici nešto ne štima – objašnjavao je guverner privrednicima zašto je tako nešto teško izvodljivo.
Odgovor Jelašića!

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Jelashic-otvorio-dushu-pred-kriticharima.lt.html

Still learning Broj poruka: 35 Points: 31 Datum upisa: 20.01.2010

@Sneki,

Svaka, ali svaka reč koja izađe iz usta ovih opsenara je režirana predstava za javnost, smišljena i podmukla laž. Ja bih ga isekao na rezance da sam bio prisutan u tom studiu. Masama ne vladaš i ne prevodiš ih žedne preko vode tako što im govoriš istinu, već im plasiraš laži, nudiš obećanja, pozivaš se na njihovu nestručnost itd.

Evo šta o kreiranju novca kaže Vojin Bjelica, bankar i profesor na ekonomskom fakultetu, bivši predsednik monetarnog saveta NBS:

"Kreditna aktivnost banaka omogućuje da BANKA STVARA NOVAC na taj način što monetizuje svoju aktivu. Najčešći i najtipičniji slučaj KREIRANJA NOVCA je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata.“ I još dodaje: „Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“!

Dakle, BANKA SAMA KREIRA NOVAC i to knjiški ili bezgotovinski. Ne treba joj nikakva štednja! Da li se takav novac pušta u opticaj bezuslovno (debt-free) ili kao kredit, je drugo pitanje. Naravno da je privatnim "bankarima" u interesu da štancuju isključivo kredite, jer se kamate slivaju u njihove džepove, a ljudi prinuđeni da se iznova i iznova zadužuju. Od političara i ovakvih karikatura kao Jelašić nikakva vajda, ako se mi sami ne opametimo i solidarišemo.

Just looking Broj poruka: 3 Points: 3 Datum upisa: 29.03.2010

Po obrazovanju nisam ekonomista,tehničko sam lice,zato moja shvatanja novca nemaju tezinu stručnosti.
Po meni je novac prevashodno prirodni resurs i zato ga treba kontrolisati od strane stručnog tela koje treba da radi u interesu naroda.Banke mogu biti privatne,ali bi one mogle da kontrolišu,neki mali deo ukupnog drzavnog novca.

» 24. Kako nas MOi FSOVO obmanjuje
» kako zivi taxista u novom sadu i radi
» KK Crvena zvezda 2010/2011 - 1. deo
» Pohvale, kritike, predlozi...
» Mirko Kovač 18.01.2011.

Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!

Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!

Similar topics

Similar topics