Novododata količna novca treba da se ubacuje u opticaj kao poklon, tj. nekreditni novac. Nekreditni novac je potrebna dodatna količina novca u opticaju (dM) kao procenat (k) od postojeće količine novca u opticaju (M).
dM = kM ; k = (ponuda - tražnja)/tražnja ;
Ako se nekreditni novac emituje po navedenoj formuli, inflacija nije moguća.
Takođe, porezi se ukidaju za iznos nekreditnog novca. Potrošači plaćaju manje a proizvođači dobijaju više nego danas, u poretku kreditnog novca. Svi dobijaju poklon iz nekreditnog novca. Izvor nekreditnog novca leži u porastu ekonomske racionalnsti. Postoji kako nacionalni tako i svetski nekreditni novac. Došao je trenutak da se uspostavi kako nacionalni, tako i svetski poredak nekreditnog novca. Novi novac ulazi u opticaj kao poklon i tu zauvek ostaje. Ko uštedi od tog novca, dobije kamatu za uloženu štednju, a ko uzme na zajam od tog ušteđenog novca, plaća kamatu na dobijeni kredit. Banke mogu da primaju na štednju i da daju kredite iz te štednje, ali to ne interesuje državu, jer to ne utiče na količinu novca u opticaju i ne izaziva inflaciju, ni deflaciju, ni privrednu krizu. Novododati novac je realan novac jer ne izaziva inflaciju. Inflacija je uvek nula. Ako cene malo porastu, povlači se novac iz opticaja, kao porez koji se ne troši. Dok se inflacija ne svede na nulu. Nije potrebna monetara politika. Novac se doliva u opticaj po konstantnoj godišnjoj stopi. To je slika budućeg društva.

Stojane, meni je ova tema jako interesantna, ali ne bih voleo da se zadržimo samo na teoriji...
Šta možemo da uradimo? I ne mislim da neke OGROMNE korake, nego na ono sitno što možemo da radimo i šta možemo da propagiramo...

Svetska kriza je počela tako što je u SAD povučeno 18% novca iz opticaja. U Evropi takođe. Kod nas je povučeno 20% novca u dinarima, a pošto je povučeno više od 30% evra, kurs dinara prema evru je pao. Gledano u evrima, mi smo imali preko tri milijarde evra u opticaju, povukli smo milijardu evra, tj. jednu trećinu novca iz opticaja i niko se zbog toga ne buni. Pošto je taj novac ukraden od naroda i privrede, mora biti vraćen kao poklon, da bi se vratili na pređašnje stanje. Tada nastavljamo, po formuli koju sam dao, odnosno dolivamo nekoliko procenata novog novca godišnje, kao poklona u vidu penzija i dečijih dodataka, odnosno dogovorićemo se šta će mo dalje. Ovih milijardu evra što nam fale za početak, odgovaraju našem budžetskom deficitu. Mi se zadužujemo da pokrijemo deficit, a mogli smo da nadoknadimo tu cifru koja nam je potrebna, tako što bi pokrili deficit emisijom nekreditnog novca, koji bi se dao kao poklon.
Kina se naglo razvila, zato što je davala tzv. non-performing loans, zajmove koji se opraštaju i pretvaraju u poklon. Danas tako radi Argentina. Mogli smo i mi, pošto smo sada strateški partner Kine. Nije nam bio potreban MMF. Argentina je bila u zavisnosti od MMF-a, i pokazala je da se bez njega može.

Koliko se prisećam taj "projekat" o nekreditnom novcu je malo stariji?

Iz 80-tih... Prof. Milutin Ćirović & Co, ako se ne varam....
pa ako ti nije teško, daj malo nam
približi tu teoriju...
:study:

Gospodine Friz, Prof. Ćirović je zastupao nekreditnu alokaciju akumulacije u setkor proširene reprodukcije. To je poklanjanje novca u proširenje proizvodje. To danas zastupa kod nas Mladen Banjac, ekonomista iz Sombora. U SAD postoji Kukov plan, koji predviđa poklanjanje nacionalne dividende svakom stannovniku SAD, kao potrošaču. Moj predog da se daje penzionerima i kao dečiji dodaci, je prilagođen našim uslovima. Mi smo siromašna zemlja, sa mnogo penzionera i sa belom kugom. U SAD Zarlenga (direktor Američkog Monetarnog Instituta) je predložio Američki Monetarni Akt, koji predviđa da se novac poklanja za infrastrukturu, prosvetu, zdravstvo i penzije.
http://monetary.org http://richardccook.com

Gospodine Friz, 1980. i 1981. godine, ja i dr. Srećko Ugrin, smo imali članke u "Eknomskoj politici" o nekreditnom novcu. Srećko Ugrin je napisao knjgu na engleskom o nekreditnom novcu, i poslao je na trideset najvažnijih adresa u svetu, ali su svi primerci knjige izgubljeni u putu. Pošta je platila odštetu za izgubljene knjige, ali šta to vredi, kad knjiga nema. Eto, šta su sve mogli da urade svemoćni vladari svetom putem kredta. Oni su ubili Linkolna koji je vodio građanski rat pomoću nekreditnog novca. Ubili su Kenedija kada je počeo da emituje nekreditni novac. Pustio je u opticaj 4,2 milijarde dolara i već je bio ubijen a akcija zaustavljena. FED iza koga stoje Rokfeleri i Rotšildi nije pregledan, od kad je osnovan. Sada kongresmen RonPaul.com skuplja većinu u Kongresu, kaja treba da ograniči FED. Napisao je knjigu End the Fed. Moj sajt je http://noncredit-money.org

Možete teoretisati koliko god hoćete, ali sami izveštaji stranih banaka o dobiti koju su ostvarili u protekloj i ranijim godinama govori sama za sebe.
Ja to zovem "ZAKONSKO ZELENAŠENJE". Po tom principu rade i sve ove takozvane demokrate. Donesu zakon o sopstvenom bogaćenju (tipa bonusi, privatizacije, agencije i slično) i onda se hvale kako rade sve po zakonu. Prisetite se samo kako su pravdali prodaju šećerana za smeštna 3 evra velikim dugovima koje su posle 1.5-2 godine otpisali, pa Janjušević, pa Kolesar.... Mišković.... pa ko će ih sve nabrojati znane i neznane. Takvih primera je na hiljade
SRAMOTA i LOPOVLUK BEZ GRANICA

Gospodine Prevarant, Vi kao da kažete nešto protiv onog što sam ja rekao. Ja sam rekao da smo mi povukli 20% dinara iz opticaja a da je iz Srbije povučeno 30% evra i da je zato dinar pao u odnosu na evro i da smo zato u još većem gubitku, računato u evrima. Ja se slažem sa onim što je rečeno u ovoj temi i šta Vi kažete. Mislio sam da je ovo neka dopuna svemu tome.

Dominique Strauss-Kahn: Nužne reforme u financijskom sektoru
HONG KONG - Čelnik Međunarodnog monetarnog fonda danas je kazao da svjetski čelnici ne smiju odustati od reformi financijskog sektora čiji je cilj spriječiti ponavljanje kreditne krize koja je poharala gospodarstva diljem svijeta.

Dominique Strauss-Kahn je kazao da treba provesti ključne promjene, uključujući poboljšanje regulacije i nadzora bankovnog sektora.

"Trebaju nam reforme i politička volja", istaknuo je Strauss-Kahn sudionicima okupljenim na Azijskom financijskom forumu u Hong Kongu.

"Puno toga još treba učiniti. Brine me da bi se kroz šest do 12 mjeseci poslovanje kompanija moglo vratiti u normalu i da bi pouke izvučene iz zadnje financijske krize mogle potonuti u zaborav".

Strauss-Kahn ponovno je isključio mogućnost recesije s dvostrukim dnom u globalnom gospodarstvu, ali je istaknuo da je oporavak spor i neujednačen, s tim da Azija predvodi s bržim rastom u usporedbi s ostatkom svijeta.

Umanjio je također bojazni od pojave mjehura na tržištu imovine u Kini i u široj regiji, što predstavlja sve veći razlog za zabrinutost s obzirom na oštar rast cijena nekretnina na regionalnom tržištu. Strauss-Kahn je toj regiji poručio da bi također trebala potaknuti domaću potražnju kako bi se smanjila ovisnost o stranim potrošačima, ponajprije onima iz krizom teško pogođenog SAD-a

Jel mogu ja kao moderator da zamolim Kobea da ova tema ostane za DISKUSIJU, a ne za prenošenje vesti. Mislim da imamo bar 20 tema koje su za vesti, nema potrebe da i ova bude!
Hvala!

Pozdrav svima, ja sam autor pomenutog teksta, pa ću probati da odgovorim na neka pitanja:

Teletrader ::

Nadam se da se autor ne zalaže za ukidanje banaka?

Ne zalažem se za ukidanje banaka, već za povratak monetarnog suvereniteta u okrilje države, tj. za javnu kontrolu emitovanja novca i kredita, što je danas u potpunosti u privatnim rukama. Problem je što onaj ko kontroliše emisiju novca i kredita u jednom društvu, upravlja njegovom ekonomijom na najdirektniji način, jer bez novca niko danas ne može funkcionisati. Međutim, novac je samo puki posrednik u razmeni, a ne vrednost po sebi, kao ni bogatstvo ili investicija. Reći da država nema novca je isto kao kad bi neki avio prevoznik otkazao letove jer je ostao bez karata?! Razvoj jednog društva u normalnim okolnostima može zavisiti samo od raspoloživih resursa, a ne od papira umočenog u malo boje ili ni toliko ako govorimo o bezgotovinskom novcu.

Greta ::

i meni je poruka malo nejasna... za privatne banke je rečeno da se bave kriminalnom delatnošću , a kada te iste poslove obavlja država, odnosno državna banka ...onda je to ok ovo bi trebalo malo bolje objasniti....jer ostaje nejasno šta je poruka i iz čega mi to treba da se izvučemo? :elephant:

Kada privatnik emituje kredite iz ničega i zadužuje privredu, stanovništvo i samu Vladu nečim što bi ta ista Vlada mogla sama i bez ikakvih troškova emitovati, kako to drugačije nazvati? Drugo, kada kredite emituje izabrana Vlada ili neka ustanova pod njenom (javnom) kontrolom, zaračunate kamate (umerene i fer, a ne zelanške kao sada) se vraćaju u budžet Republike i koriste se umesto poreza koje sada možemo smanjiti ili ukinuti. Nema potrebe dodatnog zaduživanja samo da bi se vratili postojeći dugovi kao što je sada slučaj. Naime, današenje privatne banke iz vazduha kreiraju samo glavnicu kredita, ali ne i novac potreban za servisiranje kamate. Skoro sav novac u prometu je kreiran na takav način (kao glavnica nekog kredita), što znači da je za vraćanje kamate potrebno konstantno zaduživanje. Privatne, pa još strane banke vraćaju u opticaj svega frakciju zarađenog novca putem plata zaposlenih i tekućih troškova, dok se većina pretvara u devize i završava u inostranstvu. Još veći problem od ovakve vrste parazitiranja društva je potpuna kontrola novčanih tokova i monopol nad emisijom novca od strane nekolicine privatnika i njihovih kredita koji oni kreiraju iz ničega. Dovoljno je da smanje ili obustave kreditiranje iz bilo kojih razloga i privreda puca pod teretom dugova i opšte nelikvidnosti ni kriva ni dužna.

MladenMB tako lepo odgovara na primedbe upućene povodom priložene teme, da mislim da se neće naljutiti ako kažem da je to Mladen Banjac, ekonomista iz Sombora, koga pozivam da se stavi na čelo Pokreta za nekreditni novac (a može i pravi novac, realni novac, kakav naziv usvojimo za pokret). Predlažem da svi glasamo za novac, koji u opticaj neće ulaziti kao kredit, odnosno dug, nego kao poklon. Ako ceo narod glasa tako, to se mora i ostvariti. Tako će Srbija osloboditi i sebe i celi svet i otvoriti novu eru u istoriji čovečanstva.

zdravo Mladene,

lepo je što si nam se lično obratio jer je tvoj tekst izazvao priličnu pažnju na našem forumu. I meni je taj tekst bio zanimljiv, pa sam ga zato odmah i prokomentarisala. Moram da kažem da i dalje smatram da su neki tvoji stavovi nejasni i da na njima treba još raditi.

Počnimo sa „kriminalnom delatnošću“ , to mi nekako najviše smeta.
Sa teškim kvalifikacijama treba biti obazriv, ako pišeš tekst koji teži da bude
analitičan i koherentan. Svakodnevna, neformalna komunikacija je nešto drugo,
nema broja koliko puta su članovi ovog foruma (uključujući i mene) rekli za nekog političara da je „kriminalac, lopov...“ i da „tu bandu treba pohapsiti.“...znači, nisam uopšte gadljiva na takvu vrstu komunikacije. Ali kada neko kao ti, uloži napor i sedne pa napiše tekst u kome pokušava da demistifikuje poslovanje banaka i da ljudima koji nisu ekonomisti, učini razumljivim šta banke zapravo rade kada daju kredite, onda je nedopustivo reći „privatne banke se bave kriminalnom delatnošću“.

Jedna radnja je kriminalna samo i jedino ako je u suprotnosti sa važećim zakonima.
Naš Zakon o bankarskom poslovanju definisao je precizno šta banke mogu, a šta ne mogu da rade. Isti taj zakon važi kako za domaće, tako i za strane banke. Sve banke posluju u skladu sa zakonom. Gde je tu onda kriminalna delatnost? Ja je ne vidim.
Ja se mogu složiti sa tobom da je delatnost banaka štetna za našu privredu i za pojedince... ali ne mogu da kažem da se te banke bave kriminalnom delatnošću. Ja mogu i da budem jako besna zbog toga, ali to je moj problem, jer banke štiti isti taj zakon, po čijim odredbama posluju. Verovatno da problem onda nisu banke, već upravo taj zakon koji im sve to dozvoljava?
Dobro, a ko je ovaj štetan zakon doneo? On nije pao sa neba, već je na predlog Vlade izglasan u Skupštini, poslanici digli dva prsta i izglasali ovaj, kao i brojne druge zakone. Drugim rečima, ovaj zakon je donela DRŽAVA, a ne banke koje me nerviraju. Znači, DRŽAVA je kriva što je bankama data mogućnost da legalno rade to što rade.
Otkud tebi onda ideja da takva nesposobna DRŽAVA može da se bavi komplikovanim bankarskim poslovima, ili da pravi dugoročnu strategiju razvoja zemlje, da se bavi velikim infrastrukturnim investicijama, privredjivanjem....kada nije u stanju da donese zakon koji neće biti štetan po nju samu? Ova DRŽAVA nije čak ni definisala šta je naš nacionalni interes.

Ljudi obično kada kažu DRŽAVA misle na nešto ozbiljno, odgovorno, značajno....bilo nekada, možda u doba Nemanjića...a u poslednjih 100 god je ovako, baš ovako kako je i danas. Čitaj malo genijalnog Nušića i samo će ti se kazati... Da li bi ti zaista voleo da sa tvojim parama, tvojom celokupnom životnom uštedjevinom upravlja jedan Dinkić, ili možda Batić? a takvih i sličnih ima koliko hoćeš....zato nemojmo mistifikovati stvari... DRŽAVA- to su upravo ti likovi! :joker:
Ja njima ne bi dala ni svoj stari kišobran da mi čuvaju, a kamoli pare!

:rendeer:

Zdravo Greta,

To jeste naoko teška kvalifikacija, ali potpuno u skladu sa našom realnošću. Sada ću ti nadam se to i dokazati citiranjem samog Zakona o NBS i Zakona o bankama:

U članu 53. Zakona o NBS, stav 2 piše: "Narodna banka Srbije ima isključivo pravo izdavanja novčanica i kovanog novca u Republici Srbiji."

Dakle, nigde ne pominje bezgotovinski (knjiški ili bankarski) novac koji dominira u likvidnoj masi, otprilike 2:1. Znači, predlagač Zakona je sakrio od ekonomski nepismenih narodnih poslanika postojanje treće vrste novca, čijim emitovanjem se bavi neko drugi.

Ovo je dodatno zamaskirano u Zakonu o bankama, član 4. gde su javnost i poslanici dovedeni u zabludu nepotpunim navođenjem poslova koje Banka obavlja, a to je sledeće:

1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita);
2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita);
3) devizne, devizno-valutne i menjake poslove;
4) poslove platnog prometa;
5) izdavanje platnih kartica;
6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti,
poslovi kastodi banke i dr.);
7) brokersko-dilerske poslove;
8)izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski
posao)
9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.);
10) poslove zastupanja u osiguranju;
11) poslove za koje je ovlašena zakonom;

Kreiranje kredita iz ničega, kao najvažniji posao i defakto izvor moći i bogatstva za (privatne) bankare je izostavljen, naravno "slučajno i greškom". Čitalac Zakona koji je nesvestan postojanja bezgotovinskog novca upada u zamku da poveruje kako su prikupljeni depoziti osnov za davanje kredita, što naravno nije istina, ali je javnost dovedena u zabludu da tako veruje.

Treća u nizu obmana jeste tvrdnja da je NBS nezavisna (sem od domaćih ustanova i institucija društva, što je van pameti), iako se pri tom "gospoda" iz NBS uopšte ne libe da na svom sajtu objave kako već uveliko primenju tzv. bazelske standarde koje donosi BIS (Bank for International Settlement) sa sedištem u Švajcarskoj, koja je privatna banka, ima čak i svoju privatnu gardu i nad kojom ni jedna Vlada u svetu nema ingerenciju. O kakvoj se "nazavisnosti i državnosti" tu onda radi?

I sad kaži onako realno, da li sam u pravu kada današnji bankarski "biznis" nazivam kriminalnom delatnošću. Ne bih pogrešio i da sam sve to nazvao čistim okultizmom, pošto sama reč označava sve što je tajno i skriveno, a novac i bankarstvo su danas upravo takvi.

ne radi se ovde ni o kakvom "Kreiranju kredita iz ničega" i sve je Zakonom predvidjeno.
Držimo se činjenica, Mladene!

http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/30/30_4/30_4_6/index.html

ja samo apelujem da se držimo činjenica.

Ja se ne pozivam ni na kakve autoritete kao ti, već samo na
činjenice koje su lako proverljive.
Na sajtu Narodne banke Srbije lepo piše koji su uslovi da bi se neka banka
mogla smatrati "kreditno sposobnom".
Ne može bilo koja banka da izdaje "kredite ni iz čega", ona mora da bude
kreditno sposobna.
U novembru svake godine imamo nedelju štednje.
Tada banke skupljaju štedne uloge gradjana, nudeći što povoljnije kamate.
Cilj je prikupiti što je moguće više para i na taj način postati "kreditno sposoban".
Bankari ipak nisu alhemičari - Da bi se nešto dalo, mora se prvo uzeti.

I ja bih da se vratim u diskusiju...

Prvo, slažem se sa Gretom 100% što se tiče onoga "kriminalna delatnost". Ako je cilj privući pažnju kao što to rade neke nazovi novine (Kurir i slični), mislim da se gubi suština cele priče... Ako je po zakonu, tj. nije kažnjivo, onda nije kriminalna delatnost. Svi negativni epiteti stoje, ali ako ja ne mogu da predočim nekom državnom tužiocu da je tu prekršen neki zakon, džaba ta priča o "kriminalnoj delatnosti".

Ono na šta ja stalno pokušavam da vratim priču jesu konkretna rešenja koja nisu samo parole tipa "ujedinimo se svi i preporodimo svet" ili "narod mora da glasa i biće po volji narodnoj". Ovde su u pitanju neke stvari protiv kojih je borba slična borbi protiv pušenja (cigareta). Čak i da SVI znaju koliko je sve što rade privatne banke štetno za društvo, pitanje je da li bi nešto uradili povodom toga.
Šta konkretno može pojedinac da uradi?
I nemoj molim te da očekuješ da će (normalan) pojedinac da ide okolo i da viče da se banke bave kriminalnom delatnošću... Malim koracima se može doći do većih koraka, a onda i do neke promene. Ako je cilj napraviti malo buke, mislim da će se ova priča vrlo brzo pretvoriti u čisto gubljenje vremena!

http://nekreditni-novac.smirkingwhale.com/?p=109

Čim vidim ono SPASIMO SRBIJU naježim se !!

Bez ljutnje ovo liči na neku sektu!
Samo ne znam jel ono Sunce izlazi ili je na zalasku...???



A vidim i da nema foruma na srpskom na kojem ova
dvojica proroka nisu već izlagala svoj vjeruj....

:shock:

Gospodine Mladene, hvala Vam što se ne ljutite. Objavio sam ono što sam znao iz novina gde je objavljeno ko ste Vi, odnosno sa sajta Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika. Drugih podataka i nemam.
Ovo što ste naveli da sam rekao za Vas, ja sam rekao za profesora Milutina Ćirovića, koji je prvi to objavio. Ja sam samo naveo da se Vi zalažete za poklanjanje novca za potrebe proizvodnje i da tako dolazite u grupu, kojoj pripada Ćirović. Ja mislim tako, ako nije tako, Vi objasnite šta zastupate. Vi ste mene i Ričrda Kuka, uvrstili u grupu onih koji predlažu da se novac poklanja potrošačima, i ja se ne ljutim zbog toga. U stvari, ja smatram da novac može da se poklanja kako za proizvodnju tako i za potrošnju. Ja mislim da su svi oni koji su protiv današnjeg stvaranja novca putem kredita na jednoj, pravoj strani. Ostali treba da nam se pridruže. Ja znam ko je u pravu. Zarlenga i Kuk ne koriste reč nekreditni novac, ali ja znam da misle isto kao i ja. Ja mislim kao i Vi. Ako sad kažete da ni Vi ne koristite reč nekreditni novac, ja ću tu promenu primiti k znanju, ali to u opšte nije bitno.

Niko se ne ljuti... i niko ne osporava činjenično stanje (kreiranje novca) - o tome imaš na internetu u količinama !!

To što se uvek nadje neko ko ne zna ništa o tome... nije tragedija.
Koga zanima može sve sam da pronadje na internetu...
Nije potrebno da ponavljate KAKO je - i ŠTA banke rade - to je jasno ko dan!
Iliti: TO JE ČINJENIČNO STANJE i nije kriminal, jer za to nikoga ne hapse...

Ono što je problem jeste: slabo ste objasnili kako bi taj "vaš" sistem funkcionisao??
Mislim na ovaj sistem koji "otvara novu eru čovečanstva" - čarobno rešenje finans. krize!!

Država naštampa pare, "podeli ih" :bounce: - ovo mi se dopada,
ali me brine ono posle....

Mislim da ili niste uspeli da objasnite kako to funkcioniše ili još radite na "doterivanju" modela?

Čudim se što do sada niste objavili neku knjigu o tome već se "potucate" po raznim forumima (i onima koji nemaju nikakvu vezu sa ekonomijom), jeste li upoznali svoje nekadašnje profesore sa vašim idejama? Šta oni kažu?

Ako je model neka vrsta pepertumobile (?) možda je vreme da Nobelov Komitet bude obavešten o takvom otkricu??
:bball:

Dakle - šta je cilj?
Da obavestite ljude kako to rade banke (ćorav posao pošto o tome ima SVE na internetu od raznih autora)
il
da promovišete "rešenje koje će spasti svet i srbiju i otvoriti novu eru čovečanstva"??

Hvala na odgovoru....

Gospodine Limited011, ova srpska verzija "Spas za Srbiju" ima englesku verziju koja glasi "Spas za svet". Proučte dobro pa će te videti da je tako.
Gospodine StefanoR i gospođa Greta, ako želite da vidite šta o nekreditnom novcu kažu neki drugi preporučujem Vam http://monetary.org i http://richardccook.com kao i moj sajt http://noncredit-money.org
Videćete da će to uskoro biti pred Kongresom SAD. Upoznajte se sa novim pogledima na sadašnju svetsku krizu.

Gospodine Nenadoviću,
Ja razumem sve ono o čemu ste Vi i Nenad pisali. Nema potrebe da čitam više o tome da bih razumeo (čitaću kada budem imao vremena jer je interesantna tema).

Ono što ja vas (dvojicu) uporno pitam jeste: šta vi predlažete da uradimo? Evo, ja sam na vašoj strani, ukapirao sam celu priču, i zanima me šta sada!
Nisam neki fundamentalista, NSPM mi se gadi, Kurir mi se gadi, ali volim akciju (i akciju na berzi i akciju-rad-dela) i jako me interesuje koji je vaš predlog za mene i šta ja da kažem npr. mojim prijateljima kad im budem objašnjavao ovo!

Mladene, Stojane
ima jedna kineska koja možda može da pomogne:

"Nepoveravaj pare majmunima ako ne umeš da se vereš po drveću"
.

Gospodine Cobe Bryant, šta rade bankari objašnjava Mladen, a šta treba i kako uraditi da se reši sadašnja svetska kriza i predupredi mogućnost novih kriza, objašnjavam ja. Najkraće rečeno, ponuda mora uvek biti veća od tražnje. Višak ponude nad tražnjom može se realzovati (kupiti) samo pomoću emisije nekreditnog novca koji se daje kao poklon. U SAD kongresen Dennis Kucinich treba da podnese AmeričkI Monetarni Akt koji predviđa da se novac kao poklon daje za infrastrukturu, za prosvetu, za zdravstvo i za penzije. Ričard Kuk predviđa da svaki građanin SAD dobije mesečno nacionanu dividedu kao poklon.
Kuk je predvideo 1000 dolara mesečno za svakog građanina. Sad je taj iznos nešto smanjio. Ja imam matematičku formulu po kojoj se to radi, tako da nema inflacije. Sada se bore protiv krize tako što dodaju pare u opticaj preko svake mere. Već su uvećali količinu novca u opticaju za deset puta i to im takođe neće biti dovoljno, pa će morati još. Samo nekoliko procenata nekreditnog novca je dovoljno da se svi problemi reše. Ovaj dolar vredi 1% od dolara pre sto godina. Nekreditni novac imao bi istu vrednost večito. Birajte koji novac hoćete.

@StefanMR,

Nema akcije sve dok ljudi misle da banke posluju legalno i dok ne shvate šta je to novac i kako se on danas kreira i ubacuje u sistem.

Stojan Nenadović, poput Nebojše Katića, misli da je problem u teoriji, neznanju i diletantizmu vladajućih struktura, što je po meni ultra naivno i ja se ograđujem od njegovih pisanja. Takođe bih ga zamolio da mi ne truje temu i ne dovodi ljude u zabludu, jer imamo totalno različite stavove.

Gospodine StefanoMR, kad sam ja izneo moj predlog a to je bilo pre izbijanja krize, predložio sam da se 400 miliona evra pokloni za penzie i dečije dodatke. Kad sam video da je povučeno milijardu evra iz opticaja, tražio sam da se odmah vrati tih milijardu evra nazad u opticaj. Toliki je nama sada budžetski deficit. Mi se zadužujemo da pokrijemo budžetski deficit, a to nije potrebno. Deficit može da se pokrije nekreditnim novcem, bez obaveze zaduživanja. Mi se zadužujemo milijarde evra, a ne bi morali. Dobićemo mnogo više evra kao duga, nego što nam je potrebno novca koji je poklon. Ne bi mali inflaciju a dolar i evro bi padai u odnosu na dinar. Ovako mi povučemo 20% novca iz optcaja a oni povuku 30% evra i dinar padne u odnosu na evro. Mi ne treba da povlačimo novac iz opticaja i nećemo imati krizu. Oni ako povlače svoj novac, njemu vrednost raste što smanjuje naš uvoz. Nas to ne interesuje, jer možemo da zadovoljimo svoje potrebe na unutrašnjem tržištu na kojem su cene stabilne i manje od stranih. Podstiče se izvoz a smanjuje uvoz. Obrnuto nego što je sada.

Gospodine Mladene, U dubini krize leži moja teorija. Katić, ka i Vi misli da su ponuda i tražnja jednake a to nije moguće. Ponuda je veća od tražnje i ja ne mogu odustati od toga, kad znam da je tako. Vaše prikazivanje kako se stvara novac je potpuno tačno i ja se ne mešam u to što Vi pričate. I Vaše prikazvanje kako se novac daje za proizvodnju je takođe tačno. Ali novac može da se daje i za potrošnju i Vi to nećete shvatiti, dok lično ne uzmete vlast i sami se u to uverite. Siguran sam da je tako. Ali to je jedna sitnica koju će te Vi brzo ispraviti. U svemu ostalom se slažemo. Zašto da se potencira razlika među nama. Bilo ko da pobedi od pristalica nekreditnog novca doprineće i pobedi svakog drugog. Zarlenga, Kuk, kao i Vi završićete preko formule koju sam ja dao. Ponuda veća od tražnje i višak ponude opredmećen u nekreditnom novcu.

Stojane, vaša teorija je zaista u dubokoj krizi, zapravo nje nije ni bilo osim vaših zabluda i fiks ideja, jer ste situaciju i monopol koji ima SAD protumačili kao lakmus papir za čitav svet.

Poklanjati novac iz vazduha kroz budžetsku potrošnju može samo u Americi (videćemo dokle), jer je njihov dolar bio i još uvek jeste glavno sredstvo plaćanja u međunarodnoj trgovini, što mu daje veštačku vrednost i potražnju u svetskim okvirima. Zato oni uvozom i preko tuđih leđa obezbeđuju 90% svojih potreba. Uraditi tako nešto u Srbiji neće dati podsticaj domaćoj privredi niti zaposliti ljude, jer bi novac velikim delom odlazio na kupovinu uvozne robe i deviza, a to ima svoje limite i posledice.

Ali ako kredite iz vazduha i u produktivne svrhe emituju državne banke čija dobit se vraća u budžet (što kod privatnih banaka nije slučaj), vi imate jedan stabilan izvor za finansiranje javne potrošnje, uz prostor za smanjenje postojećih poreza. Istovremeno, država emituje novac za javne projekte i to bezuslovno (debt-free), jer je besmisleno da samu sebe zadužuje, a takvi proizvodi i objekti poput infrastrukture koriste svima, pa je dobit višestruka.

Ne znam koliko ovo može da pomogne, ali mislim da je poprilično relevantno za diskusiju.

Radi se naime o Australiji. Letos su mi u gostima bili rođaci iz Australije koji su tvrdili da kod njih takoreći i nema krize. Ono što je meni bilo (a možda će i vama biti) interesantno je potez njihove države na prve znake krize u USA. Njihova vlada je donela odluku da podeli pare koje zu navodno bile (a možda i nisu) neke rezerve i to tako što je svaki građanin dobio na poklon 1.000.00 dolara. Krajem 2000 bilo je oko 20.000.000 stanovnika tako da se može reći da su upumpali oko 20 milijardi nekreditnog novca na samom startu krize.

Da li je to i koliko uticalo na suzbijanje krize ne znam, ali dotični tvrde da krize nema.

Nažalost, vas dvojica ništa konkretno ne predlažete nego sve prebacujete na "ja bih ovo uradio". Nema od toga ništa...
I što više pišete o vašim idejama sve mi se više čini da će se tu cela priča završiti - na idejama!

Gospodine Prevarant, hvala Vam što ste ovo izneli. Ja sam u jutarnjem programu TV Pink video jednu gošću, srpkinju, iz Austarilije, koja je rekla da je vlada Australije veoma ponosna na ono što je učinila jer je narodu poklonila novac pre izbijanja krize tako da u Australiji nema krize. To je nekreditni novac koji je prerušen u budžetski deficit. Kad je Regan došao na vlast, on je imao savetnika nobelovca Miltona Fridmana, i vodio je politiku budžetske ravnoteže. Ta je politika SAD gurala u krizu, koja je bila gora nego ova sadašnja. Tada sam ja pisao Reganu i on je poveo politiku suprotnu od one koju mu je savetovao Fridman. Ta je bila politika budžetskog deficita koja je SAD izvela iz krize i načinali ih vodećom silom u svetu. To možete proveriti na mom sajtu. Sada nobelovac Krugman kaže da je sve počelo od Regana, misleći na ovo opšte zaduživanje preko svake mere, koje je dovelo do sadašnje krize. Ali ja nisam savetovao ekonomsku krizu, nego budžetski deficit kao privremenu meru, do uvođenja nekreditnog novca. Ako Australija zabašuri ovaj deficit, biće to da je emitovala nekreditni novac. Ako pokuša da pokrije deficit, upašće u nevolje. Drugi način prikrivenog emitovanja nekreditnog novca je ono što rade Kina i Argentina. One navodno daju kredite, koje posle otpisuju, tj. pretvaraju u poklon, i ide im dobro.
Gospodine StefanoMR, ja stalno iznosim konkretne stvari, da li ih Vi čitate, to je drugo pitanje. Bitno je da prihvatite nekreditni novac. Onda će mo se dogovoriti šta će mo dalje. Da li ćemo kao Kina ili Argentina. Da li će mo kao Australija. Da li će mo kao Zarlenga ili Kuk. Da li kako kaže Mladen ili kako kažem ja. Na kraju će odlučiti Narodna Skupština Republie Srbije. Mi počnimo da diskutujemo

Čitam ja sve, nemojte da brinete... Ali mi se čini da se spremate za skupštinu sa Vašim pričama...

Prihvatio sam nekreditni novac... deluje mi da bi to moglo da uspe, ako bi se uradilo na pravi način! I šta sad?

Gospodine StefanMR, Ja sam star čovek i u penziji. Ne spremam se nigde da idem, nego se nadam da vidim nešto na televiziji, ako bude dok ja budem živ. Sve je u rukama Vas mlađih, koji ćete se boriti za neke promene ili će te čekati da neko drugi uradi te promene umesto Vas. U svakom slučaju verujem da će te Vi živeti u sistemu nekreditnog novca i videti kako to funkcioniše. Zahvaljujem Vam na lepim rečima koje ste mi uputili i da verujete u nekreditni novac. To je meni dosta. Moji školski drugovi, koji su živi, ne uživaju ovako kao ja na Internetu, nego su to prepustili svojoj deci i svojim unucima, a ja, eto, lično razgovaram sa Vama, o čemu nisam mogao ni da sanjam, dok sam bio mlad. Ako Vi verujete da je došlo vreme za nekreditni novac, poverovaće i neki drugi, i to će vreme zaista doći.

Stojane kakve su ovo reforme velikih banaka u USA, koje Obama gura?
Jel to OK?

Takodje te molim da procitas ovo
http://www.aikb.net/info-f5/dobre-vesti-samo-pozitivno-t745-64.htm#46426

i da das neki komentar!

Svaka čast što ste aktivni na internetu i van interneta!
Sve ideje su dobrodošle, i ja sam uvek zadovoljan kada pročitam nešto novo (iako sam ovu priču o bankama i kreiranju novca znao od ranije, a čuo sam i za Australijski potez sa deljenjem novca).
Žao mi je samo što ne postoji nešto konkretnije što može da se uradi, tj. što pojedinac može da uradi, jer kao što sam ja Vas pitao, ako budem nekome ispričao celu ovu priču sigurno ću dobiti pitanje "I šta sad ja da radim?".

Pošto imate toliko godina sigurno znate kako se stvari sporo menjaju i u normalnijim zemljama od naše, a tek kako će kod nas...
Zato bih ja bio srećniji da postoji nešto što konkretno može da se uradi, ali očigledno nema!

Gospodine Teletrader, ne znam kakve reforme sprovodi Obama. Kad je vodio kampanju, ja sam imao svoj blog na njegovom sajtu. Tu je izložena moja teorija a na naslovnoj strani bila je slika Obame i Bajdena, i pisalo: "The change we need/NON-CREDIT MONEY". Sada ne vidim da sprovodi nekreditni novac. Produžio je mandat Bernankeu, na čelu FED-a, i kad je o tome pisao Njuork Tajms, ja sam napisao komentar u kojem sam rekao da on mora uvesti nekreditni novac, da bi očuvao ulogu SAD u svetu, inače će to uraditi Kina sa zemljama BRIK, bez SAD. Članak, sa deset odabranih negativnih komentara, gde je i moj, nalazI se u Njujork Tajmsu, pod naslovom: "Bernanke's next tasks". Upišite na Google-u i naći će te. Pisao sam ko se u SAD bori za nekreditn novac, premda ga ne zove tako. Ali svo ovo uivanje dolara u opticaj, završiće se tako, što se ti dolari neće vratiti, i ako su navodno dati kao zajam (kredit), nego će taj novac ostati u opticaju kao poklon. Znači, kao nekreditni novac.

evo sta pokusava...

Najnovijim prijedlogom Obama želi bankama ograničiti mogućnost rizičnog trgovanja dionicama, obveznicama i drugim vrijednosnim papirima za svoj račun. Takozvano vlasničko trgovanje, kada kompanije vlastitim novcem kupuju vrijednosne papire na tržištu, jedan je od glavnih izvora zarada za neke od najvećih američkih banaka.

Obamin prijedlog uključuje promjene koje već zadnjih godinu dana zagovora nekadašnji predsjednik Feda Paul Volcker. Među ostalim, to se odnosi i na prijedlog da se bankama koje prikupljaju depozite građana zabrani da ujedno trguju dionicama za svoj profit. Time bi se odijelile komercijalne i investicijske banke, kao što se to prije desetak godina predlagalo Glass-Steagall zakonom, koji je u međuvremenu opozvan.

@prevarant,

Jedno je pokloniti novac iz budžeta zahvaćen porezima, a nešto sasvim drugo deliti ljudima sveže emitovani (odštampani) novac. Australijska Vlada nigde nije navela da je radila ovo drugo, već je koristila budžetski suficit koji je kraju 2008 iznosio oko 23 milijarde AUD i za to izdvojila 10 milijardi za penzionere, đake i ljude sa niskim primanjima. I to je skroz ok.

"The Australian Tax Office is currently doing work in preparation for an April deposit into bank accounts for individuals as well as families who fall into the income bracket <$80,000. This group will receive the $950 as promised, and I believe that higher income earners will also receive something too, but not as large (in the order of $200-$300)."

Izvor: http://justinb.wordpress.com/2009/02/05/k-rudds-127bn-stimulus-package/

Posle je otišla u budžetski deficit, ali se iz takve formulacije ne vidi da li je pare jednostavno emitovala (debt-free, što je danas prava retkost) ili je samu sebe zadužila kao što to redovno radi srpska Vlada na radost bankarske oligarhije.

E, a zašto Australija ima (ili je imala do nedavno) značajan budžetski suficit? Zato što ima sasvim drugačiji bankarski i poreski sistem. Oko 8 miliona Australijanaca su akcionari u tamošnjim velikim bankama, nekada u vlasništvu Vlade. Plus toga, banke plaćaju visoke poreze (oko 17% ukupno prikupljnenih korporativnih poreza) ili oko 5 milijardi australijskih dolara godišnje. Koliko poreza plaćaju banke u Srbiji, i to strane privatne banke? To su paraziti na privrednom tkivu države, ništa drugo. Zato i propadamo.

http://www.gpsnetwork.com.au/Rudd-unveils-stimulus-plan.asp
http://cpds.apana.org.au/Teams/Articles/Fortress.htm
http://www.bankers.asn.au/Default.aspx?ArticleID=593
http://www.fahcsia.gov.au/sa/communities/news/Pages/NationBuildingEconomicStimulusPlan.aspx