Kako funkcionisu banke i sta uraditi da se izvucemo!

Nemaju krediti nista s tim sto se rupe na novoigradjenom autoputu otvaraju posle 6 meseci ili sto prokliza obilaznica pet dana posle otvaranja. Problemi sa infrastrukturom malo imaju veze sa kreditima, vec sa onima koji narucuju, koji prave, koji kontrolisu i koji na kraju placaju

Glavni razlog sadašnjih problema u svetskoj ekonomiji je, grubo rečeno, to što se na svetskim tržištima pojavilo previše novca, "napravljenog od vazduha", previše finansijskih obaveza, nepotkrepljenih nečijim kapitalom i imovinom, utvrdili su ekonomisti MMF.

Taj "vazdušni" novac su napravile banke uz pomoć sopstvenog i privučenog kapitala , kao i pozajmljenim vladinim novcem, kupujući vladine obligacije i druge dužničke hartije.

Da se kriza više nikada ne bi ponovila, neophodno je staviti banke pod vladinu kontrolu, vratiti državi status jedinog izvora novca i razbiti začarani krug poslovnih ciklusa kada zbog poremećaja u jednoj ili nekoliko zemalja sveta sve ostale zemlje zapadaju u krizu.

Uprvo to su pre 80 i više godina predlagali evropski i američki ekonomisti. Tada ih nisu poslušali i svet je zahvatila Velika depresija iz koje je izlazak trajao gotovo 20 godina, objavljeno je na Internet strani Finmarket.ru.

Njihov plan su tada nazvali "Čikaški plan" jer su glavni autori bili profesori na Univerzitetu u Čikagu Frenk Najt i Henri Sajmons.

Suština tog plana je bila jednostavna: neophodno je obavezati banke da prave rezerve koje bi odgovarala obimu privučenih depozita - na svaki dolar stavljen u banku, banka bi morala da stavi u rezerve sopstveni dolar.

Na taj način bi banke mogle da odobravaju kredite samo uz pomoć novca, dobijenog od države i iz sopstvenog profita, što bi doprinelo da se u potpunosti uklone državni dugovi i dugovi domaćinstava i poslovnog sektora. Država bi vratila kontrolu nad ekonomijom i dobila pouzdan način borbe protiv krize jer bi u slučaju pogoršanja poslovne konjunkture bankama moglo da direktivno bude naloženo da povećaju obim kreditiranja ekonomije.

Sada, kada je prisutna nova kriza, Džerom Bens i Majkl Kamhof iz MMF su se prisetili "Čikaškog plana" i odlučili da uz pomoć modela američke ekonomije koji su sačinili provere da li bi on i danas bio efikasan.

Pokazalo se da je taj plan u potpunosti odgovarajući jer bi njegovim ostvarenjem ekonomija postala jača, a dugova u njoj bi bilo znatno manje. Pri tom ne bi bila naneta šteta radu finansijskih institucija jer bi platni sistem i dalje funkcionisao, banke bi investirale novac u najperspektivnije sektore, a kreditiranje ne bi prestalo.

Najsveobuhvatniji prikaz "Čikaškog plana" dao je 1936. ekonomista Univerziteta Jejl Irving Fišer.

Banke, sem kreditne funkcije, ispunjavaju i monetarnu: uzimaju depozite i počinju da kreditiraju, čime povećavaju količinu novca u ekonomiji.
Da bi se to zaustavilo, neophodno je naložiti bankama da iz sopstvenog kapitala stavljaju u rezerve 100 odsto depozita koje su privukle.

Kreditiranje bi moralo da se obavlja na račun profita banaka ili novca, pozajmljenog od nefinansijskih organizacija , a ne na račun depozita drugih banaka, odnosno, banke bi morale da koriste samo onaj novac koji je stvorila država, a ne da same stvaraju novac "iz vazduha".
Po mišljenju Fišera, taj plan ima četiri glavna preimućstva.

Kao prvo, kolebanje poslovnih ciklusa je povezano s kolebanjem kreditnih ciklusa. U slučaju primene tog plana država bi dobila kontrolu nad novčanom masom i, kao rezultat, ne bi dolazilo do situacije da banke za vreme ekonomskog buma nagomilavaju svoje fondove, a da ih za vreme slabljenja gube.

Drugo, ako rezerve po depozitima iznose 100 odsto, tada će se rizik od odliva depozita svesti na nulu (sada taj rizik pogađa dužničke zemlje evrozone, kao što su Grčka i Portugalija). To će pomoći da se poveća stabilnost i pouzdanost finansijskog sistema. Takođe je važno u kakvom obliku se čuvaju te rezerve, pri čemu je glavno da one ne budu uložene u rizične aktive.

Treće preimućstvo je što će država dobiti mogućnost da stvara novac direktno uz nultu kamatnu stopu, a ne da ga pozajmljuje od banaka uz pozitivnu kamatu. Kao rezultat, novac koji stvara država postaje svojevrstan vid akcija, a ne ekvivalent državnog duga pred bankama.

Državni dug će kao pojam prestati da postoji. Uz to će već postojeći dugovi biti otpisani: država će dati bankama zajmove kako bi one mogle da naprave rezerve, a, kao rezultat, državni dug će u potpunosti biti otpisan.

Kao cetvrto, moguće je sniziti i privatnu zaduženost jer sada stvaranje novca neće dovoditi do povećanja dugova na bilansu banaka. Vlada će, uz to, imati mogućnost da za stvoreni novac jednostavno otkupi privatan dug.

Pri tome neće biti naneta šteta finansijskim institucijama - platni sistem će i dalje funkcionisati, banke će plasirati sredstva u najefiksanije sektore, a kreditiranje neće prestati, zaključio je Fišer.

"Čikaški plan" je prvi put 1921. predložio britanski hemičar Frederik Sodi, dobitnik Nobelove nagrade. Njegovu ideju je počeo da razvija profesor Univerziteta u Čikagu Frenk Najt. Ekonomisti su 1933. na osnovu tog plana predstavili predsedniku Ruzveltu memorandum s predlozima duboke reforme američkog finansijskog sistema. Pristalice "Čikaškog plana" su zatim osnovale Čikašku ekonomsku školu.
Sada bi taj recept mogao da spase svetsku ekonomiju od dužničke krize, uvereni su ekonomisti MMF.

Dugalić: Država da pomogne građanima Srbije koji štede na Kipru


http://www.sinteza.net/vesti/srbija/dugalic_drzava_da_pomogne_gra_anima_srbije_koji_stede_na_kipru.html

Ne mora da pomaze .Gazprom ce kupiti (tj vec je upravo kupio) te kiparske banke (kao npr. Marfin tj Laiki bank...) i onda ce Rusi da pomognu tim nasim .

Pre izvesnog vremena ministar Dinkic je dao izjavu,,nismo se danas zaduzili ali smo prodali drzavne obveznice za 1,8milijardi dinara ?Meni se cini da ili:gosp.Dinkic nema pojma sta su obveznice ili misli da smo mi svi idioti.
Meni se cini da od 2000.god Narodna banka Srbije nije ni srbska niti narodna,posto ocigledno ona vise nema kontrolu nad emisijom novca kao ni kontrolu nad monetarnom politikom.Mislim da se mnogi ekonomisti gadjaju pojmovima o kojima zaista nemaju pojma,oni su toliko indoktrinirani u svojoj teoriji neoliberalizma da postaju slepi za stvarnost koja se dogadja oko njih.Na primer obavezna rezerva banaka na zapadu je 2% to znaci da 98%novca mogu da stvore ni iz cega sto se sada ogleda u krizi na kipru.Takozvano produzenje bilanse banaka zbog datih kredita jasno pokazuje cak i laicima o kakvoj se prevari radi i na kraju jos uzimaju kamate na novac koji nema pokrice i bezvredan je papir njega samo odrzava nasa zabluda i spremnost da ga koristimo kao sredstvo placanja ali ni dolar ni evro ni jen nemaju apsolutno nikakvu podlogu jer je toliko novca nastampano bez pokrica i stvoreno iz lufta da je samo pitanje dana kada ce balon da prsne.definicija GDP je vrlo nejasna i nategnuta jer ne odslikava pravo stanje privrednih aktivnosti,jer posmatrati GDPkao ukupno ostvaren dohodak jedne drzave je pogresno jer GDP treba da predstavlja samo novostvorene vrednosti a nikako ukupno ostvarenu dobit svih privrednih subjekata,nije jasno odvojeno novostvorena vrednost tj.proizvodi koji imaju trzisnu vrednost od dobiti usluznih delatnosti koje ne stvara novu dodanu vrednost ,,jer pokusajte prodati jedan polovan koristen rucak iz restorana?Pa zatim sistem kamatnih stopa koji je neodrziv i nepravedan sve mora biti preispitano jer ovaj sistem vodi u propast ili novi rat velikih razmera.
POZDRAV

Baš kad smo uspješno zatomili sjećanje na Ivana Pernara, klinca koji se proslavio bizarnim javnim nastupima i bacanjem po policijskim snagama na prošlogodišnjim javnim prosvjedima – stiže nova vijest…

Naime, Ivan Pernar je objavio elektroničku knjigu pod nazivom “Kako je nastao novac – priča koju svatko može i treba razumjeti”.

Inače, osim pisanja knjiga o globalnom financijskom sustavu i “neoliberalnoj politici” Pernar vodi “ekonomski progresivnu” stranku Savez za promjene – koja se zalaže “za promjenu uloge središnje banke (HNB-a) i provođenje ekspanzivne monetarne politike”.

CELA KNJIGA:
http://www.slideshare.net/ipernar/ivan-pernar-kako-je-nastao-novac-v1801

Kiparski sindrom se širi ? Slovenija, Luksemburg, Italija, Španija ... ???

Nema reakcija u Srbiji (osim ciničnog Dugalićevog komentara). Jel to opet neko spava na času ?

Drag65 ::

Kiparski sindrom se širi ? Slovenija, ... ???

".. Povodom spekulacija da posle Kipra za međunarodnu pomoć treba
da se pripremi Slovenija, Bratušek je rekla da su poredjenja sa Kiprom
“nepotrebna i neprikladna” i da su bankarski depoziti bezbedni..."

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/374211/Bratusek-Poredjenje-Slovenije-s-Kirpom-je-neprikladno

Financial Times: Ukrajini prijeti ciparski scenarij

- Ukrajina bi, uz već viđene kandidate Sloveniju i Maltu, mogla postati još jedna europska zemlja kojoj prijeti skori bankrot zbog unutrašnjih financijskih teškoća i problema u vraćanju stranih zajmova, tvrdi poznati britanski analitičar Timothy Ash.

http://www.seebiz.eu/financial-times-ukrajini-prijeti-ciparski-scenarij/ar-60665/

Erdogan: Ne koristite kartice

Sarajevo -- Turski premijer Redžep Tajip Erdogan pozvao je Turke da ne koriste kreditne kartice i optužio banke da su zarobile ljude u siromaštvu velikim kamatama,

Erdogan je naglasio i da bankarski lobi pokušava da oslabi ekonomiju.

Ovo je novi Erdoganov verbalni napad na finansijsku zajednicu, koja očekuje da će centralna banka povećati troškove zaduživanja sledeće sedmice da bi stabilizovala državnu valutu liru, koja sve više slabi.

Erdogan je kasno sinoć na iftarskoj večeri rekao da su banke sve bogatije zahvaljujući visokim kamatama i maržama i apelovao da građani žive u skladu sa raspoloživim sredstvima.

„Ne uzimajte kreditne kartice. Ko plaća tim novcem? To nisu bogati, nego siromašni. Umrli bi da dobiju kreditnu karticu i hvale se njome, ali novca nestane pre kraja meseca. Moramo zajedno da preokrenemo ovu igru“, rekao je Erdogan u obraćanju porodicama ratnih veterana i palih boraca, prenio je Rojters.

Erdogan i članovi njegove administracije optužuju špekulante za namerno destabilizovanje finansijskih tržišta da bi ostvarili brzu zaradu na račun turske ekonomije.

Turska lira pala je na rekordno nizak nivo prema dolaru u poslednjih nekoliko meseci.

Erdogan je prošle godine rekao da želi da kamata na kupovinu nekretnina bude nula odsto, a prošlog meseca obećao je da će „ugušiti“ špekulante koji se bogate na „znoju naroda“. Premijer je apelovao na Turke da svoj novac čuvaju u državnim, a ne privatnim bankama.
 

Ovog će Amerikanci da sruše, ali samo tako....
 

Банкарски скандали као огледало борбе за превласт у свету (први део)
Без обзира на извесну стабилизацију ситуације на финансијским тржиштима до које је дошло после завршетка првог таласа кризе (2007. – 2009) миран живот за светске банкаре још није почео. Од почетка текуће деценије јавља се непрекидан низ скандала у вези са банкама које чине центар светског финансијског система. Откривају се прекршаји па чак и кривична дела које су банке чиниле у различито време. Финансијски регулатори врше званичне истраге рада банака, воде се судски процеси. Банке су принуђене да плаћају огромне износе казни. А круг банака које се увлаче у епицентар скандала непрекидно расте.

Све је почело од швајцарске банке UBS коју су власти САД оптужиле да прикрива средства америчких пореских обвезника. У 2010.години банка UBS се „скршила“ пошто је САД-у открила информације о својим америчким клијентима и у државну благајну САД превела стотине милиона долара. После тога су Американци почели да „чисте“ и друге швајцарске банке, а затим и банке у осталим земљама. Кажњавали су их, уништавали појам банкарске тајне и фактички терали стране банке да издају своје клијенте.

Затим је почела читава серија скандала када је откривено да су банке светског калибра кршиле санкције које су се односиле на Иран, Кубу, КНДР. У списку оптужених нашли су се гиганти из лондонског Ситија – банке Барклајз, HSBC, Краљевска банка Шкотске, Стандард Чартед, као и банке других европских земаља. Многе међу њима су биле истовремено оптужене за прање прљавог новца, сарадњу са наркомафијом, па чак и за финансирање тероризма. Оптужбе су долазиле од финансијских регулатора САД и Велике Британије. Све се завршило исплатама енормних казни које се броје у стотинама милиона долара појединачно по банци. Највећи износ је у 2012.години платила банка HSBC – 1,9 милијарди долара.

Средином 2012.године дошло је до скандала у вези са стопама ЛИБОР. Највеће банке (углавном европске) су у вези с тим оптужене за манипулације на међубанкарском лондонском тржишту кредита. Ефекат од манипулација је врло висок, јер се према стопама ЛИБОР оријентишу финансијска тржишта која вреде стотине билиона долара. У ствари, радило се о чињеници да је петнаестак банака светског калибра формирало картел и тако зарађивало на манипулацијама ЛИБОР-ом милијарде долара, све то уз прећутну сагласност централних банки и финансијских регулатора. У мају ове године се испоставило да је приличан број банки манипулисао једном другом стопом – ISDAfix - према којој се оријентише тржиште деривирања инструмената од 379 билиона долара. Почела је истрага која прети да прерасте у скандал истог калибра као и прича са стопама ЛИБОР.

Овог лета је дошло и до серије скандала зато што су банке изашле ван граница финансијских тржишта, заузеле место на тржиштима роба и енергената тако што су се почеле бавити манипулацијом ценама. Федерална комисија за регулисање енергетике САД (FERC) је обавезала британски финансијски конгломерат Barclays да плати казну због манипулисања ценама струје у држави Калифорнија. Крајем јула је објављено саопштење: FERC је оптужио и највећи финансијски конгломерат Америке JP Morgan Сhase због манипулисања електроенергетским тржиштем, и то прво у држави Калифорнија и на Средњем Западу САД. Сада овој банци са Вол-стрита прети казна до 400 милиона долара.

Експерти наговештавају да ако се настави овакав начин рада - финансијски регулатори и остали „контролори“ могу да стигну чак и до познатог лондонског „златног фиксинга“ који постоји од 1919.године. Фиксинг у ствари представља процедуру којом се одређује цена злата. У њој учествује само пет компанија и банака које су све у сфери утицаја клана Ротшилдових. Нико нема појма како се кува у тој кухињи, али се сви учесници светског тржишта злата овако или онако оријентишу према тој лондонској котацији. Цена „златног фиксинга“ директно или индиректно утиче не само на тржиште жутог метала, већ на сва финансијска тржишта уопште. „Златни фиксинг“ представља својеврсни центар управљања уске групе зеленаша светским финансијама. Па неће ваљда неки тамо „регулатори“ да ударе на ту светињу светских финансија?

Последњи у низу банкарских скандала је оптужба која је покренута у јулу ове године од стране органа Европске уније, а која се односи на 14 учесника тржишта кредитних деривата свопова (КДС) који представљају врсту деривата – финансијских инструмената. Највеће америчке и европске банке су ухваћене у картелској завери у којој су формирале ванберзанско тржиште КДС, које се потпуно налазило изван сфере контроле финансијских регулатора. Пошто су формирали то „црно“ тржиште банке са Вол-стрита и из лондонског Ситија су у многом испровоцирале финансијску кризу 2007. – 2009.године.

Неке особине банкарских скандала

Пада у очи да до објављивања чињеница из различитих банкарских преступа долази, по правилу, не одмах, чим се они десе, већ тек неколико година доцније. Наравно да такви преступи не представљају иглу у пласту сена. За њих финансијски регулатори и учесници финансијских тржишта увек знају унапред. Тако да банкарски скандали представљају реализацију нечег већ замишљеног, што само чека погодан тренутак да се оствари.

Многи скандали имају екстериторијални карактер. Односно, финансијски регулатори и судови почињу истрагу и праћење банака које имају статус „нерезидента“. У томе су посебно приљежне биле власти САД. Зато су финансијски регулатори, Министарство правде и судови САД били много заузетији истрагама рада страних банака, највише европских, а не својих, америчких. А ако су и покушавали да врше истрагу америчких банака, те истраге су завршаване много мањим казнама у односу на банке Старог света.

Осим Американаца најактивније су поступале власти Велике Британије. Тимпосломсекодњихбави Finacial Services Authority (FSA). Важно је да FSA поступа аутономно у односу на Банку Енглеске, мада неке иницијативе тог финансијског регулатора показују аљкавост централне банке земље, а понекад и тихо подстицање различитих начина вршења прекршаја у сфери банкарства.

Све у свему, до данас су банкарски скандали највише штете нанели европским банкама. Наравно, и банке са Вол-стрита су више пута платиле казну, али је она за степен или два била нижа од казни које се наплаћују од европских банака – и то не само због захтева америчких регулатора и судова. Европски регулатори чак и не покушавају да наплаћују казне прекоокеанским банкарима.

Nastavak....

Европске банке су оштећене

Типична европска банка која је оштећена због судско-тужилачких истрага јеDeutsche Bank. Формално – то је немачка банка (највећа у Немачкој), али де-факто је међународна, и налази се под контролом Ротшилдових. Због више скандала (пре свега – због стопе ЛИБОР) она је претрпела озбиљне губитке. Ако је 2011.године чиста добит банке износила 4,3 милијарде евра, према резултатима 2012.године чиста добит је пала на 0,7 милијарди евра, што представља најнижи показатељ те банке од кризне 2008.године. За период 2012. – 2015.године руководство банке је било принуђено да објави да ће радити у режиму чврсте економије.

Ситуација код другог фигуранта скандала - Краљевске банке Шкотске (Royal Bank of Scotland) која је у саставу империје Ротшилдових – још је лошија. Она је озбиљно настрадала у току последње кризе и фактички је национализована (80% капитала је откупила енглеска влада). Ако су до 2011.године њени губици износили 2 милијарде долара, по резултатима 2012.године губици су увећани 4 пута – на 8 милијарди.

Међутим, посебну пажњу заслужује британска банка Барклајз (Barclays) чије су активе око 2,3 билиона долара. Она постоји у скоро свим скандалима последњих година. Истовремено, банка Барклајз се по многим светским рејтинзима банака налази међу најјачим у свету. Када су пре отприлике две године објављени резултати компјутерске анализе базе података милиона банака и компанија из читавог света (тај посао су одрадили специјалисти Циришког технолошког института, а разлог за један такав посао је био да се открије центар светског економског и финансијског система), у „центру“ се нашло 147 компанија. А у самом врху те уске групе је британска банка Берклајз. Истина, анализа је вршена према подацима из 2007.године, и закључци швајцарских научника се односе на тај период, тј. на период када Барклајз још није био под истрагом. Ових се дана у медијима појавио сензационални чланак о томе, да се у билансу познате банке формирала рупа велика скоро 20 милијарди долара. Та „рупа“ је процена недостајања сопственог капитала, и такво саопштење може да се схвати као још један ударац на репутацију те врло познате банке (међутим, сличне, па чак и веће „рупе“, имају скоро све велике банке са Вол-стрита).

И Барклајз је банка која припада империји Ротшилдових; до скора она је била тихи „диригент“ другим банкама на многим финансијским тржиштима. Уосталом, у лондонском „златном фиксингу“ учествује и Барклајз. У њему је свих пет учесника равноправно, али је Барклајз – „равноправнији“! Има аналитичара који сматрају да пошто је 2004.године лондонска банка N M Rothschild&Sons изашла из „фиксинга“, Ротшилдови су преко Банке Барклајз наставили да учествују у одређивању цене злата.

Супротстављеност два клана?

Постоји довољно чињеница које дозвољавају да може да се говори о томе, да је свет банака ушао у дугу фазу „хаоса којим се управља“, или „кризе којом се управља“. Али – одмах се јавља неколико питања. Ко управља тим хаосом (кризом)? Какав је циљ тог управљања? Када ће се завршити фаза хаоса (кризе)? Да ли постоји ризик од губљења управљачког места?

Такође постоје и прилично убедљиве конспиролошке верзије које кажу да је после краха СССР-а светом почело управљање из једног центра, који се често назива и „светска влада“. Многи утицајни медији су одавно прешли од позиције потпуног негирања чињенице да постоји светска влада на њено признавање. Чак су у извесном смислу почеле да се спроводе и пи-ар акције у њену корист (неке публикације о заседањима Билдербершког клуба могу поуздано да се уврсте у ред таквих). Међутим, анализа света банака последњих година наводи на нешто другачије закључке.

Банкарски скандали сведоче да је глобална елита далеко од консолидовања, и да је издељена по интересним групама. Дошло је до напрегнуте и непомирљиве борбе различитих група – за преживљавање, утицај и светску власт.

Општеприхваћено је да се сматра да су светски банкари и светска елита појмови који се у великој мери поклапају. Тамо где је новац – тамо су и власт и борба за још већу власт. Банкарски скандали су открили да и унутар светске елите постоје противуречности и линије њиховог сукобљавања.

Често се те противуречности своде на борбу две банкарске групе - Новог и Старог света, то јест на борбу између америчких и европских банака. Понекад новинари, поједностављујући проблем, говоре да се борба води између банака са Вол-стрита и оних у лондонском Ситију. Како је већ речено, жртве банкарских скандала су – прво – европске банке, а међу њима – британске (лондонски Сити). Међутим, моје је мишљење да такав „географски“ прилаз анализи банкарских скандала превише поједностављује слику. Правилније је говорити о борби два главна финансијско-банкарска клана – клана Ротшилдових и клана Рокфелерових. Они су ти који данас представљају главне акционаре Система федералних резерви САД, а Федералне резерве су централна институција светског финансијског система. Док је свет имао заједничког непријатеља у облику СССР-а, несугласице међу главним акционарима Система федералних резерви САД су биле у другом плану. Данас, после глобалне финансијске кризе, постоји сумња у вези са опстанком тог Система, јер су се код главних акционара појавила различита виђења изласка из кризе, тако да су противуречности постале још јаче, и свако је почео да вуче на своју страну. Ротшилдови и Рокфелерови су почели да љуљају чамац чије је име „светски финансијски систем“. Истина, у мају 2012. је дошло до догађаја за који многи сматрају да је од судбинске важности. Ради се о томе, да су се династије Ротшилдових и Рокфелерових у Европи договориле о стратешкој алијанси. У оквиру те алијансе су уједињене активе регистрованог на берзи инвестиционог труста Џејкоба Ротшилда RIT Capital Partners и компаније Rockefeller Finacial Services. RIT у компанији која управља активама Ротшилдових има 37% акција. Неко је тај догађај оценио као прекид рата између два клана и знак консолидације светске олигархије под покровитељством Ротшилдових – Рокфелерових. А ја сам сигуран да је акција била углавном симболична, јер није дошло до ланчане реакције.

(Крај у следећем броју)

Валентин КАТАСОНОВ | 26.08.2013

Goldman Sachs i ostatak sveta...

Američki i britanski regulatori kaznili su pet velikih globalnih banaka sa gotovo šest milijardi dolara zbog manipulacija na deviznom tržištu i nameštanja londonske međubankarske kamatne stope Libor.

U okviru poravnanja sa vlastima, banke "Barkliz", "JP Morgan Čejs", Sitigrup i Rojal benk of Skotland (RBS) priznale su da su sarađivale pri manipulisanju deviznim tržištem, dok je švajcarski UBS priznao da je učestvovao u nameštanju Libora, prenosi agencija Frans pres.

Američke banke "JP Morgan Čejs" i Sitigrup platiće 550, odnosno 925 miliona dolara kazne, dok će britanske "Barkliz" i RBS platiti 650 odnosno 395 miliona dolara.

"Barkliz" će, u okviru odvojenog poravnanja sa njujorškim finansijskim regulatorima, platiti dodatnih 1,3 milijarde dolara i otpustiti osam bankara koji su učestvovali u manipulacijama.

UBS je kažnjen sa 203 miliona dolara, ali je uspeo da izbegne krivično gonjenje za manipulisanje deviznim kursevima, dobivši od američkog Ministarstva pravde uslovni imunitet zbog saradnje sa vlastima. Ipak, banka će američkoj centralnoj banci (Fed) platiti kaznu od 342 miliona dolara i promeniće način funkcionisanja svog sistema deviznih kurseva.

Nedavno je u magazinu “Trend” objavljena vijest da je austrijsko­ njemačka tvrtka za visoku tehnologiju EDAQUOS izbacila na tržište projekt o čipiranom novcu. Novčanice bi imale ugrađen RFID ­ čip i u svakom trenutku na kasi ili u banci moglo bi se provjeriti otkud novac. U slučaju da mu je trag mutan ili “bez porijekla” istog momenta bi bio ugašen, dakle postao bi nevažeći. Zamislimo situaciju da ste se najeli i napili u nekom restoranu, dođete na blagajnu i želite platiti novčanicama a vlasnik pozove policiju jer na njegovoj kasi signalizira da je vaš novac “crnog porijekla”. Specijalci vas odvode u antiteroristički ured, i sad se vi perite i dokazujte da niste trgovac drogom ili oružjem. Ili još bolje, vaše dijete uđe u trgovinu i kupi čokoladu novcem koji mu je dala baka “iz čarape”.

Tko zna je li bi uopće vidjeli više vašeg “malog teroristu”. Takve situacije bile bi posve realne ako se ostvari plan vladajućih da posve izbace poslovanje novčanicama, tj. gotovinom, iz opticaja.

Jer, tko bi uopće htio riskirati takve situacije u svom svakodnevnom, malom životu? Zabrana poslovanja gotovinom postala bi nepotrebna. Ljudi bi se sami, preko noći, odrekli svoje najljubljenije tekovine civilizacije, novca. Plaćali bi desnicom, karticom, smartfonom ili će se vratiti nazad u špilju i početi trampiti ­ kožu za kruh ili vino

Dostojevski, koji je bio duhovni bard ali i kockar, rekao je: “Novac je znak velike slobode”. Čovjek koji radi dan i noć da bi preživio ima bar tu zadovoljštinu da drži u rukama plod svog rada, svoj novac s kojim će raspolagati kako on želi, potrošiti ga ili spremiti “pod krevet” za crne dane. Milijuni ljudi na svijetu svaki dan se ustaju, trče na posao, gube zdravlje i živce, gube cijeli život rmbajući za nevidljive gazde koji će im sad i njihov krvavo zarađeni novac učiniti nevidljivim

Novac je već odavno nevidljiv, virtualan. Banke stisnu gumb i isplate vam kredit koji postoji samo u njihovoj mašti, iluzija brojke nečeg stvarnog na ekranu, koja uopće nema pokriće u trezoru banke. Ali kad vi trebate otplatiti taj kredit za njega morate dati svoju krv i svoje meso.

I to je cijela poanta ovog novovjekovnog ropstva. Otkad je ukinut FED tako funkcionira svijet. O virtualnom novcu i kako nastaje novac možete lako i razumljivo pročitati u knjizi Marka Franciškovića “Hrvatska knjiga opstanka”. Trend ukidanja gotovine, keša, zahvatio je Europu poput tornada. Počelo je u Italiji pod izlikom borbe protiv mafije. Na bankomatu možete dignuti najviše 1000 eura mjesečno, zatim u Španjolskoj, Grčkoj, sad u Francuskoj, zbog terorizma navodno. Najdalje u tom su otišle zemlje Skandinavije, Švedska, Norveška, Danska. U Nizozemskoj je neki neki dan objavljen zakon da kafići i trgovine ne moraju uzimati novčanice ako neće.

Ljudi prihvaćaju kartice jer je elegantnije, brže itd. Ali, ni ne slute što će biti kad budu ovisni samo o tom komadu plastike u ruci. Još uvijek ima gotovine pa nekako sve je još OK. Ali, kad vam ukinu minus, kad banka samo ugasi vašu karticu ili se banka ugasi itd. Što onda? Gdje će te posuditi do prvog, ili, zar će stari i nemoćni ili po bolnicama morati davati punomoć svoje kartice susjedima, bližnjima koji su možda i neodgovorni? Svijet će se promijeniti posve, naše navike, sve, postat ćemo novi ljudi za novi, vrli svijet. Je li to moguće?

Na prošlom sastanku svjetskih moćnika zemalja G­7 raspravljalo se o ukidanju gotovine iz opticaja za sve zemlje Europe. Glavni “guru” tog projekta bio je nova zvijezda na mađioničarskom nebu Peter Bofinger. On je iznio svoj projekt u sklopu svoje lijeve socijaldemokratske stranke u njemačkom Bundestagu, ali i dao je intervju za Spiegel. Naravno, želi što prije da i u Njemačkoj bude usvojen zakon o bezgotovinskom plaćanju.

Nijemci, a bogme i svi mi, još uvijek uzdišemo za njemačkom markom. Još nisu prebolili ni marku a već će ostati i bez eura u rukama. Što pametno kaže P. Bofinger u Der Spiegel­u? Od cijele njegove velike ekonomske mudrosti čovjek će zapamtiti samo da je rekao da je bezgotovinsko plaćanje nužno jer onda neće biti traženja sitniša po džepovima na blagajni i neće biti zastoja.

Takvog umišljenog visoko senzibilnog intelektualca vjerojatno strašno nervira što mora za jednu konzervu svoje brze hrane uopće čekati u redu s ostalim bezveznim pukom, a kamoli da još trpi torturu dječjeg plaća i vriskove dok mama premeće po torbama. Blagajnice u tom njegovom svijetu uopće nisu ni potrebne, proći ćemo pored nekog stupa i pritisnuti karticu i odahnuvši, izaći van. Eto, to kaže Peter, novi sv. Petar porobljene ekumene.

Nema više troška za štampanje novca, nema više pljački banaka, točno će se vidjeti tko je kupio tampone a tko polugu zlata itd. Za svaku transakciju od pekara do WC­-a u restoranu banka će naravno naplaćivati proviziju, i vama i teti u “klozetu”. Koliko? Pa koliko joj volja. I tako je ta plastika u vašem džepu jedino što još imate, ako se bunite možete ostati i bez toga! Neće biti terorizma, djeca će “jesti” samo zdravu travu, zamislimo svijet bez ratova, bez droge, bez prijevara. Provala bez korupcije..

Ukidanje gotovine je u stvari znak dolaska “njihova Isusa” na zemlju. ­ Novac je uzrok zla u svijetu pa vam zato ni ne treba ­ eto, to je ono što je Veliki Peter poručio narodu. Ne tako izravno, naravno, svi su oni licimjerno lingvistički izobraženi PRovci, ali ipak je rekao baš to. I to baš uoči velikog rata o kojem svi bruje, baš sad kad je skoro cijela planeta u ratu , u poplavama, u kaosu, u takvom moralnom neredu Peter prodaje maglu o boljem svijetu. Samo ako dozvolite da vam uzmemo još i to malo što imate, tu jadnu šaku dolara ili eura na vašem krvavom dlanu. Nećemo trebati kamere za svoje novo roblje, ništa od skupe zaštitarske opreme, samo ću pratiti trag vaše kartice i znati gdje ste i što radite. A kad mi dosadite samo će vas “ugasiti”. Ni u crkvu se nećete moći sakriti, znat ću za svaku vašu milostinju, a vjerojatno će vam i hostije naplaćivati. Pa ­ šta bi vi ? Jeli Sveti kruh besplatno?

Ovo ludačko štampanje novca u USA i Frankfurtu neće moći da bude do veka.
Sada Ameri štampaju novac i njime kupuju realne proizvode iz Kine, u jednom trenutku (kada naštmpaju previše novca) novac neće vredeti ništa i onda.....

Citat: ::

Ovo ludačko štampanje novca u USA i Frankfurtu neće moći da bude do veka.

Ali moze da kupi vreme...

Vreme za šta? Ako je vreme beskonačno :D.
Te države su novcu i dale vrednost, one ga i obezvređuju, i kada nekad novac mozda i prestane da postoji opet će od njih poteći nešto novo. Tragedija je samo što u celokupnom sistemu strada običan čovek, radnik, jer ipak proizvodni ljudi su svedeni na nivo brojki i statistike kao i mehanizam da oni kupuju na hiljade budalaština koje se proizvode pa su i u tom smislu uglavnom samo broj

MORNAR ::

Ovo ludačko štampanje novca u USA i Frankfurtu neće moći da bude do veka.
Sada Ameri štampaju novac i njime kupuju realne proizvode iz Kine, u jednom trenutku (kada naštmpaju previše novca) novac neće vredeti ništa i onda.....

Nemoj da se sekira, dolar je merilo vrednosti (nafta $ po barelu...). Imaju tu privilegiju. Opušteno neće dolar propasti.

Kako funkcionišu banke? Pa ne znam da li i funkcionišu uopšte. Danas sam tražio neki dokument, neću da kažem u kojoj banci i oni mi lepo odštampali, ali sa nekim datumom od prošle godine. Danas. Kažem, je li možete da ispravite to. Ne, ne umemo, to je tako u sistemu.