@Stojan Nenadovic & Mladen MB

Gospodo,
Molim vas da sacuvate pristojan ton vase diskusije. Siguran sam da se sve moze objasniti na primereniji nacin.

Takodje bih vas molio, posto pazljivo citam, da pokusate da rangirate banke u Srbiji, u regionu, u Evropi i u SAD po zavisnosti od centralnih banaka. Mislim da bi to bilo interesantno svima.

MladeneMB, ako treba da Ti spomenem poslovne banke, spomenuću ih. Pre trideset godina znao sam to o čemu pričaš i ne mislim da o tome treba stalno da pričam. Moja formula se potvrđuje svaki dan i ima podataka koji je potvrđuju a za koje si Ti rekao da se ne mogu pribaviti. Odokativno znači da ja na primer kažem da je k = 5%. Pri tome pogrešim za +1%, ili -1%. Ali iz moje formule nikako ne može izaći da treba povući 20% ili 30% novca iz opticaja, kako je urađeno kad je počela sadašnja kriza. Fridman je predlagao da se novac dodaje u opticaj po 2%, 5% ili 3%. Tako treba da se radi, svake godine. I da se taj novac poklanja. A Fridman je mislio da taj novac treba da se daje kao kredit. Ja sam rekao da taj novac treba da se poklanja. I to je sve.

Gospodine Pinto, ja mislim da ni jednom nisam upotrebio neku neodmerenu reč. Ne mislim da ni Mladen upotrebljava neke ružne reči. Nije pristojno što me naziva da sam izlapeo starac, a ja sve to što kažem, napisao sam pre trideset godina, i ne menjam ni jednu reč. A Mladen kad je to video pre 2-3 godine bio je zadivljen, ali kaže da je kasnije video koliko su drugi pametniji od mene i da zato mene više ne cene. Međutim, priznao je da je za nekreditni novac čuo prvo od mene. Malo poštovanja za mene, mogao bi da pokaže, ali meni nije to potrebno. Ako izađete na moj sajt, možete videti šta sam ja pisao pre trideset godina, u časopisu "Ekonomska politika". Mladen misli da je on otkrio prevaru bankara, posebno ovih iz poslovnik banaka, koje nisam pomenuo, pa me je optužio da sam senilan. To što on priča, i ja sam mu veoma zahvalan što upoznaje publiku sa tim stvarima, ali te stvari su pisale u udžbenicima iz kojih sam ja učio. I bilo je nekoliko profesora koji su zastupali nekreditni novac.

Evo šta Stojan tvrdi na svom sajtu http://nekreditni-novac.smirkingwhale.com/?cat=33 (za koji kaže da stoji iza svake napisane reči):

Postoje dva osnovna kanala emisije kreditnog novca:
1. Kredit centralne banke državi. Ovaj kredit se vraća društvenim prihodima (porezi, doprinosi isl.).
2. Kredit centralne banke poslovnim bankama, koje ga dalje pozajmljuju preduzećima. Ovaj kredit preduzeća vraćaju prodajući svoje proizvode. :D

I šta kažeš, znao si da poslovne banke kreiraju novac iz ničega pre nego sam ti ja objasnio čitav proces? I još tvrdiš kako si o svemu tome čitao pre 30 godina, samo eto nisi hteo da alarmiraš ljude, već si radije gubio vreme na jalove teorije i formule?

Evo još malo koliko je Stojan "znao" sve to, gde mi u mejlu od 04.05.2009. odgovara: "1. Da privatne banke stvaraju kreditni novac, ako nisam znao, sada sam naučio i to nije sporno."

Pa ako si sad naučio, a to "sad" je maj mesec 2009, kako si to onda znao pre 30 godina? Kako te samo nije sramota, hm?

Stojan Nenadovic ::

Moja formula se potvrđuje svaki dan i ima podataka koji je potvrđuju, a za koje si Ti rekao da se ne mogu pribaviti.

Ma gde su ti podaci, kako dolaziš do njih? Hoćeš li konačno reći ili ćeš i dalje nastaviti da obmanjuješ ljude? P.S. To da ne treba povući 30% novca iz opticaja je očito i bez bilo kakve formule, naročito neke umišljene.

MladeneMB, 30% novca je povučeno jer je tako zahtevala postojeća teorija. Moja formula pokazuje da ponuda mora biti veća od tražnje. Ti si rekao da ja ne mogu znati kolika je ponuda a kolika tražnja, a sada svi mediji javljaju da je tražnja 30% manja od ponude, a to znači da je ponuda veća od tražnje. Ti si tvrdio da su ponuda i tražnja po definiciji jednake i da samo treba povećavati proizvodnju. Sada svi kažu da je ovo kriza izazvana nedostatkom tražnje, a ne hiperprodukcijom. Rekao sam i da nisam znao sad sam saznao od tebe. Rekao sam i da nisam znao a znao sam, pa mi to što sam saznao od tebe nije bilo prvo saznanje. Ja uvek kažem nešto da bi tebe pohvalio, a Ti to uzimaš kao dokaz da sam ja učio od tebe a ne Ti od mene. Ja sam otkrio tajnu novca a to je da je novac poklon. To Ti ne možeš da shvatiš a ni većina onih kojima se Ti diviš. Ja podržavam i Tebe i njih, jer znam da je Vaš pristup mnogo bolji od sadašnjeg, ali na kraju ostaje moj pristup kao jedino ispravan. Pravi novac je poklon. Kredit nije pravi novac.

Pitanje je zašto Srbija ne može da dobije svoju državnu razvojnu banku?

– Ako je neko spreman da položi depozit na štednju s kamatom od nula odsto onda je moguće da postoji banka koja će nuditi kredite sa interesom od dva do tri procenta. Svi bi hteli da novac oroče po kamati većoj od devet, a da zajam ne plate po većoj od sedam. U toj računici nešto ne štima – objašnjavao je guverner privrednicima zašto je tako nešto teško izvodljivo.
Odgovor Jelašića!

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Jelashic-otvorio-dushu-pred-kriticharima.lt.html

@Sneki,

Svaka, ali svaka reč koja izađe iz usta ovih opsenara je režirana predstava za javnost, smišljena i podmukla laž. Ja bih ga isekao na rezance da sam bio prisutan u tom studiu. Masama ne vladaš i ne prevodiš ih žedne preko vode tako što im govoriš istinu, već im plasiraš laži, nudiš obećanja, pozivaš se na njihovu nestručnost itd.

Evo šta o kreiranju novca kaže Vojin Bjelica, bankar i profesor na ekonomskom fakultetu, bivši predsednik monetarnog saveta NBS:

"Kreditna aktivnost banaka omogućuje da BANKA STVARA NOVAC na taj način što monetizuje svoju aktivu. Najčešći i najtipičniji slučaj KREIRANJA NOVCA je kada banka odobrava kredit nekom od svojih komintenata.“ I još dodaje: „Sa gledišta funkcije kreiranja novca, nije bitno da li se kredit odobrava u knjigama ili u gotovom“!

Dakle, BANKA SAMA KREIRA NOVAC i to knjiški ili bezgotovinski. Ne treba joj nikakva štednja! Da li se takav novac pušta u opticaj bezuslovno (debt-free) ili kao kredit, je drugo pitanje. Naravno da je privatnim "bankarima" u interesu da štancuju isključivo kredite, jer se kamate slivaju u njihove džepove, a ljudi prinuđeni da se iznova i iznova zadužuju. Od političara i ovakvih karikatura kao Jelašić nikakva vajda, ako se mi sami ne opametimo i solidarišemo.

Po obrazovanju nisam ekonomista,tehničko sam lice,zato moja shvatanja novca nemaju tezinu stručnosti.
Po meni je novac prevashodno prirodni resurs i zato ga treba kontrolisati od strane stručnog tela koje treba da radi u interesu naroda.Banke mogu biti privatne,ali bi one mogle da kontrolišu,neki mali deo ukupnog drzavnog novca.

Što se mene tiče, potpuno ste ravnopravni u diskusiji ukoliko iza vaših reči stoje argumenti. Pozivanje na ekonomsku struku ovde ne igra nikakvu ulogu, jer su novac i bankarstvo misterija i za većinu ekonomista, makar bili doktori nauka. Kao što reče John Kenneth Galbrait: ""Izučavanje novca, više nego sve druge oblasti u ekonomiji, koristi kompleksnost ne da otkrije istinu, već da je zamaskira ili izbegne."

Zbog čega mislite da je novac prirodni resurs? Da li novac potiče iz prirode ili je njegovo postojanje rezultat zakona i prihvaćenosti u društvu? Nemam ništa protiv da postoje i privatne banke, ali da se zaista bave bankarstvom (prikupljanjem depozita i odobravanjem kredita), a nikako emisijom novca. Svaki pojedinac koji se dočepa takve moći i privilegije postaje nekrunisani kralj, car, predsednik, premijer, šta hoćete. Zato ovaj proces mora biti pod strogom javnom kontrolom, što danas u Srbiji i mnogih drugim zemljama sa defakto kolonijalnim statusom nije slučaj.

Ključna stvar za razvoj ekonomije jedne države je u kontroli monetarnih tokova,zato bi to trebao biti primaran zadatak države.Ali,danas,svetom dominiraju privatne banke,koje su taj privilegovan položaj kontrole novca zauzele pre oko 300 godina.Da li je to moguće promeniti?Gotovo je neostvarivo izmeniti ovu uvreženu praksu,jer bankarska kasta čvrsto drži svoje pozicije moći kontrolišući medije,školstvo,političke partije.Ipak,zahvaljujući internetu mogu se čuti i drugačija shvatanja.Tako sam,zanimajući se za večnu temu NOVCA,pročitao nešto o finansijama i odgledao par dokumentarnih filmova o monetarnom sistemu.Želeći da uputim svoje prijatelje u ovu gotovo misterioznu temu kreiranja novca,narezao sam par dokumentaraca na CD-ove i podelio oko 7-8 komada drugarima,poznanicima i kolegama.Ali,na žalost,gotovo niko nije odgledao ove poučne filmove koji razotkrivaju bankarske trikove i obmane.Zato i smatram,da će ovaj sistem robovanja preko večnog duga još dugo trajati.
Naslovi ovih dokumentaraca su:
1.Novac kao dug (Money as Debt)-2006
2.Gospodari novca (The Money Masters)-1996
3.Duh vremena I (Zeitgeist-The Movie)-2007
4.Duh vremena II (Zeitgeist-Addendum)-2008
5. Duh vremena III(Zeitgeist-Za aktiviste)-2009
6. Od slobode do fašizma
Ne treba gubiti nadu,ja i dalje ljude upućujem u ovu temu i zato ću otvoriti na ovom formumu post:
Gospodari novca-Kako su međunarodni bankari osvojili Ameriku,a to je titl tog filma.To je moj skromni doprinos u pravcu promene monetarne paradigme.Zato smatram da je informisati ljude o ovome mali korak u tom pravcu,stvaranja zdravog bankarskog sistema koji će koristit svima,a ne samo uskom krugu ljudi na vrhu ekonomske piramide.
Kao malu reklamu za moj post,dajem jedan deo iz tog filma,o Andrewa Jacksonu,američkom presedniku od 1828-1836 koji je oslobodio Ameriku,u to vreme,od međunarodnih bankara.

Andrew Jackson

Posle 12 godina manipulacije ekonomijom SAD-a koju je sprovodila Druga Banka SAD-a, Američkom narodu je bilo dosta.Protivnici banke su kandidovali gordog Senatora iz Tennesseea, Andrewa Jacksona, heroja bitke kod New Orleansa,u trci za predsednika.Njegova kuća je bila poznata kao,"Usamljena Kuća".
U početku niko nije davao šanse Jacksonu. Banka je davno naučila kako se politički proces kontroliše novcem. "Menjači" su bili iznenadjeni i užasnuti,kad je Jackson utrčao u Kancelariju 1828.Jackson je bio odlučan da ubije banku prvom prilikom i nije gubio vreme u tom cilju.Ali,bančin ustav,licenca u trajanju od 20 godina se obnavljala tek 1836,to je zadnja godina drugog mandata i to ako bude mogao da izdrži toliko dugo.Tokom svog prvog mandata,Jackson se zadovoljio izbacivanjem mnogih bančinih radnika sa posla.Otpustio je oko 2,000 od 11,000 zaposlenih u saveznoj Vladi.
1832 se približavao njegov reizbor.Banka je tada zadala prevremen udarac,nadajući se da Jackson neće započeti sporenja.Tražili su od Kongresa da usvoji zakon o obnovi licence 4 godine ranije.Naravno Kongres se saglasio i prosledio je predsedniku na potpisivanje.On je to dočekao nedvosmisleno."Stari Orah" nikad nije bio kukavica - stavio je svoj veto.Njegov veto je jedan od značajnijih Američkih dokumenata.Tu se jasno navodi odgovornost Američke Vlade prema svim gradjanima.

"Nisu samo naši gradjanii oni koji će primiti dar naše Vlade.Više od 8 miliona deonica banke drže stranci.Da li su naše slobode i nezavisnost u opasnosti od strane banke koja u suštini ima tako malo zajedničkog sa našom zemljom?"

"Kontrolišući našu valutu, primajući naš javni novac i držati hiljade naših gradjana u zavisnost,bi bilo mnogo strašnije i opasnije nego neprijateljska vojska.Kad bi se Vlada obavezala da će sve jednako štititi,kao što nebo na sve ljude baca svoju kišu,na visoke i niske, na bogate i siromašne,to bi bio blagoslov bez premca. Pred mene stoji akt koji nepotrebno i daleko napušta ove pravedne principe"

Kasnije u Julu 1832 Kongres nije mogao da poništi Jacksonov veto.Pred Jacksonom su bili izbori.On je stav izneo pravo pred narod.Prvi put u istoriji SAD-a Jackson je svoju kampanju poveo na put.Pre toga predsednički kandidati su bili u svom gradu i izgledali su "predsednički".Njegov slogan u kampanji je bio "Sa Jacksonom i Bez Banke!" Republikanska Partija je kandidovala Henry Claya protiv Jacksona.Uprkos činjenici da su bankari dali $3,000,000 za Clayovu kampanju,Jackson je ubedljivo pobedio Novembra 1832.Bez obzira što je pobedio,Jackson je znao da je ova bitka tek početak.

Govorio je:
"Hidra korupcije je samo ranjena ne i ubijena !"

Jackson je naredio ministru finansija,Louisu McLainu,da započne premeštanje Vladinih uloga iz Druge Banke
i da ih stavi u sigurnije banke.Ali McLane je to odbio.Jackson ga je otpustio i imenovao je novog ministra finansija,Williama J. Dwayna.On je takodje odbio predsednikov zahtev,te je i njega Jackson otpustio.Onda je Jackson imenovao Rogera B. Taneya.Taney je počeo da povlači Vladine uloge prvog oktobra 1833.

Jackson je bio oduševljen:
"Imam je u lancima. Spreman sam kleštima da joj povadim svaki zub i onda svaku nogu".

Ali banka se nije predavala.Njena glava,Nicholas Biddle,iskoristio je svoj uticaj u Senatu da odbaci Taneyovo
imenovanje.

Onda je u retkom šou arogancije,Biddle zapretio depresijom ako se ne obnovi licenca banke:
"Ovaj cenjeni Predsednik misli da to što je skalpirao Indijance i hapsio sudije sad može na svoj način da postupa sa bankom? On greši"

U sledećem neverovatnom nastupu iskrenosti za jednog bankara,Biddle je priznao da će novac biti redak i da će tako primorati Kongres da rekonstituiše banku:
"Ništa sem raširene patnje neće uticati na Kongres.Naša jedina sigurnost je u održavanju čvrstih restrikcija i ja ne sumnjam da će takav kurs dovesti do restauracije monete i obnove banke".

Kakvo zapanjujuće otkriće!? Ovde je bila čista i jasna istina.Biddle je nameravao da iskoristi moć banke da povuče novac i da izazove veliku depresiju,dok se Amerika ne preda.Nažalost,ovo se često dešavalo u američkoj istoriji i desiće se u današnjem vremenu.Nicholas Biddle je obistinio svoju pretnju.Banka je naglo povukla veću količinu novca tražeci da se plate stari zajmovi i bez izdavanja novih.Usledila je finansijska panika i depresija.Naravno Biddle je okrivio Jacksona sa krah, govoreći da je uzrok povlačenje Saveznih rezervi iz banke.Nažalost njegov plan je upalio.Plate su pale,cene porasle.Porasla je nezaposlenost kao i bankrotstva.Haos je vrlo brzo nastao u naciji.Štampa je razapinjala Jacksona u uredjivačkim komentarima.Banka je zapretila da će obustaviti isplate,ovo je moglo da izazove podršku ključnih političara.Za par meseci Kongres je oformio nešto što se zvalo "krizni štab".6 meseci nakon što je povukao fond iz banke,Jackson je bio zvanično ukoren rezolucijom koju je usvojio Senat glasajući 26 prema 20.To je bio prvi put da se neki predsednik ukori od strane Kongresa.

Jackson je ošinuo po banci:
"Vi ste jazbina zmija! Nameravam da vas rasteram i tako mi Boga ja ću vas rasterati sve!"

Američka sudbina je bila blizu ivice noža.Ukoliko bi Kongres skupio dovoljno glasova da ukine Jacksonov veto, banka bi dobila dozvolu da u narednih 20 godina ima monopol nad Američkim novcem,dovoljno vremena da utvrde svoju već veliku moć.Onda se desilo čudo.Guverner Pennsylvanie je podržao predsednika Jacksona i snažno napao banku. Povrh svega ovog,Biddle je bio uhvaćen da se javno hvali da banka planira da ruinira ekonomiju.Iznenada se digao talas.Aprila 1834,Kongres je glasao 134 prema 82 protiv produženje licence banci.Čak je izglasano,da se oformi specijalni komitet koji će utvrditi da li je banka izazvala kolaps.
Kad je istražni komitet došao pred vrata banke u Philadelphii sa sudskom dozvolom da pregleda knjige - Biddle je odbio da ih preda.Nije dozvolio ni inspekciju papira koji se odnose na lične pozajmice pojedinih Kongresmena. Takodje je odbio da svedoči pred komitetom u Washingtonu. 8 Januara 1835.Jackson je otplatio zadnju ratu nacionalnog duga.Ovo je bilo iznudjeno,jer su banke štampale novac za kupovinu državnih obveznica umesto da su jednostavno izdavani blagajnički zapisi.Bio je jedini predsednik koji je otplatio dug.
Par nedelja kasnije,30 Januara 1835,atentator pod imenom Richard Lawrence pokušao je da ubije predsednika,ali uz Božju pomoć,oba pištolja su promašila.Lawrence je kasnije proglašen nevinim pod izgovorom ludila. Kasnije kad su ga oslobodili,on se hvalio prijateljima da mu je jedna grupa moćnih ljudi iz Evrope dala zadatak i da će ga braniti ako ga uhvate. Sledeće godine,kad je istekla licenca.Druga Banka SAD-a je prestala sa radom kao državna centralna banka.Biddle je kasnije uhapšen i optužen za prevaru.Bilo mu je sudjeno i proglašen je nevinim,ali je umro odmah posle toga.Posle svog drugog mandata,Jackson se povukao u svoju "usamljenu kuću",izvan Nashvillea, sa namerom da tu provede ostatak života.
Ostao je upamćen po svojoj odlučnosti da ubije banku. Ustvari,on ju je toliko mnogo oštetio da je "menjačima" trebalo 77 godina da je povrate.Kad su ga upitali koje mu je najvažnije dostignuće bilo,on je odgovorio: JA SAM UBIO BANKU!

@Moksha

Svi gledamo Zeitgeist i pratimo nastajanje pokreta.
Natera coveka da se zapita za mnoge stvari.
Ipak, ne morate nam prepricavati - dovoljan je link.

Ako neko zeli da odgleda ove filmove
1.Novac kao dug (Money as Debt)-2006
2.Gospodari novca (The Money Masters)-1996
3.Duh vremena I (Zeitgeist-The Movie)-2007
4.Duh vremena II (Zeitgeist-Addendum)-2008
5.Duh vremena III(Zeitgeist-Za aktiviste)-2009
6.Od slobode do fašizma(America Freedom To Fascism)2006
moze da ih skine sa globalne mreze preko TORRENTA.Ako zelite da uputite ljude u bankarske trikove,dajte im da odgledaju ove filmove.

Novac je svakako rezultat društvenih odnosa i konvencija.Kada kazemo prirodni resurs,pomislimo na vodu,reke,vazduh.To je prirodna materijalna osnova zivota.Uzurpacija i monopolisanje moze dovesti do velikih problema,zato je to javno dobro koje treba biti dostupno svima.
Ako se na nečijem imanju nalazi izvor vode koja napaja celu dolinu,vlasnik parcele moze da skrene tok reke,da napravi brane i akumulacije,da reguliše tok kako njemu odgovara i da na taj način ucenjuje celu zajednicu u dolini.Voda je metafora novca,novac ne sme biti kreiran od strane privatnih lica,jer je to javno dobro.Jer kao što vlasnik parcele moze srušiti branu i izazvati poplavu ili skretanjem toka sušu,isto tako privatni bankar moze uništi privredu.Mozda i ceo svet.

Potrebna razvojna banka

BEOGRAD - Srbiji je potrerna razvojna banka koja će kreditima povoljnjim od onih koje nude komercijalne banke podsticati privredni razvoj, ocenjeno je na današnjem skupu u Privrednoj komori Srbije.

Savetnik u NBS je naveo da 40 zemalja ima razvojne banke, a da se kreditiranjem razvojnih projekata bavi 20 regionalnih i međunarodnih institucija, kao i 10 fondova.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković je ocenio da bi razvojna banka, koju bi osnovala država, trebalo da posluje po strožim normama od onih koje važe za poslovne banke, odnosno da bi morao da se donese poseban zakon za takvu banku, kao što je slučaj i u Hrvatskoj.

Uslovi najveće ekonomske krize od 30-ih godina prošlog veka pokazali su se plodnim tlom za jačanje snaga koje sve više i u zapadnoevropskim zemljama propagiraju već davno otpisane marksističke ideje. Ugledni britanski list Guardian dao je velik prostor petodnevnom “Festivalu marksizma” koji završava danas u Londonu, a okupio je više od 4000 mislilaca leve orijentacije iz celoga sveta. Među najvećim zvezdama londonskih dana marksizma sigurno je jedan od vodećih živih svetskih filozofa, Slovenac Slavoj Žižek.

Govorljivi levičar Žižek i drugi marksisti brane tezu da su danas gotovo stvoreni potrebni uslovi za slom kapitalizma. Analitičari upozoravaju da se u svetu danas događa paradoksalna situacija u pokušaju povratka samoupravne ekonomije.

Ističu da je u poslednje vrijeme umrlo nekoliko najistaknutijih marksističkih intelektualaca generacije 1968.: Giovanni Arrighi, Jerry Cohen, Petar Gowan, Chris Harman i Daniel Bensaïd. Prošlog vikenda umro je i Ken Coates, još jedan jak glas radikalne levice.

Iako su suočeni s gubicima svojih najvećih mislilaca, marksisti i komunistička ideologija pobuđuju sve više interesa u zapadnjačkom svetu, ističe u Guardianu Alex Callinicos, istaknuti levičarski autor.

Posebno je istaknuta bojazan Paula Krugmana, ekonomista Keynesijanca, koji je neki dan upozorio da je svet sada u ranim fazama treće depresije.