RESTITUCIJA - nov dug Srbije???

Za dedovinu 500 milijardi!!

ZBOG plana Vlade da obezbedi naknadu za imovinu koju su konfiskovale komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata moglo bi da dođe do povećanja nivoa duga Srbije za 16 odsto bruto društvenog proizvoda u 2010. godini - tvrde stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda u najnovijem izveštaju o ekonomiji Srbije.

Preračunato u dinare, domaći javni dug biće, zapravo, uvećan za 512 milijardi dinara, odnosno oko pet milijardi evra!

Predstavnici Fonda takođe upozoravaju i na moguć negativan uticaj na kurs ukoliko vlasti u Srbiji odluče da obveznice koje budu izdavane po osnovu naknade u restituciji budu izražene u evrima.

Inače, Vlada Srbije je obavestila Međunarodni monetarni fond o nameri da zakon o restituciji, koji bi trebalo da bude donet najkasnije za dva meseca, bude koncipiran tako da se povraćaj imovine oduzete od građana i institucija posle Drugog svetskog rata izvrši uglavnom u vidu državnih obveznica.

Ova vest bi mogla da zabrine i zaplaši i ono malo stranaca na Belexu!

5 milijardi EUR !! Plus onih 2,3 milijardi koje treba isplatiti u 2010.!!
Izvoz manji od izvoza Obale Slonovače,
tajkuni koji bi da razbucaju i onako male deviz. rezerve (ako od 10 milijardi odbijemo deviz. štednju, u tim rezervama nema ,efektivno, više od 3,5 milijardi EUR)!!
Jedino ako misle i ove deviz rezerve da pretvore u dug - bonove!!
Pa ni 5 Telekoma nas neće spasti!

edit: "Cela privreda je u 2008. godini zabeležila gubitak od 35 milijardi dinara. Glavni element u tim gubicima su zapravo finansijski rashodi preduzeća, koji su u 2008, verovali ili ne, bili oko 480 milijardi dinara, a čak 90 odsto od toga su činili rashodi po osnovu kamata i kursnih razlika" - uz to imamo pad naplate poreza - što verovatno vodi (u najgorem trenutku) ka povećanju PDV-a!!

Povraćaj imovine u punoj vrednosti je slom za Srbiju

BEOGRAD - Ako Ustavni sud kaže da je zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednica ustavan, onda opšti zakon koji bismo doneli mora ići sa tri modela: povraćaj imovine mora biti naturalan, kad to ne može, mora biti zamenske restitucije kroz drugu imovinu, a ako nisu moguće prethodne dve varijante, primeniće se princip pune tržišne vrednosti. Ako bude tako, stvara se osnov za finansijski slom Srbije, kaže za „Blic“ Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i prvi čovek radne grupe za vraćanje imovine.

•Dobro, zašto kod nas sve to traje užasno dugo?

- Nismo mi odgovorni za to, već tvorci tzv. nacrta zakona o denacionalizaciji i autori zakona kojim je propisano vraćanje imovine crkvama i verskim zajednicama, koji se sada nalazi pred Ustavnim sudom i svi mi čekamo sada na tu odluku.

•Na koga konkretno mislite?
- Mislim na gospodina Milana Parivodića i još neke iz tog perioda. Tada je donet takav zakon o prijavljivanju i evidenciji oduzete imovine koji nije propisao nikakvu obavezu da se dostavi bilo kakav dokaz o imovini koja se potražuje. Dovoljno je bilo da kažete: ja sam Pera Perić i mom dedi je oduzeto 100 hektara zemlje na Vrškoj Čuki. Posledica toga je da od svih podnetih zahteva, više od 40 odsto nema nijedan dokaz uz podnetu prijavu. Taj zakon nije nalagao ni proveru dokaza, pa od ostalih 60 odsto više od polovine nema kompletirane papire.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/232723/Povracaj-imovine-u-punoj-vrednosti-je-slom-za-Srbiju

Sa supstitucijom ili bez nje, Srbiji Strazbur ne gine
Autor: A. Milošević

Beograd - Kada naredne nedelje Vlada Srbije bude predstavila nacrt zakona o restituciji, u njemu neće biti mogućnosti za supstituciju oduzete imovine, već će jedine ponuđene opcije biti naturalna restitucija i novčana nadoknada. Oni koji ne budu imali dovoljno sreće da nazad dobiju upravo onu imovinu koja im je oduzeta, moraće da se zadovolje dugoročnim državnim obveznicama, koje im najverovatnije neće pokriti celokupno potraživanje. Naime, država je odlučila da svotu za finansijsko obeštećenje vlasnika nacionalizovanih nekretnina ograniči na maksimalno dve milijarde evra, što znači da će se vlasnici isplaćivati u određenom procentu njihovog potraživanja, dok će ostatak vrednosti oduzetih nekretnina za njih jednostavno biti izgubljen.

Ако се изузме држава ,убедљиво највећи земљопоседник је црква , која се такође бави рентирањем.
Кроз реституцију , а и на друге начине црква је дошла у посед  на преко 100.000 хектара.
Простим поређењем може се закључити да је то више него што имају сви ови поменути у претходном посту.

Jel može neki linik za ovu tvrdnju?

Ima linkova na tu temu onoliko a ovo je zvanično :
http://www.restitucija.gov.rs/
direkcija-za-restituciju.php

http://www.restitucija.gov.rs/direkcija-za-restituciju.php

Српска православна црква поднела је 1.602 захтева којима тражи враћање 73.150 ха земљишта, од чега 38.988 ха пољопривредног земљишта, 33.799 ха шума и шумског земљишта и 363 ха грађевинског земљишта. Тражи и 451 пословни објекат, процењене укупне површине од 135.558 м2, 696 стамбених објеката, укупне процењене површине од 55.816 м2, 83 гробља, у 83 захтева матичне књиге и 2 уметничке слике.

Jesu podneli zahteve, tu su i sume i livade...

Pise da je to ukupno oko 40.000 ha oranica, dakle nije 100.000 ha i nije sve u Vojvodini.

A sad vidim da ce im u naturi biti vraceno oko 40% zemljista!!!
Dakle manje od  20.000 ha

Укупно, кад је реч о земљишту, враћено је преко 40% у односу на тражено земљиште, а кад је реч о објектима проценат враћеног, у односу на тражено, је 16.31 %. Треба имати у виду да се овде ради само о имовини враћеној кроз натуралну реституцију (ин натура), док један знатан део имовине, очекивано око 40-45%, треба бити реституисан кроз новчано обештећење.

http://www.restitucija.gov.rs/direkcija-za-restituciju.php

Nije crkva bila bez zemlje ni pre podnošenja zahteva ! Mnoge manastirske posede komunistička vlast nije dirala a dosta obradive zemlje je vraćeno crkvi još u vreme Tita i pogotovo u Slobino doba.
Mnogi bi se iznenadili kad bi videli katastarske izvode , pogotovo zbog datuma kad su prenosi vlasništva vršeni 
i kolike su površine u pitanju.
Ovo nije neka samo naša specifičnost , ako se malo progugla lako se dođe do podataka da je u Grčkoj crkva drugi najveći vlasnik nekretnina a u Hrvatskoj je najveći.

Traže 14 miliona kvadratnih metara

Beograd -- Koliko tačno imovine od države potražuju vlasnici kojima je ona posle Drugog svetskog rata oduzeta, znaće se 3. marta.

Tada ističe dvogodišnji rok koji je država dala starim vlasnicima, da uz obimnu dokumentaciju,podnesu zahtev za povraćaj.

U Agenciji za restituciju očekuju najviše 35.000 zahteva, skoro četiri puta manje nego što se pretpostavljalo da ih ima, kada je zakon usvojen.

Forumaši jel neko od vas podneo zahtev za restituciju?
Kakva su vam iskustva?

Mnogi su se žalili da se teško pribavljaju potrebni dokumenti...

Imovina koju Karađorđevići potražuju*

- rudnik za vađenje zlatne rude Brodica, Negotin,
- rudnik za vađenje zlatne rude Železnik, Negotin
- lager u reci Pek
- laboratorija za preradu zlata „Neresnica“, Negotin
- rudnik uglja Sikole
- fabrika za preradu zlatne rude u Glogovici
- poljoprivredna gazdinstva u Topoli
- imanja u Sokobanji
- imanja u Kučevu
- rudnih Ševica Kučevo
- u beogradskoj opštini Rakovica više od 200 ari
- u Sarajevskoj ulici, Beograd, više od 15 ari
- šuma na Kanarevom brdu, više od jednog hektara
- opština Savski venac,
- 9 hektara
- opština Vračar, više od 100 ari

* Karađorđevići potražuju imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938. podeljena na tri jednaka dela između sinova Petra, Tomislava i Andreja

Nije prošla ni godina dana od izmene Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, radna grupa Ministarstva pravde Srbije pripremila je novi predlog i uputila ga Vladi na razmatranje. Isplata obeštećenja za svojevremeno oduzetu imovinu pomerena je na 2015. godinu, a najnovijim nacrtom taj rok se produžava na 2018. pošto nema novca u budžetu. Tada bi vlasnicima oduzete imovine trebalo tek da budu podeljene obveznice koje će moći da naplate umesto za 15 godina, kako je ranije bilo propisano, za 12 godina.

Ulaskom u Evropsku uniju, Slovenci su, na primer, sve vratili na stare originalne vlasnike, a naslednici su potom dokazivali nasledno pravo u procesu restitucije.

Bugari vratili, Rumuni ne daju...

- Bugari, koji su takođe u EU, vratili su sve u naturi, dok su u Rumuniji poslednjih godina obustavili restituciju. Rumuni su svojevremeno započeli vraćanje oduzete imovine i mnogo toga su vratili vlasnicima. Poslednjih, godina su prestali. Kod njih je velika korupcija. Ne interesuju ih ni zakoni Evropske unije. Prestali su čak da primenjuju pravosnažne sudske odluke iz Strazbura u oblasti restitucije.

Zanimljivo rešenje Mađara
- U postkomunističkim zemljama koje su danas u Evropskoj uniji, u Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i Mađarskoj proces denacionalizacije je okonočan. Mađari su, na primer, gde nije bila moguća naturalna restitucija, podelili akcije i obveznice i pružili mogućnost da vlasnici, umesto da čekaju novčanu isplatu od države, tim hartijama od vrednosti mogu da otkupe svoju imovinu, koja im je svojevremeno bila oduzeta. Da se ispravljanjem jedne nepravde ne bi stvorila druga i na ulici ostali ljudi koji su u komunizmu od države dobijali stanove u nacionalizovanim kućama, u Poljskoj posle restitucije, stanari umesto državi, zakupninu za stan ili kuću plaćaju vlasniku, s tim što država propisuje visinu kirije

Pre godinu dana moglo se reći da se restituciji nazire kraj. Međutim, da bi starim vlasnicima nekretnina, oduzetim posle Drugog svetskog rata, bilo isplaćeno obeštećenje - potrebno je da Vlada donese odluku o koeficijentu obeštećenja na osnovu kog će biti utvrđen tačan iznos koji treba da bude isplaćen, u roku od 12 godina. Vlada je to trebalo da uradi u martu ove godine, ali to se još uvek nije dogodilo.

Ukupan iznos predviđen za obeštećenje je dve milijarde evra. Tek kada Vlada utvrdi koeficijent obeštećenja počeće se sa isplatom. Nadležni kažu da se to nije dogodilo zbog epidemije koronavirusa, ali i da je potrebna izmena zakona u vezi sa izdavanjem obveznica i načinom njihove naplate.

"Na primer treba da se reguliše tačno rok dospeća. Sad kako je to zakon predvideo nije detaljno uređeno kako treba. Postoji mogućnost da sva rešenja dospeju u jednoj godini. A priroda javnih finansija mora da bude uređena na taj način da se obaveze jasno definišu u svakoj godini", kaže Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

Sa druge strane, Mreža za restituciju smatra da je jedino održiv deo zakona koji podrazumeva vraćanje imovine u naturi kroz restituciju ili supstituciju, dok obeštećenje vidi kao sitno podmirivanje vlasnika koje će trpeti svi građani.

"Dokle god traje poklanjanje građevinskog, poljopriprednog zemljišta tajkunima i partijski povezanim licima, nema govora da se prihvati bilo kakvo obeštećenje u obveznicama, pa tako i mi savetujemo apsolutno svim građanima koji dobiju eventualno pravo na obeštećenje - da se žale bez pogovora. Od tog rešenja neće imati ništa, a sa druge strane će se stvoriti formalni uslovi da njihova imovina, koju oni potražuju, a recimo može da se vrati i postoji - jednostavno bude opljačkana", naglašava Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Zahtevi za vraćanje imovine i obeštećenje vlasnika su se podnosili od marta 2012. do marta 2014. godine. Nakon tog perioda više ne može da se pokrene pitanje restitucije.

"Takva ideja bi unela takav nered u imovinsko odnose ove zemlje, da bi se teško iz toga izvukli. Dve godine su bile sasvim dovoljan rok. Pripreme za donošenje Zakona su trajale dve godine. Neko je imao - od momenta saznanja da će biti donet zakon- imao je skoro tri godine da podnese zahtev. Nije bio uslov da dokumentacija bude potpuno kompletna, nego je bilo dovoljno da podnese sam zahtev", navodi Sekulić.

17.01.2022.
Država Srbija je prvi put emitovala obveznice kojima će se građanima namirivati dug po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupan iznos obeštećenja oduzete imovine za emisije obveznica koje se emituju u 2022. godini, utvrđen je na osnovu Rešenja o obeštećenju, koje je donela Agencija za restituciju, a postala su pravnosnažna u periodu od 1. jula 2020. do 30. juna 2021. godine, je 69,45 miliona evra i biće isplaćen emitovanjem obveznica ročnosti pet, deset i dvanaest godina.

Obeštećenje po osnovu emitovanih obveznica isplaćivaće se od 14. januara 2023. godine jednom godišnje, sve do dospeća obveznice zavisno od njene ročnosti.

„Korisnicima obeštećenja, po rešenjima Agencije za restituciju koja su postala pravnosnažna do 30. juna 2021. godine, a koji su dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice su upisane na vlasnički račun kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, tako da stanje i raspored obveznica po serijama odgovarajuće emisije, mogu da dobiju preko člana (ovlašćene banke ili investicionog društva), koji je otvorio navedeni račun kod Centralnog registra HOV“, navodi se u saopštenju.

Korisnicima obeštećenja, koji nisu dostavili dokumentaciju o otvorenim računima, obveznice su upisane na privremeni račun kod Centralnog registre, pa je neophodno da u što kraćem roku otvore odgovarajuće račune preko člana CRHoV, preuzmu i popune Obrazac sa sajta Agencije za restituciju i dostave tražene podatke, kako bi bili isplaćeni.

Jel neko zna gde mogu da se prodaju "bonovi" koji se dobijaju na ime restitucije?

Kada dobijete pravo na novac iz restitucije, dobijete keš 10.000 eur, a ostatak u bonovima koji se naplaćuju svake godine, u zavisnosti koliko para vam je odobreno - to može da potraje i 10 godina.

Slično kao svojevremeno sa starom deviznom štednjom, ali ti "bonovi" su mogli da se prodaju na Belexu....

Jel neko zna kako to ide?

To su ove obveznice, ročnost je od 1 do 12 godina, ne nose nikakvu stopu ko hoće da proda mora prodati uz diskont. http://javnidug.gov.rs/rsc/obvezniceres i tu je šansa da se kupi.
 
Mogu samo da kažem da se jako teško kupuju, potrebno je mnogo strpljena i čekanja i da se kupuju po malo, za male iznose od par stotina evra. Ako se strpljivo trguje moguće je postići prinos po složenoj kamatnoj stopi od oko 8%. 

Već mesec dana imam naloge a kupio sam samo jednom  u vrednosti od oko 800 evra.

Daj neki link gde se one nude...

Belex brate, kupuju se na sekundarnom tržištu, ko od vlasnika neće da čeka prodaje uz diskont. Npr: Obveznica koja dospeva na naplatu 2034 prodaje se za 44 a 2034 će država isplatiti 100. 
https://www.belex.rs/trgovanje/hartija/dnevni/RSRES12B2034

Samo mučna je trgovina. Radi se o manjim ciframa i treba mnogo strpljenja da bi se uhvatio ovakav prinos.

PS:

Država će do 2027 godine uraditi još emisija ovakvih obveznica, mislim da će ukupno biti emitovano u vrednosti od 4,2 milijarde evra.

Da dodam, ulaganje u ove obveznice bi odgovaralo onima koji imaju veću lovu. Po meni za lovu od par stotina hiljada  evra ne bi ni trebalo ništa drugo, rokni u obveznce i uživaj. Paradoks je u tome što je tržište polumrtvo i što  se kupovine mogu ostvariti po pravilu u iznosima manjim od 1.000 evra... jbg.