"IMA DA SE PUŠI"
Izvor:B92

Ljubljana -- Revoltirani slovenački ugostitelji danas organizuju akciju građanske nepokornosti pod nazivom "Ima da se puši".

Udruženje ponuđača ugostiteljskih usluga Slovenije revoltirano drastičnim padom prometa, do koga je došlo posle nedavnog stupanja na snagu zakona o zabrani pušenja na javnim, zatvorenim mestima, danas u 500 lokala, u Sloveniji, organizuje dan građanske nepokornosti, pod nazivom "Ima da se puši".

Uprkos zakonu, ugostitelji će svojim gostima dozvoliti pušenje u lokalima. Bez obzira na to, slovenačko ministarstvo zdravlja je saopštilo da će zdravstveni inspektori i u vreme ovog demonstriranja građanske nepokornosti, pregledati lokale i kažnjavati sve koji se zakona o zabrani pušenja ne pridržavaju. Kazne za fizičke osobe su 125 evra, a za pravne, odnosno za vlasnike lokala od 2.000 do 32.000 evra.

Uvođenje zakona o zabrani pušenja je mnogim ugostiteljima prepolovilo zaradu. Promet je pao i do 70 odsto, a mnogi vlasnici malih lokala su se našli pred bankrotom. Istovremeno su pale i narudžbine za dostavljače i proizvođače.

Istovremeno su se uvređeni našli i mnogi pušači, koji bi trebalo da puše u posebno izgrađenim staklenim kabinama, sa stolicom i stojećom pepeljarom, žaleći se da se osećaju kao u zoološkom vrtu.

Ugostitelji su nastali problem probali da reše izbacivanjem stolova i stolica na ulice, a zbog hladnog vremena, uveli su i plinske grejače i dizajniranu ćebad, u koju njihovi gosti, pušači, mogu da se umotaju, dok sede napolju.

Pojavili su se i maštovitija rešenja, poput onog, kog se setio ugostitelj na Bledu, koji je svoj lokal prezidao, odnosno podelio na dva dela. Prvi je smanjena kafana, a u drugi je doneo kauče i fotelje i proglasio ga svojim stanom. Tako gosti iz kafane mogu da pređu u "stan" i tamo puše, jer kako je rekao, u njegovom stanu on dozvoljava pušenje.

Revoltirani ugostitelji su se već žalili ministarstvu zdravlja, koje je njihove žalbe odbilo, ali i Ustavnom sudu Slovenije, jer smatraju da ovakva zabrana uskraćuje ustavom garantovano pravo na izbor.

Ministarstvo zdravlja je ocenilo da je prerano za konačne ocene o šteti koja je nastala u ugostiteljstvu i navodi da je i u drugim zemljama, u prvih par meseci, došlo do pada prometa, ali se tokom narednih meseci pokazalo da se situacija poboljšava. Ako tako ne bude i u Sloveniji, ministarstvo ocenjuje da bi "trebalo da se zapitamo zašto smo drugačiji."

Potpunu zabranu pušenja je, u EU, uvelo već 11 država: Irska, Malta, Italija, Švedska, Litvanija, Estonija, Finska, Velika Britanija, Francuska, Holandija i Slovenija.

Na ovu temu možete raspravljati i na Forumu B92.

KO JE GRAĐANIN SRBIJE
16:40 - Prosečan stanovnik Srbije ima 40 godina, srednju školu, živi u gradu, nema pasoš, letuje u okolini Herceg Novog, ima povišen krvi pritisak i duguje 400 evra.
Najnoviji podaci CeSID-a govore da je prosečan stanovnik Srbije žestoko razočaran u politiku, željan da popravi svoj život i smatra da mu je za to dovoljno 700 evra mesečno. Istraživanja pokazuju da naši građani nepovratno stare i da je prosečan životni vek muškarca 70, a žene 75 godina.

Interensantan podatak je i da je skoro svaki treći muškarac neoženjen, dok je kod žena neudata svaka peta. (021)

:king:

al zato ima više udovica.... :D

Danas blag skok Eura ...

http://www.dnevnik.si/poslovni_dnevnik//276416/

interesantno

HRVATSKA I BUGARSKA PREZADUZENE


Veliku prisutnost stranih banaka u tim zemljama, navodi se u izveštaju, mnogi posmatrači mogu protumačiti kao znak snage, međutim, to može predstavljati opasnost, jer velike multinacionalne grupe znaju potceniti rizik u malim državama.

"Ovo, takođe, čini zemlje domaćine ranjivim na rizike od naglog prestanka u snabdevanju kreditima, zbog promena u politici zemalja koje pozajmljuju i prate razvoje tržišta u drugim državama", navodi se u izveštaju.

Rast BDP između 5 i 6 odsto u tim zemljama posledica je, po izveštaju, ovakvog ulaganja stranog kapitala, putem kredita. Ulazak u Europsku uniju, navodi MMF, umanjuje rizik za zemlje jugoistočne Europe povezan s velikim deficitom i zaduživanjem. Ali, ni to ne može rešiti sve probleme, jer su ekonomske institucije u tim državama manje razvijene u odnosu na starije, napredne članice.

http://www.kurir-info.co.yu/clanak/kurir-23-10-2007/jeftino

http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=22495&sectionId=33

Ma daj, kupio nagradu, ja ga prvi ne volim ni njega ni Gay 17, ali uvek kad neko uspe bude "kupio je", "sredio je", "preko veze"

Korisno

http://www.senzal.co.yu/cms/item/Trziste/sr/Vesti.html


sorry onima koji to vec znaju...:flower1:


.

Preporučujem program za praćenje i analizu akcija.Program možete da skinete sa sajta http://www.teletrader.com/ a opet tu možete naći mnogo zanimljivih stvari. Prednost ovog sajta što može da se skine ovaj program a srpskom. PREPORUČUJEM

Ima li ovaj program level2 (dubinu)? Nigde ne mogu da nadjem.

U trci za JRB i Drakulićev "Ist point"

Na tender za kupovinu "Jugoslovenskog rečnog brodarstva" (JRB) pristiglo je pet ponuda, ali je jedna odbačena kao nepotpuna, saopštila je Agencija za privatizaciju.
Ponude su dostavili firma "Ist point" Zorana Drakulića, konzorcijum "Palmali šiping " i "Palmali holding Kompani Limitid" sa Malte, Konzorcijum "Tamoza Trejding Ltd" - Kipar, "Daksin Petroleum" iz Singapura i firma "Transport Trejd Servises" iz Bukurešta. Ponudu firme "Inter- Export" tednerska komisija je odbacila kao nepotpunu.

Tendersku dokumentaciju otkupilo je 12 potencijalnih investitora, izmedju ostalih i "Navičart" s Kanalskih ostrva, "Bulgariajan river šiping", "UBA holding" iz Švajcarske, "Renus" iz Nemačke, "Nort vestern šiping kompani" iz Rusije, "Delta M" iz Beograda i "Dunafir portolan forvarding" iz Madjarske.
rva sednica Tenderske komisije, radi prodaje 69, 99 odsto ukupnog kapitala JRB-a, započeta je 3. septembra, dok je javno otvaranje pristiglih ponuda za kupovinu kapitala JRB obavljeno 22. oktobra, navela je Agencija.
Finansijski i pravni savetnici Agencije za privatizaciju će u roku od najviše 30 dana od dana otvaranja ponuda obaviti ocenu ponuda i prezentovati je članovima Tenderske komisije na sledećoj sednici.

Uslov za učesće na tenderu je da se ponudjač bavi saobraćajnom delatnošću u medjunarodnim vodama, uslugama u rečnom ili jezerskom saobraćaju ili izgradnjom i opravkom brodova, kao i da je ostvario poslovni prihod od najmanje 20 miliona evra.
JDP je lider na srpskom tržištu unutrašnjeg i medjunarodnog rečnog transporta. Flotu JRB-a čine 16 brodova, 14 potiskivača, dva tegljaca i 120 barži.
U 2006. godini brodovi i druga rečna plovila JRB-a prevezli su 1,29 miliona tona robe i ostvarili prihodi od prodaje koji premašuju 12,5 miliona evra. Vrednost imovine preduzeća procenjena je na oko 2,56 milijardi dinara.

Preduzeće ima 49.000 kvadratnih metara gradjevinskog zemljišta u Novom Beogradu, na Savskom nasipu, i 19.467 poljoprivrednog zemljišta u Pančevu. Poseduje i pristanište u Prahovu.
Firma je atraktivna, pre svega, zbog poslovne zgrade od 6.500 kvadrata u Ulici kneza Miloša, u susedstvu bivše zgrade Saveznog MUP-a, jer je ta lokacija idealna za gradnju hotelskog ili bilo kog drugog uslužnog objekta.
Tu su i upravna zgrada u Novom Beogradu od 265 kvadrata, pansion od 400 kvadrata u Vrnjačkoj Banji, konačište od 600 kvadrata u Novom Beogradu i Brodoremont u Pančevu.

(Tanjug)

Ravnopravan pristup tržištu

Novim sistemom za upravljanje tržištem električne energije, javno preduzeće Elektromreža Srbije tehnički je spremno za 1. januar 2008. godine kada se otvara veleprodajno tržište struje za kvalifikovane potrošače u Srbiji - istakao je na završetku ovog projekta Miloš Mladenović koordinator programa iz EMS, prenose beogradske Večernje novosti.

Projekat je urađen u skladu sa standardima i propisima Evropske unije, a sa tri miliona eura finansirala ga je Evropska agencija za rekonstrukciju. Novi sistem za upravljanje tržištem električne energije udružen je sa sistemima za dispečersko upravljanje, daljinsko prikupljanje obračunskih i mernih podataka, kao i za prijavu programa rada učesnika na tržištu.

Zahvaljujući geografskom položaju i tome što pokriva osam granica EMS je ključan sistem za tranzit električne energije u Evropi i potrebno je da primenjuje najmoderniju tehnologiju - rekao je Aleksandar Popović, ministar energetike.

On je naglasio i da će za mandata sadašnje vlade biti otvoreni veliki proizvodni kapaciteti, kao i da njihov vlasnik neće biti Elektroprivreda Srbije.

U EMS su uvedene i nove procedure za prijavu i odobravanje programa rada i tako je omogućeno da svi novi učesnici na tržištu električne energije u Srbiji mogu ravnopravno da pristupaju tržištu, a od decembra 2007. godine EMS preuzima i ulogu koordinatora regulacionog bloka za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju.

Vojin Đorđević: Divac mi otima „Voda vodu”

Vlasnik „Si end Si grupe” optužuje poznatog košarkaša da se pomoću falsifikovanih dokumenata upisao kao vlasnik 100 odsto kapitala firme, dok u Agenciji za privredne registre tvrde da je bilo sve po zakonu

Poznati srpski biznismen Vojin Đorđević optužuje proslavljenog srpskog košarkaša Vlada Divca da mu na nezakonit način otima firmu „Voda voda”. Đorđević navodi da je ovih dana na internet-sajtu Agencije za privredne registre otkrio da je kao vlasnik preduzeća „Voda voda” naveden Vlade Divac, koji nije imao njegovo odobrenje za to. – Nisam mogao da verujem sopstvenim očima. Čovek koga sam kao dokazani prijatelj i dugogodišnji sponzor košarke obožavao, nije „patrijarh”, kako su ga meni predstavljali njegovi konsultanti, već onaj čiju su užasnu poslovnu reputaciju u Srbiji do sada obeležavale samo stravične afere – kaže za „Politiku” Đorđević, čelnik subotičke „Si end Si grupe”, u čijem su vlasništvu uz nekoliko preduzeća i licence za „voda vodu”, „sinalko” i „gorki list”.

Đorđević kaže da je sada jasno da je višemesečno nekorektno ponašanje i izbegavanje ugovornih obaveza Divca ovih dana preraslo i u nezakonito otimanje...

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=45439

Magnohromu” preti stečaj

Sadašnjem vlasniku kompaniji „Global stil” određen rok od mesec dana za ispunjenje obaveza iz kupoprodajnog ugovora

Fabrika „Magnohrom” u Kraljevu


Kraljevo - Firma nezadovoljnih radnika, smanjene proizvodnje i proizvodnih kapaciteta, zbog ogromnih dugova bez gasa, povremeno i bez vode, isključenih telefona… To je danas, posle više od godinu dana od privatizacije, kraljevački „Magnohrom”. Doduše, samo predstavnici menadžmenta i vlasnika tvrde drugačije, kad se povremeno oglase, poput Ravija Darbarija, potpredsednika „Global stila” koji je nedavno, posredstvom lokalne televizije, objašnjavao „da je do sada, uglavnom za plate, uloženo oko 9,6 miliona evra, da kompanija ′Global stil′ nije u Kraljevu u prolazu, već ima nameru da ulaganjem oporavi ′Magnohrom′ i da odatle vatrostalnim opekama snabdeva svoje čeličane”.

Ta primamljiva priča poznata je od početka, od polovine prošle godine, kada je kupac...

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=45309

U srpskoj vladajućoj koaliciji juče je vladao totalni haos pošto je u vrhu Demokratske stranke čvrsto odlučeno da se ide na predsedničke izbore 9. decembra! Prema planu „tadićevaca", predsednik Skupštine Oliver Dulić izbore će raspisati najkasnije u sredu, 31. oktobra, mada se još kao krajnji rok pominje i 5. novembar. Istovremeno, u vrhu koalicije DSS-NS već je pala odluka da se predsednički izbori u decembru bojkotuju! Koštunica i njegovi najbliži saradnici besni su na DS „zato što hoće na izbore u vreme najveće kosovske krize".


eto šta nam rade, dobro cela Berza na POTONE

Potonuce sigurno 1000%

Al ce i radikali da dodju :rendeer:

E ti i tvoji kradikali :pig: :x

Ma nek dodju i ti radikali! Da sve ovo lepo nacionalizujemo i bice normalno. Jest da ce biti i pucnjave al boze moj. :lud: :drrr: :drrr: :drrr:
Do tad cemo valjda biti na Malavima :)

Predviđanje kraha
U povećanju vanjske zaduženosti u sve većoj mjeri sudjeluju i sami građani koji se sve više zadužuju. Nakon stambenih, auto i potrošačkih kredita, hrvatski su građani "otkrili" i kredite za kupnju dionica. Bum takvih kredita došao je s inicijalnim javnim ponudama Ine, a posebice HT-a. Konzultant iz Makedonije Aleksandar Dimiškovski u razgovoru za American Chronicle je kazao kako ljudi na balkanskim (uključujući i hrvatsko) tržište sve više uzimaju kredite kako bi mogli kupovati dionice poduzeća o čijem poslovanju gotovo ništa ne znaju, istovremeno očekujući brzu i laku zaradu. Dimišovski smatra da će se taj trend nastaviti sve dok se Balkan ne suoči s političkom krizom ili prestankom dotoka svježeg kapitala što lako može rezultirati burzovnim krahom. On kaže i kako su burze na Balkanu u usponu te ne osjećaju posljedice globalne krize. "Razlog za nepostojanje korelacija između svjetskog i balkanskog tržišta je u tome što se na balkanska tržišta plasira uglavnom balkanski novac te stoga realokacija kapitala na svjetskim tržištima nema pretjerano značenje za Balkan", kaže Dimiškovski. No, ističe on, malo je balkanskih investitora koji su spremni na okršaj na Wall Streetu te su burze na Balkanu suočene s prijetnjama krize i ograničenjima rasta, te manjkom efikasnosti i znanja o financijskim instrumentima s kojima se trguje na burzama.

E zna mi on , da zna Makedonija ne bi bila to sto jeste

Za kupovinu preduzeca "Novkabel" zainteresovan je jedino "Ist point" u vlasnistvu Zorana Drakulica.Tenderska komisija za prodaju najavila da ce zapoceti pregovore sa kompanijom,koja je jedina dostavila ponudu za otkup 93% kapitala.

Ljudi da li ste i Vi jutros primili reklamno pismo od "Matthew Greenburgh-a" u kome preporucuje kupovinu GIKB-a?
Mejl sadrzi opsirnu analizu preduzeca + prikaceni excel fajl.
Met da li si to stvarno ti ili neko zloupotreblja tvoje ime ?

Boze,boze cime su se poceli sluziti :evil: Cini mi se da je neki broker napravio analizu,sudeci po detajlnosti istoj...

Zamolio bih administratora da ne pusti slucajno onakvu reklamu, na ovom forumu kao na economy forumu(za stambene kredite).
Iritira :evil:

Baner za lokalnu školu za mentalno obolele-odlična ideja :cheers:
Em humano, em korisno upis kod mene :study: preko cele godine
primamo i sva punoletna lica sa oba foruma bez protekcije ako se otvori dnevni boravak

Mislim da svako ima pravo na misljenje, pa kakvo god ono bilo.
Cak i g.Davidovic,(ako ne gresim prezime), a ne da mi Canak i onaj smrkavac od Cede kroji kapu i misljenje.
Zato pusti coveka da kaze sta misli.
P.S. Ovaj forum ima slobodu misljenja ako ne gresim :lol:

Matt, da nisi slucajno simpatizer LDP-a?

Država razmišlja da pusti na Berzu 15 do 30% akcija EPS-a na ...
Umesto da se traži strateški partner i / ili uzimaju krediti, država
razmišlja da potrebnih 1,5 milijardi EUR (za izgradnju novih termo- i hirdocentrala) prikupi na berzi...

Daj Bože...


.

Vest je iz današnje "Politike"

.. ma, jasno mi je da je to skoro neizvodljivo.. jer 15% žele da podele gradjanima, a 15% NIKADA ne bi donelo tih 1,5 milijardi EUR :D

A i treba neko da proceni firmu...
Ako možeš potvrdi mi info da je oko 66% slovačkog EPS-a (slične "snage") prodat za oko 900 miliona EUR ...

E jadni Slovaci, moj aik skuplji od njihove "struje" :)

Beleks 15 pada trinaesti dan



Indeks najlikvidnijih srpskih dionica Beleks 15 pao je zadnjeg radnog dana prošlog tjedna za oko dva i pol posto, a time je vrijednost indeksa Beleks 15, trinaesti dan zaredom u padu. Ukupan promet iz 1003 transakcije u poslovanju vrijedio je 580,6 milijuna dinara (7,5 milijuna eura) i bio je dvostruko veći nego prethodnog dana. U kontinuiranoj trgovini najviše je poskupila dionica građevinske [color=#018d25! important]kompanije[/color] Ratko Mitrović (RMBG), za nešto više od četiri posto, na 1000 dinara, i uz promet od gotovo milijun dinara. Dionice poljoprivrednog poduzeća Agrobačka iz Bačke Topole (AGBC) ojačala je za tri posto, dok su Informatika (INFM), Progres (PRGS) i novosadski Akrokop (AGRC) dobili po dva posto. Pritom je Informatika imala najveći promet u kontinuiranoj trgovini, od 22,6 milijuna dinara.

BEOGRAD Srbija će ove godine imati oko 2,5 milijardi dolara [color=#018d25! important]stranih[/color] izravnih investicija, što je manje nego lani. U ministarstvu ekonomije zbog toga kažu da je neophodno povećati broj brownfield investicija na koje će vlada obratiti više pozornosti u budućnosti. Vlada Srbije je prošle godine donijela uredbu za poticaj [color=#018d25! important]investicija[/color], a to se prije svega odnosilo na greenfield projekte i pružanje nepovratne pomoći u iznosima od dva do deset tisuća eura po zaposlenom. "S novom vladom uredbu smo malo modificirali tako da omogućuje i brownfield jer smo uvidjeli da to polako postaje sve bitnije", kažu vladini dužnosnici.

sta je brownfield keve ti?
jel to ima veze s kanalizacijom?

Samo da ustanovim da je danas najveci broj ljudi bio on-line.

Chestitke za forum! ;) Postaje ozbiljan.

Josh sad kad investiramo serious money... Ima da poshaljemo Fiasconomy u penziju.

Ako mogu da primijetim clanovi koji iznosi svoje misljenje na forumu veoma su angazovani na ozbiljnosti iznesenog i mislim da ce sve vise forum dobijati na kvalitetu za razliku od economy gdje na sve strane vrca od neznalica i prakticno i ono malo forumasa koji imaju znanje bude izgubljeno u moru neznanja i budalastina novokomponovanih ,,strucnjaka,,

Jelašić: Kamate došle po svoje
08:54 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Povećanje rata za stambene kredite, bilo je očekivano, izjavio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Povećanje rata šokiralo sve one koji su sa poslovnim bankama potpisali ugovore uz promenljivu kamatnu stopu

U intervjuu "Večernjim novostima", on je istakao da su građani bili upozoravani na opasnost, ali "i kada je bilo moguće da se zaduže uz fiksne kamatne stope, svi su birali varijabilne, pošto su bile niže".

"Banke sad sve manje nude fiksne kamatne stope, jer ni same ne znaju dokle će ići kamata Evropske centralne banke. Ni u zemljama EU ne može više da se nađe stambeni kredit, na rok od 10 godina, sa fiksnom kamatnom stopom ispod pet odsto. Samo pre godinu i po bila je četiri odsto", rekao je Jelašić.

On je objasnio da je, zbog inflacije, Evropska centralna banka u više navrata podizala svoju kamatnu stopu, i to sa dva na četiri odsto, što je, opet, uticalo na poslovne banke.

Na pitanje da li Narodna banka može da zaštiti građane bar nekim okvirnim granicama komercijalnim bankama, Jelašić je odgovorio da je najvažnije da građani imaju alternativu, a to je refinansiranje kredita.

"Ako neko nije našao pravog partnera u banci u prvoj rundi, to može da učini u drugoj ili trećoj. I zato je veoma važno, pre potpisivanja ugovora, videti koliko košta prevremeno vraćanje duga", objasnio je guverner.

On je najavio da će biti objavljena lista koliko se, procentualno, klijenata pojedinih banaka žali na proizvode i usluge određene banke, kao i procente izlaska banaka u susret svojim klijentima.

"Smatramo da su ovi podaci važni za građane kada se opredeljuju za banku. Na osnovu izveštaja koje smo dobili do sada primećujemo velike razlike: neke banke su spremne da izađu u susret klijentima 40 do 50 odsto, dok je ovaj procenat kod drugih svega 10 do 15 odsto", istakao je Jelašić.

Govoreći o kursu dinara prema evru, koji je trenutno ispod 77 dinara, kao s kraja 2004, on je rekao da je takvo jačanje nacionalne valute na srednji i dugi rok pogoršava konkurentnost privrede.

"Ali, kurs je samo jedan od mnogih faktora koji utiču na to", primetio je guverner i dodao da će "i budžet, kojim je za ovu godinu planiran rast realnih zarada od 13,6 odsto, značajno narušiti konkurentnost".

"Da je država štedljivija, da plate nisu toliko porasle, inflacija bi bila niža, referentna kamatna stopa takođe, pa ni kurs ne bi bio na ovom nivou", zaključio je Jelašić.

Porez na kapitalnu dobit
Veliki igrači i dalje zaštićeni
Marica Vuković
Ministarstvo finansija predlaže da se poreska stopa za sve obveznike poreza na kapitalnu dobit izjednači i da bude 10 odsto, a ukidanje je predviđeno samo za hartije od vrednosti koje neko poseduje duže od tri godine

U paketu predloženih izmena poreskih propisa u Srbiji, koje će biti na dnevnom redu Skupštine Srbije zajedno sa budžetom za iduću godinu, naći će se i novine u naplati poreza na kapitalnu dobit. Ministarstvo finansija, kao predlagač poreskih novina, pokušava da nađe kompromisno rešenje, koje će istovremeno zadovoljiti potrebe i budžeta i zahteve malih akcionara, koji su imali najviše primedbi na naplatu tog poreza u trgovini hartijama od vrednosti.


Sudeći prema onome šta je predloženo, kako procenjuju stručnjaci, veliki igrači na finansijskom tržištu će i dalje biti pošteđeni plaćanja tog poreza, dok će mali investitori morati da se odriču dela svoje zarade u korist države.
Porez na kapitalnu dobit sada plaćaju i firme i građani koji trguju hartijama od vrednosti, s tom razlikom što je za građane poreska stopa 20 odsto i duplo je viša nego za firme. Tog poreza nisu pošteđeni ni građani koji ulažu u investicione i dobrovoljne penzijske fondove ili u bankama imaju devizne štedne uloge.



KRAJ NEPOTREBNOM ADMINISTRIRANJU
Porez na kapitalnu dobit se obračunava na razliku između prodajne i nabavne cene vrednosne hartije, uvećane za rast inflacije, kao i na razliku između uloženog i dobijenog novca od štednje u bankama ili fondovima. Taj porez se, dakle, ne naplaćuje samo na dinarsku štednju, nego i na zaradu od prodaje obaveznica stare devizne štednje, štednih zapisa Narodne banke Srbije i obveznica države Srbije.
Srbija je jedna od retkih zemalja u okruženju u kojoj se na prodaju hartija od vrednosti plaća porez na kapitalnu dobit, a čak i u državama koje se nisu odrekle tih prihoda poreska stopa je znatno niža. Pre nekoliko godina je Vlada Srbije najavljivala da će ukinuti porez na kapitalnu dobit, kako bi podstakla investiranje i razvoj finansijskog tržišta, ali se sada takva mogućnost i ne pominje.



Umesto toga, kako za „Bankar" objašnjava državni sekretar u Ministarstvu za finansije Janko Guzijan, predloženo je da se smanji poreska stopa i pojednostavi naplata poreza, a da se istovremeno ne ugroze prihodi državne kase po tom osnovu.


„Predloženo je da se poreska stopa za sve obveznike tog poreza izjednači i bude 10 odsto. Procenjeno je da to neće umanjiti budžetske prihode, jer će drugim novinama biti podstaknuta trgovina hartijama od vrednosti i time povećana osnovica za naplatu", ističe Guzijan.



On navodi da se iz godine u godinu povećava iznos naplaćenog poreza na kapitalnu dobit. Tako je prošle godine naplaćeno 1,648 milijardi dinara tog poreza, a za osam meseci ove godine 1,187 milijardi dinara i procenjuje se da će do kraja godine taj iznos biti oko dve milijarde dinara.



Pored ujednačavanja stope poreza na kapitalnu dobit, predloženo je i da se taj porez prijavljuje jednom godišnje, nakon okončanja fiskalne godine, kad se predaju i finansijski izveštaji. Do sada je bila obaveza da se porez prijavljuje 10 dana posle prodaje vrednosnih papira, a plaća 15 dana posle prijema rešenja. Na ovaj način će se, prema rečima Guzijana, izbeći nepotrebno administriranje i postupak naplate učiniti efikasnijim.



DISKRIMINACIJA DOMAĆIH INVESTITORA
Pred vladom će se naći i predlog da se ukine naplata poreza na kapitalnu dobit na hartije od vrednosti koje su u vlasništvu duže od tri godine, što će, prema njegovoj proceni, motivisati akcionare koji su akcije ranije stekli u privatizaciji da se uključe na finansijsko tržište.



Sve promene u poreskim propisima koje podstiču investiranje i razvoj finansijskog tržišta su, kako ocenjuju berzanski stručnjaci, dobrodošle. To se, pre svega, odnosi na oslobađanje od plaćanja poreza na kapitalnu dobit za posedovanje akcija u nekom periodu, jer se tako vlasnici akcija motivišu na dugoročno investiranje, a plaćanjem poreza „kažnjavaju" špekulanti koji ostvaruju visoke profite preprodajom vrednosnih papira.


„Dobro je što je data granica od tri godine, ali bi bilo još bolje da se porez ne plaća ni na akcije koje su u vlasništvu od šest godina do godinu dana", ističe direktorka brokerske kuće MV Investments Dragijana Radonjić-Petrović. Ona se zalaže i za izjednačavanje tretmana domaćih i inostranih investitora. Trenutno su, naime, nerezidenti, odnosno strani investitori, pošteđeni od plaćanja poreza na kapitalnu dobit ako akcije prodaju drugom stranom investitoru. Po tom osnovu je država, prema njenoj računici, ostala uskraćena za značajne prihode u poslednjih nekoliko godina, kad su veliki investitori ponudama za preuzimanje kupovali i preprodavali firme u Srbiji.



Stručnjaci upozoravaju da zbog nejednakog tretmana i mnogi domaći investitori registruju firme u inostranstvu i preko njih trguju hartijama od vrednosti u Srbiji. To će, po svemu sudeći, raditi i ubuduće jer predlagači poreskih propisa i ne pokušavaju da ih stave u isti položaj sa ovdašnjim investitorima.



Ministarstvo finansija se, kako ističe direktorka Rajfajzen društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Snežana Ristanović, oglušilo i na predloge da se naplate poreza na kapitalnu dobit oslobode ulagači u te fondove.
„Država treba da ima u vidu da bi obezbeđivanjem poreskih olakšica za građane koji štede za starost, pomogla ne samo njima već i rasteretila državnu kasu, jer ti građani ne bi bili socijalni slučajevi", ukazuje Ristanović. Ona dodaje da se u zemljama u okruženju na sve načine podstiče štednja za privatnu penziju i da nije jasno zašto se propušta prilika da se i u Srbiji to učini u paketu izmena poreskih propisa, koji će biti usvojeni do kraja ove godine.



„Procedura prijavljivanja poreza na kapitalnu dobit prilikom trgovanja hartijama od vrednosti, kao i visok nivo poreza na kapitalnu dobit koji je trenutno propisan pravnom regulativom u odnosu na zemlje u regionu, predstavljaju otežavajuće faktore za investiranje na domaćem finansijskom tržištu", kaže za „Bankar" portfolio-menadžer investicionog fonda Rajfajzen akcije Jovana Kršikapa.


Ako bi se, kako ističe, usvojio zakonski predlog po kojem se smanjuje porez na kapitalnu dobit, to bi značajno uticalo na poboljšanje razvoja tržišta kapitala.
„Značajnije poreske olakšice bi, naime, doprinele da mnogi investitori, kako domaći tako i strani, plasiraju svoja sredstva na srpsko tržište kapitala, zbog povoljnijih uslova koji su već aktuelni u nekim zemljama u regionu. Takođe, eventualna zakonska promena vremenskog roka u okviru kojeg je neophodno prijaviti porez na kapitalnu dobit, dodatno bi podstakla investiranje, pošto bi ovakav princip smanjio administrativne obaveze", smatra Kršikapa.



Ona predlaže i da se obezbedi zakonski osnov na prebijanje kapitalnih dobitaka i gubitaka za fizička lica, napominjući da takva praksa već postoji u nekim razvijenim zemljama, a kod nas bi učinila investiranje još primamljivijim.



Za očekivati je da Ministarstvo finansija, pre upućivanja konačnog predloga izmena poreskih propisa u proceduru usvajanja, razmotri šta predlažu i oni koji svakodnevno posluju na finansijskom tržištu. Tim pre što zbivanja na tom tržištu imaju značajan uticaj i na sva druga dešavanja u srpskoj ekonomiji.



http://www.bankarmagazin.com/clanak.jsp?articleId=710