BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 INFO - Berza, Ekonomija...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 21, 22, 23
AutorPoruka
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   1/26/2012, 13:03

Ovo je zaista lepa vest!

Banka oprostila dugove siromašnim klijentima
Objavljeno: Jan 26. 2012. 12:46

PARIZ, Najstarija francuska banka Kredit municipal de Pariz pokazala je “ljudsko lice” i povodom 375 godina postojanja hiljadama svojih najsiromašnijih klijenata oprostila dugove.

U pitanju su manje svote, odnosno dugovi do 150 evra, ali je vijest naišla na oduševljenje 3 500 sretnih klijenata, piše portal “good.is”.

“Vrlo sam sretna. Ovo je prvi put da sam nešto dobila besplatno”, rekla je jedna klijentkinja koja je u banku došla pokupiti zlatni medaljon koji je založila prije tri godine.

Ova banka osnovana je 1637. godine, i od početka je slovila kao banka za siromašne. Osnovao ju je filantrop Teofrast Renodo koji se protiv siromaštva želio boriti pravednijim bankarstvom. U to vrijeme kamate su se znale popeti i do 130 odsto, zbog čega su i vrlo mali krediti brzo znali prerasti u nezamislive dugove. Renodo je siromašnim Parižanima želio pružiti mogućnost da uzimaju kredite koje mogu relativno lako vraćati, a za kolateralu je uzimao doslovno sve – od lonaca do posteljine.

S obzirom da je bila poznata kao banka za siromašne, ljudi nikad nisu bili ponosni što su morali ići u nju, jer su se htjeli riješiti te etikete. Međutim, čak su i neke poznate ličnosti tog doba, poput Viktora Igoa i Kloda Monea, potajno koristili usluge baš ove banke.

Banka Kredit municipal de Pariz i dalje posluje prilično dobro, a njihova antilihvarska politika danas klijente privlači, a ne odbija. Samo u posljednjih godinu dana broj klijenata povećan je za 29 odsto.
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   1/27/2012, 10:06

Kina, Brazil i Rusija nude pomoć EU
Objavljeno: Jan 27. 2012. 09:24

DAVOS, Zemlje iz grupe BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južna Afrika, ponovile su da su spremne da pomognu ugroženim evropskim zemljama.

Direktor jedne od najvećih privatnih investicionih firmi u NR Kini Džon Džao izjavio je da investitori iz najmnogoljudnije zemlje svijeta još uvijek “uče pravila igre” koja vladaju na svjetskom finansijskom tržištu.
Kineske kompanije i vladini fondovi posljednjih godina koriste ogromne devizne rezerve veće od 3,3 biliona dolara, za kupovinu stranih firmi i investiranje u vladine obveznice drugih zemalja, podsjetila je američka novinska agencija Asošiejtid pres u izvještaju iz Davosa.
Kineski premijer Ven Đijabao je proteklih mjeseci više puta ukazivao na spremnost Pekinga da otkupljuje vladine obveznice dugovima ugroženih zemalja evrozone. Zvanični Peking je krajem 2011. takođe, najavio da neće skrštenih ruku posmatrati finansijski slom Evrope već da će pomoći posredstvom MMF-a, u kome je NR Kina ima sve važniju ulogu.

Visoki zvaničnik Centralne banke Kine Sje Duo je tada ukazao da povećanje moći privreda u usponu u MMF-u mora biti prioritet i kritikovao evropske države zbog nedovoljno odgovorne javne potrošnje.

MMF je najbolji način za pružanje pomoći evropskim zemljama koje grcaju u dugovima i NR Kina bi podržala takav potez, naglasio je Sje.

Vlada u Pekingu uporno, međutim, ukazuje da MMF mora bez odlaganja da postignu napredak u reformi svojih kvota, što je započeto prošle godine, ali je potrebno da je potvrde zemlje članice Fonda.

Kina je već uložila dosta u imovinu EU, kazao je bankar Sje.
“Naši lideri su obećali da će kupovati imovinu u evrima i mi smo već neto investitori u zemljama EU”, kazao je on.

“MMF ima mogućnost da poveća pozajmice, ali je prioritet da se bez odugovlačenja završi raspodjela kvota”, insistirao je Sje.
Na samitu Evropske unije i Rusije 15. decembra prošle godine zvanična Moskva je izrazila spremnost da pomogne evrozoni do sume u vrijednosti od 20 milijardi dolara.

Rusija bi tu pomoć zemljama evrozone obezbijedila pomoću mehanizma MMF-a, a savjetnik ruskog predsjednika za ekonomska pitanja Arkadij Dvorkovič, tom prilikom je potvrdio želju Rusije da deblokira prvu tranšu od 10 milijardi dolara.

“Deset milijardi je minimalni doprinos. On može biti samo veći, ne manji”, dodao je Dvorkovič i precizirao da je Rusija spremna da razmotri upućivanje dodatnih 10 milijardi dolara, pod uslovom da evrozona ispuni obećanje i uspostavi fond za spasavanje evrozone vrijedan bilion evra.

“Rusija je zainteresovana da bude očuvana stabilnost evra, jer je značajan dio ruskih deviznih rezervi u toj valuti”, rekao je predsjednik Dimitrij Medvedev , koji je predvodio rusku delegaciju na samitu sa EU.

Centralna banka Rusije ne očekuje raspad evrozone i ne namjerava da ozbiljno mijenja strukturu deviznih rezervi, rekao je na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu prvi zamjenik predstavnika Banke Aleksej Uljukajev.

Eksperti dopuštaju mogućnost recesije ili značajnog sniženja kursa, ali ne smatraju da je neophodno odustati od evra kao ustaljene valute, rekao je Uljukajev.

Izvori iz MMF-a su naveli da će svijetu u sljedeće dvije godine nedostajati bilion dolara za finansiranje ukoliko se globalna ekonomska situacija značajno pogorša.
Trenutni kapacitet MMF-a za pomoć ugroženim ekonomijama iznosi oko 380 milijardi dolara.
Brazil je odbacio mogućnost kupovine obveznica evrozone radi pomoći u spasavanju članica tog monetarnog bloka, obećavši da će samo pružiti pomoć posredstvom MMF-a.
Procijenjuje se da devizne rezerve zemalja BRIKS, koje i dalje ubrzano rastu, vrijede blizu pet biliona dolara, pa dugovima opterećene zemlje u Evropi očekuju da bi i sa te strane mogle da računaju na finansijsku pomoć. Tanjug
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   1/31/2012, 09:55

BEOGRAD 31. 01. 2012

PRESS

Prete svojoj vladi - Hrvatski proizvođači hrane sele fabrike u Srbiju
Dolaze „Agrokor", „Zvečevo", „Frank", "Podravka", „Kraš"...

Velike hrvatske prehrambene kompanije prete da će, ukoliko njihova vlada ne osmisli strategiju da domaću proizvodnju učini konkurentnijom na tržištu EU, preseliti proizvodnju u susedne zemlje, najverovatnije u Srbiju
Naime, „Kraš", „Agrokor", „Adris", „Podravka", „Frank", „Vindija", „Zvečevo", „Dukat", „Badel 1862", „Gavrilović", „Pivac", „Atlantik" i „Granolio" upozorili su da bi hrvatska privreda po ulasku u EU i izlasku iz CEFTA mogla da bude znatno oslabljena, što bi ih nateralo da zatvore svoje proizvodne pogone, podele otkaze zaposlenima i presele su u susedne zemlje.

Ekonomista Miroslav Zdravković veruje da će Hrvati u narednih godinu ili dve seliti firme kod nas, i to u granične opštine u Bačkoj i Sremu.

- Pre će se preseliti kod nas nego u BiH. Da bi se odbranili od evropske konkurencije, preneće proizvodnju u Srbiju. Prosečna neto plata u prerađivačkoj industriji u Hrvatskoj iznosi 626 evra, a kod nas oko 300 evra. Ukoliko bilo koja od tih kompanija ovamo preseli proizvodnju, na 1.000 radnika imaće uštedu od oko 300.000 evra mesečno, ili četiri miliona evra godišnjeg profita u odnosu na proizvodnju u svojoj zemlji - tvrdi Zdravković.

On ističe da će Srbija imati veće koristi od članstva Hrvatske u EU nego od svog statusa kandidata.

- To bi značilo premeštanje hrvatskih firmi u Srbiju i zapošljavanje ljudi, dok od same kandidature imamo pristup fondovima. Njihovi proizvođači su izuzetno uplašeni konkurencijom iz EU i boje se da će ih „počistiti" - navodi Zdravković.

A. V.
Nazad na vrh Ići dole
Rogy
VIP
VIP


Broj poruka : 517
Points : 2119
Datum upisa : 10.09.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   2/5/2012, 10:02


Ažurira se svakodnevno, više puta u toku dana.
Za detaljnu mapu sveta sa berzanskim indeksima klikni ovde, pa na "go to Worldmap".

_________________
.
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   2/5/2012, 10:55

@Rogy ::
Za detaljnu mapu sveta sa berzanskim indeksima klikni ovde, pa na "go to Worldmap".

Lepa stvar. Klikno i na Europe, kad ono Belex15 najviše porastao. Sigurno nema nikakve veze sa:

1. ---------- već je zbog
2. ----------
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1551
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4343
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   2/14/2012, 15:12

Tržišta

- Francuska i Belgija su ukinule zabranu prodaje akcija na prazno (short selling), koju su uvele i Italija i Španija prošlog avgusta kako bi se sprečile špekulativne radnje na tržištu.
- Kreditna rejting agencija Moody’s snizila je kreditne rejtinge devet zemalja članica EU. Tako je rejting Slovenije smanjen je sa A1 na A2, sa izgledima za dalje smanjenje.

Sirovine

- Nakon dostizanja rekordnog nivoa za poslednjih pet nedelja, cena nafte je juče opala. Visoka cena odraz je povećane tražnje uprkos sniženjima kreditnih rejtinga pojedinih zemalja, kao i delovanja špekulanata.

Valute

- Smanjenje kreditnog rejtinga evropskih zemlja ojačalo je dolar u odnosu na euro. Vrednost dolara se trenutno kreće oko nivoa od 1.3155 dolara za euro, čime je probijen mesečni rastući trend.

Ideja

- Cena zlata se u ovoj godini kreće u jakoj korelaciji sa tržištem. Nakon snažnog rastućeg trenda, zlato se našlo u trouglu, gde je moguć proboj i nastavak rasta. U slučaju pauze na nivou podrške od 1714 dolara za jedinicu, mogao bi uslediti pad do nivoa od oko 1600 dolara. U slučaju proboja trougla nagore, javlja se ogućnost dostizanja cene od 1800 dolara po unci.

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Bond
Moderator


Broj poruka : 10903
Localisation : Novi Sad
Points : 38605
Datum upisa : 03.06.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   4/11/2012, 18:41

На берзи ускоро милијарда евра у хартијама

Државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић изјавио је данас у Београду да ће домаће тржиште тржиште капитала у наредних шест месеци моћи да рачуна на квалитетне хартије од вредности (ХОВ) у износу од најмање милијарду евра.

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/na-berzi-uskoro-milijarda-evra-u-hartijama
Nazad na vrh Ići dole
MarkoJTD
VIP
VIP


Broj poruka : 1115
Godina : 28
Points : 3511
Datum upisa : 19.10.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   4/11/2012, 19:40

Радосављевић је говорећи о новинама у Закону о преузимању, рекао да привредни субјекат који преузме више од 25 одсто акција неке друге фирме, неће моћи да оствари своја права из те трансакције док не измири обавезе према малим акционарима у том поступку.

Optimistican naslov inace...

Bas da ih vidimo na UMKA koliko zaista zele da sprece manipulacije na berzi.
Nazad na vrh Ići dole
Greta
VIP
VIP


Broj poruka : 1263
Localisation : Bgd
Points : 3128
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   2/22/2013, 12:08

Financial Times: ulažite u srpsko tržište kapitala kapa armo


TRŽIŠTA - Financial Times istakao je potencijal tzv. “Frontier marketsa” a među ostalima i srpskog tržišta kapitala.

http://www.gdeinvestirati.com/berza-26/svetske-berze/11904-financial-times-ulazite-u-srpsko-trziste-kapitala

_________________
Samo hrabri pobedjuju
Nazad na vrh Ići dole
Bond
Moderator


Broj poruka : 10903
Localisation : Novi Sad
Points : 38605
Datum upisa : 03.06.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   4/23/2013, 12:14

Blumberg: Dinar će da raste


Beograd -- Prinos na srpske obveznice je pao, dok se očekuje da dinar dobije na vrednosti, pošto je Evropska komisija preporučila da počnu pristupni pregovori sa Srbijom.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=04&dd=23&nav_id=707622
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1131
Points : 3491
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   8/29/2013, 11:27

Postoje dva različita tumačenja razvoja situacije koja uključuje finansijsku volatilnost u ekonomijama u razvoju i politiku FED, piše El-Erian.


Prvi podrazumeva stavove zvaničnika iz ugroženih ekonomija. Oni ističu da je kontroverzna politika Fed sa monetarnim merama - veliki otkup aktive (tzv. QE mere - "kvantitavno olakšanje") i nepostojeće kamatne stope - doprinela da se investicioni kapital iz SAD prelije u ekonomije u razvoju, u toj meri da je došlo do velike zabrinutosti sada kada je Fed najavio prekid pomenutih intervencija: velika količina unetog novca dovela je do apresijacije nacionalnih valuta i smanjila izvoznu kompetetivnost, a naglo smanjenje tih sredstava moglo bi da obori te valute, dovede do velike inflacije i zastoja u ekonomskom rastu (lokalne kamatne stope počele su zančajno da rastu). Ovom strahu dodatno je doprinela i promena monetarne politike Banke Japana, koja je dovela do postepene depresijacije jena i učinila japanski izvoz konkurentnijim.

Druga strana, američka, argumentuje da je najvažnija uloga Fed i njegove politike isključivo postizanje nacionalnog interesa. Problem većine ekonomija u razvoju, kažu njeni predstavnici, je taj što nisu na vreme sproveli sopstvene ekonomske mere kojima bi predupredili sadašnje negativne efekte. Na kraju krajeva, kažu oni, od početka je bilo poznato da stimulativne mere Fed neće večno trajati. Ukoliko finansijski "zastoj" u ovim zemljama potraje negativni efekti će se proširiti, a najviše će ih osetiti one zemlje koje imaju budžetske deficite, mali potencijal za ekonomski rast i male devizne rezerve. Ako se to desi, samo je pitanje trenutka kada će da padne i domaća potražnja, na šta već ukazuje i porast kamatnih stopa.


Nazad na vrh Ići dole
Cucla
VIP
VIP


Broj poruka : 257
Godina : 42
Localisation : BG
Points : 901
Datum upisa : 22.06.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   4/3/2014, 23:05

Drasticno povecani porezi na imovinu nekretnina u vlasnistvu privrede, ima slucajeva i gde su iznosi preko 10puta veci nego prosle godine.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:485727-Provincija-skuplja-od-prestonice

Sta mislite da li ce to pogoditi neke firme sa Belexa , u smislu da ce im profiti biti znatno smanjeni zbog toga?
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1131
Points : 3491
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   10/20/2014, 20:55

Novi front u ratu Rusija-Mekdonalds od

Moskva -- Kremlj je nastavio svoj obračun sa Mekdonaldsom "mobilizacijom" više stotina inspektora i njihovim upadom u 200 restorana američkog lanca širom Rusije.

Kako piše portal "Siti ej em", u pitanju je nastavak odmazde zbog sankcija uvedenih Rusiji u jeku ukrajinske krize, a inspekcije su vršene po različitim osnovama.

Najviše ih je izvršeno zbog navodnih prijava o lošoj higijeni i kršenjem fito-sanitarnih propisa, ali je u neke restorane po prvi put stigla i finansijska inspekcija koja češlja knjige.

Mekdonalds, kao simbol američkog kapitalizma, ima 440 restorana u Rusiji, koja je prema godišnjem izveštaju kompanije iz 2013. među sedam najvećih tržišta izvan SAD-a i Kanade.

Nekoliko restorana je već zatvarano prethodnih meseci, a reagovali su i visoki zvaničnici, koji su poručili da "nije u pitanju zabrana rada, već rezultat redovne kontrole".
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1423
Points : 3916
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   12/22/2014, 12:50

Deset ekstremnih predviđanja za 2015.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Draghi će verovatno otići sa te funkcije i vratiti se u Italiju kako bi pokrenuo reforme u idućoj godini, prognozira danska Saxo banka u svojoj najnovijoj listi "10 ekstremnih predviđanja za 2015".

Na listi ekstremnih zbivanja, koja bi prema analitičarima ove danske internet banke mogla da se dogode u 2015, pored Draghijevog odlaska sa funkcije predsednika ECB, pominje se i mogući izlazak Britanije iz sastava Evropske unije nakon pobede britanske Partije nezavisnosti na opštim izborima, pucanje britanskog sektora nekretnina, ali i erupcija islandskog vulkana Bardarbunga.

Prema ocenama glavnog ekonomiste Saxo banke, Steena Jacobsena, naredna godina će biti teška, ali potencijalno i godina u kojoj će ključni pokazatelji biti na minimumu.

"Inflacija je pala na najniži nivo u poslednji nekoliko decenija, kamatne stope takođe, dok su cene energenata znatno niže. Manjak volatilnosti u podacima i u tržišnim aktivama pružio je investitorima lažan osećaj sigurnosti i to bi moglo uzrokovati veće probleme u 2015. godini", navodi Jacobsen.

Prvo mesto na Saxovoj listi ekstremnih predviđanja za narednu godinu zauzelo je pucanje sektora nekretnina u Britaniji, budući da taj sektor, prema ocenama analitičarima ove banke, već gubi na zamajcu, naročito u Londonu.

Saxo banka dalje predviđa da će inflacija u Japanu skočiti na pet odsto, dok će kineski juan devalvirati za 20 odsto.

Prognozirajući mogući odlazak Marija Draghija iz ECB, Saxo banka napominje da se u toj finansijskoj instituciji vodi "rat" zbog mogućeg kvantitativnog labavljenja, čemu se protivi Nemačka.

Draghi bi se iz "tople stolice ECB" mogao vratiti u Italiju, kako bi ga nasledio guverner Bundesbanke Jens Weidmann, koji bi mogao budno da nadzire program kvantitativnog ublažavanja, i tako umiri nemačke političare, pre svega kroz javno kontrolisanje rizika koji iz tog programa proizilaze.

Mogućim Draghijevim napuštanjem funkcije predsednika ECB bave se i britanski Guardian, i nemački Die Welt i Die Zeit.

Guardian podseća da sukob u ECB-u zbog kvantitativnog popuštanja dolazi u osetljivom trenutku, jer italijanska štampa navodi da će Draghi možda uskoro doći kući, kako bi preuzeo rukovodenje Italijom, budući da se 89-godišnji predsednik Giorgio Napolitano priprema da odstupi.

Draghi, piše ovaj list, ima i hitnih porodičnih razloga da se vrati u Rim, a jedva prikriva svoju iritaciju sukobima koje ima u Frankfurtu.

Prema pisanju listova Die Welt i Die Zeit, sukob u ECB-u je toliki da su tri od šest članova Izvršnog odbora te finansijske institucije odbili da potpišu Draghijevu poslednju izjavu.

Među ostalim predviđanjima Saxo banke je i bankrot ruskih kompanija ili vlade u Moskvi po osnovu stranog duga, ali i rekordan skok cena kakaa na 5.000 dolara po toni u 2015. godini, kao posledica snažne tražnje za čokoladom širom sveta.

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1435
Points : 4405
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   5/17/2015, 17:54

CRNE PROGNOZE On je predvideo svetsku krizu, a sad upozorava na sledeću katastrofu

Stivi Kin, profesor ekonomije i finansija na Univerzitetu Vestern Sidnej, ugledni je australijski ekonomista, a najpoznatiji je po tome što je predvideo globalnu ekonomsku krizu.

Oštar kritičar ekonomije, teorija i metodologije na kojima počiva današnja mejnstrim ekonomska nauka razvio je model u koji je uključio banke, dug i novac i dokazao da pre velike oluje u ekonomiji vlada bonaca u koju se globalne ekonomije uljuljkaju uoči početka katastrofe.

Koji su glavni uzroci globalnog finansijskog kolapsa?

- Glavni uzrok bio je rast privatnog duga, a on je rastao decenijama i prešao je rast BDP-a u poslednjih četrdeset godina; u američkom slučaju privatni dug rastao je sa oko 25 posto BDP-a pedesetih godina prošlog veka i došao do 150 odsto BDP-a 2005. Svet je postao zavistan od dizanja kredita kao goriva za ekonomsku ekspanziju, a kad je dug prestao da raste, ekonomija je pala.

Kako ste uspeli da predvidite veliku finansijsku krizu koja je od 2008. zahvatila svetsku ekonomiju?

- U kasnim 1980-ima čitao sam radove Himana Minskog i postao uveren da je njegovo obašnjenje kapitalizma tačno. Izgradio sam matematičke modele njegove hipoteze finansijske nestabilnosti za svoj doktorat i ti modeli su pokazali ne samo da će se kriza dogoditi nego da će se dogoditi kad stopa rasta privatnog duga bude usporena, ali i da će krizi prethoditi razdoblje prividne mirnoće. Kad sam video da se ova oba obrasca pojavljuju u podacima – dizanje duga i istovremeno pad nezaposlenosti i inflacije – verovao sam da je kriza neizbežna. Počeo sam s javnim upozorenjima da će se kriza dogoditi još u decembru 2005 - kaže on.

Mejstrim ekonomija zanemaruje privatni dug uz argument da je “dug novac koji dugujemo sami sebi” - odnosno da pozajmljivanje povećava dužnikovu potrošačku moć, ali smanjuje poveričevu, međutim uz mali ukupni učinak. To je tačno za situacije kad jedna osoba pozajmljuje novac drugoj jer se onda radi o izmeni postojeće, stalne količine novca. Ali, to nije istina kod bankovnih kredita, koji stvaraju novi novac i potražnju kad je kredit realizovan, ali uništavaju novac i smanjuju potražnju kad se dug otpla­ćuje. Ignorisanjem ove bitne funkcije kredita banaka, ignorisali su i uzroke krize i prividno blagostanje koje se pojavilo uoči krize

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/559765/CRNE-PROGNOZE-On-je-predvideo-svetsku-krizu-a-sad-upozorava-na-sledecu-katastrofu

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/1/2016, 10:39

MMF: Preduzmite "odlučne" mere, inače sledi haos!

Neizvesnost povodom predstojećeg izlaska Velike Britanije iz EU će prigušiti srednjoročni privredni rast Ujedinjenog Kraljevstva, Evrope i globalne

"Trenutna nesigurnost predstavlja verovatno najveći rizik za svetsku ekonomiju", izjavio je portparol MMF-a Džeri Rajs koji je pozvao evropske lidere da preduzmu "odlučne" mere.

On je, na redovnoj konferenciji za novinare, rekao da su tržišna kretanja nakon prošlonedeljnog referenduma, uključujući i valutna kretanja, bila velika ali ne i preterano haotična, prenosi agencija Rojters.

Zvaničnici centralnih banaka bi, kako je dodao, trebalo bi da budu spremni da deluju kako bi povećali likvidnost ili smanjili preterana kolebanja, u slučaju da neizvesnost oko Bregzita dodatno našteti rastu globalne ekonomije.

EU i Velika Britanija treba da započnu teške pregovore o novim privrednim odnosima, a jedno od otvorenih pitanja predstavlja budući britanski pristup jedinstvenom evropskom ekonomskom tržištu.

Britanska automobilska industrija, zabrinuta zbog posledica Bregzita, zatražila je u četvrtak da zadrži pristup jedinstvenom evropskom tržištu i slobodu da zapošljava strance da bi nastavila da napreduje.

Rajs je rekao da period posle Bregzita kratkoročno može negativno da utiče na privredni rast na globalnom nivou, ne samo u Velikoj Britaniji i Evropi.

"Politički lideri treba da preduzmu odlučne mere da te posledice ublaže", rekao je Rajs ne navodeći o kojim merama je reč.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1402
Points : 4015
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/7/2016, 10:15

Siniša Krneta, direktor beogradske berze, o budućnosti naše najveće telekomunikacione firme. Novac neophodan za razvoj i investicije može se obezbediti prodajom manjinskih paketa

KAMATE na kredite, globalno gledano, nikada nisu bile niže. Međutim, za preduzeće koje treba da finansira svoj rast i razvoj, to je ipak dug. A dug će kad-tad morati da se plati. Za kompanije, koje dobro posluju, postoji mnogo bolji način dolaska do kapitala za finansiranje. Prodajom paketa novoizdatih ili postojećih akcija svoje kompanije na berzi, vlasnik ne gubi svoja prava upravljanja, pošto i dalje može da zadrži većinsko vlasništvo. A, novac koji na ovaj način dobija može da uloži u rast i razvoj. Kada bi ovakav način finansiranja kompanija zaživeo u Srbiji, posledično bismo uvećali zaposlenost i privredni rast. A slobodni kapital, koji traži mogućnosti da bude oplođen, ostao bi u Srbiji - kaže za "Novosti" Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.


_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
goxi
Still learning
Still learning


Broj poruka : 124
Points : 454
Datum upisa : 03.03.2011

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/7/2016, 11:50

Da li je to Krneta resio da nam nesto popravi na berzi i poveca promet ili samo prica price,tek da bi opravdao funkciju na kojoj je i veliku platu?
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 860
Points : 2417
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/11/2016, 16:51

nobelovac Džozef Stiglic:

Ignorišu se lekciju koja se mogla naučiti i iz Bregzita i iz republikanskih predizbora u SAD: velikom delu stanovništva ne ide dobro. Neoliberalna agenda tokom poslednje četiri decenije može biti dobra za jedan procenat stanovništva, ali ne i za ostatak. Odavno sam predvideo da će ova stagnacija na kraju imati i političke posledice. Taj dan je pred nama.

Na obe obale Atlantika građani prihvataju objašnjenje da su trgovinski sporazumi izvor njihovih nesreća. Iako je preterano, takvo pojednostavljivanje je razumljivo. Pregovori o današnjim trgovinskim sporazumima vođeni su u tajnosti, pri čemu su korporativni interesi bili dobro zaštićeni, ali su obični građani ili radnici bili potpuno isključeni. Zato ni ne čudi da su rezultati tih pregovora bili jednostrani: pregovaračke pozicije radnika bile su dodatno oslabljene, a kumulativne posledice zakonodavstva oslabile su sindikate i prava zaposlenih.

Politička pobeda kapitala i osiromašenje

Iako su trgovinski sporazumi igrali određenu ulogu u stvaranju te nejednakosti, mnogo im je više doprinela promena političkog balansa u korist kapitala. Pravila u vezi s intelektualnom svojinom, na primer, povećala su moć farmaceutskih kompanija da podignu cene. No, svako povećanje moći korporacija na tržištu de facto znači umanjivanje realnih nadnica i povećanje nejednakosti što je postalo obeležje najnaprednijih današnjih zemalja.

Širom mnogih sektora dolazi do povećanja industrijske koncentracije, a otud i moći na tržištu. Posledice stagniranja i opadanja realnih nadnica u kombinaciji s merama štednje vode redukciji javnih službi od kojih toliko zavisi toliko mnogo srednje i niže plaćenih radnika.

Evropom, posebno evrozonom loše je upravljano poslednjih decenija, toliko da je prosečna nezaposlenost postala dvocifrena.
Rezultirajuća ekonomska nesigurnost za radnike u kombinaciji s migracijom zakuvali su otrovnu smešu. Mnoge izbeglice su žrtve rata i represije kojima je zapad doprineo. Obezbeđivanje pomoći moralna je odgovornost svih, ali posebno bivših kolonijalnih sila.

S druge strane, iako bi to mnogi mogli da odbace, uvećanje niskostručne radne snage vodi ravnoteži nadnica na nižem nivou, a kada nadnice ne mogu više biti snižavane povećava se nezaposlenost. To je jedna od navećih briga u onim zemljama u kojima je loše vođenje ekonomije već dovelo do visokog nivoa opšte nezaposlenosti. Evropom, posebno evrozonom loše je upravljano poslednjih decenija, toliko da je prosečna nezaposlenost postala dvocifrena.

Slobodno kretanje unutar Evrope znači da će one zemlje koje su se bolje borile protiv nezaposlenosti očekivano završiti s većim brojem izbeglica od onog što bi bilo pošteno. Radnici u tim zemljama podnose trošak depresiranih nadnica i više nezaposlenosti, dok poslodavci profitiraju od jeftinije radne snage. Teret izbeglica, bez iznenađenja, pada na one koji su najmanje u stanju da ga nose.

Naravno, ima se još mnogo toga reći o koristi od unutrašnje migracije. To može biti slučaj kada je u pitanju zemlja koja obezbeđuje nizak nivo garantovanih povlastica (socijalnu zaštitu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu). No, za zemlje koje pružaju pristojnu socijalnu sigurnost istina je suprotna.

Rezultat ovog pritiska na nadnice i rezovi u javnim servisima bili su „ubijanje“ srednje klase sa sličnim posledicama na obe strane Atlantika. Domaćinstva srednje i radničke klase nisu imala koristi od ekonomskog rasta. Oni razumeju da su banke uzrokovale krizu 2008; potom su videli da milijarde odlaze za spas tih banaka, a beznačajne sume za spašavanje njihovih kuća i poslova. S prosečnim realnim prihodom (indeksiranim prema inflaciji) za radnika s punim radnim vremenom u SAD-u koji je niži nego što je bio četiri decenije ranije, ne treba da bude iznenađenje to što su birači besni.
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1902
Points : 5649
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/29/2016, 23:11

Veliki biznis u SAD je manipulisanje svetskom politikom zarad profita, izjavio je finansijski stručnjak Ernst Volf.

Ekonomske sankcije su političko sredstvo koje donosi korist američkom velikom biznisu, navodi ekspert Ernst Volf.

Nakon finansijske krize 2008, obim trgovine između Nemačke i Rusije porastao je na rekordnih 80,5 milijardi evra 2012. Međutim, od tada se količina robe kojom trguju dve zemlje gotovo da prepolovila zbog uvođenja sankcija 2014. Prošle godine Nemačka je izvezla u Rusiju robu u vrednosti od 21,7 milijardi evra, a Rusija u Nemačku u vrednosti od 29,7 milijarde evra.

Autor knjige „Pljačkanje sveta: Istorija i politika MMF-a“ Volf ističe da ova situacija utiče, pre svega, na mala i srednja preduzeća, koja se suočavaju sa finansijskim teškoćama i koja veliki biznis lako istiskuje sa tržišta.

„Postoji oko šest hiljada kompanija koja trguju sa Rusijom i mnoge od njih suočavaju se sa teškoćama, kao što je i nameravano uvođenjem sankcija. Najveći deo sopstvenika kompanija pripada srednjoj klasi. Kada takva preduzeća doživljavaju poteškoće, uvek postoje veći igrači koji bi želeli da ih otkupe“, dodaje Volf.

„Za veliku globalnu korporaciju trgovina sa Rusijom iznosi nekoliko procenata ukupnog biznisa, ali veliki broj nemačkih proizvođača mašina iz srednje klase zavisi od ruskog tržišta. Ove sankcije mogle bi da unište ove kompanije, što je pogodno za velika preduzeća.“

Volf naglašava da su antiruske sankcije uvedene da bi koristile američkoj ekonomiji, kojom vlada isti Volstrit kapital koji vlada i njenom politikom.

„Politika je, zapravo, samo produžetak ekonomije, i danas je ekonomija uglavnom zasnovana na finansijskoj industriji. Najveći svetski investitori su (investicioni) hedž fondonvi i velike banke sa Volstrita, američki veliki biznis. Ono što se dešava u pozadini postavlja uslove i određuje šta će se uraditi politički. Ukoliko, na primer, EU odluči da skine sankcije, SAD bi našle način da izvrše pritisak na EU“.

Sankcije i kontrasankcije rezultirale su u smanjenju trgovinske razmene sa Rusijom i ostalim istočnoevropskim zemljama u korist američkih firmi koje pokušavaju da oslabe EU i stvore kontraverzne TTIP trgovinske ugovore.

„Luda stvar je da su sankcije najviše pogodile zemlje kao što je Poljska i Litvanija, i u nekoj meri Nemačku i Holandiju. Naravno, to je dobro (za SAD), jer pogoršava odnose Rusije i zemalja bivšeg Istočnog bloka. Sankcije samo potpiruju nedavne vojne vežbe u Istočnoj Evropi i napeta klima“.

„TTIP će imati ogromnu korist za velika američka preduzeća. Ukoliko američki zakon o zapošljavanju iznenada počne da dominira evropskim kompanijama, to će biti još jedan korak ka svetskoj dominaciji SAD. Sa druge strane, Amerikanci trenutno imaju značajne teškoće. Oni imaju najveću ekonomiju na svetu, ali ta ekonomija je u krizi“.

Volf kaže da je američka politika usmerena na slabljenje odnosa EU i Rusije.

„SAD su zaista zabrinute da će se EU udružiti sa Rusijom i, moguće, Kinom. To je za SAD apokaliptični scenario, tako da one uvek pokušavaju da što više izoluju Rusiju i Kinu na svetskom tržištu. Ne zaboravite da Evropa u velikoj meri zavisi od ruske nafte i gasa, a to se ne sviđe američkom finansijskom sistemu“.

„Zbog toga oni koriste sredstva za destabilizaciju, da bi oslabili konkurenciju na svetskom tržištu. Na sankcije treba gledati u ovom kontekstu“, zaključuje Volf.

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
mili61
Our family
Our  family


Broj poruka : 159
Points : 693
Datum upisa : 28.01.2013

PočaljiNaslov: ss   8/29/2016, 19:26

Ovo je doba godine kada se sumiraju rezultati poslovanja u prvih šest meseci, a kompanije listirane na srpskoj berzi beleže pad profitabilnosti, najdrastičniji posle svetske ekonomske krize.
 
Stanislava Petković, analitičarka kompanije Wisebroker, kaže da pad profitbilnosti naših kompanija, najdrastičniji od svetske ekonomske krize, ukazuje da će ova godina biti prilično loša za naše kompanije.
Ona navodi i da je bilo potrebno nekoliko godina da se posledice velikih ekonomskih potresa, od kojih je poslednji bregzit, prikažu u rezultatima poslovanja kompanija. Kompanije su kako kaže, mnogo opreznije u trošenju resursa.
 
Na pitanje da li je podatak da je Komercijalna banka zabeležila gubitke od 2,6 milijardi dinara u prvoj polovini godine, iznenađenje, Petković kaže da jeste sa jedne strane jer su prošle godine videli otpise plasmana u visini od 6,2 milijarde dinara i očekivalo se da će to biti sve.
 
- S druge strane, i nije veliko iznenađenje, jer je banka pred privatizacijom i čisti bilanse, možda ćemo opet videti gubitke u slučaju te banke - ocenila je Petković.
 
Važno je da banka što konkretnije prikaže poslovanje. To je druga po veličini banka u Srbiji i defintivno će pronaći kupca, ali imajući u vidu situaciju u bankarskom sektoru na globalnom nivou, verovatno će to biti malo teže, nego što bi bilo pre nekoliko godina, dodala je.
 
Zbog situacije na tržištu nafte, i kretanja cena nafte ne iznenađuje pad profita NIS-a, ocenila je analitičarka Wisebrokera. Bio bi uspeh ako bi se rezultati poslovanja od prošle godine ponovili i ove godine.
 
Aerodrom Nikola Tesla beleži rast profitabilnosti, tome je najviše doprinela činjenica da u ovoj polovini godine nije bilo otpisa duga najvećem dužniku, kompaniji Air Serbia.
- Imajući u vidu da su prošle godine zabeležili vanredne prihode od dve milijarde dinara, ovo polugodište je malo lošije zbog toga, ali ako se to izuzme, mnogo je pozitivnije - kaže Petković.

_________________
kafa
Nazad na vrh Ići dole
Roman Abramovich
Our family
Our  family


Broj poruka : 274
Localisation : Zemun
Points : 830
Datum upisa : 25.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   9/1/2016, 01:30

Srpsko finansijsko tržište je bankocentrično, kredit je glavni finansijski proizvod, drugi finansijski instrumenti poput akcija ne postoje. Zašto to je loše za privredu?

Nenad Gujaničić analitičar iz brokersko-dilerske kompanije “Vajz broker” (Wise broker) objašnjava da srpska privreda ne raste , jer je kreditna aktivnost banaka opala, zbog velikog procenta problematičnih kredita.

“Zamislite da je trećina finansijskog tržišta akcije ili korporativne obveznice. Postojala bi alternativa bankarskim kreditima kao načinu da se dođe do potrebnih investicija i naša preduzeća bi lakše mogla da se finansiraju”, navodi Gujaničić.

Emitovanje akcija, odnosno njihova ponuda na berzi, čime se vlasnik odriće dela vlasništva, ali dobija potrebni kapital za razvoj firme, je najjeftiniji oblik finansiranja.

Sa druge strane, kada neka firma uzme kredit, u slučaju da zapadne u probleme, ne može da servisiria kredit. A ako se prikupi kapital prodajom akcija na berzi, firma ništa ne garantuje investitoru, osim da će raditi na najbolji mogući način, uz kontrolu tog investitora i da će davati dividendu.

Svaki akcionar zna da neće dobiti dividendu ako firma zapadne u krizu, dok sa bankama to nije slučaj, njima se kamata plaća bez obzira na poslovanje.

Nema političke volje da zaživi tržište kapitala
Beogradska berza, odnosno tržište kapitala nije zaživelo u Srbiji, zato što državne institucije nisu dale potreban podsticaj, ali i zbog drugačijeg ponašanja domaćih kapitalista u odnosu na one iz razvijenijeg sveta, ocenio je Gujaničić i dodao da izlazak na berzu podrazumeva potpuno transparentno poslovanje.

U zemljama Istočne Evrope, država je načinila prvi korak, odnosno uzela je neku reprezentativnu državnu kompaniju, kao što je kod nas Telekom, i sprovela inicijalnu ponudu akcija na berzi. Time je privukla i privatne kompanije da to učine, i deo vlasništva prodaju investitorima.

Kod nas četiri godine pošto su podeljene akcije Telekoma, inicijalna ponuda akcija te kompanije na berzi se nije dogodila, iako Telekom ima 20 odsto akcija, koje bi mogle odlično da se iskoriste u te svrhe. Za to nije bilo interesa niti političke volje, kaže analitičar kompanije Vajz broker.
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1902
Points : 5649
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   12/12/2016, 17:58

Beograd -- Beogradska berza je uvela dva unapređenja u trgovanje hartijama od vrednosti

Na taj način će srpsko tržište kapitala harmonizovati sa standardima trgovanja i praksom razvijenih zemalja.

Kako se navodi u saopštenju, uveden je nalog sa posebnim uslovima izvršenja, koji investitorima omogućava da imaju veću slobodu prilikom formulisanja strategije i nastupa na tržištu, kao i da sam proces trgovanja više usklade sa sopstvenim potrebama i aktivnostima.

Klijentima se omogućava da nalozi koje ispostavljaju na Berzu imaju delimično vidljivu količinu (iceberg), kao i opciju da budu realizovani odmah u celosti ili poništeni (fill or kill), ili da budu realizovani u obimu koji je moguće realizovati samo u trenutku unošenja naloga, nakon čega se nalog povlači sa tržišta (immediate or cancel).

Od sredine decembra, kako se navodi u saopštenju, prvi put će biti uvedeno novo rešenje kojim se efikasnije regulišu značajne unutar-dnevne oscilacije u trgovanju akcijama - statička zona fluktuacije.

Taj model trgovanja omogućava aktiviranje posebnih procedura u toku trajanja trgovačkog dana kako bi se u slučaju većih pomeranja cena za pojedinačnu hartiju omogućilo efikasnije prilagođavanje tržišta novonastalim okolnostima.

U saopštenju da se očekuje da će i na ovaj način srpsko tržište kapitala unaprediti efikasnost i atraktivnost za investitore i druge učesnike.

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
milosmiljkovic
Just looking
Just looking


Broj poruka : 20
Points : 72
Datum upisa : 09.10.2016

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   12/30/2016, 10:34

Povecana je novcana masa u zoni evra sa 4.4% na 4.8% u novembru. To ukljucuje kolicinu domaceg novca  deponovanog u bankama. Istovremeno je povecano i kreditiranje privatnog sektora sa 1.8% na 1.9%. Indeks evra je porastao 0.21%.

Zadnja nedelja u tekucoj godini je mirna.Ne postoje ekonomski indikatori koji mogu da pokrenu cene akcija.Berzanski indeksi su pali.Akcije banaka su pale zbog manjeg obima trgovanja.Prema fpmarkts cene akcija su najvise pale u bankarskom sektoru oko 8%. Ukupan godisnji pad u bakarskom sektoru je zabelezio pad od 21%.

Terminske cene nafte su porasle uoči početka primene sporazuma o smanjenju proizvodnje koji su sklopili Organizacija zemalja izvoznica nafte i nezavisni proizvođači. Nafta za isporuku u februaru je porasla na $54.25 po barelu, dok je na tržištu u Londonu poskupela na $57.30 po barelu.
Nazad na vrh Ići dole
 
INFO - Berza, Ekonomija...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 23 od 23Idi na stranu : Prethodni  1 ... 13 ... 21, 22, 23

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: BERZA, trendovi, aktuelnosti...-
Skoči na: