26. 01. 2011.| 11:23
"Nestle" i "Dr. Oetker" kupuju "Centroproizvod"?
Izvor emg, 26. 01. 2011.


Za kupovinu "Centroproizvoda" zainteresovane su kompanije "Nestle" i "Dr. Oetker", piše NIN, pozivajući se na dobro obaveštene poslovne krugove.

Za deo "Centroproizvoda" koji proizvodi slatkiše zainteresovan je "Nestle", dok bi praškasti program kupio "Dr. Oetker". Prema nezvaničnim informacijama, pripreme za završetak transakcije su pri kraju, a ukupna prodajna cena bi trebalo da bude oko 90 mil EUR.

Olivera Papić, direktorka marketinga u "Centroproizvodu", navodi da je ta kompanija u procesu razvoja strategije i planova.

- Razmatramo različite mogućnosti, između ostalog strateška partnerstva, akvizicije i regionalizaciju. Sigurno je da ćemo izabrati ono što je najbolje za kompaniju i njen rast i razvoj. U kontaktu smo s više potencijalnih strateških partnera - rekla je ona.

"Centroproizvod" je privatizovan 2004, a kupac je bio Darko Bajčetić, koji je prethodno prodao "Doncafe" izraelskoj kompaniji "Elite". Za "Centroproizvod" je plaćeno oko 16 mil EUR, a prema evidenciji iz medija, u prošlih šest godina novi vlasnik je u modernizaciju uložio oko 20 mil EUR.

U asortimanu "Centroproizvoda" je oko 300 proizvoda iz pogona "Cipiripi" u Surčinu, "Aroma" na Čukarici i "Bilje" u Bavaništu kod Kovina, ukupne površine oko 35.000 kvadrata.

Kompanija ima oko 700 zaposlenih, 2008. je imala prihod od 43 mil EUR, a izvozi na tržišta Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Australije, Kanade, SAD, Švajcarske, Albanije, Rumunije i Bugarske.

Kompanija "Nestle" preuzela "Centroproizvod"
Beta | 05. 12. 2011. - 14:52h | Komentara: 11

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/293863/Kompanija-Nestle-preuzela-Centroproizvod

Ovo je zaista lepa vest!

Banka oprostila dugove siromašnim klijentima
Objavljeno: Jan 26. 2012. 12:46

PARIZ, Najstarija francuska banka Kredit municipal de Pariz pokazala je “ljudsko lice” i povodom 375 godina postojanja hiljadama svojih najsiromašnijih klijenata oprostila dugove.

U pitanju su manje svote, odnosno dugovi do 150 evra, ali je vijest naišla na oduševljenje 3 500 sretnih klijenata, piše portal “good.is”.

“Vrlo sam sretna. Ovo je prvi put da sam nešto dobila besplatno”, rekla je jedna klijentkinja koja je u banku došla pokupiti zlatni medaljon koji je založila prije tri godine.

Ova banka osnovana je 1637. godine, i od početka je slovila kao banka za siromašne. Osnovao ju je filantrop Teofrast Renodo koji se protiv siromaštva želio boriti pravednijim bankarstvom. U to vrijeme kamate su se znale popeti i do 130 odsto, zbog čega su i vrlo mali krediti brzo znali prerasti u nezamislive dugove. Renodo je siromašnim Parižanima želio pružiti mogućnost da uzimaju kredite koje mogu relativno lako vraćati, a za kolateralu je uzimao doslovno sve – od lonaca do posteljine.

S obzirom da je bila poznata kao banka za siromašne, ljudi nikad nisu bili ponosni što su morali ići u nju, jer su se htjeli riješiti te etikete. Međutim, čak su i neke poznate ličnosti tog doba, poput Viktora Igoa i Kloda Monea, potajno koristili usluge baš ove banke.

Banka Kredit municipal de Pariz i dalje posluje prilično dobro, a njihova antilihvarska politika danas klijente privlači, a ne odbija. Samo u posljednjih godinu dana broj klijenata povećan je za 29 odsto.

Kina, Brazil i Rusija nude pomoć EU
Objavljeno: Jan 27. 2012. 09:24

DAVOS, Zemlje iz grupe BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južna Afrika, ponovile su da su spremne da pomognu ugroženim evropskim zemljama.

Direktor jedne od najvećih privatnih investicionih firmi u NR Kini Džon Džao izjavio je da investitori iz najmnogoljudnije zemlje svijeta još uvijek “uče pravila igre” koja vladaju na svjetskom finansijskom tržištu.
Kineske kompanije i vladini fondovi posljednjih godina koriste ogromne devizne rezerve veće od 3,3 biliona dolara, za kupovinu stranih firmi i investiranje u vladine obveznice drugih zemalja, podsjetila je američka novinska agencija Asošiejtid pres u izvještaju iz Davosa.
Kineski premijer Ven Đijabao je proteklih mjeseci više puta ukazivao na spremnost Pekinga da otkupljuje vladine obveznice dugovima ugroženih zemalja evrozone. Zvanični Peking je krajem 2011. takođe, najavio da neće skrštenih ruku posmatrati finansijski slom Evrope već da će pomoći posredstvom MMF-a, u kome je NR Kina ima sve važniju ulogu.

Visoki zvaničnik Centralne banke Kine Sje Duo je tada ukazao da povećanje moći privreda u usponu u MMF-u mora biti prioritet i kritikovao evropske države zbog nedovoljno odgovorne javne potrošnje.

MMF je najbolji način za pružanje pomoći evropskim zemljama koje grcaju u dugovima i NR Kina bi podržala takav potez, naglasio je Sje.

Vlada u Pekingu uporno, međutim, ukazuje da MMF mora bez odlaganja da postignu napredak u reformi svojih kvota, što je započeto prošle godine, ali je potrebno da je potvrde zemlje članice Fonda.

Kina je već uložila dosta u imovinu EU, kazao je bankar Sje.
“Naši lideri su obećali da će kupovati imovinu u evrima i mi smo već neto investitori u zemljama EU”, kazao je on.

“MMF ima mogućnost da poveća pozajmice, ali je prioritet da se bez odugovlačenja završi raspodjela kvota”, insistirao je Sje.
Na samitu Evropske unije i Rusije 15. decembra prošle godine zvanična Moskva je izrazila spremnost da pomogne evrozoni do sume u vrijednosti od 20 milijardi dolara.

Rusija bi tu pomoć zemljama evrozone obezbijedila pomoću mehanizma MMF-a, a savjetnik ruskog predsjednika za ekonomska pitanja Arkadij Dvorkovič, tom prilikom je potvrdio želju Rusije da deblokira prvu tranšu od 10 milijardi dolara.

“Deset milijardi je minimalni doprinos. On može biti samo veći, ne manji”, dodao je Dvorkovič i precizirao da je Rusija spremna da razmotri upućivanje dodatnih 10 milijardi dolara, pod uslovom da evrozona ispuni obećanje i uspostavi fond za spasavanje evrozone vrijedan bilion evra.

“Rusija je zainteresovana da bude očuvana stabilnost evra, jer je značajan dio ruskih deviznih rezervi u toj valuti”, rekao je predsjednik Dimitrij Medvedev , koji je predvodio rusku delegaciju na samitu sa EU.

Centralna banka Rusije ne očekuje raspad evrozone i ne namjerava da ozbiljno mijenja strukturu deviznih rezervi, rekao je na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu prvi zamjenik predstavnika Banke Aleksej Uljukajev.

Eksperti dopuštaju mogućnost recesije ili značajnog sniženja kursa, ali ne smatraju da je neophodno odustati od evra kao ustaljene valute, rekao je Uljukajev.

Izvori iz MMF-a su naveli da će svijetu u sljedeće dvije godine nedostajati bilion dolara za finansiranje ukoliko se globalna ekonomska situacija značajno pogorša.
Trenutni kapacitet MMF-a za pomoć ugroženim ekonomijama iznosi oko 380 milijardi dolara.
Brazil je odbacio mogućnost kupovine obveznica evrozone radi pomoći u spasavanju članica tog monetarnog bloka, obećavši da će samo pružiti pomoć posredstvom MMF-a.
Procijenjuje se da devizne rezerve zemalja BRIKS, koje i dalje ubrzano rastu, vrijede blizu pet biliona dolara, pa dugovima opterećene zemlje u Evropi očekuju da bi i sa te strane mogle da računaju na finansijsku pomoć. Tanjug

BEOGRAD 31. 01. 2012

PRESS

Prete svojoj vladi - Hrvatski proizvođači hrane sele fabrike u Srbiju
Dolaze „Agrokor", „Zvečevo", „Frank", "Podravka", „Kraš"...

Velike hrvatske prehrambene kompanije prete da će, ukoliko njihova vlada ne osmisli strategiju da domaću proizvodnju učini konkurentnijom na tržištu EU, preseliti proizvodnju u susedne zemlje, najverovatnije u Srbiju
Naime, „Kraš", „Agrokor", „Adris", „Podravka", „Frank", „Vindija", „Zvečevo", „Dukat", „Badel 1862", „Gavrilović", „Pivac", „Atlantik" i „Granolio" upozorili su da bi hrvatska privreda po ulasku u EU i izlasku iz CEFTA mogla da bude znatno oslabljena, što bi ih nateralo da zatvore svoje proizvodne pogone, podele otkaze zaposlenima i presele su u susedne zemlje.

Ekonomista Miroslav Zdravković veruje da će Hrvati u narednih godinu ili dve seliti firme kod nas, i to u granične opštine u Bačkoj i Sremu.

- Pre će se preseliti kod nas nego u BiH. Da bi se odbranili od evropske konkurencije, preneće proizvodnju u Srbiju. Prosečna neto plata u prerađivačkoj industriji u Hrvatskoj iznosi 626 evra, a kod nas oko 300 evra. Ukoliko bilo koja od tih kompanija ovamo preseli proizvodnju, na 1.000 radnika imaće uštedu od oko 300.000 evra mesečno, ili četiri miliona evra godišnjeg profita u odnosu na proizvodnju u svojoj zemlji - tvrdi Zdravković.

On ističe da će Srbija imati veće koristi od članstva Hrvatske u EU nego od svog statusa kandidata.

- To bi značilo premeštanje hrvatskih firmi u Srbiju i zapošljavanje ljudi, dok od same kandidature imamo pristup fondovima. Njihovi proizvođači su izuzetno uplašeni konkurencijom iz EU i boje se da će ih „počistiti" - navodi Zdravković.

A. V.

Ažurira se svakodnevno, više puta u toku dana.
Za detaljnu mapu sveta sa berzanskim indeksima klikni ovde, pa na "go to Worldmap".

Tržišta

- Francuska i Belgija su ukinule zabranu prodaje akcija na prazno (short selling), koju su uvele i Italija i Španija prošlog avgusta kako bi se sprečile špekulativne radnje na tržištu.
- Kreditna rejting agencija Moody’s snizila je kreditne rejtinge devet zemalja članica EU. Tako je rejting Slovenije smanjen je sa A1 na A2, sa izgledima za dalje smanjenje.

Sirovine

- Nakon dostizanja rekordnog nivoa za poslednjih pet nedelja, cena nafte je juče opala. Visoka cena odraz je povećane tražnje uprkos sniženjima kreditnih rejtinga pojedinih zemalja, kao i delovanja špekulanata.

Valute

- Smanjenje kreditnog rejtinga evropskih zemlja ojačalo je dolar u odnosu na euro. Vrednost dolara se trenutno kreće oko nivoa od 1.3155 dolara za euro, čime je probijen mesečni rastući trend.

Ideja

- Cena zlata se u ovoj godini kreće u jakoj korelaciji sa tržištem. Nakon snažnog rastućeg trenda, zlato se našlo u trouglu, gde je moguć proboj i nastavak rasta. U slučaju pauze na nivou podrške od 1714 dolara za jedinicu, mogao bi uslediti pad do nivoa od oko 1600 dolara. U slučaju proboja trougla nagore, javlja se ogućnost dostizanja cene od 1800 dolara po unci.

На берзи ускоро милијарда евра у хартијама

Државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић изјавио је данас у Београду да ће домаће тржиште тржиште капитала у наредних шест месеци моћи да рачуна на квалитетне хартије од вредности (ХОВ) у износу од најмање милијарду евра.

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/na-berzi-uskoro-milijarda-evra-u-hartijama

Радосављевић је говорећи о новинама у Закону о преузимању, рекао да привредни субјекат који преузме више од 25 одсто акција неке друге фирме, неће моћи да оствари своја права из те трансакције док не измири обавезе према малим акционарима у том поступку.

Optimistican naslov inace...

Bas da ih vidimo na UMKA koliko zaista zele da sprece manipulacije na berzi.