BELEX Club
BELEX Club

Ekonomski Forum
 
PrijemPortalliFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupi
Share | 
 

 INFO - Berza, Ekonomija...

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 16, 17, 18
AutorPoruka
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   5/6/2011, 00:28

@EVE ::
Postoji li pravnik na forumu koji bi mogao da nam protumaci bitne promene ?
Unapred zahvalna.

http://www.aikb.net/t844-nacrt-novog-zakona-o-hov?highlight=nacrt

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Sneki
Beli Mag
Beli Mag


Broj poruka : 5218
Localisation : Centar grada
Points : 6374
Datum upisa : 21.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   6/10/2011, 13:38

Nemački FAZ: Primamljiva zarada na Beogradskoj berzi

Izvor: Danas četvrtak, 09 jun 2011 12:45

U analizi aktuelnih kretanja kurseva na svetskim berzama, nemački dnevnik Frankfurter Allgemeine Zeitung skreće pažnju na Beogradsku i Mongolsku berzu.

Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) objavio je juče tabelu prema kojoj je za investitore najprimamljiviji rast kurseva u proteklih šest meseci imala Beogradska berza, ako se rast kurseva izražava u evrima, dok je na drugo mesto potiskuje Mongolska berza, ako se rast kurseva izražava u nacionalnoj valuti. U analizi se fokusiraju na berze država u tranziciji i razvoju, kao i izgledima da se na tim kursevima zaradi.

Autor FAZ-a kritički se osvrće na trenutno preovlađujuće mišljenje berzanskih stratega i investicionih savetnika da bi investitori trebalo da ulažu u sirovine i akcije država u razvoju i tranziciji i tvrdi da se ulaganjem u ove akcije može zaraditi samo uz mnogo berzanske veštine. Pa, savetuje oprez.

"Kursna dobit od gotovo celih 30 procenata može se ostvariti investiranjem u srpsko tržište akcija. To tržište profitira, između ostalog, posle hapšenja i izručivanja navodnog ratnog zločinca Ratka Mladića, od jedne opšte fantazije o članstvu u EU i ostalim fantazijama konvergencije. To se iskazuje, između ostalog, u formi jakog rasta kursa akcije mlekare Imlek i proizvođača stočne hrane Sojaprotein, čije akcije su na godišnjem nivou porasle za 71 procenat odnosno 31 procenat“.

Autor navodi da su kursnu dobit ostvarili i oni koji su se na vreme kladili na ugljani bum u Mongoliji, čija berza je glavni konkurent našoj Beogradskoj berzi. Pošto su velike kiše potopile rudnike uglja u Australiji i ugrozile kinesku tražnju, kursevi akcija mongolskih firmi iz sektora proizvodnje uglja probili su plafon. Ali, euforija se sad smiruje i kurs MSE Top20 Index je u padu.

_________________
Kupite akcije, uzmite pilule za spavanje, spavajte i kada se probudite bićete bogati...
Nazad na vrh Ići dole
Greta
VIP
VIP


Broj poruka : 1263
Localisation : Bgd
Points : 3128
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   6/28/2011, 14:46

Ekonomski institut (Danko Djunić) organizovao je okrugli sto na temu "20 godina ekonomskih promena u Srbiji ". Ni ugledni gost Stiv Henke, profesor primenjene ekonomije na univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama, nije mogao da im pomogne. Rekla bih da NAŠA VLADA NEMA NIKAKVU IDEJU KUDA I KAKO DALJE! a, pretpostavke na kojima se osniva sadašnja ekonomska politika (suludu i preskupu ideju o regionalizaciji Srbije neću ni da uzimam u obzir) potpuno su neodržive. titanik


http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/sta_je_jos_ostalo_za_prodaju.4.html?news_id=218289





_________________
Samo hrabri pobedjuju
Nazad na vrh Ići dole
Greta
VIP
VIP


Broj poruka : 1263
Localisation : Bgd
Points : 3128
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   6/29/2011, 10:48

Katić: Politika NBS razara privredu
(POLITIKA)

Monetarna politika Narodne banke Srbije razara privredni sistem, ocenio je ekonomski konusltant Nebojša Katić .

"Stalno se govori da imamo najstabilniji finansijski sistem, onda se postavlja pitanje zašto su kamate u Srbiji najveće u Evropi",kazao je on.

Stabilan i efikasan finansijski sistem ne mogu rezultirati najvećim kamatama, koje ne mogu da izdrže ni građani ni privreda. Kamatno opterećenje je nastalo zbog toga što država pokušava da reši problem inflacije, isključivo putem kamata, a finansijska nedisciplina je jedan od generatora inflacije, istakao je Katić.

On je naveo da je od 2006. godine u zemlju ušlo četiri milijarde dolara špekulativnog kapitala za kupovinu hartija od vrednosti Narodne banke Srbije, što je praktično bio imobilisan novac, koji je zakočio srpsku privredu.

Katić je objasnio i da sa subvencionisanjem privatnog sektora,država povećava javnu potrošnju, dodajući da sa budžetskim deficitom država ne ulazi u krizu, već sa kontinuiranim deficitom tekućeg bilansa - odnosno robne razmene sa inostranstvom.

On kao rešenje predlaže donošenje Zakona o obezbeđenju plaćanja i obustavljanje keš kredita građanima, koje oni troše po inostranstvu.


_________________
Samo hrabri pobedjuju
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/15/2011, 10:53

datum 11.jul 2011.

Agencija za privatizaciju obaveštava sve zainteresovane da će se uključiti u trgovanje akcijama i otpočeti sa prodajom akcija Akcionarskog fonda i PIO fonda na Beogradskoj berzi, po metodu preovlađujuće cene, sledećih emitenata:


1. 7.juli a.d. Čačak
Broj akcija Akcionarskog fonda: 1.064

2. Galenika fitofarmacija a.d. Zemun
Broj akcija Akcionarskog fonda: 5.472

3. Igma a.d. Uljma
Broj akcija Akcionarskog fonda: 119
Broj akcija PIO fonda: 567

4. Inex Divčibarea.d. Kosjerić
Broj akcija Akcionarskog fonda. 1.758

5. Nišauto holding a.d. Niš
Broj akcija Akcionarskog fonda: 11.218

6. Ribar a.d. Novi Kneževac
Broj akcija Akcionarskog fonda: 360

7. Sila a.d. Stara Moravica
Broj akcija Akcionarskog fonda: 6.381


Trgovanje će se odvijati u skladu sa Pravilima poslovanja Beogradske berze i Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.

Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   9/2/2011, 14:25

Glavni izvozni partner Srbije u prvih sedam meseci ove godine bila je Italija, a najveći uvozni partner Rusija.

U Italiju je izvezena roba vredna 824,7 milion dolara, dok je iz Rusije uvezena roba za 1,59 milijardi, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Nemačka sa 773,8 miliona i Bosna i Hercegovina (BiH) sa 656,3 miliona dolara.

Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nemačka sa 1,23 milijarde i Italija sa 940,3 miliona.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije (EU) čine više od polovine ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje-članice Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), sa kojima ima suficit u razmeni od 851,7 miliona dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH, Makedonijom i Albanijom.

Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit u razmeni Srbije sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najveće učešće imali su gvožđe i čelik sa 673 miliona dolara, obojeni metali - 560 miliona, žitarice i proizvodi od njih - 439 miliona, električne mašine i aparati - 425 miliona i povrće i voće - 340 miliona.

Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati sa 1,18 milijardi dolara, prirodni gas - 681 miliona, obojeni metali - 471 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu - 461 milion i drumska vozila - 431 milion.

Nazad na vrh Ići dole
Pera Zdera
VIP
VIP


Broj poruka : 155
Points : 557
Datum upisa : 29.01.2011

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   9/5/2011, 13:58

Drugi Dan listiranih kompanija na Belexu 21. Septembra

Drugi Dan listiranih kompanija odrzace se 21. septembra 2011. godine u prostorijama Beogradske berze, a investicionoj i medijskoj javnosti Srbije svoje poslovne rezultate i planove za naredni period predstavice celnici kompanija sa zvanicnog listinga. Nakon sto je NIS, krajem avgusta, predstavio poslovne rezultate za prvih sest meseci tekuce godine, to ce uraditi i menadzeri emitenata: Energoprojekt holding, Alfa plam, Aerodrom „Nikola Tesla“, Tigar, Komercijalna banka i Sojaprotein. Uprkos losem privrednom ambijentu, sve spomenute kompanije, osim građevinara Energoprojekta, su zabelezile rast poslovanja mereno glavnim poslovnih performansama, a ostaje da se vidi da li ce ovaj trend glavni emitenti sa domaceg trzista uspeti da zadrze do kraja godine.

www.sinteza.net/vesti/belex/drugi_dan_listiranih_kompanija_na_belexu_21_septembra.html
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   9/16/2011, 12:47

Citat :
Stari RTB Bor u stečaj, niče novi
Rudarsko-topioničarski basen do kraja avgusta odlazi u stečaj. Otvara se nova kompanija koja će biti oslobođena dugova od oko 600 miliona evra.

RTB "Bor" od 2014. na Londonskoj berzi - Registracija posle izgradnje topionice bakra

Nebojša Ćirić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja izjavio je da će se kao firma Rudarsko-topioničarski basen "Bor" registrovati na Londonskoj berzi po završetku izgradnje nove topionice bakra u Boru 2014. godine.

- Jedna od mogućnosti je, ukoliko se RTB kao kompanija registruje na Londonskoj berzi po okončanju izgradnje nove topionice bakra, da bi se tada objavila inicijalna ponuda za prodaju 20-30% kapitala borskog giganta, a ta sredstva bi se uložila u nove investicije ili za vraćanje starih dugova - rekao je Ćirić.

On je naglasio da se reorganizacija RTB u jedinstveno preduzeće očekuje do kraja godine, s tim da bi većinski deo akcija novog RTB ostao u državnom vlasništvu. Na ovaj način, reorganizacijom četiri preduzeća iz sastava RTB u jednu kompaniju, dodatno će se uštedeti na troškovima, jer će biti manja administracija i jedan sistem nabavke, što će doprineti efikasnijem poslovanju kompanije u budućnosti.

- Cilj je da se deo obaveza RTB otpiše, dok bi se ostatak konvertovao u kapital novog preduzeća. Ideja je da pošto RTB duguje više od 100 mil EUR Standard i Euroaksis banci i grčkoj kompaniji "Mitileneos" najpre uslede pregovori sa ovim komercijalnim poveriocima. Nakon toga otpočeće razgovori i sa državnim poveriocima. Dugovanja RTB-a NIS-u su oko 20 mil EUR, a "Gazprom Neft" za ta potraživanja može da dobije do 2% akcija u budućoj kompaniji. Radi formiranja profitabilne kompanije, transformacija RTB u jedinstveno preduzeće obaviće se, najverovatnije kroz 24-časovni stečaj, a obaveza države je da svi radnici ostanu u novoj kompaniji - dodao je ministar ekonomije.

Ćirić je podvukao da su u toku pregovori sa tri renomirane svetske firme o njihovom ulaganju u izgradnju postrojenja u gradu bakra.

- U izgradnju pogona u Srbiji, jedna od ovih firmi želi da uloži oko 70 mil EUR, druga oko 200 mil EUR, a treća oko 400 mil EUR - dodaje Ćirić.


Najveći inostrani poverilac RTB je grčka kompanija Mitilineos, kojoj se duguje 16,9 miliona dolara i četiri hiljade tona bakra. Predsednik te firme, Evangelos Mitilineos, koji je po magazinu Forbs 218. na listi najbogatijih ljudi na svetu, podneo je Arbitražnom sudu u Cirihu tužbu protiv države Srbije zbog duga borske kompanije.

Londonska Standard banka, koja je otkupila dug koji je Basen imao prema švajcarskom Glenkoru, od borske kompanije potražuje 26 miliona američkih novčanica, ali i dodatnih 11 miliona dolara na ime „penala“. Ruska Euroaksis, nekadašnja Veksim banka, od RTB potražuje osam miliona dolara, dok Basen švajcarskoj Trafiguri, Anglojugoslav banci i Frankojugoslav banci duguje oko 10 miliona dolara.

Ovo mora da je predlog G 17+ takva genijalnost samo njima može da padne na pamet !
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 859
Points : 2416
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   9/16/2011, 15:43

Kakav pokušaj prevare, kakav pokušaj zataškavanja ogromne kradje...
jadna nam majka ko ce da plati te silne obaveze prema stranim kompanijama,naravno svi gradjani srbije a ko ce da odgovara zbog toga sto je fierma u stecaju,naravno niko.

Kako da se ja oslobodim mojih dugova ? Je li treba da promenim ime ?
Nazad na vrh Ići dole
Taliano
Forum queen
Forum queen


Broj poruka : 1469
Points : 6201
Datum upisa : 23.02.2011

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   9/18/2011, 08:57

2 000 milijardi za jedan evroSeptember 14, 2011 Posted by under David Bajić

Evropska monetarna unija i njena valuta nalaze se danas u ubedljivo najvećoj krizi od osnivanja. Situacija je gora i od one kada je sve počelo 2008. godine, a najveća razlika u odnosu na onda je potpuno srozan nivo poverenja na relaciji investirori – evropski političari po pitanju finansijske stabilnosti. Došlo se i do toga da političari sada investitore nazivaju nezajažljivim profiterima (zbog podizanja kamata na državne obveznice), a zaboravlja se da su do pre samo par meseci ti isti investitori bili poželjni tržišni igrači kada su kupovali obveznice i omogućavali državama da se zadužuju do besvesti. O kojoj visini dugova je reč možda najbolji uvid daju podaci da recimo Francuska godišnje samo na ime kamate mora da plati 50 milijardi evra a Italija preko 60. Italijanski dug je dostigao neverovatnih 1.87 hiljada milijardi evra !, tj 1.87 biliona, pa sada godišnje otplate oko 5% svog BDP-a na ime kamata(bez glavnice). Italijanski BDP inače već skoro deceniju stagnira, ova zemlja je odavno izgubila trku sa globalizacijom a članica je G7 i ima AAA rejting. Ništa bolje nije ni u Francuskoj koja je najslabija AAA država, gde je ukupan dug na “podnošljivih” 83% BDP-a. Francuska je pod lupom međunarodnih rejting agencija (S&P, da budem tačan) jer će buduće mere štednje sigurno izazvati ogromne proteste u najrigidnijoj članici EU kada je reč o pravima zaposlenih u javnom sektoru. Dovoljno je da se podsetimo kakve ulične nemire je izazvala vlada 2005. godine kada su hteli da uvedu mogućnost davanja otkaza zaposlenom bez unapred utvrđenog vremenskog roka. I naravno nisu uspeli. Dakle, ako investitori definitivno izgube poverenje u centralne članice evrozone (npr. Italiju) da mogu da servisiriju svoje obaveze, kamate mogu bukvalno da skoče za par procenata u roku od nekoliko dana na sekundarnim tržištima (berzama) a to bi značilo da je kriza prešla sa periferije (Grčka, Irska i Portugal) u centar (npr. Italija, Francuska itd) a zatim i sigurno kraj evra.

Uloga evropske centralne banke (ECB) i evropskog fonda za stabilnost (EFSF- European Financial Stability Fund)

Ove dve institucije će do kraja ove godine ili spasiti monetarnu uniju ili će se ona raspasti, sada više nema dilieme. Dakle, uloga ECB će biti da otkupljuje obveznice Grčke, Irske, Portugala, a naročito Italije i Španije, na aukcijama i na berzama, i tako smiruje strah investitora obaranjem kamata i ubrizgavanjem likvidnosti, a naročito da izbaci iz trgovanja privatne investitore koji traže sve veće prinose. ECB je to i uradila tokom prošle nedelje sa otkupom od oko par milijardi evra dnevno (tačne cifre nisu dostupne javnosti, Royal Bank of Scotland je dao procenu između 2 i 10 milijardi evra dnevno) i nastaviće sve dok ne uspe tu obavezu da svali na EFSF. Inače posao ECB i nije da se bavi ovim stvarima nego monetarnom politikom unije. Zato je i osnovan EFSF, sa ciljem da pomogne Grčkoj, Irskoj i Portugalu čiji su dugovi minorni u odnosu na recimo Italiju (ima veći dug od Gr, Ir, Pr i Španije zajedno). EFSF raspolaže sa 400 milijardi evra, a te pare nisu ni blizu dovoljne za otkup obveznica ovih razmera. Da bi ovaj fond mogao da izvede posao do kraja potrebne su mu 2 hiljade milijardi evra, 5 puta više nego što sada poseduje, tj dodatnih 1.8 biliona(hiljdadu milijardi) ili 10% zajedničkog BDP-a najveća dva donatora Nemačke i Francuske. Upravo o ovim brojevima je reč na sastancima Merkelove i Sarkozija tokom prošle i ove nedelje, odnosno kako nabaviti ove pare. Kako ubediti Nemce i Francuze da je još jedna runda podizanja poreza neminovna da bi se spasla unija? I Merkel i Sarkozi imaju izbore sledeće godine, a sentiment prema EU unutar samih članica nikada nije bio na nižem nivou. Takođe, da bi EFSF moga da se dokapitalizuje i krene u akciju, svih 17 članica evrozone moraju da ratifikuju to u svojim skupštinama. Holanđani su za sada izgleda najveći protivnici, Finci odmah iza njih. Kako će se sve ovo završti još je rano nagađati, pa da se vratimo onome što možemo da predpostavimo, a to je, kako će izgledati unija, ako preživi.

Monetarna unija zahteva i fiskalnu uniju

Sada je jasnije nego ikada da ako žele da održe evro kao zajedničku valutu, zemlje članice će morati da sinhronizuju svoje finansije. Dakle neće više biti moguće da se svaka zemlja jednostavno zadužuje onoliko koliko joj treba, već će zaduživanje biti odobreno i nadgledano od svih ostalih članica zajedno (neka vrsta evropskog monetarnog fonda). To praktično znači zajedničko zaduživanje, odnosno prodaja zajedničkih obveznica (eurobonds). Druga opcija je da neke članice jednostavno napuste evro i vrate svoje stare valute, ali mislim da se to neće dogoditi, prvo zato što bi to bila preskupa opcija, i drugo, jer bi to značilo propast jednog decenijskog projekta ujedinjene Evrope. Investitori već oberučke prihvataju predlog eurobonds, barem zvanično; iako znaju da će imati drastično sužen prostor za manipulaciju cenama i kamatama (prinosima), rizici bi barem teoretski trebalo drastično da se smanje. Glavni problem koji će ovde morati da se premosti su kamate koje će eurobonds plaćati investitorima, dakle kako će uticati na finansijske obaveze svake zamelje članice. Koju kamatu će nostiti eurobonds? Jednostavno, nosiće onu kamatu koja će odbraniti periferne člancie od bankrota, a u isto vreme naće biti mnogo veća od one koju sada plaćaju Nemačka i Francuska (2.74% i 3.4%), jer ove dve zemlje nemaju nikakvu nameru da sebi drastično podižu obaveze ako ne moraju. Tako recimo Nemačka godišnje plati 57.2 milijarde evra kamate (2.088.354.000.000*2.74%), a sa kamatom od recimo 4% bi plaćala 83.5 milijardi. Zato je nemački ministar finansija Šojbl veliki protivnik zajedničkih obveznica i u stalnom sukobu sa Merkelovom, mada ni njena pozicija na ovu temu nije skroz jasna.

Najzaduženije članice EU i godišnje kamate na kraju prvog kvartala 2011


Interesantan predlog zajedničkog zaduživanja izneo je u skorije vreme Bruegel Institut iz Brisela. On predviđa model “plavo- crvenih” obvezncia. Po ovom modelu države mogu same da prodaju obveznice po zajednočkoj nižoj kamati dok dug ne dostinge 60% Bdp po članici, koji se smatra primeren po Mastrihtu(Grčka je prošle godine dostigla 143% Bdp-a). Ukoliko moraju da se zadužuju preko 60% bdp-a, onda prodaju crvene obveznice sa većom kamatom. Postoje i druge solucije, međutim ono što je zajedničko svakoj je da ne postoji rešenje po kome jače ekonomije neće izdvajati dodatne pare za pomoć slabijim. U suprotnom rezultat će biti ili izlazak nekoliko članica iz evorzone ili potpun raspad zajeničke valute.

DA LI JE IKAD IKO PRONAŠAO PODATAK KO SU POVERIOCI-KOME DRŽAVE TOLIKO DUGUJU???

_________________
Istina je-veliki sam fan NIISa. I šta je tu loše? Navijam za njih i to ne krijem!!
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1547
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4326
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   9/22/2011, 12:55

Nemački proizvođač lekova Štada (STADA Arzneimittel AG), vlasnik kompanije Hemofarm u Vršcu, odlučio je da otpiše nenaplativa potraživanja u Srbiji od ukupno 97 miliona evra.

Upravni odbor Štade ocenio je da su potraživanja Hemofarma "verovatno u velikoj meri nenaplativa", saopštila je danas kompanija sa sedištem u nemačkom gradu Bad Vilbel, u pokrajini Hesen.

Kako se navodi u saopštenju, nadzorni odbor Hemofarma juče je održao sednicu na kojoj je razmotreni uticaj ekonomske krize na srpsku privredu, problemi sa likvidnošću koje imaju Republički zavod za zdravstveno osiguranje i srpski veletrgovci lekovima, kao i za 2012. planirano pooštravanje zakona o nesolventnosti u Srbiji.

Štada je saopštila da je u kontaktu sa svim lokalnim učesnicima na tržištu u Srbiji.

Posle današnje odluke, prihodi Štade u trećem kvartalu biće manji za oko 85 miliona evra.

Akcije Štade danas su do ranih popodnevnih sati na frankfurtskoj berzi zabeležile i oštar pad vrednosti od 15 odsto, odnosno za 3,50 evra, na 19,75 evra.

beta
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   10/28/2011, 08:58

Rang lista regiona: “Delta“ na 6. mestu

D. M. | 28. oktobar 2011. 06:50 |

Na listi 100 vodećih kompanija u „Adrija” regionu, 19 je iz Srbije. Najbolji plasman imaju „Delta grupa” na šestom, NIS na sedmom, EPS na osmom i EFT grupa na 10. mestu


MEĐU 100 najvećih kompanija u „Adrija“ regionu, plasiralo se 19 firmi iz Srbije, od kojih su četiri među deset najvećih. Najbolji plasman na osnovu prihoda ima „Delta grupa“, koja je zauzela šesto mesto sa ostvarenih 1,67 milijardi evra u 2010. godini, objavila je revizorska kuća „Dilojit“.

Najbolje plasirane domaće firme u „Adrija“ regionu posle „Delte“ su energetski giganti - Naftna industrija Srbije NIS na sedmom mestu i „Elektroprivreda“ Srbije na osmom mestu, a sledi EFT grupa na 10. poziciji.

Najuspešnija srpska kompanija po neto profitu je „Telekom Srbija“, koji je ujedno i četvrta najprofitabilnija kompanija u regionu, sa ostvarenih 165 miliona evra neto profita. NIS je zauzeo 10. mesto među deset najprofitabilnijih firmi, sa ostvarenih 162 miliona evra profita.

Od ostalih srpskih kompanija, najbolje plasirane po rastu prihoda su „Telekom Srbija“ na 13. mestu, „Ju-Es stil“ na 18. mestu. „Srbijagas“ je rangiran kao 19, „Jugorosgas“ kao 28, dok je „Viktorija grupa“ zauzela 32. mesto, a „Tarket“ 36. mesto.


NA VREME

DrŽavni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić rekao je u četvrtak da se očekuje da svi pripadajući porezi za transakciju „Delta Maksija“ plate u definisanim rokovima, kao i da je procedura te naplate u toku.
Nazad na vrh Ići dole
Aleks
Old member
Old member


Broj poruka : 1275
Localisation : Bezanijska kosa
Points : 3793
Datum upisa : 15.05.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   10/28/2011, 10:26

Da li ima Galeb grupa.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.slobodnajugoslavija.com/drugTito.html
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   10/28/2011, 10:50

Nazad na vrh Ići dole
Aleks
Old member
Old member


Broj poruka : 1275
Localisation : Bezanijska kosa
Points : 3793
Datum upisa : 15.05.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   10/28/2011, 13:08

Hvala.
Nazad na vrh Ići dole
http://www.slobodnajugoslavija.com/drugTito.html
Boby
VIP
VIP


Broj poruka : 2614
Godina : 45
Localisation : banat
Points : 10639
Datum upisa : 04.02.2011

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   10/31/2011, 20:12

rade li sutra berze napolju?
Nazad na vrh Ići dole
Fast
VIP
VIP


Broj poruka : 745
Points : 2372
Datum upisa : 21.04.2011

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   10/31/2011, 23:04

@Boby ::
rade li sutra berze napolju?

Mislim da ne. Znam da ino fondovi sutra praznuju sesir
Nazad na vrh Ići dole
Greta
VIP
VIP


Broj poruka : 1263
Localisation : Bgd
Points : 3128
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   11/18/2011, 02:23

EKONOMSKA KRIZA

Dun & Bradstreet: Vidi se dno svetske krize

Autor/izvor: SEEbiz / Beta
Datum objave: 17.11.2011. - 14:42:05

BEOGRAD - Međunarodna rejting agencija Dun & Bradstreet ocenjuje da je ekonomska kriza u svetu "dostigla dno" i da se mogućnost za nastanak globalne recesije smanjuje.
Kako se navodi u saopštenju, ta procena je zasnovana na indeksu nabavke industrijskih proizvoda u svetu (JP Morgan Global All-Industry Output), koji je u septembru povećan za pola poena, na 52 poena pokazujući porast nabavke, naročito u SAD, Kini i Velikoj Britaniji.

Firma Dun & Bradstreet ipak naglašava da recesiji još nije kraj pošto je privredni rast, usled smanjene potrošnje stanovništva i kompanija zaustavljen u Nemačkoj, Rusiji, Irskoj, Francuskoj i Indiji, dok je industrijska proizvodnja smanjena u Brazilu, Italiji, Španiji i Japanu.

Naglašava se da su i dalje visoki rizici koji su nastali kao posledica kreditinih zaduživanja vlada i centralnih banaka u Evropi i SAD. Rizici su porasli u Francuskoj, Kini, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Portugaliji, Španiji i SAD, dok su smanjeni u Angoli, Čileu, Estoniji, Gruziji, Libiji, Sijera Leone, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Zambiji.

Podaci bonitetne kuće Dun & Bradstreet o kašnjenju plaćanja govore da je procenat kašnjenja u ukupnim plaćanjima u pet najvećih evropskih ekonomija u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom 2010. smanjen za 0,3 procentna poena, na 7,7 %.

To ukazuje na blagi oporavak evro zone, navodi se u saopštenju Dun & Bradstreet i dodaje da su u drugom kvartalu 2011. najveća kašnjenja pri plaćanju zabeležena u Španiji, Portugaliji, Italiji i Irskoj, dok su najmanja kašnjenja bila u Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj.

Bonitetna kuća Dun & Bradstreet je upozorila i da postoji opasnost od novih valutnih manipulacija na svetskom tržištu i ocenila da će biti prisutne i u narednih 16 meseci.

Dun & Bradstreet je najveća i najstarija bonitetna kuća na svetu, koja sakuplja navike u plaćanju i u bazama čuva više od 200 miliona bonitetnih izveštaja kompanija iz sveta. U Srbiji Dun & Bradstreet usluge pruže preko partnerske bonitetne kuće Rating iz Beograda.

_________________
Samo hrabri pobedjuju
Nazad na vrh Ići dole
Prokuplje
VIP
VIP


Broj poruka : 278
Points : 1047
Datum upisa : 19.10.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   11/27/2011, 14:01

Miodrag Kostić: Nedopustivo da ovaj talas čekamo nespremni

nedelja, 27 novembar 2011
Izvor: Dnevnik.rs

Predsednik MK grupe Miodrag Kostić, kao i mnogi drugi srpski biznismeni, svestan je posledica ekonomske krize i nečinjenja srpskih vlasti da ih ublaži na pravi način i pomognu privrednicima da sa manje štete izađu iz nje....

Firme dati ozbiljnim privrednicima

On je ocenio da će problem nelikvidnosti preduzeća biti trajno rešen kada neiskorišćeni resursi budu u vlasništvu onih koji njima znaju da upravljaju.
Kostić je rekao da bi Vlada Srbije trebalo energičnije da donosi mere koje sama najavljuje i da brže reaguje na situacije na tržištu.
"Država u ovom momentu upravlja sa 270 firmi u stečaju za koje treba da nađe rešenje, a predlog koji stalno ponavljam je da bi te firme trebalo da budu ponuđene ozbiljnim privrednicima. Stečajni proces bi pritom trebalo definisati na 30 do 60 dana, ili 90 dana u izuzetnim slučajevima", rekao je Kostić.
On je dodao da bi se time onemogućilo odugovlačenje i gubljenje vremena koje zaposleni provode u neizvesnosti i bez posla, a preduzeće i proizvodnja "tavore".
"Međutim, svaka ideja spasavanja propalih preduzeća njihovim prebacivanjem u privatne ruke do sada je naišla na otpor, a do izražaja je došla jeftina politička demagogija", rekao je Kostić.
Nazad na vrh Ići dole
Big Mile
VIP
VIP


Broj poruka : 1299
Points : 5270
Datum upisa : 19.02.2011

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   11/27/2011, 14:43

Kole bi izgleda uzeo još koju firmu za DŽ odnosno za 3 EU. Smeo bih se opkladiti da ga živo zanimaju poljoprivradna preduzeca sa po par hiljada hektara zemlje koje je upropastio onaj krimos Mile jerković. smoke
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   1/26/2012, 11:31

26. 01. 2011.| 11:23
"Nestle" i "Dr. Oetker" kupuju "Centroproizvod"?
Izvor emg, 26. 01. 2011.


Za kupovinu "Centroproizvoda" zainteresovane su kompanije "Nestle" i "Dr. Oetker", piše NIN, pozivajući se na dobro obaveštene poslovne krugove.

Za deo "Centroproizvoda" koji proizvodi slatkiše zainteresovan je "Nestle", dok bi praškasti program kupio "Dr. Oetker". Prema nezvaničnim informacijama, pripreme za završetak transakcije su pri kraju, a ukupna prodajna cena bi trebalo da bude oko 90 mil EUR.

Olivera Papić, direktorka marketinga u "Centroproizvodu", navodi da je ta kompanija u procesu razvoja strategije i planova.

- Razmatramo različite mogućnosti, između ostalog strateška partnerstva, akvizicije i regionalizaciju. Sigurno je da ćemo izabrati ono što je najbolje za kompaniju i njen rast i razvoj. U kontaktu smo s više potencijalnih strateških partnera - rekla je ona.

"Centroproizvod" je privatizovan 2004, a kupac je bio Darko Bajčetić, koji je prethodno prodao "Doncafe" izraelskoj kompaniji "Elite". Za "Centroproizvod" je plaćeno oko 16 mil EUR, a prema evidenciji iz medija, u prošlih šest godina novi vlasnik je u modernizaciju uložio oko 20 mil EUR.

U asortimanu "Centroproizvoda" je oko 300 proizvoda iz pogona "Cipiripi" u Surčinu, "Aroma" na Čukarici i "Bilje" u Bavaništu kod Kovina, ukupne površine oko 35.000 kvadrata.

Kompanija ima oko 700 zaposlenih, 2008. je imala prihod od 43 mil EUR, a izvozi na tržišta Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Australije, Kanade, SAD, Švajcarske, Albanije, Rumunije i Bugarske.
Nazad na vrh Ići dole
Zeljko
VIP
VIP


Broj poruka : 375
Localisation : Nbgd
Points : 1057
Datum upisa : 01.06.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   1/26/2012, 12:08

Kompanija "Nestle" preuzela "Centroproizvod"
Beta | 05. 12. 2011. - 14:52h | Komentara: 11

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/293863/Kompanija-Nestle-preuzela-Centroproizvod

_________________
Forumski portfolio:
AERO(20%) ENHL(20%) SJPT(20%) MTLC(15%) VITL(15%) SMPO(10%)
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   1/26/2012, 13:03

Ovo je zaista lepa vest!

Banka oprostila dugove siromašnim klijentima
Objavljeno: Jan 26. 2012. 12:46

PARIZ, Najstarija francuska banka Kredit municipal de Pariz pokazala je “ljudsko lice” i povodom 375 godina postojanja hiljadama svojih najsiromašnijih klijenata oprostila dugove.

U pitanju su manje svote, odnosno dugovi do 150 evra, ali je vijest naišla na oduševljenje 3 500 sretnih klijenata, piše portal “good.is”.

“Vrlo sam sretna. Ovo je prvi put da sam nešto dobila besplatno”, rekla je jedna klijentkinja koja je u banku došla pokupiti zlatni medaljon koji je založila prije tri godine.

Ova banka osnovana je 1637. godine, i od početka je slovila kao banka za siromašne. Osnovao ju je filantrop Teofrast Renodo koji se protiv siromaštva želio boriti pravednijim bankarstvom. U to vrijeme kamate su se znale popeti i do 130 odsto, zbog čega su i vrlo mali krediti brzo znali prerasti u nezamislive dugove. Renodo je siromašnim Parižanima želio pružiti mogućnost da uzimaju kredite koje mogu relativno lako vraćati, a za kolateralu je uzimao doslovno sve – od lonaca do posteljine.

S obzirom da je bila poznata kao banka za siromašne, ljudi nikad nisu bili ponosni što su morali ići u nju, jer su se htjeli riješiti te etikete. Međutim, čak su i neke poznate ličnosti tog doba, poput Viktora Igoa i Kloda Monea, potajno koristili usluge baš ove banke.

Banka Kredit municipal de Pariz i dalje posluje prilično dobro, a njihova antilihvarska politika danas klijente privlači, a ne odbija. Samo u posljednjih godinu dana broj klijenata povećan je za 29 odsto.
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   1/27/2012, 10:06

Kina, Brazil i Rusija nude pomoć EU
Objavljeno: Jan 27. 2012. 09:24

DAVOS, Zemlje iz grupe BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južna Afrika, ponovile su da su spremne da pomognu ugroženim evropskim zemljama.

Direktor jedne od najvećih privatnih investicionih firmi u NR Kini Džon Džao izjavio je da investitori iz najmnogoljudnije zemlje svijeta još uvijek “uče pravila igre” koja vladaju na svjetskom finansijskom tržištu.
Kineske kompanije i vladini fondovi posljednjih godina koriste ogromne devizne rezerve veće od 3,3 biliona dolara, za kupovinu stranih firmi i investiranje u vladine obveznice drugih zemalja, podsjetila je američka novinska agencija Asošiejtid pres u izvještaju iz Davosa.
Kineski premijer Ven Đijabao je proteklih mjeseci više puta ukazivao na spremnost Pekinga da otkupljuje vladine obveznice dugovima ugroženih zemalja evrozone. Zvanični Peking je krajem 2011. takođe, najavio da neće skrštenih ruku posmatrati finansijski slom Evrope već da će pomoći posredstvom MMF-a, u kome je NR Kina ima sve važniju ulogu.

Visoki zvaničnik Centralne banke Kine Sje Duo je tada ukazao da povećanje moći privreda u usponu u MMF-u mora biti prioritet i kritikovao evropske države zbog nedovoljno odgovorne javne potrošnje.

MMF je najbolji način za pružanje pomoći evropskim zemljama koje grcaju u dugovima i NR Kina bi podržala takav potez, naglasio je Sje.

Vlada u Pekingu uporno, međutim, ukazuje da MMF mora bez odlaganja da postignu napredak u reformi svojih kvota, što je započeto prošle godine, ali je potrebno da je potvrde zemlje članice Fonda.

Kina je već uložila dosta u imovinu EU, kazao je bankar Sje.
“Naši lideri su obećali da će kupovati imovinu u evrima i mi smo već neto investitori u zemljama EU”, kazao je on.

“MMF ima mogućnost da poveća pozajmice, ali je prioritet da se bez odugovlačenja završi raspodjela kvota”, insistirao je Sje.
Na samitu Evropske unije i Rusije 15. decembra prošle godine zvanična Moskva je izrazila spremnost da pomogne evrozoni do sume u vrijednosti od 20 milijardi dolara.

Rusija bi tu pomoć zemljama evrozone obezbijedila pomoću mehanizma MMF-a, a savjetnik ruskog predsjednika za ekonomska pitanja Arkadij Dvorkovič, tom prilikom je potvrdio želju Rusije da deblokira prvu tranšu od 10 milijardi dolara.

“Deset milijardi je minimalni doprinos. On može biti samo veći, ne manji”, dodao je Dvorkovič i precizirao da je Rusija spremna da razmotri upućivanje dodatnih 10 milijardi dolara, pod uslovom da evrozona ispuni obećanje i uspostavi fond za spasavanje evrozone vrijedan bilion evra.

“Rusija je zainteresovana da bude očuvana stabilnost evra, jer je značajan dio ruskih deviznih rezervi u toj valuti”, rekao je predsjednik Dimitrij Medvedev , koji je predvodio rusku delegaciju na samitu sa EU.

Centralna banka Rusije ne očekuje raspad evrozone i ne namjerava da ozbiljno mijenja strukturu deviznih rezervi, rekao je na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu prvi zamjenik predstavnika Banke Aleksej Uljukajev.

Eksperti dopuštaju mogućnost recesije ili značajnog sniženja kursa, ali ne smatraju da je neophodno odustati od evra kao ustaljene valute, rekao je Uljukajev.

Izvori iz MMF-a su naveli da će svijetu u sljedeće dvije godine nedostajati bilion dolara za finansiranje ukoliko se globalna ekonomska situacija značajno pogorša.
Trenutni kapacitet MMF-a za pomoć ugroženim ekonomijama iznosi oko 380 milijardi dolara.
Brazil je odbacio mogućnost kupovine obveznica evrozone radi pomoći u spasavanju članica tog monetarnog bloka, obećavši da će samo pružiti pomoć posredstvom MMF-a.
Procijenjuje se da devizne rezerve zemalja BRIKS, koje i dalje ubrzano rastu, vrijede blizu pet biliona dolara, pa dugovima opterećene zemlje u Evropi očekuju da bi i sa te strane mogle da računaju na finansijsku pomoć. Tanjug
Nazad na vrh Ići dole
Milica1
VIP
VIP


Broj poruka : 885
Points : 1909
Datum upisa : 29.04.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   1/31/2012, 09:55

BEOGRAD 31. 01. 2012

PRESS

Prete svojoj vladi - Hrvatski proizvođači hrane sele fabrike u Srbiju
Dolaze „Agrokor", „Zvečevo", „Frank", "Podravka", „Kraš"...

Velike hrvatske prehrambene kompanije prete da će, ukoliko njihova vlada ne osmisli strategiju da domaću proizvodnju učini konkurentnijom na tržištu EU, preseliti proizvodnju u susedne zemlje, najverovatnije u Srbiju
Naime, „Kraš", „Agrokor", „Adris", „Podravka", „Frank", „Vindija", „Zvečevo", „Dukat", „Badel 1862", „Gavrilović", „Pivac", „Atlantik" i „Granolio" upozorili su da bi hrvatska privreda po ulasku u EU i izlasku iz CEFTA mogla da bude znatno oslabljena, što bi ih nateralo da zatvore svoje proizvodne pogone, podele otkaze zaposlenima i presele su u susedne zemlje.

Ekonomista Miroslav Zdravković veruje da će Hrvati u narednih godinu ili dve seliti firme kod nas, i to u granične opštine u Bačkoj i Sremu.

- Pre će se preseliti kod nas nego u BiH. Da bi se odbranili od evropske konkurencije, preneće proizvodnju u Srbiju. Prosečna neto plata u prerađivačkoj industriji u Hrvatskoj iznosi 626 evra, a kod nas oko 300 evra. Ukoliko bilo koja od tih kompanija ovamo preseli proizvodnju, na 1.000 radnika imaće uštedu od oko 300.000 evra mesečno, ili četiri miliona evra godišnjeg profita u odnosu na proizvodnju u svojoj zemlji - tvrdi Zdravković.

On ističe da će Srbija imati veće koristi od članstva Hrvatske u EU nego od svog statusa kandidata.

- To bi značilo premeštanje hrvatskih firmi u Srbiju i zapošljavanje ljudi, dok od same kandidature imamo pristup fondovima. Njihovi proizvođači su izuzetno uplašeni konkurencijom iz EU i boje se da će ih „počistiti" - navodi Zdravković.

A. V.
Nazad na vrh Ići dole
Rogy
VIP
VIP


Broj poruka : 517
Points : 2119
Datum upisa : 10.09.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   2/5/2012, 10:02


Ažurira se svakodnevno, više puta u toku dana.
Za detaljnu mapu sveta sa berzanskim indeksima klikni ovde, pa na "go to Worldmap".

_________________
.
Nazad na vrh Ići dole
Drag65
Member
Member


Broj poruka : 610
Points : 1422
Datum upisa : 12.07.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   2/5/2012, 10:55

@Rogy ::
Za detaljnu mapu sveta sa berzanskim indeksima klikni ovde, pa na "go to Worldmap".

Lepa stvar. Klikno i na Europe, kad ono Belex15 najviše porastao. Sigurno nema nikakve veze sa:

1. ---------- već je zbog
2. ----------
Nazad na vrh Ići dole
Maca
VIP
VIP


Broj poruka : 1547
Godina : 39
Localisation : Sombor
Points : 4326
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   2/14/2012, 15:12

Tržišta

- Francuska i Belgija su ukinule zabranu prodaje akcija na prazno (short selling), koju su uvele i Italija i Španija prošlog avgusta kako bi se sprečile špekulativne radnje na tržištu.
- Kreditna rejting agencija Moody’s snizila je kreditne rejtinge devet zemalja članica EU. Tako je rejting Slovenije smanjen je sa A1 na A2, sa izgledima za dalje smanjenje.

Sirovine

- Nakon dostizanja rekordnog nivoa za poslednjih pet nedelja, cena nafte je juče opala. Visoka cena odraz je povećane tražnje uprkos sniženjima kreditnih rejtinga pojedinih zemalja, kao i delovanja špekulanata.

Valute

- Smanjenje kreditnog rejtinga evropskih zemlja ojačalo je dolar u odnosu na euro. Vrednost dolara se trenutno kreće oko nivoa od 1.3155 dolara za euro, čime je probijen mesečni rastući trend.

Ideja

- Cena zlata se u ovoj godini kreće u jakoj korelaciji sa tržištem. Nakon snažnog rastućeg trenda, zlato se našlo u trouglu, gde je moguć proboj i nastavak rasta. U slučaju pauze na nivou podrške od 1714 dolara za jedinicu, mogao bi uslediti pad do nivoa od oko 1600 dolara. U slučaju proboja trougla nagore, javlja se ogućnost dostizanja cene od 1800 dolara po unci.

_________________
Prestani da mrziš ako do sebe držiš !
Nazad na vrh Ići dole
Bond
Moderator


Broj poruka : 10879
Localisation : Novi Sad
Points : 38485
Datum upisa : 03.06.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   4/11/2012, 18:41

На берзи ускоро милијарда евра у хартијама

Државни секретар у Министарству финансија Горан Радосављевић изјавио је данас у Београду да ће домаће тржиште тржиште капитала у наредних шест месеци моћи да рачуна на квалитетне хартије од вредности (ХОВ) у износу од најмање милијарду евра.

http://www.dnevnik.rs/ekonomija/na-berzi-uskoro-milijarda-evra-u-hartijama
Nazad na vrh Ići dole
MarkoJTD
VIP
VIP


Broj poruka : 1113
Godina : 28
Points : 3509
Datum upisa : 19.10.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   4/11/2012, 19:40

Радосављевић је говорећи о новинама у Закону о преузимању, рекао да привредни субјекат који преузме више од 25 одсто акција неке друге фирме, неће моћи да оствари своја права из те трансакције док не измири обавезе према малим акционарима у том поступку.

Optimistican naslov inace...

Bas da ih vidimo na UMKA koliko zaista zele da sprece manipulacije na berzi.
Nazad na vrh Ići dole
Greta
VIP
VIP


Broj poruka : 1263
Localisation : Bgd
Points : 3128
Datum upisa : 28.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   2/22/2013, 12:08

Financial Times: ulažite u srpsko tržište kapitala kapa armo


TRŽIŠTA - Financial Times istakao je potencijal tzv. “Frontier marketsa” a među ostalima i srpskog tržišta kapitala.

http://www.gdeinvestirati.com/berza-26/svetske-berze/11904-financial-times-ulazite-u-srpsko-trziste-kapitala

_________________
Samo hrabri pobedjuju
Nazad na vrh Ići dole
Bond
Moderator


Broj poruka : 10879
Localisation : Novi Sad
Points : 38485
Datum upisa : 03.06.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   4/23/2013, 12:14

Blumberg: Dinar će da raste


Beograd -- Prinos na srpske obveznice je pao, dok se očekuje da dinar dobije na vrednosti, pošto je Evropska komisija preporučila da počnu pristupni pregovori sa Srbijom.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=04&dd=23&nav_id=707622
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   8/29/2013, 11:27

Postoje dva različita tumačenja razvoja situacije koja uključuje finansijsku volatilnost u ekonomijama u razvoju i politiku FED, piše El-Erian.


Prvi podrazumeva stavove zvaničnika iz ugroženih ekonomija. Oni ističu da je kontroverzna politika Fed sa monetarnim merama - veliki otkup aktive (tzv. QE mere - "kvantitavno olakšanje") i nepostojeće kamatne stope - doprinela da se investicioni kapital iz SAD prelije u ekonomije u razvoju, u toj meri da je došlo do velike zabrinutosti sada kada je Fed najavio prekid pomenutih intervencija: velika količina unetog novca dovela je do apresijacije nacionalnih valuta i smanjila izvoznu kompetetivnost, a naglo smanjenje tih sredstava moglo bi da obori te valute, dovede do velike inflacije i zastoja u ekonomskom rastu (lokalne kamatne stope počele su zančajno da rastu). Ovom strahu dodatno je doprinela i promena monetarne politike Banke Japana, koja je dovela do postepene depresijacije jena i učinila japanski izvoz konkurentnijim.

Druga strana, američka, argumentuje da je najvažnija uloga Fed i njegove politike isključivo postizanje nacionalnog interesa. Problem većine ekonomija u razvoju, kažu njeni predstavnici, je taj što nisu na vreme sproveli sopstvene ekonomske mere kojima bi predupredili sadašnje negativne efekte. Na kraju krajeva, kažu oni, od početka je bilo poznato da stimulativne mere Fed neće večno trajati. Ukoliko finansijski "zastoj" u ovim zemljama potraje negativni efekti će se proširiti, a najviše će ih osetiti one zemlje koje imaju budžetske deficite, mali potencijal za ekonomski rast i male devizne rezerve. Ako se to desi, samo je pitanje trenutka kada će da padne i domaća potražnja, na šta već ukazuje i porast kamatnih stopa.


Nazad na vrh Ići dole
Cucla
VIP
VIP


Broj poruka : 252
Godina : 42
Localisation : BG
Points : 883
Datum upisa : 22.06.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   4/3/2014, 23:05

Drasticno povecani porezi na imovinu nekretnina u vlasnistvu privrede, ima slucajeva i gde su iznosi preko 10puta veci nego prosle godine.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:485727-Provincija-skuplja-od-prestonice

Sta mislite da li ce to pogoditi neke firme sa Belexa , u smislu da ce im profiti biti znatno smanjeni zbog toga?
Nazad na vrh Ići dole
Smile
Old member
Old member


Broj poruka : 1118
Points : 3438
Datum upisa : 04.06.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   10/20/2014, 20:55

Novi front u ratu Rusija-Mekdonalds od

Moskva -- Kremlj je nastavio svoj obračun sa Mekdonaldsom "mobilizacijom" više stotina inspektora i njihovim upadom u 200 restorana američkog lanca širom Rusije.

Kako piše portal "Siti ej em", u pitanju je nastavak odmazde zbog sankcija uvedenih Rusiji u jeku ukrajinske krize, a inspekcije su vršene po različitim osnovama.

Najviše ih je izvršeno zbog navodnih prijava o lošoj higijeni i kršenjem fito-sanitarnih propisa, ali je u neke restorane po prvi put stigla i finansijska inspekcija koja češlja knjige.

Mekdonalds, kao simbol američkog kapitalizma, ima 440 restorana u Rusiji, koja je prema godišnjem izveštaju kompanije iz 2013. među sedam najvećih tržišta izvan SAD-a i Kanade.

Nekoliko restorana je već zatvarano prethodnih meseci, a reagovali su i visoki zvaničnici, koji su poručili da "nije u pitanju zabrana rada, već rezultat redovne kontrole".
Nazad na vrh Ići dole
Limited011
Old member
Old member


Broj poruka : 1421
Points : 3914
Datum upisa : 07.05.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   12/22/2014, 12:50

Deset ekstremnih predviđanja za 2015.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Draghi će verovatno otići sa te funkcije i vratiti se u Italiju kako bi pokrenuo reforme u idućoj godini, prognozira danska Saxo banka u svojoj najnovijoj listi "10 ekstremnih predviđanja za 2015".

Na listi ekstremnih zbivanja, koja bi prema analitičarima ove danske internet banke mogla da se dogode u 2015, pored Draghijevog odlaska sa funkcije predsednika ECB, pominje se i mogući izlazak Britanije iz sastava Evropske unije nakon pobede britanske Partije nezavisnosti na opštim izborima, pucanje britanskog sektora nekretnina, ali i erupcija islandskog vulkana Bardarbunga.

Prema ocenama glavnog ekonomiste Saxo banke, Steena Jacobsena, naredna godina će biti teška, ali potencijalno i godina u kojoj će ključni pokazatelji biti na minimumu.

"Inflacija je pala na najniži nivo u poslednji nekoliko decenija, kamatne stope takođe, dok su cene energenata znatno niže. Manjak volatilnosti u podacima i u tržišnim aktivama pružio je investitorima lažan osećaj sigurnosti i to bi moglo uzrokovati veće probleme u 2015. godini", navodi Jacobsen.

Prvo mesto na Saxovoj listi ekstremnih predviđanja za narednu godinu zauzelo je pucanje sektora nekretnina u Britaniji, budući da taj sektor, prema ocenama analitičarima ove banke, već gubi na zamajcu, naročito u Londonu.

Saxo banka dalje predviđa da će inflacija u Japanu skočiti na pet odsto, dok će kineski juan devalvirati za 20 odsto.

Prognozirajući mogući odlazak Marija Draghija iz ECB, Saxo banka napominje da se u toj finansijskoj instituciji vodi "rat" zbog mogućeg kvantitativnog labavljenja, čemu se protivi Nemačka.

Draghi bi se iz "tople stolice ECB" mogao vratiti u Italiju, kako bi ga nasledio guverner Bundesbanke Jens Weidmann, koji bi mogao budno da nadzire program kvantitativnog ublažavanja, i tako umiri nemačke političare, pre svega kroz javno kontrolisanje rizika koji iz tog programa proizilaze.

Mogućim Draghijevim napuštanjem funkcije predsednika ECB bave se i britanski Guardian, i nemački Die Welt i Die Zeit.

Guardian podseća da sukob u ECB-u zbog kvantitativnog popuštanja dolazi u osetljivom trenutku, jer italijanska štampa navodi da će Draghi možda uskoro doći kući, kako bi preuzeo rukovodenje Italijom, budući da se 89-godišnji predsednik Giorgio Napolitano priprema da odstupi.

Draghi, piše ovaj list, ima i hitnih porodičnih razloga da se vrati u Rim, a jedva prikriva svoju iritaciju sukobima koje ima u Frankfurtu.

Prema pisanju listova Die Welt i Die Zeit, sukob u ECB-u je toliki da su tri od šest članova Izvršnog odbora te finansijske institucije odbili da potpišu Draghijevu poslednju izjavu.

Među ostalim predviđanjima Saxo banke je i bankrot ruskih kompanija ili vlade u Moskvi po osnovu stranog duga, ali i rekordan skok cena kakaa na 5.000 dolara po toni u 2015. godini, kao posledica snažne tražnje za čokoladom širom sveta.

_________________
Henri Kisindžer: “Opasno je biti neprijatelj SAD-a, ali je pogubno biti i njen prijatelj.”
Nazad na vrh Ići dole
Boranija
Old member
Old member


Broj poruka : 1408
Points : 4300
Datum upisa : 25.07.2010

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   5/17/2015, 17:54

CRNE PROGNOZE On je predvideo svetsku krizu, a sad upozorava na sledeću katastrofu

Stivi Kin, profesor ekonomije i finansija na Univerzitetu Vestern Sidnej, ugledni je australijski ekonomista, a najpoznatiji je po tome što je predvideo globalnu ekonomsku krizu.

Oštar kritičar ekonomije, teorija i metodologije na kojima počiva današnja mejnstrim ekonomska nauka razvio je model u koji je uključio banke, dug i novac i dokazao da pre velike oluje u ekonomiji vlada bonaca u koju se globalne ekonomije uljuljkaju uoči početka katastrofe.

Koji su glavni uzroci globalnog finansijskog kolapsa?

- Glavni uzrok bio je rast privatnog duga, a on je rastao decenijama i prešao je rast BDP-a u poslednjih četrdeset godina; u američkom slučaju privatni dug rastao je sa oko 25 posto BDP-a pedesetih godina prošlog veka i došao do 150 odsto BDP-a 2005. Svet je postao zavistan od dizanja kredita kao goriva za ekonomsku ekspanziju, a kad je dug prestao da raste, ekonomija je pala.

Kako ste uspeli da predvidite veliku finansijsku krizu koja je od 2008. zahvatila svetsku ekonomiju?

- U kasnim 1980-ima čitao sam radove Himana Minskog i postao uveren da je njegovo obašnjenje kapitalizma tačno. Izgradio sam matematičke modele njegove hipoteze finansijske nestabilnosti za svoj doktorat i ti modeli su pokazali ne samo da će se kriza dogoditi nego da će se dogoditi kad stopa rasta privatnog duga bude usporena, ali i da će krizi prethoditi razdoblje prividne mirnoće. Kad sam video da se ova oba obrasca pojavljuju u podacima – dizanje duga i istovremeno pad nezaposlenosti i inflacije – verovao sam da je kriza neizbežna. Počeo sam s javnim upozorenjima da će se kriza dogoditi još u decembru 2005 - kaže on.

Mejstrim ekonomija zanemaruje privatni dug uz argument da je “dug novac koji dugujemo sami sebi” - odnosno da pozajmljivanje povećava dužnikovu potrošačku moć, ali smanjuje poveričevu, međutim uz mali ukupni učinak. To je tačno za situacije kad jedna osoba pozajmljuje novac drugoj jer se onda radi o izmeni postojeće, stalne količine novca. Ali, to nije istina kod bankovnih kredita, koji stvaraju novi novac i potražnju kad je kredit realizovan, ali uništavaju novac i smanjuju potražnju kad se dug otpla­ćuje. Ignorisanjem ove bitne funkcije kredita banaka, ignorisali su i uzroke krize i prividno blagostanje koje se pojavilo uoči krize

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/559765/CRNE-PROGNOZE-On-je-predvideo-svetsku-krizu-a-sad-upozorava-na-sledecu-katastrofu

_________________
Kad ima love za šljam, ima da bude i za mene!!
Nazad na vrh Ići dole
Friz
VIP
VIP


Broj poruka : 1651
Godina : 46
Points : 2874
Datum upisa : 16.12.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/1/2016, 10:39

MMF: Preduzmite "odlučne" mere, inače sledi haos!

Neizvesnost povodom predstojećeg izlaska Velike Britanije iz EU će prigušiti srednjoročni privredni rast Ujedinjenog Kraljevstva, Evrope i globalne

"Trenutna nesigurnost predstavlja verovatno najveći rizik za svetsku ekonomiju", izjavio je portparol MMF-a Džeri Rajs koji je pozvao evropske lidere da preduzmu "odlučne" mere.

On je, na redovnoj konferenciji za novinare, rekao da su tržišna kretanja nakon prošlonedeljnog referenduma, uključujući i valutna kretanja, bila velika ali ne i preterano haotična, prenosi agencija Rojters.

Zvaničnici centralnih banaka bi, kako je dodao, trebalo bi da budu spremni da deluju kako bi povećali likvidnost ili smanjili preterana kolebanja, u slučaju da neizvesnost oko Bregzita dodatno našteti rastu globalne ekonomije.

EU i Velika Britanija treba da započnu teške pregovore o novim privrednim odnosima, a jedno od otvorenih pitanja predstavlja budući britanski pristup jedinstvenom evropskom ekonomskom tržištu.

Britanska automobilska industrija, zabrinuta zbog posledica Bregzita, zatražila je u četvrtak da zadrži pristup jedinstvenom evropskom tržištu i slobodu da zapošljava strance da bi nastavila da napreduje.

Rajs je rekao da period posle Bregzita kratkoročno može negativno da utiče na privredni rast na globalnom nivou, ne samo u Velikoj Britaniji i Evropi.

"Politički lideri treba da preduzmu odlučne mere da te posledice ublaže", rekao je Rajs ne navodeći o kojim merama je reč.

_________________
All we need is love
Nazad na vrh Ići dole
Momir
Old member
Old member


Broj poruka : 1389
Points : 3976
Datum upisa : 06.12.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/7/2016, 10:15

Siniša Krneta, direktor beogradske berze, o budućnosti naše najveće telekomunikacione firme. Novac neophodan za razvoj i investicije može se obezbediti prodajom manjinskih paketa

KAMATE na kredite, globalno gledano, nikada nisu bile niže. Međutim, za preduzeće koje treba da finansira svoj rast i razvoj, to je ipak dug. A dug će kad-tad morati da se plati. Za kompanije, koje dobro posluju, postoji mnogo bolji način dolaska do kapitala za finansiranje. Prodajom paketa novoizdatih ili postojećih akcija svoje kompanije na berzi, vlasnik ne gubi svoja prava upravljanja, pošto i dalje može da zadrži većinsko vlasništvo. A, novac koji na ovaj način dobija može da uloži u rast i razvoj. Kada bi ovakav način finansiranja kompanija zaživeo u Srbiji, posledično bismo uvećali zaposlenost i privredni rast. A slobodni kapital, koji traži mogućnosti da bude oplođen, ostao bi u Srbiji - kaže za "Novosti" Siniša Krneta, direktor Beogradske berze.


_________________
“Cash combined with courage in a crisis is priceless.”
Nazad na vrh Ići dole
goxi
Still learning
Still learning


Broj poruka : 115
Points : 417
Datum upisa : 03.03.2011

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/7/2016, 11:50

Da li je to Krneta resio da nam nesto popravi na berzi i poveca promet ili samo prica price,tek da bi opravdao funkciju na kojoj je i veliku platu?
Nazad na vrh Ići dole
Teletrader
Member
Member


Broj poruka : 859
Points : 2416
Datum upisa : 05.09.2008

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/11/2016, 16:51

nobelovac Džozef Stiglic:

Ignorišu se lekciju koja se mogla naučiti i iz Bregzita i iz republikanskih predizbora u SAD: velikom delu stanovništva ne ide dobro. Neoliberalna agenda tokom poslednje četiri decenije može biti dobra za jedan procenat stanovništva, ali ne i za ostatak. Odavno sam predvideo da će ova stagnacija na kraju imati i političke posledice. Taj dan je pred nama.

Na obe obale Atlantika građani prihvataju objašnjenje da su trgovinski sporazumi izvor njihovih nesreća. Iako je preterano, takvo pojednostavljivanje je razumljivo. Pregovori o današnjim trgovinskim sporazumima vođeni su u tajnosti, pri čemu su korporativni interesi bili dobro zaštićeni, ali su obični građani ili radnici bili potpuno isključeni. Zato ni ne čudi da su rezultati tih pregovora bili jednostrani: pregovaračke pozicije radnika bile su dodatno oslabljene, a kumulativne posledice zakonodavstva oslabile su sindikate i prava zaposlenih.

Politička pobeda kapitala i osiromašenje

Iako su trgovinski sporazumi igrali određenu ulogu u stvaranju te nejednakosti, mnogo im je više doprinela promena političkog balansa u korist kapitala. Pravila u vezi s intelektualnom svojinom, na primer, povećala su moć farmaceutskih kompanija da podignu cene. No, svako povećanje moći korporacija na tržištu de facto znači umanjivanje realnih nadnica i povećanje nejednakosti što je postalo obeležje najnaprednijih današnjih zemalja.

Širom mnogih sektora dolazi do povećanja industrijske koncentracije, a otud i moći na tržištu. Posledice stagniranja i opadanja realnih nadnica u kombinaciji s merama štednje vode redukciji javnih službi od kojih toliko zavisi toliko mnogo srednje i niže plaćenih radnika.

Evropom, posebno evrozonom loše je upravljano poslednjih decenija, toliko da je prosečna nezaposlenost postala dvocifrena.
Rezultirajuća ekonomska nesigurnost za radnike u kombinaciji s migracijom zakuvali su otrovnu smešu. Mnoge izbeglice su žrtve rata i represije kojima je zapad doprineo. Obezbeđivanje pomoći moralna je odgovornost svih, ali posebno bivših kolonijalnih sila.

S druge strane, iako bi to mnogi mogli da odbace, uvećanje niskostručne radne snage vodi ravnoteži nadnica na nižem nivou, a kada nadnice ne mogu više biti snižavane povećava se nezaposlenost. To je jedna od navećih briga u onim zemljama u kojima je loše vođenje ekonomije već dovelo do visokog nivoa opšte nezaposlenosti. Evropom, posebno evrozonom loše je upravljano poslednjih decenija, toliko da je prosečna nezaposlenost postala dvocifrena.

Slobodno kretanje unutar Evrope znači da će one zemlje koje su se bolje borile protiv nezaposlenosti očekivano završiti s većim brojem izbeglica od onog što bi bilo pošteno. Radnici u tim zemljama podnose trošak depresiranih nadnica i više nezaposlenosti, dok poslodavci profitiraju od jeftinije radne snage. Teret izbeglica, bez iznenađenja, pada na one koji su najmanje u stanju da ga nose.

Naravno, ima se još mnogo toga reći o koristi od unutrašnje migracije. To može biti slučaj kada je u pitanju zemlja koja obezbeđuje nizak nivo garantovanih povlastica (socijalnu zaštitu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu). No, za zemlje koje pružaju pristojnu socijalnu sigurnost istina je suprotna.

Rezultat ovog pritiska na nadnice i rezovi u javnim servisima bili su „ubijanje“ srednje klase sa sličnim posledicama na obe strane Atlantika. Domaćinstva srednje i radničke klase nisu imala koristi od ekonomskog rasta. Oni razumeju da su banke uzrokovale krizu 2008; potom su videli da milijarde odlaze za spas tih banaka, a beznačajne sume za spašavanje njihovih kuća i poslova. S prosečnim realnim prihodom (indeksiranim prema inflaciji) za radnika s punim radnim vremenom u SAD-u koji je niži nego što je bio četiri decenije ranije, ne treba da bude iznenađenje to što su birači besni.
Nazad na vrh Ići dole
Ars Vivendi
VIP
VIP


Broj poruka : 1891
Points : 5621
Datum upisa : 21.01.2009

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   7/29/2016, 23:11

Veliki biznis u SAD je manipulisanje svetskom politikom zarad profita, izjavio je finansijski stručnjak Ernst Volf.

Ekonomske sankcije su političko sredstvo koje donosi korist američkom velikom biznisu, navodi ekspert Ernst Volf.

Nakon finansijske krize 2008, obim trgovine između Nemačke i Rusije porastao je na rekordnih 80,5 milijardi evra 2012. Međutim, od tada se količina robe kojom trguju dve zemlje gotovo da prepolovila zbog uvođenja sankcija 2014. Prošle godine Nemačka je izvezla u Rusiju robu u vrednosti od 21,7 milijardi evra, a Rusija u Nemačku u vrednosti od 29,7 milijarde evra.

Autor knjige „Pljačkanje sveta: Istorija i politika MMF-a“ Volf ističe da ova situacija utiče, pre svega, na mala i srednja preduzeća, koja se suočavaju sa finansijskim teškoćama i koja veliki biznis lako istiskuje sa tržišta.

„Postoji oko šest hiljada kompanija koja trguju sa Rusijom i mnoge od njih suočavaju se sa teškoćama, kao što je i nameravano uvođenjem sankcija. Najveći deo sopstvenika kompanija pripada srednjoj klasi. Kada takva preduzeća doživljavaju poteškoće, uvek postoje veći igrači koji bi želeli da ih otkupe“, dodaje Volf.

„Za veliku globalnu korporaciju trgovina sa Rusijom iznosi nekoliko procenata ukupnog biznisa, ali veliki broj nemačkih proizvođača mašina iz srednje klase zavisi od ruskog tržišta. Ove sankcije mogle bi da unište ove kompanije, što je pogodno za velika preduzeća.“

Volf naglašava da su antiruske sankcije uvedene da bi koristile američkoj ekonomiji, kojom vlada isti Volstrit kapital koji vlada i njenom politikom.

„Politika je, zapravo, samo produžetak ekonomije, i danas je ekonomija uglavnom zasnovana na finansijskoj industriji. Najveći svetski investitori su (investicioni) hedž fondonvi i velike banke sa Volstrita, američki veliki biznis. Ono što se dešava u pozadini postavlja uslove i određuje šta će se uraditi politički. Ukoliko, na primer, EU odluči da skine sankcije, SAD bi našle način da izvrše pritisak na EU“.

Sankcije i kontrasankcije rezultirale su u smanjenju trgovinske razmene sa Rusijom i ostalim istočnoevropskim zemljama u korist američkih firmi koje pokušavaju da oslabe EU i stvore kontraverzne TTIP trgovinske ugovore.

„Luda stvar je da su sankcije najviše pogodile zemlje kao što je Poljska i Litvanija, i u nekoj meri Nemačku i Holandiju. Naravno, to je dobro (za SAD), jer pogoršava odnose Rusije i zemalja bivšeg Istočnog bloka. Sankcije samo potpiruju nedavne vojne vežbe u Istočnoj Evropi i napeta klima“.

„TTIP će imati ogromnu korist za velika američka preduzeća. Ukoliko američki zakon o zapošljavanju iznenada počne da dominira evropskim kompanijama, to će biti još jedan korak ka svetskoj dominaciji SAD. Sa druge strane, Amerikanci trenutno imaju značajne teškoće. Oni imaju najveću ekonomiju na svetu, ali ta ekonomija je u krizi“.

Volf kaže da je američka politika usmerena na slabljenje odnosa EU i Rusije.

„SAD su zaista zabrinute da će se EU udružiti sa Rusijom i, moguće, Kinom. To je za SAD apokaliptični scenario, tako da one uvek pokušavaju da što više izoluju Rusiju i Kinu na svetskom tržištu. Ne zaboravite da Evropa u velikoj meri zavisi od ruske nafte i gasa, a to se ne sviđe američkom finansijskom sistemu“.

„Zbog toga oni koriste sredstva za destabilizaciju, da bi oslabili konkurenciju na svetskom tržištu. Na sankcije treba gledati u ovom kontekstu“, zaključuje Volf.

_________________
Prazan listić nije stav!
Izaberi da drugi ne bi birali umesto tebe!
Nazad na vrh Ići dole
mili61
Our family
Our  family


Broj poruka : 158
Points : 688
Datum upisa : 28.01.2013

PočaljiNaslov: ss   8/29/2016, 19:26

Ovo je doba godine kada se sumiraju rezultati poslovanja u prvih šest meseci, a kompanije listirane na srpskoj berzi beleže pad profitabilnosti, najdrastičniji posle svetske ekonomske krize.
 
Stanislava Petković, analitičarka kompanije Wisebroker, kaže da pad profitbilnosti naših kompanija, najdrastičniji od svetske ekonomske krize, ukazuje da će ova godina biti prilično loša za naše kompanije.
Ona navodi i da je bilo potrebno nekoliko godina da se posledice velikih ekonomskih potresa, od kojih je poslednji bregzit, prikažu u rezultatima poslovanja kompanija. Kompanije su kako kaže, mnogo opreznije u trošenju resursa.
 
Na pitanje da li je podatak da je Komercijalna banka zabeležila gubitke od 2,6 milijardi dinara u prvoj polovini godine, iznenađenje, Petković kaže da jeste sa jedne strane jer su prošle godine videli otpise plasmana u visini od 6,2 milijarde dinara i očekivalo se da će to biti sve.
 
- S druge strane, i nije veliko iznenađenje, jer je banka pred privatizacijom i čisti bilanse, možda ćemo opet videti gubitke u slučaju te banke - ocenila je Petković.
 
Važno je da banka što konkretnije prikaže poslovanje. To je druga po veličini banka u Srbiji i defintivno će pronaći kupca, ali imajući u vidu situaciju u bankarskom sektoru na globalnom nivou, verovatno će to biti malo teže, nego što bi bilo pre nekoliko godina, dodala je.
 
Zbog situacije na tržištu nafte, i kretanja cena nafte ne iznenađuje pad profita NIS-a, ocenila je analitičarka Wisebrokera. Bio bi uspeh ako bi se rezultati poslovanja od prošle godine ponovili i ove godine.
 
Aerodrom Nikola Tesla beleži rast profitabilnosti, tome je najviše doprinela činjenica da u ovoj polovini godine nije bilo otpisa duga najvećem dužniku, kompaniji Air Serbia.
- Imajući u vidu da su prošle godine zabeležili vanredne prihode od dve milijarde dinara, ovo polugodište je malo lošije zbog toga, ali ako se to izuzme, mnogo je pozitivnije - kaže Petković.

_________________
kafa
Nazad na vrh Ići dole
Roman Abramovich
Our family
Our  family


Broj poruka : 269
Localisation : Zemun
Points : 803
Datum upisa : 25.05.2007

PočaljiNaslov: Re: INFO - Berza, Ekonomija...   9/1/2016, 01:30

Srpsko finansijsko tržište je bankocentrično, kredit je glavni finansijski proizvod, drugi finansijski instrumenti poput akcija ne postoje. Zašto to je loše za privredu?

Nenad Gujaničić analitičar iz brokersko-dilerske kompanije “Vajz broker” (Wise broker) objašnjava da srpska privreda ne raste , jer je kreditna aktivnost banaka opala, zbog velikog procenta problematičnih kredita.

“Zamislite da je trećina finansijskog tržišta akcije ili korporativne obveznice. Postojala bi alternativa bankarskim kreditima kao načinu da se dođe do potrebnih investicija i naša preduzeća bi lakše mogla da se finansiraju”, navodi Gujaničić.

Emitovanje akcija, odnosno njihova ponuda na berzi, čime se vlasnik odriće dela vlasništva, ali dobija potrebni kapital za razvoj firme, je najjeftiniji oblik finansiranja.

Sa druge strane, kada neka firma uzme kredit, u slučaju da zapadne u probleme, ne može da servisiria kredit. A ako se prikupi kapital prodajom akcija na berzi, firma ništa ne garantuje investitoru, osim da će raditi na najbolji mogući način, uz kontrolu tog investitora i da će davati dividendu.

Svaki akcionar zna da neće dobiti dividendu ako firma zapadne u krizu, dok sa bankama to nije slučaj, njima se kamata plaća bez obzira na poslovanje.

Nema političke volje da zaživi tržište kapitala
Beogradska berza, odnosno tržište kapitala nije zaživelo u Srbiji, zato što državne institucije nisu dale potreban podsticaj, ali i zbog drugačijeg ponašanja domaćih kapitalista u odnosu na one iz razvijenijeg sveta, ocenio je Gujaničić i dodao da izlazak na berzu podrazumeva potpuno transparentno poslovanje.

U zemljama Istočne Evrope, država je načinila prvi korak, odnosno uzela je neku reprezentativnu državnu kompaniju, kao što je kod nas Telekom, i sprovela inicijalnu ponudu akcija na berzi. Time je privukla i privatne kompanije da to učine, i deo vlasništva prodaju investitorima.

Kod nas četiri godine pošto su podeljene akcije Telekoma, inicijalna ponuda akcija te kompanije na berzi se nije dogodila, iako Telekom ima 20 odsto akcija, koje bi mogle odlično da se iskoriste u te svrhe. Za to nije bilo interesa niti političke volje, kaže analitičar kompanije Vajz broker.
Nazad na vrh Ići dole
 
INFO - Berza, Ekonomija...
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 18 od 18Idi na stranu : Prethodni  1 ... 10 ... 16, 17, 18

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BELEX Club :: BERZA, trendovi, aktuelnosti...-
Skoči na: