progovorio opet i Sorosev drugar iz Quantum fonda, Jim Rogers

Jim Rogers Sizes Up Two Global Bubbles

The euro is unlikely to still exist as a currency over the longer term, the pound will fall substantially in the next few years and US Treasurys and some real estate in China are the world's two current bubbles, legendary investor Jim Rogers told CNBC.com Wednesday.



"The euro [EUR=X 1.3783 0.0018 (+0.13%)] will probably break up in the next 15 to 20 years," Rogers said in an interview. "Don't get me wrong, I own the euro."

"We've had currency unions in history, they didn't survive, this one won't survive either," he explained.

The euro has been under pressure because of Greece's sovereign debt concerns. But European Union finance ministers agreed to bail out Greece if it will need aid because of its growing public debt, which is forecast to exceed 120 percent of gross domestic product this year.

"If (the euro zone helps) the Greeks, that weakens the fundamentals of the euro," Rogers warned. "As the next government comes to demand concessions, they weaken the currency from within."

"I would let Greece go bankrupt because then everybody will say the euro is a serious currency," he told "Worldwide Exchange."



The UK pound's [GBP=X 1.5356 0.0107 (+0.7%)] problems will be caused by Britain's "gigantic debt and huge trade deficit," he said, adding that he doesn't own sterling.

The country's two fortunes – North Sea oil and London's place as a financial hub – are dwindling and there is nothing on the horizon to replace them.

"Most Western currencies, most currencies everywhere are very suspect," Rogers told "Worldwide Exchange."

The Chinese renminbi may replace other currencies in 20 years, but it is "absurd" to think of this now, as it is still a controlled currency, he said.

"There are two bubbles in the world: one is in Treasurys, the other is in urban and coastal real estate in China," Rogers told CNBC.com.

He added that he wasn't short Treasurys.

Commodities in Focus

Rogers said he started buying dollars last year in October and November "because everybody, including me, was bearish."

"I hope it's a short- or medium-term position," he added.

He said he has not bought shares since November 2008, focusing on commodities instead.

"I think that real assets are the best place to protect yourself going forward," he told "Worldwide Exchange."

"I had had no shorts for about 15 months so I started putting out some shorts recently," Rogers said. "But the fact that I've been putting out shorts means (the stock market) won't pull back," he joked.

He said many investors were skeptical about the stock market's rally.



Bill Smead, CEO at Smead Capital Management, said the recovery will "slowly and surely move along" although it will not be a spectacular on and major cash buyouts in the US as well as a dearth of new stock issuance meant stocks had further to got.

"What isn't there to like about the bull market in the US?," Smead said.

Rogers stood by his prediction that gold prices are likely to reach $2,000 per ounce in the next 10 years, because of "many things, especially the debasement of currencies around the world. It's a simple statement that gold will go up by 6-7 percent a year in the next 10 years."

PREPORUKE
East Capital: Hrvatska i Srbija skriveni dragulji za ulagače
Autor/izvor: SEEbiz / T-Portal
LONDON - Premda je rusko tržište kapitala prva luka za mnoge investitore koji žele poslovati u istočnoj Europi, postoje manja tržišta, poput hrvatskog i srpskog, koja pokazuju veliki potencijal, piše investicijski portal Citywire.
'Oporavak u istočnoj Europi brži je nego što smo prvobitno očekivali i sada je vidljiv veliki potencijal u tim graničnim tržištima koja do sada nisu privlačila pažnju investicijskih fondova.'Karine Hirn, izvršna direktorica East Capitala, švedske investicijske tvrtke koja upravlja kapitalom od 3,4 milijarde eura, preporučuje 'rubna' tržišta jugoistočne Europe, osobito Srbije i Hrvatske, kao zanimljivu alternativu velikim tržištima koja su pretrpjela manji pad tijekom globalne recesije.

'Oporavak u istočnoj Europi brži je nego što smo prvobitno očekivali i sada je vidljiv veliki potencijal u tim graničnim tržištima koja do sada nisu privlačila pažnju investicijskih fondova', tvrdi Hirn.

Fondovi kojima upravlja East Capital uključuju i East Capital Russia fund, jedan od najuspješnijih fondova u posljednjih deset godina. U tom razdoblju vrijednost udjela porasla mu je za 1.244 posto.

'Ova godina bit će testno razdoblje za istočnu Europu. Postoji malo raspoloživih informacija o pojedinim tvrtkama, ali mogu se pratiti trendovi i izvedbe pojedinih zemalja koji ukazuju na dobre prilike', vjeruje Hirn.

Nedostatak domaćih investitora u mnogim zemljama istočne Europe čini ta tržišta izrazito volatilnima. Strani investitori trenutačno imaju dominantan utjecaj na tokove, ali Hirn očekuje da će se situacija na tržištu poboljšati u bliskoj budućnosti.

Zbog osjetnog pada kamatnih stopa u posljednjih nekoliko mjeseci, obećavajuće je postalo i tursko tržište. Premda analitičari dvoje oko potencijala tog tržišta s obzirom na brojne rizike, za East Capital to je drugo tržište po važnosti.

Također, analitičari očekuju da bi najavljeno ukidanje viza između Rusije i Turske moglo dovesti do značajnog povećanja poslovnih odnosa između dviju zemalja.

http://seebiz.eu/hr/burze/east-capital-hrvatska-i-srbija-skriveni-dragulji-za-ulagace,71320.html

торак, 23. мар 2010, 14:08 -> 14:35
Јелашић поднео оставку

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић поднео неопозиву оставку из, како је рекао, личних разлога.
Jelasic.jpg

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић поднео је данас неопозиву оставку, али ће наставити да ради до избора новог гувернера.

Јелашић је на конференцији за новинаре рекао да је оставку поднео из личних разлога и да је његова одлука коначна.

Он је најавио да ће тражити да му са данашњим даном престане радни однос, а радиће док Скупштина Србије не изабере новог гувернера.

Јелашић је рекао да је о својој одлуци обавестио председника и премијера Србије Бориса Тадића и Мирка Цветковића.

Народна скупштина Јелашића је именовала за гувернера НБС 25. фебруара 2004. године, а на ту функцију ступио је 1. марта исте године.

После доношења новог Устава и Уставног закона, 26. септембра 2007. изабран је поново за гувернера централне банке са новим мандатом од пет година.
1

Greta

Citat:

bojim se da ovo nije dobra vest

Ne mora da znaci.Ide se na jacanje dinira!Priliv deviza u narednom periodu mogao bi biti znacajan. :)

Referentna kamatna stopa smanjena na devet odsto

23. mart 2010. | 09:59

Izvor: Emg.rs

Monetarni odbor Narodne banke Srbije smanjio danas referentnu kamatnu stopu pola procentnog poena, na devet odsto.

Referentna kamatna stopa poslednji put je smanjena 29. decembra 2009, pola procentnog poena, na 9,5 odsto godišnje.

NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo-operacije, u kojima prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u određenom roku otkupi uz kamatu. Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće i polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema njenoj visini.

O sniženju referentne kamatne stope danas će na konferenciji za novinare govoriti guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Guverner podneo ostavku, kakva referentna kamatna stopa

Bas tako lilihip.

Veoma zabrinjavajuca vest...

Izgleda da su se oko ovih stavova posvadjali :shock:

Dinkic naravno opet u kontri:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=23&nav_id=419685

Očigledno još jedan eksperiment sa Srbijom !! :shock:

ostatak je VEOMA zanimljiv!!
http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/15/konferencije_guvernera/prilozi/20100323_amk_prezentacija.pdf

U današnjem Blicu "Tema dana" je Jelašićeva ostavka

Šta je guvernera navelo na povlačenje

Svi hoće da troše, a ne zanima ih šta će biti posle


Svi hoće da troše iznad gubera, i sve što valja da prodaju. A šta će biti posle nikog nije zanimalo, niti ih zanima… Povećanje plata i penzija treba da bude ekonomska a ne politička kategorija, jer ponovo ćemo imati problem sa deficitom tekućeg platnog bilansa, većom tražnjom, kursom, pa inflatorni pritisci, i opet kritika na račun Narodne banke, kao dežurnog krivca… Život u Srbiji počeo je da liči na pozorište, govorio je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke, svojim najbližim saradnicima kada je odlučio da podnese ostavku.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/182289/Raste-broj-kandidata-za-fotelju-guvernera

a vidim da je i današnji NIN posvećen toj temi

Jelašić: Zaduživanje otvara pitanje javnog duga

Guverner NBS u ostavci Radovan Jelašić izjavio da će ruski kredit od 200 miliona dolara biti iskorišćen za finansiranje budžetskog deficita, ali da će se, ako bude nastavljen tempo zaduživanja, postaviti pitanje iz čega će Srbija finansirati javni dug. Ako Srbija nastavi tempo zaduživanja i ne završi Koridor 10 i infrastrukturne investicije onda će se postaviti pitanje iz čega će biti finansiran javni dug, koji se prošle godine povećao šest odsto, rekao je Jelašić za B92. Ističući da je ruski kredit od 200 miliona evra uzet pod uslovima povoljnijim od tržišnih i da će biti iskorišćen za plate, penzije i tekuću potrošnju, on je ocenio da taj kredit neće proizvesti negativan efekat, ali da je pitanje u kojoj meri je za tu namenu potrebno koristiti domaća sredstva. Jelašić je rekao da Srbija ima novac za gradnju dela Koridora 10, da zbog toga nije bila potrebna prodaja Telekoma i da će cena telekomunikacionih usluga pokazati koliko ja ta prodaja bila dobra. (B92)

SPAJANJA I PREUZIMANJA
Atlantic Grupa u utrci za preuzimanje Droge Kolinske
Autor/izvor: SEEbiz
ZAGREB - Atlantic Grupa jučer je predala neobvezujuću ponudu za preuzimanje slovenske prehrambene kompanije Droga Kolinska, koja je u većinskom vlasništvu Istrabenza.

Ponuda je predana međunarodnoj investicijskoj banci BNP Paribas koja je imenovana glavnim savjetnikom za prodaju Droge Kolinske i koja će za kandidate koji uđu u uži izbor u narednim tjednima organizirati proces dubinskog snimanja (due diligence), stoji u priopćenju objavljenom na web stranicama Atlantic Grupe (ZSE:ATGR-R-A).

Kako se dalje navodi, riječ je o potencijalnoj akviziciji kojom bi Atlantic Grupa postala jednom od vodećih prehrambenih kompanija u regiji jugoistočne Europe sa više od 650 milijuna eura prometa i 4.300 zaposlenika. Inače, Droga Kolinska vlasnik je poznatih regionalnih brendova među kojima su i Argeta, Barcaffe/Grand Kafa, Cockta, Donat Mg itd.

Koliko Atlantic Grupa nudi za Drogu Kolinsku još se ne zna.

"Radi se o značajnoj investiciji i o iznosima koji nisu mali. Ja ne bih javno danas iznosio brojeve jer to ne bi bilo primjereno ni profesionalno, ali definitivno radi se o najvećoj potencijalnoj akviziciji Atlantic Grupe dosad", kazao je sinoć čelnik kompanije Emil Tedeschi za Dnevnik HRT-a.

Grčka kriza može da utiče na Srbiju

29. april 2010. | 17:04 | Izvor: B92
Beograd -- Briselska agencija IHS Global Insajt ocenjuje da kriza u grčkoj može negativno da utiče na bankarski sektor u jugoistočnoj Evropi, posebno u Srbiji i Bugarskoj.

S druge strane, u Vladi Srbije ne očekuju da kriza u Grčkoj direktno uticati na Srbiju, ali da se očekuju problemi u poslovanju grčkih kompanija jer će zbog nedostatka novca smanjiti ili potpuno prestati da ulažu u razvoj poslovanja u Srbiji.


„Grčki domino počinje da se kreće. Kriza izazvana problemima sa dugovima Grčke preliva se na Španiju i Portugal. Strahuje se da bi slično moglo da se desi i sa regionom gde posluju grčke kompanije i banke. Agencija IHS Global Insight, koja se bavi analizama finansijskih tržišta u svojoj najnovijoj analizi ocenjuje da bi grčka kriza mogla da ugrozi stabilnost bankarskog sektora jugoistočne Evopre, a posebno u Bugarskoj i Srbiji. Kriza u Grčkoj mogla bi da utiče na sposobnost banaka da obezbede likvidnost svojim podružnicama u regionu“, kaže predstavnik agencije Tobi Vajt u razgovoru za BBC.

Drugim rečima, kaže Vajt, to će se odraziti na kreditne aktivnosti podružnica u Srbiji i na njihovu sposobnost da daju zajmove klijentima. Narodna banka Srbije nedavno je saopštila da su grčke banke koje posluju u našoj zemlji solventne jer moraju da se pridržavaju srpskih zakona i regulativa.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić ne očekuje direktne efetke krize jer se Srbija vodi programom koji je usaglašen sa Međunarodnim monetarnim fondom. Indirektnih efekata će, međutim, biti.

Urednik časopisa “Izazovi evropskih integracija” Nikola Jovanović ocenjuje da će kriza u Grčkoj trajati godinama ali ističe da to ne mora da znači da će privatni sektor biti ugrožen.

Grčka kriza uzburkala je i dešavanja na berzi gde je pala vrednost evra u odnosu na dolar. To slabljenje evropske valute može se odraziti na cenu nafte koja se plaća u dolarima. Božidar Đelić smatra da će rezultat sadašnjih dešavanja biti da članice evro zone postanu dosta obazrivije kada je u pitanju prijem novih zemalja u jedinstven valutni sistem

U međuvremenu, premijer Srbije Mirko Cvetković učestvuje na ekonomskoj konferenciji u Atini, gde je saopštio da se od početka godine vide prvi znaci ekonomskog oporavka, ali da to još nije dovoljno za popravljanje životnog standarda građana. Cvetković je dodao da će Srbija nastaviti da sprovodi stend baj aranžman sa MMF, što je osnova za makroekonomsku stabilnost i povećanje poverenja investitora.

KREDITI
EBRD: 110 mil. evra za Zapadni Balkan
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
LONDON - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je saopštila da će obezbediti 110 miliona evra zajma za podršku rastu privatnog sektora na zapadnom Balkanu. EBRD će obezbediti kreditne linije lokalnim bankama za kreditiranje privatnog sektora.

Zajam će uključivati sredstva za finansiranje projekata u sektoru održive energije i projekata za povećanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.

Sredstva će biti korišćena za finansiranje ulaganja preduzeća i domaćinstava u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju i za podršku investicijama malih i srednjih preduzeća neophodnim za usklađivanje sa standardima Evropske unije u zdravstvu, bezbednosti, zaštiti životne sredine i kvalitetu proizvoda.

Projekat će povećati dostupnost novčanih sredstava realnim privredama zemalja zapadnog Balkana, omogućiti lokalnim kompanijama da povećaju kvalitet poslovanja i energetsku efikasnost, što će ojačati njihovu konkurentnost i sposobnost da obezbede pristup i uspešno trguju na jedinstvenom tržištu EU, saopštila je EBRD.

Banka je dodala da će projekat pomoći domaćinstvima da postanu energetski efikasnija, što je posebno važno budući da cene prirodnih resursa rastu, a to će rezultovati boljim uslovima života.

EBRD u 2010. ulaže 500 miliona evra u Srbiju
15. maj 2010.
Izvor: Beta

Grad: Zagreb

Evropska banka za obnovu i razvoj planira da u Srbiju ove godine uloži oko 500 miliona evra, izjavila direktorka EBRD-a za Srbiju Hildegard Gacek. Ona je na predstavljanju Srbije na Godišnjoj skupštini EBRD-a u Zagrebu kazala da su planirana ulaganja u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije.

Od početka godine EBRD je u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra, kazala je Hildegard Gacek i istakla da je plan da do kraja godine bude premašeno rekordno finansiranje iz 2009, od 425 miliona evra.

Ona je navela da se pregovara o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kreditima za kompanije, 50 do 100 miliona evra, o 60 miliona evra kredita za Grad Beograd, za gradnju mosta na Savi kod Ade Ciganlije, o 25 miliona evra za sistem lake gradske železnice, da bi uskoro trebalo da bude odobreno 40 miliona evra kredita za Elektroprivredu Srbije, za nabavku električnih brojila s daljinskim očitavanjem, a planirana su i ulaganja u u mini-hidroelektrane i poljoprivrednu proizvodnju.

Evropska banka za obnovu i razvoj do sada je investirala oko 1,8 milijardi evra u Srbiju i privukla dodatnih 1,7 milijardi evra kapitala.

OBJEDINJAVANJE
EBRD: Predlog da se osnuje regionalna berza
Autor/izvor: SEEbiz/Danas
BEOGRAD - Evropska banka za obnovu i razvoj investiraće pola milijarde evra ove godine u Srbiji. Takođe, predloženo je objedinjavanje svih lokalnih tržišta hartija od vrednosti.

Na skupštini je predloženo da se osnuje regionalna berza, koja će objediniti sva lokalna tržišta hartija od vrednosti, koja se zbog krize nalaze u velikim problemima.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije je ideju o formiranju regionalne berze ocenio kao načelno dobru, istovremeno upozorivši da u ovom trenutku na taj način teško mogu da se ožive finansijska tržišta, pošto se na berzi zapravo trguje budućim prihodima koji se očekuju od kompanija, a tih očekivanja sada nema.

"Osnovna ideja da se spajanjem poveća likvidnost berze i da se akcije kojima se u regionu trguje učine atraktivnijim nije loša ideja, ali je teško očekivati brzi oporavak finansijskih tržišta, odnosno da će se interes za ulaganje u regionu uskoro uvećati", dodaje Gligorov.

Teško je proceniti koja bi od regionalnih berzi bila dominantna u takvom zajedničkom aranžmanu, pošto to primarno zavisi od kvaliteta kompanija, a najbolje firme se već kotiraju na tržištima u Frankfurtu i Londonu. Međutim, gledano prema bruto domaćem proizvodu, najveći igrač na zapadnom Balkanu bi bila Hrvatska, a zatim Srbija, iza koje dolaze ostale berze sa jako malo uticaja, objašnjava bečki stručnjak.

Gligorov podseća da se ceo region nalazi u tranziciji, ali da balkanske zemlje trenutno stoje loše, pa je tako i Srbija imala relativno loš prvi kvartal. Čak je i EBRD korigovao projekcije za Srbiju, smanjujući očekivanja o privrednom rastu, iako su u toj instituciji „tradicionalno dosta optimistični sa Srbijom i radije vide da je čaša polupuna, dok recimo MMF vidi da je poluprazna“.

"U EBRD-u su bili pod uticajem optimističnih izjava zvaničnika iz Srbije, ali sada vide da pada promet na malo, da se ne oporavlja industrijska proizvodnja i nema oporavka javnih prihoda. To sve govori o jednom depresivnom stanju", ističe Gligorov, dodajući da mu „nije jasno na kojoj se aritmetici zasniva njihova projekcija od dva odsto rasta BDP-a u ovoj godini“.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da nije trenutak za formiranje regionalne berze, mada takođe pozdravlja ideju kao dobru.

"To bi trebalo realizovati, ali tek kada se stabilizuje situacija. U ovom momentu vrednost svih firmi u regionu je znatno ispod realne, zbog čega većina njih čak nije ni kotirana na berzi. To ne može da se reši centralizacijom", kazao je Nikolić.

E ovaj Nikolic bas prica gluposti.
- To sto je cena niska nije prepreka osnivanje centralne berze, naprotiv to bilo idealno za strane investitore da po ovim cenama naprave Balkanski Porfolio na jednom mestu.
- To sto mnoge firme nisu na berzi takodje nije zbog niskih cena. Te firme nevide razlog da budu na berzi kao sto ga ne vide i mnoge koje su na njoj ali su tu silom modela privatizacije.
- Ne verujem da je Nikolic ikada kupovao akcije na berzi pa kao i mnogi Srpski ekonomisti malo zna o tome.

Mene vise interesuje kako bi to bilo tehnicki izvodljivo.
Primer: Da li bi sve akcije bile iskazane u evrima
Koji brokeri bi zadrzali licensu da trguju
Kako bi izgledali indeksi itd.

U svakom slucaju ulaganje E. Banke je veoma ohrabrujuce. Jedna od najboljih vesti u zadnjih par nedelja.

LONDON - Investitori se vraćaju akcijama, zaključak je danas objavljenih podataka u Financial Timesu a koje prenosi CNBC.

Prošle sedmice u američke akcionarske fondove ušlo je svežih 2,7 milijardi dolara, dok je u evropske fondove pristiglo 840 miliona dolara, kažu podaci EPFR-a. Odvojeni podaci Investment Company Institutea pokazuju pristizanje gotovine u akcije u poslednja dve sedmice (prvi put u šest meseci).

- Investitori su možda na prekretnici, možda osećaju kako je bilo dovoljno ulaganja u obveznice i počinju više da se izlažu riziku, kaže Brad Durham, direktor EPFR-a

http://www.seebiz.eu/sr/berze/povratak-akcijama-u-akcionarske-fondove-prosle-sedmice-uslo-3%2c5-milijardi-dolara!,96884.html

Regionalna konferencija tržišta kapitala sutra u Beču

Tanjug | 08. 11. 2010.

Regionalna konferencija tržišta kapitala Jugoistočne Evrope biće održana sutra u Beču, a tržište Beogradske berze predstaviće četiri listirane kompanije: Energoprojekt holding, Sojaprotein, Tigar i Komercijalna banka, saopštila je danas Berza.

Pored Beogradske berze, na skupu će učestvovati berze iz Ljubljane, Zagreba, Skoplja, Sarajeva, Banjaluke, Podgorice, Sofije i Bukurešta.

Na konferenciji će učestvovati i 21 listirana kompanija i 65 institucionalnih investitora iz Austrije i drugih evropskih država.

Jedan od glavnih razloga održavanja konferencije je snažan interes kompanija sa područja Jugoistočne Evrope za uspostavljanje kontakata sa investitorima, navedeno je u saopštenju, uz napomenu da je planirano 170 individualnih sastanaka sa austrijskim i međunarodnim investitorima.

BEČ, 09.11.2010 TANJUG
Veliko interesovanje austrijskih investitora za Srbiju

Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić ocenio je u Beču da će Sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Austrije i Srbije, povećati interesovanje potencijalnih austrijskih investitora.

On je sinoć na "7. Bečkom ekonomskom forumu" istakao da je stanje privrede Srbije malo bolje nego u drugim zemljama regiona, "zbog toga što su druge negde na nuli u privrednom rastu, dok Srbija pokazuje tendenciju rasta od jedan odsto u ovoj godini, a očekuje za iduću godinu rast od tri procenata.

"Novi sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Austrije i Srbije će bitno poboljšati profite koje austrijske kompanije ostvaruju u Srbiji", ukazao je Parivodić.

On je objasnio da novi zakon predviđa da će se porez na dividende ostvarene u Srbiji, oporezivati u Srbiji samo pet odsto, umesto sadašnjih 20 procenata. Takođe, porez po zadržanju kamate se spušta na pet, umesto aktuelnih 20 odsto, kao i porez na prihode od intelektualne svojine.

"Mislim da će to uticati na privlačenje investicija. Pored toga, postoje znatne subvencije koje srpska država iz budžeta izdvaja za privlačenje stranih investitora koji otvaraju nova radna mesta i to u iznosu od 2.000 do 10.000 evra po radnom mestu", naglasio je Parivodić, ističući da je to izuzetno povoljna kombinacija za investitore.

Parivodić je rekao da postoji veće interesovanje za investiranje u Srbiju nego prošle godine, kada su investitori bili još u šoku zbog globalne krize.

Blic" saznaje
MMF sprečio državu da prebije dug sa tri preduzeća
S. Bojadić | 17. 11. 2010. - 00:02h
“Železnice Srbije”, “Energoprojekt holding”, EPS i država, po svemu sudeći, neće uspeti u nameri da prebiju međusobna dugovanja.
Ministarstva ekonomije, finansija i infrastrukture bila su saglasna da se novac za naplatu potraživanja ovih kompanija nađe u predlogu rebalansa budžeta za tekuću godinu, ali se sa dolaskom MMF od toga odustalo, saznaje “Blic”.
Rebalansom budžeta, “Železnice Srbije” dobile bi 3,7 milijardi dinara, čime bi platile dugove za gradnju Prokopa i putnih prelaza.
Ovim sredstvima, “Železnice” bi izmirile dug prema EPS od 2,4 milijarde dinara i “Energoprojekt holdingu” kome za radove na Prokopu duguje 1,2 milijarde
Državna Agencija za osiguranje depozita od “Energoprojekta” dobila bi 6,1 milion evra, koliko joj kroz Pariski klub duguje “Energoprojekt Niskogradnja”.
Korist bi imale sve četiri strane: potraživanja bi naplatili Agencija za osiguranje depozita, “Železnice”, EPS i “Energoprojekt”.
Svi bi uglavnom i vratili dugove, a “Energoprojektu” bi i ostalo oko šest miliona evra.



“Raspoloženje je postojalo na svim stranama, ali se sa dolaskom MMF od toga odustalo”, kaže naš izvor.

Cena rada povećana sa 90 na 95 dinara
18.Nov.2010, 16:55, Izvor: Beta Cena rada povećana sa 90 na 95 dinara

BEOGRAD, 18. novembra 2010. (Beta) - Vlada Srbije u četvrtak je povećala minimalnu cenu rada po satu sa 90 dinara na 95 dinara, što je povećanje od 5,5 odsto, izjavio je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.

On je rekao da će minimalna neto zarada sada iznositi 16.530 dinara, umesto dosadašnje 15.660, što je povećanje od 870 dinara.

"U ovom momentu to je maksimum koji se mogao učiniti", rekao je Lajić i podsetio da je zahtev sindikata bio da se cena rada poveća na 100 dinara po satu, a da su poslodavci bili spremni da daju 93 dinara.

Ministarstvo rada predložilo je Vladi kompromisnu varijantu - da cena rada po satu iznosi 95 dinara, što je Vlada i prihvatila, rekao je Ljajić.

Regionalni podaci

U skladu sa Pismom o saradnji u vezi podataka iz trgovanja, naredne stranice omogućavaju vam uvid u dnevne podatke i racio pokazatelje za najlikvidnije hartije sa sledećih berzi:

http://www.belex.rs/o_berzi/regionalni_podaci

Mak. berza - promet 304k, Bugarska berza - promet 8,9 mil eur

Može li Srbija sada da ubedi parisku arbitražu

Iako se ugovorom o kupoprodaji obavezala da je odluka arbitraže u Parizu konačna, neoboriva i obavezujuća, država Srbija nezadovoljna presudom ponovo traži arbitražu od iste institucije. – Američki OPIK savetuje kompanijama iz te države da u ugovore bude upisano da je u slučaju spora nadležan samo američki sud, nikako međunarodna arbitraža
Ni „Putnik” nije što je nekad bio

Ako se neka američka kompanija ubuduće odluči da investira u Srbiju, u ugovoru kao obavezna klauzula biće upisano da je za eventualni spor isključivo nadležan – američki sud, a ne bilo koja međunarodna arbitraža. Taj predlog svim američkim investitorima uputila je jedna državna agencija iz Vašingtona – Korporaciji za osiguranje privatnih investicija (OPIK) – posle iskustva koje je kompanija „Univorld” imala u Srbiji prilikom kupovine tadašnje turističke agencije „Putnik”.

Slučaj američkog biznismena srpskog porekla Srbe Ilića izazvao je velike „šumove” na američko-srpskim poslovnim vezama koji traju već godinu i po dana. Taj spor trajaće sve dok država Srbija ne isplati OPIK-u sumu novca koju je ta agencija „pokrila” Iliću na ime odštete koju Srbija nije želela da isplati njegovoj kompaniji a po presudi arbitraže Međunarodne trgovinske komore u Parizu. Kao svojevrsna „politička arbitraža” ocenjen je i zahtev američke državne sekretarke Hilari Klinton koja je u Beogradu od premijera Cvetkovića zatražila da Srbija ne okleva u izvršavanju odluka arbitraže.

Slučaj „Putnik” ponovo je aktuelizovan u utorak kada je otvoren hotel „Tulip in Putnik” koji je renovirao novi vlasnik, ruska kompanija „Metropol”. Novinari su na otvaranju pitali ministra ekonomije Mlađana Dinkića šta će država da uradi po zahtevu Srbe Ilića, bivšeg vlasnika „Putnika”, u čiju je korist presudila arbitraža. Dinkić je tim povodom rekao „da nije siguran da je postupak okončan”.

Iako se ugovorom o kupoprodaji obavezala da je odluka arbitraže u Parizu konačna, neoboriva i obavezujuća, država Srbija nikako neće da se pomiri s takvom odlukom i nastoji svim raspoloživim pravnim „silama” da izađe kao pobednik u sporu s „Univorldom” i američkom Korporacijom za osiguranje privatnih investicija.

Arbitražna odluka (po kojoj je Srbija izgubila spor) uručena je strankama u sporu (kompaniji „Univorld” i srpskoj Agenciji za privatizaciju) 3. maja 2007. godine. Božidar Đelić 2007. potpisuje zaključak vlade da se izvrši isplata presuđenog duga iz izvora koji su za to određeni. Ali, agencija pokreće osporavanje arbitražne odluke kod domaćeg suda, novac se zamrzava, a država Srbija od tada ne dozvoljava da američka kompanija naplati štetu nastalu jednostranim raskidom ugovora o kupoprodaji „Putnika”.

Suprotno ugovoru i načelu arbitraže, država Srbija (odnosno Agencija za privatizaciju) obratila se Trgovinskom sudu tražeći da poništi odluku pariske arbitraže. Sud je tada doneo privremenu meru kojom je zabranjeno raspolaganje spornim novcem i od onda devet miliona dolara (što je zbog kursnih kretanja sada manja svota, pošto se novac drži u dinarima) leži na računu u Rajfajzen banci, a da niko ne može da ga podigne. Ipak, posle brojnih odlaganja, beogradski Trgovinski sud konačno je presudio u korist „Univorlda”, ali je država i tada odbila da plati i žalila se Višem trgovinskom sudu koji nije prihvatio tu žalbu. Na kraju, Agencija za privatizaciju žalila se i Apelacionom sudom. Svi domaći sudovi obavestili su državu (agenciju) da odluke međunarodne arbitraže ne mogu da se poništavaju u Beogradu.

Ignorišući sve ove odluke država je pokrenula novu, drugu po redu arbitražu pred istom institucijom – Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu po istom pitanju, ovog puta tražeći odštetu od „Univorlda” i njegovo kažnjavanje zbog neizvršavanja obaveza iz ugovora. Komora u Parizu prihvatila se ponovo arbitraže jer svaki ovakav spor donosi i dobru zaradu. Istovremeno, Agencija za privatizaciju je zatražila da domaći sud ponovo odobri privremenu meru zabrane raspolaganja novcem koji po prvoj arbitraži pripada „Univorldu”, jer je država kao argument iznela da u slučaju pobede na drugoj arbitraži neće imati odakle drugde da se naplati. Kao kontrapotez „Univorld” je zahtevao oko 60 miliona dolara od države, pošto je ona prodala „Putnik” za toliko novca posle raskida ugovora, iako su akcije te firme do okončanja arbitraže pripadale „Univorldu”.

U međuvremenu, u Beograd je stiglo četvrto po redu pismo OPIK-a u kome se, između ostalog, naglašava da će svi budući američki investitori u ugovorima priznavati nadležnost samo američkih sudova.

Prema informacijama dobijenim iz krugova bliskih arbitraži, „Politika” saznaje da je presuda već napisana ali još nije predata strankama u sporu. Vlasti u Beogradu veruju da će presuda biti pozitivna za Srbiju.

To uverenje, međutim, narušeno je odlukom advokata srpske Agencije za privatizaciju da preduhitri slanje odluke arbitraže tako što je zatražio izuzeće (i promenu) članova Arbitražne komisije. Kao razlog navedeno je kako je, navodno, jedan od članova nekome „otkucao” sadržaj arbitražne odluke pre nego što je ona dostavljena strankama u sporu. U pariskim arbitražnim krugovima može se, međutim, čuti da uz taj zahtev nije priložen nikakav dokaz.

Miša Brkić
objavljeno: 02.12.2010.

Upola smanjen priliv stranih direktnih investicija.
Srbiji treba sedam milijardi evra

BEOGRAD - Umesto oko dve milijarde evra direktnih stranih investicija, koliko su zvaničnici planirali, ove godine će iznos biti gotovo za polovinu manji. S velikom preciznošću je već sada, mada godina nije okončana, moguće konstatovati da će ukupna suma koja je ušla spolja biti svega 1,1 milijardu evra.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/223366/Srbiji-treba-sedam---milijardi-evra

Promet na Berzi gotovo dvostruko manji u 2010. godini

Tanjug | 28. 12. 2010.

BEOGRAD - Obim prometa na Beogradskoj berzi iznosio je u 2010. oko 22,5 milijardi dinara, što je za 46 odsto manje nego u prethodnoj godini, saopštila je danas Berza, na osnovu prvih analiza tržišta kapitala za godinu na izmaku.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/226415/Promet-na-Berzi-gotovo-dvostruko-manji-u-2010-godini

U 2011. godini se očekuje rast dobiti po akcijama iz CIE

10.01.2011
Novosti iz banaka izvor: Erste group

• Analitičari Erste Grupe preporučuju biranje akcija umesto alokaciju po sektorima
• Očekuje se da će akcije kompanija u cikličnim sektorima i u oblasti produkata (posebno nafte i gasa) zabeležiti solidne rezultate; underweight za defanzivne sektore (telekomunikacije i komunalne usluge)
• Poboljšani sentiment investitora prema CIE; očekuje se da će 2011. godina biti pozitivna za investicije u vlasničke instrumente

Analitičari Erste Grupe predviđaju da će “2011. godina biti pozitivna godina za ulaganja u akcije na osnovu pozitivnih rezultata kompanija, atraktivnih vrednosti akcija, niskih prinosa na obveznice i pada averzije prema riziku koji će stvoriti pozitivno okruženje za rizičniju aktivu. Postoji opšta saglasnost u pogledu očekivanja da će EPS (dobit po akciji) porasti u 2011. godini za oko 23% u regionu CIE”, komentariše Hening Eskuhen, jedan od direktora istraživačkog tima za tržišta vlasničkih instrumenata CIE.

" Kao investicionu strategiju, preporučujemo biranje akcija, a ne alokaciju po sektorima. Preferiramo kompanije u cikličnim sektorima sa dinamičnim razvojem prodaje na tržištima u razvoju, koje će tako osetiti pozitivne efekte privrednog rasta u tim regionima. Očekujemo i da kompanije iz sektora nafte i gasa pokažu dobre rezultate u prvom kvartalu. Sveukupno, trebalo bi da rezultati u oblasti produkata budu dobri, likvidnost bi trebalo da zadrži cene na visokom nivou”. Analitičari Erste Grupe preporučuju i underweight u defanzivnim sektorima kao što su telekomunikacije i komunalne usluge, s obzirom na njihova jasno opadajuća očekivanja u pogledu dobiti.
Investitori podižu sentiment prema CIE zbog ponovnog akcenta na fundamentalnim pokazateljima Izgleda da se sentiment ponovo oporavio. Fundamentalna perspektiva je ponovo počela da utiče na tržišne rezultate zajedno sa pozitivnim kretanjima sentimenta i opadajućim izbegavanjem rizičnije aktive. Pozitivan sentiment za CIE je ponovo potvrđen ZEW-Erste indikatorom sentimenta1. Mada se procena aktuelnih ekonomskih uslova u regionu CIE i Austriji poboljšala u decembru 2010. godine, indikator za evrozonu je opao za 7,2 poena na minus 1,7 poena.

U 2011. godini region CIE bi trebalo da ubrza, ali to će znatno zavisiti od nivoa privatne potrošnje. Na tržištima CIE postaje sve važnija domaća potrošnja, kompenzujući potencijalno slabljenje tražnje nemačke izvozno orijentisane privrede. Mada ne pokazuju nikakav jasan zaokret naniže, stope nezaposlenosti su već neko vreme stabilne, što je smanjilo neizvesnosti sa kojima se suočavaju domaćinstva i trebalo bi da poboljša sentiment potrošača. Stoga "treba imati na umu činjenicu da na tržištu i dalje postoje rizici. Dva najveća rizika su verovatno budući razvoj dužničke krize u južnoj Evropi i mogući problemi, naročito u Kini", zaključuje Eskuhen.

Privreda do guše u dugovima
12. januar 2011. | 13:30 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Dugovi privrede domaćem bankarskom sektoru na kraju novembra prošle godine iznosili su 9,88 milijardi evra.

Ratifikacija SSP odložena za sutra

18. januar 2011. | 07:42 -> 13:02 | Izvor: B92, Tanjug
Brisel -- Evropski parlament odložio ratifikuju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije i EU za sutra, koja je bila planirana za danas.

Glasanje je odloženo iz tehničkih razloga.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=01&dd=18&nav_id=486513

Drakulić napušta agrobiznis
Beograd - Holding Ist point u suvlasništvu srpskog biznismena Zorana Drakulića prodala je Agri point, svoju ćerku-firmu koja se bavi međunarodnom trgovinom žitaricama kompaniji CHS, potvrđeno je Danasu u ovom holdingu. Dogovor dveju kompanija obuhvata Agri pointove operacije u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj i Srbiji, odnosno „prodajnu mrežu i silose za žito u Mađarskoj i u Konstanci u Rumuniji“.

Tokom prošle godine objavljeno je da je Drakulić prodao većinski udeo u Ist pointu investicionim fondovima Darbi i Rekonstrakšn kapital II, posle čega je njegov udeo u holdingu pao na 33 odsto, po koliko imaju i druga dva partnera.

Pre toga, u 2008. godini, Drakulić je Rekonstrakšn kapitalu II prvi put prodao deo svoje kompanije, tačnije 21,33 odsto Ist pointa, ali je tada još držao većinski deo vlasništva. Ovaj biznismen je početkom 2007. godine kupio Austrijsko rečno brodarstvo za 100 miliona evra, a kasnije je svojoj grupi pridodao i Jugoslovensko rečno brodarstvo, od kojeg je na kraju, zbog ekonomske krize, ipak morao da odustane.

Konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija smatra da je Drakulić sada bio primoran na prodaju dela kompanije zbog velikih problema sa kojima se Ist point suočava u poslovanju i podseća da on nije zapravo prodao većinski udeo u Ist pointu, već su Darbi i RC2 otkupili dugove te kompanije i tako stekli vlasnička prava.

- Pre toga se smatralo da je visina kapitala Ist pointa 450 miliona evra, ali su onda ova dva američka investiciona fonda konvertovala 100 miliona evra dugova u dvotrećinski kapital, što znači da je kapital firme samo oko 150 miliona evra. Očigledno da ni to nije pomoglo, pa je sada Drakulić morao da proda neki profitabilan deo preduzeća kako bi došao do novca. Setićete se da je on pokušao da kupi i JRB, ali na kraju nije imao dovoljno novca da plati prvu ratu za tu firmu, iako mu je dva puta produžavan rok. Stoga je verovatno da njegova kompanija ima ozbiljan problem sa likvidnošću, bilo zbog ranijeg preinvestiranja ili iz drugih razloga, koji sada pokušava da reši - kaže Bušatlija za Danas, dodajući da je situacija u sektorima hrane i metala, u kojima posluje Ist point veoma dobra, tako da nije u pitanju sektorski problem.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/drakulic_napusta_agrobiznis.4.html?news_id=208018

Slovenci, Hrvati, Bugari i Mi

svi down a belex15 up, mozda je ovo dobar signal da ce sad malo down...

Može biti!
Ponedeljak...
Rekao bi da bi to bila kratkorocna korekcija, povoljna za dokupljivanje jer srednjoročno cenim rastuci trend. Mada to nije moja strategija...

slow down...moglo se pretpostaviti...ne zbog ovih dijagarama, nego zbog kompletne ponude i traznje...

Nikada nije zbog dijagrama...! (-:

Nemački diskontni lanac Lidl registrovao preduzeće u Srbiji
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
BEOGRAD - Nemački internacionalni diskontni lanac Lidl registrovao je svoje preduzeće u Srbiji, krajem 2010.godine, što verovatno znači najavu poslovnih aktivnosti te kompanije na ovdašnjem tržištu.

Pomoćnica ministra trgovine Ljiljana Stanković je u intervjuu za Tanjug ukazala da Ministarstvo trgovine podržava dolazak trgovaca iz regiona i šire, a pre svega diskontnih lanaca koji bi doneli novi nivo i stila konkurencije na tržištu Srbije, i to putem cena, što zemlji najviše i treba u ovim uslovima.

"Ukoliko bi oni zaista počeli poslovanje u Srbiji bilo bi jako dobro da to urade punom snagom, što bi nateralo postojeće trgovce da se opredele za cenovnu borbu i konkurentnost i traženje pogodnijih izvora nabavke, kao i veće razmišljanje o efikasnosti, kako bi potrošačima, mogli da priušte niže cene", rekla je Stanković.

Dobra vest.
Valjda računaju da Mišković pošto prodaje Maxi neće praviti probleme...
Samo neka im neko javi da nikako ne uzimaju za savetnike Danka Djunića i M. Beka!!

Lidl“ ispituje tržište Srbije
BLIC ONLINE

BEOGRAD - „Lidl“ trenutno ispituje uslove i šanse u mnogim zemljama, između ostalih i u Srbiji, a odluku o dolasku na srpsko tržište donećemo kad završimo s analizama - rekao je za „Blic” Štefan Krikel iz centrale „Lidla” u Nemačkoj, odgovarajući na pitanje kada će ovaj trgovinski lanac početi da radi u našoj zemlji i hoće li biti jeftiniji od konkurencije što je slučaj u Evropi.

„Lidl” je registrovao poslovanje u Srbiji 22. decembra 2010. godine. Osnivač firme je „Lidl Srbija supermarketi”, a osnivački kapital je 20.000 evra.

Ovi podaci iz Agencije za privredne registre su Ministarstvu trgovine omogućili najavu dolaska nemačkog trgovinskog lanca na srpsko tržište.

Sudeći po ranijim najavama, dolazak „Lidla” bi mogla da preduhitri konkurencija. Prodaja „Delta maksija” je najavljena za početak ove godine, a najozbiljniji kupac, prema spekulacijama, je belgijski „Delez”.

Američki BDP porastao 3,2 odsto u četvrtom kvartalu

28. januar 2011. | 17:33

Izvor: Beta
Grad: Vašington

Privredni rast Sjedinjenih Američkih Država se u poslednjem tromesečju 2010. ubrzao, iako nešto ispod očekivanja, pokazali su danas najnoviji podaci, ali najveći rast potrošnje u više od četiri godine i snažan izvoz predstavljaju dosad najjasniji signal da je u SAD u toku održivi ekonomski oporavak.

Američko Ministarstvo trgovine je saopštilo da je u četvrtom kvartalu lani ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,2 odsto na godišnjem nivou, nakon rasta iz trećeg tromesečja od 2,6 odsto, preneo je Rojters.

Povećanje je ipak nešto slabije od očekivanja analitičara od 3,5 odsto. Podaci za čitavu 2010. pokazali su rast od 2,9 odsto, koji je najveći još od 2005. godine. Radi poređenja, 2009. je zabeležen negativan rast BDP-a od minus 2,6 odsto.

"Nažalost, rast bi trebalo da bude mnogo veći da bi stopa nezaposlenosti samo počela da pada. Trenutno se otvara tek toliko novih radnih mesta da nezaposlenost, koja je u decembru iznosila 9,4 odsto, ostane na istom nivou", izjavio je viši ekonomista konsultantske firme Moody's analytics Rajan Svit.

Izveštaj Ministarstva je takođe pokazao da je potrošnja, koja čini čak dve trećine američke ekonomske aktivnosti, porasla u poslednjem tromesečju 2010. za 4,4 odsto, što je najveći rast od prvog kvartala 2006.

Privredni rast je takođe podržalo jačanje izvoza, usled čega je smanjen trgovinski deficit. Trgovina je doprinela rastu BDP-a sa 3,44 odsto, što je prvi pozitivan doprinos u proteklih godinu dana, navodi se u izveštaju.

Izložba NBS "Angažovani kapital - hartije od vrednosti"
Istorija HOV-a u Srbiji

Narodna banka Srbije (NBS) je saopštila da će od 8. aprila do 30. septembra trajati izložba "Angažovani kapital - hartije od vrednosti na finansijskom tržištu Srbije u 19. i prvoj polovini 20. veka", u Centru za posetioce NBS, u Ulici kralja Petra 12 u Beogradu. Izložba ima cilj da putem originalnih primeraka, pre svega akcija akcionarskih društava i obveznica zajmova, ali i knjiga, fotografija i drugog materijala, prikaže bogatstvo hartija od vrednosti koje su cirkulisale na teritoriji današnje Srbije do početka Drugog svetskog rata. Takođe, kao prilog izložbi, skeniran je i obrađen veći broj hartija od vrednosti, koje daju potku pratećim tekstovima na tri velika i 12...
Izvor

DIB SAVETUJE FIRMAMA DA PROVERE KUPCE U SRBIJI
(0) Ponedeljak, 11. April, 2011.| Autor: Agencija BETA

BEOGRAD - Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dan i Bredstrit (Dun&Bradstreet) preporučila je kompanijama koje posluju sa firmama u Srbiji da prethodno dobro provere kreditne informacije za svakog potencijalnog kupca.

U aprilskom izveštaju DiB i dalje svrstava Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja, saopštila je danas bonitetna kuća Rating, zastupnik DiB za Srbiju.

DiB navodi da izveštaj udruženja sindikata ukazuje na slabu kulturu plaćanja u Srbiji jer pokazuje da samo 17 odsto poslodavaca redovno isplaćuju plate zaposlenima a da ostali ne uspevaju da isplate redovno i u potpunosti plate za čak 650.000 zaposlenih.

Studije takođe ukazuju, navodi dalje DiB, da vlada uspeva da prikupi tek oko 30 odsto poreskih obaveza, što doprinosi fiskalnom deficitu i potencijalnim problemima u novčanim tokovima čak i kod državnih preduzeća.

Kompanijama koje posluju sa firmama u Srbiji DiB zbog toga savetuje da prethodno preko bonitetnog izveštaja dobro provere kreditne informacije za svakog potencijalnog kupca ili dobavljača. Uzimajući u obzir te faktore, DiB preporučuje i dalje korišćenje potvrđenog akreditiva prilikom trgovine sa srpskim kompanijama.

U novom izveštaju DiB se ocenjuje da ekonomski izgledi u Srbiji ostaju neizvesni, ne samo zbog nastavljenog pada prihoda po domaćinstvu, već i zbog skorašnjeg ponovnog rasta cena hrane i goriva na globalnom nivou.

To, kako se naglašava u izveštaju, dalje doprinosi smanjenju poverenja potrošača, ali i odvraća kompanije od investicionih projekata.

DiB je u izveštaju za Srbiju takođe povećao prognozu prosečne inflacije na deset odsto u 2011. i osam odsto u 2012. sa rizikom koji teži povećanju. Istovremeno DiB ocenjuje da bi reforme, uključujući privatizaciju i restruktuisanje preduzeća, trebalo da pomognu održavanju konkurentnosti srpskog izvoza i pored visoke inflacije.

Rejting koji DiB daje nekoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i pruža informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija.

Pokazatelji koje DiB koristi u određivaju rejtinga zemlje su politički rizik, poslovni rizik, makroekonomski i spoljni rizik. U regionu najveći rejting ima Slovenija a slede Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Mađarska, Makedonija i Grčka. Niži rejting od Srbije u regionu ima samo Bosna i Hercegovina.

Međunarodna kompanija Dan i Bredstrit, sa sedištem u SAD, prva je i najveća bonitetna kuća na svetu, osnovana pre više od 160 godina.

http://www.b92.net/biz/fokus/intervju.php?yyyy=2011&mm=04&nav_id=508994

Skupština usvojila Zakon o tržištu kapitala

05/05/2011 16:54:00 Beta

Skupština Srbije usvojila je u četvrtak nekoliko zakona iz oblasti finansija, medju kojima i Zakon o tržištu kapitala, koji bi trebalo da doprinesu boljem uredjenju i liberalizaciji finansijskog tržišta i većoj zaštiti investitora. Usvojene su izmene zakona o platnom prometu, o finansijskom lizingu, o deviznom poslovanju, visini stope zatezne kamate, o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima, kao i izmene Zakona o investicionim fondovima. Novi Zakon o tržištu kapitala trebalo bi da omogući da više domaćih i stranih investitora učestvuje u trgovini i razvoju srpskog tržišta kapitala, kako bi ono u značajnijoj meri postalo izvor finansiranja domaće ekonomije. Zakon o tržištu kapitala, kako je obrazložila Vlada Srbije, trebalo bi da doprinese i suzbijanju zloupotreba u trgovanju hartijama od vrednosti. Izmenama Zakona o deviznom poslovanju omogućeno je da inostrane finansijske institucije izdaju u Srbiju dugoročne dinarske obveznice, što bi trebalo da poveća ponudu kredita u dinarima i stimuliše ulaganja u Srbiji.

Postoji li pravnik na forumu koji bi mogao da nam protumaci bitne promene ?
Unapred zahvalna.

Nemački FAZ: Primamljiva zarada na Beogradskoj berzi

Izvor: Danas četvrtak, 09 jun 2011 12:45

U analizi aktuelnih kretanja kurseva na svetskim berzama, nemački dnevnik Frankfurter Allgemeine Zeitung skreće pažnju na Beogradsku i Mongolsku berzu.

Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) objavio je juče tabelu prema kojoj je za investitore najprimamljiviji rast kurseva u proteklih šest meseci imala Beogradska berza, ako se rast kurseva izražava u evrima, dok je na drugo mesto potiskuje Mongolska berza, ako se rast kurseva izražava u nacionalnoj valuti. U analizi se fokusiraju na berze država u tranziciji i razvoju, kao i izgledima da se na tim kursevima zaradi.

Autor FAZ-a kritički se osvrće na trenutno preovlađujuće mišljenje berzanskih stratega i investicionih savetnika da bi investitori trebalo da ulažu u sirovine i akcije država u razvoju i tranziciji i tvrdi da se ulaganjem u ove akcije može zaraditi samo uz mnogo berzanske veštine. Pa, savetuje oprez.

"Kursna dobit od gotovo celih 30 procenata može se ostvariti investiranjem u srpsko tržište akcija. To tržište profitira, između ostalog, posle hapšenja i izručivanja navodnog ratnog zločinca Ratka Mladića, od jedne opšte fantazije o članstvu u EU i ostalim fantazijama konvergencije. To se iskazuje, između ostalog, u formi jakog rasta kursa akcije mlekare Imlek i proizvođača stočne hrane Sojaprotein, čije akcije su na godišnjem nivou porasle za 71 procenat odnosno 31 procenat“.

Autor navodi da su kursnu dobit ostvarili i oni koji su se na vreme kladili na ugljani bum u Mongoliji, čija berza je glavni konkurent našoj Beogradskoj berzi. Pošto su velike kiše potopile rudnike uglja u Australiji i ugrozile kinesku tražnju, kursevi akcija mongolskih firmi iz sektora proizvodnje uglja probili su plafon. Ali, euforija se sad smiruje i kurs MSE Top20 Index je u padu.

Ekonomski institut (Danko Djunić) organizovao je okrugli sto na temu "20 godina ekonomskih promena u Srbiji ". Ni ugledni gost Stiv Henke, profesor primenjene ekonomije na univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama, nije mogao da im pomogne. Rekla bih da NAŠA VLADA NEMA NIKAKVU IDEJU KUDA I KAKO DALJE! a, pretpostavke na kojima se osniva sadašnja ekonomska politika (suludu i preskupu ideju o regionalizaciji Srbije neću ni da uzimam u obzir) potpuno su neodržive.


http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/sta_je_jos_ostalo_za_prodaju.4.html?news_id=218289