Desavanja u EPS-u:
Da bi se dobilo radon mesto treba preduzeti sledece korake:
1.Platiti ga 10.000 EUR ili
2.Poceti na random mestu cistacice.Posle tri meseca napredovati na mesto portira,a zati dobiti neko kancelarsko mesto gde ne treba puno pameti –pozeljno je sto manje znati i ne mesati se..ili
2.Biti ponizan sluga , decko za sve kada su u pitanju slave,veliko spremanje kod supruga ili osoba koje mogu da srede zaposlenje..ili
3.Postanite ,,uvazeni,,clan politicke partije kojoj pripada direktor preduzeca.ili
4.Potrudite se da vam bude duznik neko ko je vazan u preduzecu-morace da vrati uslugu zaposlenjem. ili
5..Bilo bi dobro da ste ,,rodjaka,,nekog od funcionera..Moze i surnjava,tetka,ujina-babe se ne primaju. ili
6.Raditi usluzne poslove ciscenje korova i uredjenja kruga za nekih pisljivih 50 mil dinara,Mnogo tezak poso .
Kada dobijete teskom mukom odradjeno zaposlenje-onda krece lepota.Kao u doba pre dvadeset godina u ovom preduzecu jos uvek se dele stanovi,pilici,pokloni………….

SRAM VAS BILO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

A najjaca je fora kod velikog broja javnih preduzeca je sto angazuju radnike ili preko omladinske ili na ugovor o delu.
Neko treba i da radi! :cheers:

Brlog.

Eh da je nama jedna Margaret Tačer.

Da polomi te kvazi sindikaliste...

...
Drugi uspeh tačerizma jeste taj što su oslabljeni sindikati osnovani da bi štitili slabe od jakih, radnički sindikati su do 1970-ih postali neprijatelji ekonomskog napretka, masovna sila socijalnog konzervatizma. Podsticanje nove ekonomije na rast izvan ovih struktura bio je ispravni potez.
...
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/anatomija-revolucije-tacer-regan.html?alphabet=l#yvComment17568

Telekom Srbija pred ulaskom u štrajk

BEOGRAD - Nakon što su Vlada i rukovodstvo EPS-a odobrili povećanje plata u TE Nikola Tesla, sindikat Telekoma preduzima finalne korake za ulazak u štrajk.

SOFIA (Bulgaria), January 18 (SeeNews) - U.S.-based Advent International fund plans a 50% increase of its investments in Central and Eastern Europe to over 150 million euro ($215 million) this year, Bloomberg reported on Monday.

“Last year was difficult but we remained open for Business and did a good number of deals,” Bloomberg quoted Managing Partner Chris Mruck as saying in an interview in Advent’s Prague office.

“This year we hope to do more than that and right now we’re quite advanced on several opportunities.”

Advent, which manages a 1.0 billion-euro fund for investment in the region may make an acquisition of an unidentified company “within weeks,” Mruck said.

The fund operates in all the region’s major economies including the Baltic States, Bulgaria, Croatia, Czech and Slovak Republics, Hungary, Poland, Romania, Serbia, Slovenia and Turkey and Ukraine. In Romania the company has made a total of seven investments, across multiple sectors including pharmaceuticals, consumer goods, media, telecoms and construction materials, Advent International said on its website.

Advent International owns approximately 83.4% of leading Bulgarian mineral water bottler Devin after wrapping up the acquisition of approximately 79% of the company for 3.06 levs ($2.25/1.56 euro) per share in November. The transaction valued the company at 40 millon euro. The fund has launched a joint buyout bid together with Devin’s managers for some 9.9% of Devin's shares traded on the bourse in Sofia in December.

The confidence of private-equity firms investing in Central and Eastern Europe rose to its highest in a year following the global economic crisis, Bloomberg said, citing a survey by audit and consultancy firm Deloitte published in October.

Private-equity firms in Central and Eastern Europe have not been affected as much as their U.S. or U.K. counterparts as they used “much less” leverage to finance buyouts and the level of financial problems faced by the companies in which they have made investments is lower, Mruck said.

“We see several very good companies that are not getting bank debt just because the banks are more cautious - and this is a great opportunity for us to invest”.

Buyout firms such as Advent rely on loans for about two-thirds of the price of companies they acquire. They then typically seek to improve performance and sell the investment within five years, Bloomberg said.

Advent International (www.adventinternational.com) focuses on international buyouts, strategic restructuring opportunities and growth buyouts. Advent has raised $24 billion in private equity capital and completed buyout and private equity transactions valued at over $45 billion since 1984.

seenews.com

NOVI POREZ
Vlada štediše udarila po džepu
Autor/izvor: SEEbiz / Blic
BEOGRAD - Štediše koje ovih dana ili narednih nedelja budu podizale svoje uloge iz banaka moraće 20 odsto kamate da daju državi na ime poreza. Prvog januara prestalo je da važi privremeno ukidanje poreza na štednju, a kasni donošenje propisa kojim bi država ispunila obećanje da će namet biti samo deset odsto.

U Ministarstvu finansija nisu imali odgovor na pitanje kada će biti smanjen porez na štednju. „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se smanjuje porez, Vlada je usvojila 17. decembra 2009. godine i trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri“, navode u Ministarstvu. Prvo naredno zasedanje Narodne skupštine moglo bi da bude krajem januara. Do tada štediše moraju da se strpe.

Država kao da je „zaboravila“ da neki propisi koje je donela prestaju da važe 31. decembra. Ali taj zaborav bio je dobar za državni aparat – ministre, poslanike, zaposlene u administraciji, agencijama, javnim preduzećima, upravnim i nadzornom odborima. Svima su do 31. decembra oporezivane plate veće od 40.000 dinara. Od 1. januara toga više nema, pa su im zarade povećane, kome za deset, kome za 15 odsto. Ovaj porez je uveden prošle godine da bi se prikupio novac za ublažavanje efekata ekonomske krize, i dobijeno je 1,2 milijarde. Ali očigledno da za Vladu nema više krize jer ne namerava da oporezivanje produži i ove godine.

Ekonomska kriza bila je razlog da Vlada Srbije početkom prošle godine privremeno ukine oporezivanje prihoda dobijenih od štednih uloga. Namera je bila da se građani nateraju da vrate novac koji su krajem 2008. godine u panici podigli iz banaka. Potez je dobrim delom uspeo. Nadležni su u više navrata priznali da je porez na štednju previsok i da ga treba smanjiti. Zatim je Vlada u oktobra najavila da će ga u 2010. godini prepoloviti, na deset odsto.

– Umalo se nisam onesvestio kada mi je službenik banke rekao da je porez 20 odsto. Znam da je bio ukinut, pa da je rečeno da će biti smanjen. Kamate u bankama nisu astronomske, a još država da mi uzme 20 odsto. Šta da radim, nemam izbora jer mi novac treba – kaže M. B. iz Pančeva.

U najgoroj situaciji su baš oni koji moraju da podignu novac jer im je preko potreban, a i oni kojima ističe rok oročenja jer im se računa kamata koja važi na dan podizanja uloga. Ovi drugi znajući kako se u Srbiji ostvaruju politička obećanja mogli su i da budu pažljiviji. Najsigurnije je zato bilo oročenje novca do 31. decembra 2009. godine.



Opet po obicaju se kasni sa donosenjem Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se smanjuje porez.Investitori odlaze,a Vas uopste ne interesuje sto je to tako.Situacija na Belex-u oslikava trenutno stanje srpske privrede,a stanje je blago receno ocajno.U javnim preduzecima plate vracene na nivo pre donosenja uredbe.Akcize povecane i udareno po dzepu onih koji vise nemaju ni za hleb.Mnogo se igrate sa MMF-om i ako ostanete bez para-ko ce Vam biti kriv?
Put kojim idete ,moze za Vas da bude put bez povratka.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećala je, u svojoj najnovijoj prognozi, procenu ovogodišnjeg privrednog rasta u Srbiji na 2,4%, što je najveća ekonomska ekspanzija koju bi u 2010. trebalo da ostvari neka od šest republika bivše Jugoslavije.

U petak 29. januara bice objavljeni podaci o kretanju GDP u Sjedinjenjenim Americkim Drzavama u poslednjem proslogodisnjem kvartalu. Ocekuje se da bi GDP mogao imati rast od visokih 4,2 odsto. Kod tih podataka treba biti rezervisan jer predstavljaju prve procene.

21. Januar 2010.

Dužnik – Najisplativiji posao u Srbiji! Ko su najveći dužnici u Srbiji?


Kompanija “Radić” iz Rume bavi se preradom svežih i suhomesnatih proizvoda od pilećeg mesa. Na Limanskoj pijaci u NS imaju dve tezge i kod njih redovno kupujem različite đakonije od piletine. Vlasnica ove kompanije je svaki dan na ovoj pijaci, i jedan je od tri prodavca na ovim tezgama.

Jednom prilikom sam je pitao kako to da tako interesante i dobre proizvode koje imaju (npr. praška šunka od piletine, ili kulen od piletine) ne plasiraju u neki od većih marketa. Njen odgovor: “Šta misliš zašto sam na pijaci? Ovde dobijam pare na ruke. Neću valda da upropastim svoj porodični posao tako što će neki trgovci da se bogate na meni, a ja da propadnem od dugova.”

Ova priča plastično ilustruje situaciju u kojoj imamo sistem dugovanja u krug, gde jedni planiraju kompletno poslovanje na takav način da duguju praktično svima, a da biste uspeli da opstanete na ovom tržištu (kada radite po principu koji ne podrazumeva plaćanje odmah) morate imati razrađen sistem upravljanja dugovima – kako naplatiti (namoliti) da određeni broj kompanija u mesecu uplati dovoljnu sumu sredstava da bi se mogao ispoštovati “radni proces”.

Ko su najveći dužnici u Srbiji?

Naravno, kod nas sve potiče od Države koja je ubedljivo najveći dužnik, što uključuje državne kompanije, javna preduzeća i sl. Generisanje dugovanja od ovakvog sistema poslovanja (tzv. dužnička ekonomija), praktično stvara pakleni krug dugovanja koji definitivno predstavlja najveći problem ove države.

Situacija u kojoj živimo je takva da imate ne-mali broj kompanija koje su uzele različite kredite koje moraju da vraćaju na mesečnom nivou. Ako na vreme ne uplate sumu dugovanja banci, ista banka lepo blokira račun i ostavlja ga u tom statusu dok preko njega ne naplati svoja potraživanja. Za to vreme veliki broj kompanija se dovija na taj način što preusmerava prihode na neke druge račune. Kako većina ovakvih kompanija ima kredite i u drugim bankama, situacija sa ovim računima ubrzo biva slična kao i sa prvim opisanim računom. Naravno, ista firma ima dugovanja prema svojim poslovnim partnerima, kojima teško da na vreme plaća obaveze, ako je vreme plaćanja rate kredita, plaćanje PDV-a (naplata PDV-a blokira sve račune, ako nema dovoljno para na njima), plaćanje plata radnicima, odnosno ciklusi u kojima je potrebno prikupiti veća sredstva da bi se isplatile osnovne obaveze poslovanja.

U decembru mesecu na B92 se pojavio članak koji eksplicitno navodi najveće bankarske dužnike u Srbiji: Delta Holding, Telekom, Železnice Srbije, EPS, JP Putevi Srbije. Ova lista samo potvrđuje interne priče kojeDelta Holding godinama “kolaju” u poslovnim krugovima – najveća pošast je raditi sa “velikim” kompanijama koje su i najveći dužnici i prema privredi (jer moraju da obezbeđuju mesečno otplatu velikih rata kredita)! Kompanije kao što su navedene, i većinski broj ostalih “velikih” kompanija (npr. Dunav, Hemofarm…) uveli su u svoja “pravila poslovanja” slično kao i svi “veliki” trgovci – dospela faktura se ne plaća pre tri meseca od kada je dospela u kompaniju!

Velika komapnija je ona kompanija koja redovno servisira svoje dugove prema svima sa kojima posluje!

Ako ste u PDV zoni i imate ovakve “velike” kompanije za klijente, 90 dana (a često i duže) čekanje na naplatu znači da se prema Državi mora platiti PDV pre nego što se iznos dugovanja naplati od dužnika. I eto nama razloga zašto imamo toliko problema u privredi - Dužnicima je dozvoljeno da duguju! Zašto? Pa Država je najveći dužnik!

Opisani primer poslovanja iz ovog teksta se u narodu naziva DEKA – Domaća Ekonomska KrizA.

Kako rešiti problem dužničke države?

Potrebno je pogledati malo po okruženju (npr. Mađarska, Slovenija) gde ovakvi problemi ne postoje:

1. Najvažnije je aktivno sprovođenje Zakona o stečaju i likvidaciji kompanija!

Posle propisanog vremena kada kompanija nije u stanju da servisira dugove, potrebno je izađe iz sistema poslovanja, da bi se krug dugovanja ovakvih kompanija što pre prekinuo. Država godinama ne sprovodi ovaj zakon samo zbog toga što bi se na taj način povećali statistički brojevi nezaposlenih (i veliki broj državnih kompanija bi konačno bio zatvoren), iako te osobe inače ne rade i ne dobijaju platu!

2. Potrebno je uvesti automatizovani sistem naplate dugovanja koji ide od banke kompanije kojoj duguju sredstva ka banci kompanije koja je dužnik!
Sistem u normalnim državama funkcioniše tako da kada postoji nedvosmisleno validan ugovor između kompanija u kojem je eksplicitno definisan obim i način plaćanja, nakon 30 dana od momenta kada je kompanija dužnik trebalo da plati svoj dug, kompanija kojoj se duguje daje nalog svojoj banci da automatski naplati predviđenu sumu, koja se skida sa računa dužnika na sličan način kako banka naplaćuje rate kredita.
Razlika između ovakvog sistema i sistema menica je u tome što je praksa pokazala da veliki broj kompanija ne može da dobije menice od kompanija sa kojima radi (ili često prestaje da radi sa kompanijom čiju je menicu pustila), gde menice osiguravaju naplatu potraživanja. Na ovaj način (naplata preko banke), dovoljan je validan ugovor koji aktivira naplatu potraživanja od dužnika.

3. Potrebno je da Država shvati da ako tvrde da su oni “najjači u Državi” da Država mora svojim primerom prva da servisira sve svoje dugove!
Na ovaj način će povećati obim legalnog poslovanja i povećanje prihoda od PDV-a.
Ovo je teško obezbediti jer to znači da će u jednom periodu država samo servisirati svoje nagomilane dugove prema privredi, pa neće moći da se bavi dnevno-političko-populističkim akcijama koje su usmerene sticanju pozicija na sledećim izborima!

Kada profunkcioniše država u kojoj nije najisplativiji posao biti dužnik, kompanije kao što je “Radić” sa početka teksta imaće interes da povećaju prihode time što će svoju ponudu plasirati na veće tržište, uz obezbeđenje sigurne naplate svojih potraživanja!

Izvor: Dragan Varagić Weblog

Nemačke kompanije zainteresovane za ulaganje u Srbiju

25. januar 2010. | 17:10 17:33

Izvor: EMportal

Nemačka privreda je zainteresovana da u budućnosti više nego do sada ulaže u Srbiju, a konkretni projekti biće dogovarani u bilateralnim razgovorima između zainteresovanih investitora i nadležnih ministara u Vladi Srbije, saopštili su posle današnjeg sastanka premijer Mirko Cvetković i Klaus Mangold, predsednik nemačkog poslovnog udruženja Odbor za Istok.

Cvetković je posle sastanka sa delegacijom poslovnog udruženja Odbor za Istok, kojoj je prisustvovalo i nekoliko ministara iz Vlade, ocenio da je susret došao u pravom trenutku, “kada se vidi izlaz iz krize” i kada su potrebne nove ideje i kapital za razvoj Srbije.
Sa kompanijama koje „zajedno imaju obrt veći od trista milijardi evra”, razgovarano je o mogućnostima unapređenja trgovinske razmene i ulaganja u Srbiju, a nakon ovog sastanka uslediće bilateralni sastanci na kojima će se razgovarati o konkretnijoj saradnji, izvestio je premijer.

Klaus Mangold, koji je u Beogradu predvodio delegaciju 18 nemačkih komapnija iz asocijacije Odbor za Istok, rekao je da je interesovanje nemačkih preduzeća za ovaj region u prvom redu usmereno na Srbiju, koju vide kao „tržište budućnosti“, ali i na susedne zemlje.

On je ocenio da je Srbija “vrlo konkurentna i na međunarodnom nivou” i napomenuo da oblasti poput poljoprivrede i prehrambene industrije, energetike i telekomunikacija predstavljaju budućnost i za nemačku privredu u Srbiji.

Mangold je rekao da da očekuje rast i u proizvodnji delova za automobilsku industriju, prevashodno zbog sporazuma o slobodnoj trgovini, i dodao da su tri Nemačke kompanije iz te branše nedavno započele proizvodnju u Srbiji.

Šef delegacije nemačkih kompanija najavio je održavanje investicionog foruma u Nemačkoj na kome će srpski privrednici i nemački investitori bolje upoznati o mogućnostima ulaganja u regionu, a koji bi mogao da se održi u drugoj polovini ove godine.

On je podsetio da je nemačka privreda u prošlosti investirala i u mlade stručnjake i naveo da je zahvaljujući stipendijama Fonda dr Zoran Đinđić više od 350 mladih ljudi boravilo u Nemačkoj.

Odbor za Istok okuplja najveće nemačke kompanije iz oblasti energetike, autoindustrije, telekomunikacija, avioindustrije, građevinarstva, informatike i trgovine.


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić prikazao je danas predstavnicima najvećih nemačkih kompanija mogućnosti investiranja i pozvao ih da ulažu u Srbiju.


Cilj sastanka sa predstavnicima nemačkih kompanija iz oblasti energetike, auto-industrije, telekomunikacije, građevinarstva, informatike i trgovine među kojima su Volkswagen, Siemens, Deutsche Bank, Deutsche Telekom, SAP, OBI i drugi, bio je unapređenje bilateralne ekonomske saradnje kao i mogućnosti za investiranje u srpsku privredu, navodi se u saopštenju.


Nemačka je prvi spoljnotrgovinski partner Srbije, sa obimom razmene u 2008. godini od 2,6 milijardi evra. U prvih jedanaest meseci 2009. godine izvoz je bio 582,9 miliona evra, a uvoz 1,27 milijardi evra. Nemačka je, posle Bosne i Hercegovine, drugo izvozno tržište Srbije, ispred Crne Gore i Italije.

Megainvesticije iz Nemačke

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izrazio je zadovoljstvo ishodom razgovora sa predstavnicima najznačajnijih nemačkih kompanija, nagoveštavajući da će u narednim mesecima biti više reči o nekim konkretnim investicijama, pa čak „megainvesticija” u Srbiju.

„Radi se o kompanijama koje imaju godišnji promet od preko 300 milijardi evra, što je 10 puta veće od godišnjeg celog društvenog proizvoda Srbije”, istakao je Dinkić u izjavi novinarima, ukazujući da je ovo najveća privredna delegacija iz Nemačke koja je ikada boravila u Srbiji.

Dinkić je podsetio da je Nemačka ima najveću ekonomiju na svetu, napominjući da posle podnosesnja kandidature za članstvo u EU, nemačke firme žele da ulože više u Srbiju, među kojime su neke u poseti Beogradu.

„Dakle, biće tu i velikih investicija, da ne kažem megainvesticija nekih kompanija, a biće i srednjih preduzeća koja će ulagati u Srbiju i mi ćemo se potruditi da napravimo takav ambijent da i investicije iz Nemačke ili bilo koje druge zemlje ovde dođu u Srbiju kako bi zaposlili naše građane”, poručio je Dinkić.

Poslovni Magazin

Sve mi to deluje nekako jadno, objavi se tender za Galeniku u FT-u i ne javi se niko sem Grka, ali da se zamulja u "bilateralnim dogovorima" tu ima vrhunskih, da ne kazem "mega" kandidata.

Verovatno je tako sada svuda, mislim na manjak interesovanja jer su svi u buli, ali je tuzno

2. veljača 2010.
Gorenje dio proizvodnje seli u Srbiju
Slovenski proizvođač kućanskih aparata Gorenje će krajem ožujka početi sa preseljenjem svoje proizvodnje u Srbiju, a u Sloveniji će se nastaviti proizvoditi samo najskuplji uređaji.
Tvrtka iz Velenja će tako preseliti proizvodnju hladnjaka u svoju tvornicu u Valjevu, koju je otvorilo 2006. godine, prenosi B92. Seljenje proizvodnje u Srbiju je, u slovenskim medijima, otvorilo pitanje otpuštanja radnika u Velenju, na što u Gorenju još uvijek nisu mogli konkretno odgovoriti.

Gorenje zapošljava ukupno 10.580 radnika, u Sloveniji, Srbiji i Češkoj, a od toga je najveći dio radnika u Sloveniji (7.700). Prema dosadašnjim izjavama iz Gorenja, broj radnika bi uskoro mogao biti smanjen za 350.
19.01.10. | 16:53

19.01.10. | 16:53
G.Glavaš iz Erste Investa:

- Za Srbiju sam umjereni optimist. Naš Total East najveću izloženost ima upravo u Srbiji i ne mislimo se povlačiti. Dapače, vjerujemo da tamo postoji golemi potencijal rasta. Srbija ima aranžman s MMF-om, smanjuje državnu potrošnju i broj državnih zaposlenika za više od 70.000, provode reforme i privlače strane investitore. Došao je Fiat, Rusi su jako aktivni u naftnoj industriji. Sve to obećava. Usto, baze su im niske, a imaju i veliki potencijal u građevini i bankarskoj industriji. Banke još nisu počele znatnije kreditirati građanstvo, Srbija još nije prošla fazu poslijeratnog booma. Ostala tržišta su mala i imaju jako malu likvidnost. Pratimo BiH, ali tamo nismo znatnije izloženi.

ZAGREB (Croatia), February 5 (SeeNews) - Croatia is favoured among frontier markets that may outperform more liquid peers this year, news agency Bloomberg reported, citing Citigroup Inc.

Stocks in the least-developed nations are poised for a “good year” as low interest rates around the world and rising commodity prices boost economic growth, the news agency reported on Thursday, quoting a note by New York-based strategist Andrew Howell. He also points to Nigeria and Kazakhstan alongside Croatia.

Estonia, Serbia and Kenya are also “attractive” markets, according to Howell.

The frontier markets, trading at 13.1 times earnings, are not “stretched” relative to other emerging markets, which trade at more than 20 times earnings, Howell wrote.

An environment of “prolonged low global interest rates bodes well for another period of outperformance from these less liquid markets,” Howell wrote.

Citigroup’s favored companies in the region include Nova Kreditna Banka Maribor d.d. (NKBM), Slovenia’s biggest publicly traded lender.

NKBM shares, part of the blue-chip SBITOP index of the Ljubljana bourse, closed down 2.87% at 12.17 euro ($16.6) on Friday.

Croatia's 24-share benchmark CROBEX index lost 1.30% to 2,178.55 points on Friday while Serbia's blue-chip BELEX15 index slid 2.49% to 685.36 points.


-interesantna vest,ako zaintrigira prave ljude tamo preko mozemo ocekivati lepu i zelenu godinu :)

Zadnji put kada sam ovako nesto procitao, pisalo se o tome kako su berze u nasoj regiji a najvise srpska od marta skocile enormno, to je bilo negde sredinom juna cini mi se i tad je odprilike usledila ona korekcija do septembra.

Nov zakon o stecaju:
Od 31. marta automatski stečaj biće pokrenut u svim firmama koje su u blokadi duže od tri godine, a zatim će na red doći one čiji su računi blokirani duže od dve, odnosno godinu dana...

http://www.emportal.rs/zines/ekonomist/112433.html

MEDIJI
EBRD oslabađa Srbiju zavisnosti od Gazproma
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
BEOGRAD - Urednica sajta o energetici Energyobserver Sijka Pištolova ocenila je u četvrtak da je uz pomoć kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbijagas počelo oslobađanje zavisnosti Srbije od Gazproma.

"Kredit EBRD od 150 miliona evra biće iskorišćen za potpuno novo skladište, koje nema veze sa Gazpromom kao i za povezivanje gasovodom sa Rumunijom, što eliminiše dosadašnju potpunu srpsku zavisnost od ruske kompanije", navela je.

Sa 20 miliona evra finansiraće se gradnja dva gasovoda, za povezivanje sa Republikom Srpskom i Rumunijom, precizirala je Pištolova i istakla da taj sistem u stvari prolazi kroz Srbiju i omogućuje diversifikaciju isporuka gasa. Pištolova je kazala da će Srbijagas 70 miliona evra iz kredita iskoristiti za izgradnju novog skladišta u Itebeju, u opštini Žitište, a jedini vlasnik novog skladišta gasa biće država Srbije.

Prema njenim rečima, 10 miliona evra namenjeno je kontroli stanja 1.000 kilometara postojećih gasovoda u Srbiji i izradi studije izvodljivosti za te projekte. Preostalih 50 miliona evra iz kredita EBRD Srbijagas planira da iskoristi za plaćanje gasa, kazala je urednica Enerdžiobzervera Sijka Pištolova.

Share Game na eKapiji
http://www.ekapija.com/website/sr/sharegame.php

http://www.ekapija.com/website/sr/page/124854
sada citam ovo i neverujem, uporedjuju ovg gospodina sa Beffetom :lol: A predposle godine pre ong sloma u martu, slusao sam ga na Sajmu investicija u Novom Sadu gde on kaze akcije su dovoljno pale kupujte ljudi! za godinu dana bicete bogati! na moje pitanje zasto misli da nemogu jos dole on kaze zato sto su jeftine i nemogu vise da padnu! strucan odgovor :D a posle te njegove STRUCNE analize belex je pao jos nekih 120-50%.
Mislim sve pohvale za mladog i uspesnog coveka ali ...........

Prvi domaći broker na ino-tržištima

19. februar 2010. | 07:58

Kompanija "InterCapital Securities" je saopštila da je pokrenula prvo trgovanje inostranim hartijama od vrednosti u Srbiji (InoTrading).

Kako navode u ovoj kompaniji, kao jedan od osnovnih ciljeva i dalje podvlače marketiranje domaćeg tržišta i animiranje inostranih investitora, kako bi uvećali likvidnost domaćeg tržišta kapitala. Takođe, u kompaniji navode da je diversifikacija portfolia, kao jedan od osnovnih principa profesionalnog investiranja, korist i za domaće investitore.

"Svesni mnogih ograničenja koje nam nameće domaće tržište kapitala, usmerili smo napore ka tome da omogućimo našim klijentima pristup stranim tržištima“, navode u kompaniji "InterCapital Securities".

U saopšenju se kao postojeća ograničenjima navode - mali broj likvidnih HoV usled čega investitori nemaju puno izbora prilikom donošenja odluke o investiranju, zatim to što su i kod najlikvidnijih HoV volumeni kojima se trguje i dalje mali što investitore onemogućava da se povuku iz pozicije kada to žele.

Dodaje se i da se na domaćem tržištu ne trguje nekim instrumentima koji su izuzetno zastupljeni na međunarnodnim tržištima, kao što su „short“ i opcije, i zaključuje da će, „usled finansijske krize, domaćem tržištu kapitala biti potrebno dosta vremena da se oporavi i nastavi sa normalnim funkcionisanjem".

Kompanija InterCapital navodi da „u želji da svoje usluge podigne na viši nivo, izlaskom na strana tržišta pruža širok spektar mogućnosti - raznovrsnost proizvoda kao što su „long“, „short“, opcije, čime je investitorima omogućeno da zarađuju i kada su tržišta u padu (short) što u značajnoj meri smanjuje rizik ulaganja“.

Pored toge se ističe i raznovrsnost tržišta i mogućnost „da se preko InterCapitala investira na međunarnodnim tržištima što omogućava, u slučaju uočavanja trenda pada nekog od tržišta, preorjentaciju na neko drugo tržište“.

U toj kompaniji navode kao prednosti i „raznovrsnost HoV, odnosno veliki izbor hartija od vrednosti iz različitih sektora visoke likvidnosti, zatim diverzifikacija tržišta i rizika ulaganja čime klijent ima mogućnost ulaganja na različita tržišta, ali i u različite sektore, kao i transparentnost izveštavanja jer klijent svaki dan putem mejla dobija izveštaj o stanju svojih pozicija“.

U saopštenju se ističe da je „InterCapital Securities“, koji posluje u Srbiji nešto manje od tri godine, „za kratko vreme uspeo da postane prvi ’market-maker’ na Beogradskoj berzi i berzama u regionu, kao i da implementira prvu ’e-Trading platformu’ – ’IC.Broker’ čija je svrha jeftinije i brže trgovanje za sve klijente“.

Takođe, kompanija navodi da je prošla sertifikaciju i implementirala BELEX FIX API modul, koji omogućava unošenje znatno većeg broja naloga u sistem Beogradske berze.

„Broj naloga je ograničen od strane berze na jedan nalog u jednoj sekundi. Ovim se pozitivno utiče na obim trgovanja i likvidnost tržišta. Pored toga, klijenti će od sada imati mogućnost direktnog slanja naloga elektronskim putem na berzu, uz prethodno odobrenje naloga od strane brokera, čime se smanjuje vreme ispostavljanja naloga na berzu“, dodaje se u saopštenju.

„Na svojoj platformi ’IC.Broker’, koja za klijente podrazumeva besplatno praćenje real-time podataka sa Beogradske berze, kao jedan od stimulansa za povećanje likvidnosti, svim klijentima će biti omogućeno i praćenje podataka sa BATS i Turquoise tržišta, na kojima su listirane vodeće kompanije iz Amerike i Evrope“, navodi se u saopštenju kompanije "InterCapital Securities".



http://www.b92.net/biz/vesti/tema.php?id=145&nav_id=412343

Beograd -- Od ukupno 425.000 registrovanih firmi i preduzetnika u Srbiji, računi čak 15 odsto pravnih lica i preduzetnika su u blokadi.

Poslednji podaci Narodne banke Srbije kažu da je, zbog nemogućnosti plaćanja dugova koji su ukupno dostigli 261 milijardu dinara zamrznuto 66.438 računa ."Od ukupno blokiranih računa čak 94 odsto odnosi se na preduzetnike, mala preduzeća i razna udruženja građana, mesne zajednice, kućne savete, škole", kažu u Narodnoj banci Srbije.

Od ukupnog iznosa blokada, čak 75 odsto otpada na mala i srednja preduzeća. A, preduzetnici u ovom “kolaču” učestvuju samo sa pet odsto ukupnog iznosa blokada.

"Posmatrano prema dužini trajanja, odnosno broju dana nelikvidnosti, više od 67 odsto je blokirano duže od jedne godine", ističu u NBS.

S druge strane, oko 36 odsto blokiranih firmi i preduzetnika u tom statusu je duže od tri godine. S obzirom na odredbe upravo usvojenog Zakona o stečaju, sve firme koje su duže od tri godine u blokadi, od marta meseca ove godine biće automatski brisane iz registra privrednih subjekata. Zakon se ne odnosi na preduzetnike.

U Narodnoj banci Srbije podsećaju da su decembra prošle godine izmenom Odluke o načinu sprovođenja prinudne naplate s računa klijenta pokušali, bar delimično, da reše problem nelikvidnosti.

"Ovim izmenama banke su, između ostalog, obavezane da za svoja potraživanja odvojeno evidentiraju menice od glavnog dužnika i jemaca, kao i da momentom naplate glavnog duga, dakle odmah, izvrše deblokadu i glavnog dužnika i jemca", ističu u NBS.

Na ovaj način, obezbeđuje se bolji uvid u iskazivanju potraživanja banaka po glavnom dugu u blokadi i izbegava prikazivanje multiplikovanog iznosa jednog istog duga, što nije davalo pravu sliku likvidnosti privrede.

Srbija pod hipotekom:
Banke stavile "šapu" na više od 300.000 nekretnina!

http://www.seebiz.eu/sr/banke/srbija-pod-hipotekom-banke-stavile-sapu-na-vise-od-300.000-nekretnina,69530.html

Komentarišući finansijske izveštaje za 2009, broker „KBC Sekjuritisa“ Dušan Marković kaže da je „situacija u realnom sektoru znatno gora nego u finansijskom“.

Marković kaže da finansijski izveštaj Telefonije predstavlja razočarenje jer je samo u matičnoj kompaniji ostvaren celogodišnji prihod od milijardu dinara, 31 odsto manji nego 2008, a čak 42 odsto ispod planiranog.

"Skroman rezultat zabeležile su i Telefonijine zavisne kompanije, naročito GasTel, što ukazuje da se posao sa gasom još ne razvija adekvatno", dodao je broker KBC Sekjuritisa. I Metalac je objavio nekonsolidovane rezulate poslovanja za 2009, koji uključuju rezultate svih zavisnih kompanija u okviru holdinga, dok bi konsolidovani rezultati trebalo da budu dostupni javnosti neposredno pre skupštine akcionara zakazane za 23. april. Sudeći prema objavljenim rezultatima za ćerke kompanije, ti rezultati biće u granicama najavljivanih od strane uprave Metalca. "To znači konsolidovane prihode manje za 15 do 18 odsto, poslovnu dobit manju za dvadesetak procenata na godišnjem nivou i neto profit od 250 do 300 miliona dinara, što bi bilo 10 do 15 odsto manje nego u 2008. godini", naveo je Marković. Veterinarski zavod Subotica ostvario je pak u 2009. povećanje prihoda od 25,6 odsto u poredjenju sa 2008. Subotički zavod je ubeležio neto dobit od 189,9 miliona dinara, znatno veću nego 2008, kazao je Marković ali i podsetio da je upravo 2008. neto profit ubeležio pad od 80 odsto i da je 2007. godine bio 182 miliona.

Predstavnici velikih kompanija kažu da su mere koje je Vlada Srbije predvidela za ublažavanje posledica ekonomske krize i pomoć privredi dobre, ali nedovoljne.

Predsednik kompanije "Ist point" Zoran Drakulić je kazao, na Biznis forumu na Kopaoniku, da vladine mere nisu dovoljne, jer Srbija ulazi u drugu godinu velike ekonomske krize sa privredom koja ima mali izvoz i nisku proizvodnju.

Drakulić je kao najveći problem istakao to što je privreda nelikvidna, ali i prezadužena tako da nema mogućnosti novog zaduživanja. Predložio je da država pruži garancije za zaduživanje tih firmi. Predsednik kompanije "PSP Farman" Branislav Grujić istakao je na istom skupu da država kao najlikvidniji investitor u narednim godinama treba da realizuje velike infrastrujturne projekte i tako pokrene investicioni ciklus u Srbiji. Grujić je ocenio da je kvalitet vladinih mera dobar, ali da je problem dinamika njihove realizacije, jer će dati rezultate tek na duži rok. Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić je ocenio da su srpskoj privredi potrebni dugoročni krediti koji će poboljšati njenu konkurentnost, ističući da bi to trebalo da budu dugoročni zajmovi na 15 do 20 godina. Kostić je kazao da bi 300 do 400 miliona evra iz deviznih rezervi trebalo dati poslovnim bankama koje su spremne da na osnovu desetogodišnjeg depozita države daju taj novac privredi prema kriterijumima koje vlada utvrdi. Generalni direktor kompanije Imlek Slobodan Petrović je ocenio da vladine mere u oblasti poljoprivrede nisu zadovoljavajuće, jer joj ne pružaju dovoljnu podršku, a istovremeno se smanjju carine na uvoz iz Evropske unije, što srpsku poljoprivredu čini ranjivom.

Vino Župa ostvarila prihod od 4,4 milijarde dinara

Belex, Sinteza 10/03/2010 11:55:00

Aleksandrovačka kompanija Vino Župa ostvarila je nekonsolidavani prihod u 2009. godini u visini od 4,4 milijarde dinara što predstavlja neznatno nominalno povećanje u odnosu na godinu dana ranije. Neto dobitak koji je ostvario ovaj najveći domaći proizvođač vina i sokova bio je na nivou od 376,4 miliona dinara (pad od 5,6 procenata). Osim poslovanja u Srbiji, ova kompanija poseduje makedonsku vinariju Povardarie gde je većinski vlasnik, dok u BiH, zajedno sa sarajevskim partnerom Amko Komerc, kontroliše mostarski Hepok. Trenutna cena akcija Vino Župe na Beogradskoj berzi iznosi 8.500 dinara što odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 1,68 milijardi dinara odnosno 16,9 miliona evra. (Belex, Sinteza)

Srpski "Davos" na Kopaoniku!

Evo šta se tamo govori:

Mirko Cvetković: "Potrenba pomoć!"

Ministarka Dragutinović:
"Povećati PDV!!"

Guverner Jelašić:
"Čeka nas grčki scenario ako ovakonastavimo..
MNOGO JE LAKŠE POVEĆATI PLATE nego izgraditi 10km autoputa!"

Ministar Dinkić:
"ODMRZNUTI ZARADE!!" ( )

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=173007&title_add=%28Ne%29znaju%20re%C5%A1enje%20za%20krizu&kword_add=mirko%20cvetkovic%2C%20kopaonik%20biznis%20forum

Treba ih gledati na B92 info, svasta se moze cuti...

"Gardijan": Evropski ekonomski model ne funkcioniše
Tanjug | 16. 03. 2010. -

Najnovija zbivanja u evrozoni sugerišu da evropski ekonomski model ne funkcioniše, komentariše danas londonski dnevnik "Gardijan", navodeći da, što je zona zajedničke evropske valute postajala integrisanija, to su njeni ekonomski pokazatelji bili gori.

U tekstu iz pera svog ekonomskog urednika, "Gardijan" navodi da se pokazalo da je gubitak nezavisne nacionalne valute za slabije članice evrozone mač sa dve oštrice.

Usvajanjem evra, te zemlje su postale zaštićene od valutne krize, ali više ne mogu da devalvacijom obezbede konkurentnost u odnosu na najveću evropsku ekonomsku silu - Nemačku. One su umesto toga podsticane da liberalizuju svoja tržišta i smanje plate kako bi povećale bruto domaći proizvod, prenosi BBC. Slabe privrede nikada nisu imale šansu da dobiju tu bitku, pa uopšte ne iznenađuje činjenica da su Grčka, Portugal, Italija i Španija izgubile na konkurentosti, navodi se u tekstu.

Nelikvidnost gorući problem privrede

Od 2001. do kraja februara ove godine EBRD je u Srbiji uložio ukupno 1,98 milijardi evra kroz 95 projekta u zemlji i 33 regionalna
BEOGRAD - Evropska banka za obnovu i razvoj predstavila je juče srpskim privrednicima svoje aktivnosti u Srbiji, modele finansiranja privatnog sektora, kao i osnovne uslove za finansiranje.
Od 2001. do kraja februara ove godine EBRD je u Srbiji uložio ukupno 1,98 milijardi evra kroz 95 projekta u zemlji i 33 regionalna, rečeno je na prezentaciji "EBRD i finansiranje privatnog sektora u Srbiji", u organizaciji Privredne komore Srbije i EBRD-a.

Hildegard Gacek, direktorka EBRD-a za Srbiju, podsetila je da je Srbija 2009. godine uspela da ubeleži manji pad bruto domaćeg proizvoda i među malobrojnima je zemljama u regionu za koju se očekuje da ove godine ima privredni rast.
- Pravi je trenutak za pripreme za vreme posle krize, bilo to sutra ili za godinu dana - istakla je direktorka EBRD-a.
- Jedan od osnovnih problema srpske privrede u ovom trenutku je nelikvidnost i ograničen pristup povoljnim uslovima finansiranja, zbog čega bi privrednici trebalo da budu upoznati sa svim mogućim izvorima sredstava - rekao je Miloš Bugarin, predsednik PKS.
Na prezentaciju su pozvana preduzeća sa ukupnim prihodom većim od deset miliona evra sa različitih sektora, ali ne i javna preduzeća, proizvođači duvana i kompanije iz sektora koje EBRD ne finansira.

Bugarin je posebno ukazao na finansiranje putem učešća u kapitalu, koje u Srbiji nije naročito rasprostranjeno i istakao da se još sa sigurnošću ne može reći da je Srbija izašla iz ekonomske krize i da postoje različite procene kada bi to moglo da se dogodi, ali da se mora razmišljati o vremenu posle krize.

Na prezentaciji je predstavljeno finansiranje EBRD-a u agrobiznisu, na sektoru nekretnina, kroz program tehničke pomoći TAM i program pružanja pomoći razvoju malih i srednjih preduzeća BAS.
Predstavljena je i linija za investicije u kapital LEF, osnovana od strane EBRD-a i italijanske vlade, linija direktnog finansiranja projekata održivog energetskog razvoja WeBSEDFF, kao i nova poslovna grupa, za industriju, trgovinu i agrobiznis, koja radi od januara.

Oko 40 odsto dosadašnjih ulaganja EBRD-a u Srbiji završilo je na sektoru infrastrukture, 16 odsto u energetici, 21 na finansijskom i oko 25 odsto na sektoru preduzeća.

Strateški prioriteti kreditora u Srbiji su korporativni sektor, infrastruktura i finansijski sektor, a EBRD je u Srbiji finansirao i kompanije "Hemofarm", "Sevojno", "Bol pekidžing", "Formu ideale", "Štark", "Frikom", "Viktorija grupu", "Marbo"...

progovorio opet i Sorosev drugar iz Quantum fonda, Jim Rogers

Jim Rogers Sizes Up Two Global Bubbles

The euro is unlikely to still exist as a currency over the longer term, the pound will fall substantially in the next few years and US Treasurys and some real estate in China are the world's two current bubbles, legendary investor Jim Rogers told CNBC.com Wednesday.



"The euro [EUR=X 1.3783 0.0018 (+0.13%)] will probably break up in the next 15 to 20 years," Rogers said in an interview. "Don't get me wrong, I own the euro."

"We've had currency unions in history, they didn't survive, this one won't survive either," he explained.

The euro has been under pressure because of Greece's sovereign debt concerns. But European Union finance ministers agreed to bail out Greece if it will need aid because of its growing public debt, which is forecast to exceed 120 percent of gross domestic product this year.

"If (the euro zone helps) the Greeks, that weakens the fundamentals of the euro," Rogers warned. "As the next government comes to demand concessions, they weaken the currency from within."

"I would let Greece go bankrupt because then everybody will say the euro is a serious currency," he told "Worldwide Exchange."



The UK pound's [GBP=X 1.5356 0.0107 (+0.7%)] problems will be caused by Britain's "gigantic debt and huge trade deficit," he said, adding that he doesn't own sterling.

The country's two fortunes – North Sea oil and London's place as a financial hub – are dwindling and there is nothing on the horizon to replace them.

"Most Western currencies, most currencies everywhere are very suspect," Rogers told "Worldwide Exchange."

The Chinese renminbi may replace other currencies in 20 years, but it is "absurd" to think of this now, as it is still a controlled currency, he said.

"There are two bubbles in the world: one is in Treasurys, the other is in urban and coastal real estate in China," Rogers told CNBC.com.

He added that he wasn't short Treasurys.

Commodities in Focus

Rogers said he started buying dollars last year in October and November "because everybody, including me, was bearish."

"I hope it's a short- or medium-term position," he added.

He said he has not bought shares since November 2008, focusing on commodities instead.

"I think that real assets are the best place to protect yourself going forward," he told "Worldwide Exchange."

"I had had no shorts for about 15 months so I started putting out some shorts recently," Rogers said. "But the fact that I've been putting out shorts means (the stock market) won't pull back," he joked.

He said many investors were skeptical about the stock market's rally.



Bill Smead, CEO at Smead Capital Management, said the recovery will "slowly and surely move along" although it will not be a spectacular on and major cash buyouts in the US as well as a dearth of new stock issuance meant stocks had further to got.

"What isn't there to like about the bull market in the US?," Smead said.

Rogers stood by his prediction that gold prices are likely to reach $2,000 per ounce in the next 10 years, because of "many things, especially the debasement of currencies around the world. It's a simple statement that gold will go up by 6-7 percent a year in the next 10 years."

PREPORUKE
East Capital: Hrvatska i Srbija skriveni dragulji za ulagače
Autor/izvor: SEEbiz / T-Portal
LONDON - Premda je rusko tržište kapitala prva luka za mnoge investitore koji žele poslovati u istočnoj Europi, postoje manja tržišta, poput hrvatskog i srpskog, koja pokazuju veliki potencijal, piše investicijski portal Citywire.
'Oporavak u istočnoj Europi brži je nego što smo prvobitno očekivali i sada je vidljiv veliki potencijal u tim graničnim tržištima koja do sada nisu privlačila pažnju investicijskih fondova.'Karine Hirn, izvršna direktorica East Capitala, švedske investicijske tvrtke koja upravlja kapitalom od 3,4 milijarde eura, preporučuje 'rubna' tržišta jugoistočne Europe, osobito Srbije i Hrvatske, kao zanimljivu alternativu velikim tržištima koja su pretrpjela manji pad tijekom globalne recesije.

'Oporavak u istočnoj Europi brži je nego što smo prvobitno očekivali i sada je vidljiv veliki potencijal u tim graničnim tržištima koja do sada nisu privlačila pažnju investicijskih fondova', tvrdi Hirn.

Fondovi kojima upravlja East Capital uključuju i East Capital Russia fund, jedan od najuspješnijih fondova u posljednjih deset godina. U tom razdoblju vrijednost udjela porasla mu je za 1.244 posto.

'Ova godina bit će testno razdoblje za istočnu Europu. Postoji malo raspoloživih informacija o pojedinim tvrtkama, ali mogu se pratiti trendovi i izvedbe pojedinih zemalja koji ukazuju na dobre prilike', vjeruje Hirn.

Nedostatak domaćih investitora u mnogim zemljama istočne Europe čini ta tržišta izrazito volatilnima. Strani investitori trenutačno imaju dominantan utjecaj na tokove, ali Hirn očekuje da će se situacija na tržištu poboljšati u bliskoj budućnosti.

Zbog osjetnog pada kamatnih stopa u posljednjih nekoliko mjeseci, obećavajuće je postalo i tursko tržište. Premda analitičari dvoje oko potencijala tog tržišta s obzirom na brojne rizike, za East Capital to je drugo tržište po važnosti.

Također, analitičari očekuju da bi najavljeno ukidanje viza između Rusije i Turske moglo dovesti do značajnog povećanja poslovnih odnosa između dviju zemalja.

http://seebiz.eu/hr/burze/east-capital-hrvatska-i-srbija-skriveni-dragulji-za-ulagace,71320.html

торак, 23. мар 2010, 14:08 -> 14:35
Јелашић поднео оставку

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић поднео неопозиву оставку из, како је рекао, личних разлога.
Jelasic.jpg

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић поднео је данас неопозиву оставку, али ће наставити да ради до избора новог гувернера.

Јелашић је на конференцији за новинаре рекао да је оставку поднео из личних разлога и да је његова одлука коначна.

Он је најавио да ће тражити да му са данашњим даном престане радни однос, а радиће док Скупштина Србије не изабере новог гувернера.

Јелашић је рекао да је о својој одлуци обавестио председника и премијера Србије Бориса Тадића и Мирка Цветковића.

Народна скупштина Јелашића је именовала за гувернера НБС 25. фебруара 2004. године, а на ту функцију ступио је 1. марта исте године.

После доношења новог Устава и Уставног закона, 26. септембра 2007. изабран је поново за гувернера централне банке са новим мандатом од пет година.
1

Greta

Citat:

bojim se da ovo nije dobra vest

Ne mora da znaci.Ide se na jacanje dinira!Priliv deviza u narednom periodu mogao bi biti znacajan. :)

Referentna kamatna stopa smanjena na devet odsto

23. mart 2010. | 09:59

Izvor: Emg.rs

Monetarni odbor Narodne banke Srbije smanjio danas referentnu kamatnu stopu pola procentnog poena, na devet odsto.

Referentna kamatna stopa poslednji put je smanjena 29. decembra 2009, pola procentnog poena, na 9,5 odsto godišnje.

NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo-operacije, u kojima prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u određenom roku otkupi uz kamatu. Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće i polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamatnih stopa na novčanom tržištu utvrđuje prema njenoj visini.

O sniženju referentne kamatne stope danas će na konferenciji za novinare govoriti guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Guverner podneo ostavku, kakva referentna kamatna stopa

Bas tako lilihip.

Veoma zabrinjavajuca vest...

Izgleda da su se oko ovih stavova posvadjali :shock:

Dinkic naravno opet u kontri:
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=03&dd=23&nav_id=419685

Očigledno još jedan eksperiment sa Srbijom !! :shock:

ostatak je VEOMA zanimljiv!!
http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/15/konferencije_guvernera/prilozi/20100323_amk_prezentacija.pdf

U današnjem Blicu "Tema dana" je Jelašićeva ostavka

Šta je guvernera navelo na povlačenje

Svi hoće da troše, a ne zanima ih šta će biti posle


Svi hoće da troše iznad gubera, i sve što valja da prodaju. A šta će biti posle nikog nije zanimalo, niti ih zanima… Povećanje plata i penzija treba da bude ekonomska a ne politička kategorija, jer ponovo ćemo imati problem sa deficitom tekućeg platnog bilansa, većom tražnjom, kursom, pa inflatorni pritisci, i opet kritika na račun Narodne banke, kao dežurnog krivca… Život u Srbiji počeo je da liči na pozorište, govorio je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke, svojim najbližim saradnicima kada je odlučio da podnese ostavku.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/182289/Raste-broj-kandidata-za-fotelju-guvernera

a vidim da je i današnji NIN posvećen toj temi

Jelašić: Zaduživanje otvara pitanje javnog duga

Guverner NBS u ostavci Radovan Jelašić izjavio da će ruski kredit od 200 miliona dolara biti iskorišćen za finansiranje budžetskog deficita, ali da će se, ako bude nastavljen tempo zaduživanja, postaviti pitanje iz čega će Srbija finansirati javni dug. Ako Srbija nastavi tempo zaduživanja i ne završi Koridor 10 i infrastrukturne investicije onda će se postaviti pitanje iz čega će biti finansiran javni dug, koji se prošle godine povećao šest odsto, rekao je Jelašić za B92. Ističući da je ruski kredit od 200 miliona evra uzet pod uslovima povoljnijim od tržišnih i da će biti iskorišćen za plate, penzije i tekuću potrošnju, on je ocenio da taj kredit neće proizvesti negativan efekat, ali da je pitanje u kojoj meri je za tu namenu potrebno koristiti domaća sredstva. Jelašić je rekao da Srbija ima novac za gradnju dela Koridora 10, da zbog toga nije bila potrebna prodaja Telekoma i da će cena telekomunikacionih usluga pokazati koliko ja ta prodaja bila dobra. (B92)

SPAJANJA I PREUZIMANJA
Atlantic Grupa u utrci za preuzimanje Droge Kolinske
Autor/izvor: SEEbiz
ZAGREB - Atlantic Grupa jučer je predala neobvezujuću ponudu za preuzimanje slovenske prehrambene kompanije Droga Kolinska, koja je u većinskom vlasništvu Istrabenza.

Ponuda je predana međunarodnoj investicijskoj banci BNP Paribas koja je imenovana glavnim savjetnikom za prodaju Droge Kolinske i koja će za kandidate koji uđu u uži izbor u narednim tjednima organizirati proces dubinskog snimanja (due diligence), stoji u priopćenju objavljenom na web stranicama Atlantic Grupe (ZSE:ATGR-R-A).

Kako se dalje navodi, riječ je o potencijalnoj akviziciji kojom bi Atlantic Grupa postala jednom od vodećih prehrambenih kompanija u regiji jugoistočne Europe sa više od 650 milijuna eura prometa i 4.300 zaposlenika. Inače, Droga Kolinska vlasnik je poznatih regionalnih brendova među kojima su i Argeta, Barcaffe/Grand Kafa, Cockta, Donat Mg itd.

Koliko Atlantic Grupa nudi za Drogu Kolinsku još se ne zna.

"Radi se o značajnoj investiciji i o iznosima koji nisu mali. Ja ne bih javno danas iznosio brojeve jer to ne bi bilo primjereno ni profesionalno, ali definitivno radi se o najvećoj potencijalnoj akviziciji Atlantic Grupe dosad", kazao je sinoć čelnik kompanije Emil Tedeschi za Dnevnik HRT-a.

Grčka kriza može da utiče na Srbiju

29. april 2010. | 17:04 | Izvor: B92
Beograd -- Briselska agencija IHS Global Insajt ocenjuje da kriza u grčkoj može negativno da utiče na bankarski sektor u jugoistočnoj Evropi, posebno u Srbiji i Bugarskoj.

S druge strane, u Vladi Srbije ne očekuju da kriza u Grčkoj direktno uticati na Srbiju, ali da se očekuju problemi u poslovanju grčkih kompanija jer će zbog nedostatka novca smanjiti ili potpuno prestati da ulažu u razvoj poslovanja u Srbiji.


„Grčki domino počinje da se kreće. Kriza izazvana problemima sa dugovima Grčke preliva se na Španiju i Portugal. Strahuje se da bi slično moglo da se desi i sa regionom gde posluju grčke kompanije i banke. Agencija IHS Global Insight, koja se bavi analizama finansijskih tržišta u svojoj najnovijoj analizi ocenjuje da bi grčka kriza mogla da ugrozi stabilnost bankarskog sektora jugoistočne Evopre, a posebno u Bugarskoj i Srbiji. Kriza u Grčkoj mogla bi da utiče na sposobnost banaka da obezbede likvidnost svojim podružnicama u regionu“, kaže predstavnik agencije Tobi Vajt u razgovoru za BBC.

Drugim rečima, kaže Vajt, to će se odraziti na kreditne aktivnosti podružnica u Srbiji i na njihovu sposobnost da daju zajmove klijentima. Narodna banka Srbije nedavno je saopštila da su grčke banke koje posluju u našoj zemlji solventne jer moraju da se pridržavaju srpskih zakona i regulativa.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić ne očekuje direktne efetke krize jer se Srbija vodi programom koji je usaglašen sa Međunarodnim monetarnim fondom. Indirektnih efekata će, međutim, biti.

Urednik časopisa “Izazovi evropskih integracija” Nikola Jovanović ocenjuje da će kriza u Grčkoj trajati godinama ali ističe da to ne mora da znači da će privatni sektor biti ugrožen.

Grčka kriza uzburkala je i dešavanja na berzi gde je pala vrednost evra u odnosu na dolar. To slabljenje evropske valute može se odraziti na cenu nafte koja se plaća u dolarima. Božidar Đelić smatra da će rezultat sadašnjih dešavanja biti da članice evro zone postanu dosta obazrivije kada je u pitanju prijem novih zemalja u jedinstven valutni sistem

U međuvremenu, premijer Srbije Mirko Cvetković učestvuje na ekonomskoj konferenciji u Atini, gde je saopštio da se od početka godine vide prvi znaci ekonomskog oporavka, ali da to još nije dovoljno za popravljanje životnog standarda građana. Cvetković je dodao da će Srbija nastaviti da sprovodi stend baj aranžman sa MMF, što je osnova za makroekonomsku stabilnost i povećanje poverenja investitora.

KREDITI
EBRD: 110 mil. evra za Zapadni Balkan
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
LONDON - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je saopštila da će obezbediti 110 miliona evra zajma za podršku rastu privatnog sektora na zapadnom Balkanu. EBRD će obezbediti kreditne linije lokalnim bankama za kreditiranje privatnog sektora.

Zajam će uključivati sredstva za finansiranje projekata u sektoru održive energije i projekata za povećanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća.

Sredstva će biti korišćena za finansiranje ulaganja preduzeća i domaćinstava u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju i za podršku investicijama malih i srednjih preduzeća neophodnim za usklađivanje sa standardima Evropske unije u zdravstvu, bezbednosti, zaštiti životne sredine i kvalitetu proizvoda.

Projekat će povećati dostupnost novčanih sredstava realnim privredama zemalja zapadnog Balkana, omogućiti lokalnim kompanijama da povećaju kvalitet poslovanja i energetsku efikasnost, što će ojačati njihovu konkurentnost i sposobnost da obezbede pristup i uspešno trguju na jedinstvenom tržištu EU, saopštila je EBRD.

Banka je dodala da će projekat pomoći domaćinstvima da postanu energetski efikasnija, što je posebno važno budući da cene prirodnih resursa rastu, a to će rezultovati boljim uslovima života.

EBRD u 2010. ulaže 500 miliona evra u Srbiju
15. maj 2010.
Izvor: Beta

Grad: Zagreb

Evropska banka za obnovu i razvoj planira da u Srbiju ove godine uloži oko 500 miliona evra, izjavila direktorka EBRD-a za Srbiju Hildegard Gacek. Ona je na predstavljanju Srbije na Godišnjoj skupštini EBRD-a u Zagrebu kazala da su planirana ulaganja u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije.

Od početka godine EBRD je u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra, kazala je Hildegard Gacek i istakla da je plan da do kraja godine bude premašeno rekordno finansiranje iz 2009, od 425 miliona evra.

Ona je navela da se pregovara o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kreditima za kompanije, 50 do 100 miliona evra, o 60 miliona evra kredita za Grad Beograd, za gradnju mosta na Savi kod Ade Ciganlije, o 25 miliona evra za sistem lake gradske železnice, da bi uskoro trebalo da bude odobreno 40 miliona evra kredita za Elektroprivredu Srbije, za nabavku električnih brojila s daljinskim očitavanjem, a planirana su i ulaganja u u mini-hidroelektrane i poljoprivrednu proizvodnju.

Evropska banka za obnovu i razvoj do sada je investirala oko 1,8 milijardi evra u Srbiju i privukla dodatnih 1,7 milijardi evra kapitala.

OBJEDINJAVANJE
EBRD: Predlog da se osnuje regionalna berza
Autor/izvor: SEEbiz/Danas
BEOGRAD - Evropska banka za obnovu i razvoj investiraće pola milijarde evra ove godine u Srbiji. Takođe, predloženo je objedinjavanje svih lokalnih tržišta hartija od vrednosti.

Na skupštini je predloženo da se osnuje regionalna berza, koja će objediniti sva lokalna tržišta hartija od vrednosti, koja se zbog krize nalaze u velikim problemima.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije je ideju o formiranju regionalne berze ocenio kao načelno dobru, istovremeno upozorivši da u ovom trenutku na taj način teško mogu da se ožive finansijska tržišta, pošto se na berzi zapravo trguje budućim prihodima koji se očekuju od kompanija, a tih očekivanja sada nema.

"Osnovna ideja da se spajanjem poveća likvidnost berze i da se akcije kojima se u regionu trguje učine atraktivnijim nije loša ideja, ali je teško očekivati brzi oporavak finansijskih tržišta, odnosno da će se interes za ulaganje u regionu uskoro uvećati", dodaje Gligorov.

Teško je proceniti koja bi od regionalnih berzi bila dominantna u takvom zajedničkom aranžmanu, pošto to primarno zavisi od kvaliteta kompanija, a najbolje firme se već kotiraju na tržištima u Frankfurtu i Londonu. Međutim, gledano prema bruto domaćem proizvodu, najveći igrač na zapadnom Balkanu bi bila Hrvatska, a zatim Srbija, iza koje dolaze ostale berze sa jako malo uticaja, objašnjava bečki stručnjak.

Gligorov podseća da se ceo region nalazi u tranziciji, ali da balkanske zemlje trenutno stoje loše, pa je tako i Srbija imala relativno loš prvi kvartal. Čak je i EBRD korigovao projekcije za Srbiju, smanjujući očekivanja o privrednom rastu, iako su u toj instituciji „tradicionalno dosta optimistični sa Srbijom i radije vide da je čaša polupuna, dok recimo MMF vidi da je poluprazna“.

"U EBRD-u su bili pod uticajem optimističnih izjava zvaničnika iz Srbije, ali sada vide da pada promet na malo, da se ne oporavlja industrijska proizvodnja i nema oporavka javnih prihoda. To sve govori o jednom depresivnom stanju", ističe Gligorov, dodajući da mu „nije jasno na kojoj se aritmetici zasniva njihova projekcija od dva odsto rasta BDP-a u ovoj godini“.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da nije trenutak za formiranje regionalne berze, mada takođe pozdravlja ideju kao dobru.

"To bi trebalo realizovati, ali tek kada se stabilizuje situacija. U ovom momentu vrednost svih firmi u regionu je znatno ispod realne, zbog čega većina njih čak nije ni kotirana na berzi. To ne može da se reši centralizacijom", kazao je Nikolić.