INFO - Berza, Ekonomija...

Dule, šta ovo u prevodu znači za nas?

Elektronska trgovina u pravom smislu reči :)

Nalozi idu sa naše online aplikacije direktno na berzu.

Radnici EPS u štrajku od 6.januara?

30. decembar 2009. | 14:22 | Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Radnici Elektroprivrede Srbije stupiće u generalni štrajk, ukoliko se vlada i poslovodstvo ne izjasne o njihovim zahtevima i ne zakažu pregovore sa zaposlenima.

"Ukoliko do 6.januara ne počnu pregovori sa predstavnicima Vlade Srbije i poslovodstvom kompanije radnici EPS-a stupiće u štrajk", objavio je sindikat EPS-a koji zateva da masa zarada za zaposlene u EPS-u bude 20 odsto veća nego u 2009, isplatu za topli obrok od po pet hiljada dinara za radnike i isplatu regresa u visini prosečne zarade u preduzeću.

Sindikat, takođe, traži i potpisivanje kolektivnih ugovora na osnovu predloga koji je napravio sindikat.

Jedan od zahteva tog sindikata je i da se omogući njegovo aktivno učešće u reorganizaciji EPS-a koje bi bilo u interesu svih zaposlenih u toj firmi, kao i da taj proces u smislu viška zaposlenih završen. Sindikat traži i da se obavi analiza opravdanosti izdvajanja "non-kor delatnosti" i njihov uticaj na troškove poslovanja EPS -a.

Odluka o stupanju u štrajk doneta je na sednici Glavnog odbora Sindikata EPS-a 24. decembra, a dinamika štrajka biće utvrđena do 4. januara 2010. godine, naveli su u Sindikatu.

U Elektroprivredi Srbije radi oko 30 hiljada ljudi, a prema informacijama Sindikata, oko 99 odsto radnika su članovi tog udruženja radnika.

Završava priča sa akcionarstvom u Apatinskoj pivari - prelaze u DOO.

http://www.belex.rs/trgovanje/vesti/25326

Između ostalog, sva neraspoređena dobit iz prethodnih godina ide u dividende.

Dušan ::

Elektronska trgovina u pravom smislu reči :)
Nalozi idu sa naše online aplikacije direktno na berzu.

TOKIO, Tokijska berza Tokyo Stock Exchange uspješno je danas pokrenula brzi sistem za trgovanje kako bi se mogla bolje takmičiti s velikim svjetskim rivalima na rastućem području automatizovanog trgovanja.
Sistem Arrowhead vrijedan 140 miliona dolara pokrenut je bez problema, kazali su trgovci. Čitav niz tehničkih problema u trgovini okaljao je proteklih godina reputaciju te berze. Nakon što ga je godinama pratio glas jedne od najsporijih vodećih berzi u svijetu, Tokio sada gotovo može stati uz bok New Yorku i Londonu.
Novi sistem procesuira trgovinu 600 puta brže nego prije i može obraditi puno veće količine. Cilj modernizacije je privlačenje novih poslova od hedge fondova i ostalih profesionalnih ulagača, koji se sve više oslanjaju na sofisticirane automatizovane strategije trgovanja.

Toliko o brzini !! :lol: Sada nalog "putuje" 0,26 sekundi !!!

I da, Tokijska berza je do skora podosta trošila na isplate odštete raznim fondovima što su im nalozi kasnili zbog sistema.
Gde smo tu mi??

BELEXsentiment za januar iznosi 100,92 poena (decembar- 114,67)

Kao i prethodnog meseca, oba indeksa Beogradske berze kretala su se suprotno očekivanjima tržišnih učesnika (BELEXsentiment je za decembar iznosio 114,67 poena, što predstavlja blago optimističko očekivanje). Za razliku od novembra, razlika od očekivanja i stvarnosti je bila manja, a što se uglavnom može pripisati novogodišnjem skoku cena akcija koji se dogodio poslednjih trgovačkih dana 2009. godine. Medjutim, uprkos ovom rastu pred sam kraj godine, indeks BELEX15 beleži pad na mesečnom nivou od 2,56%, dok BELEXline beleži pad od 0,34% u istom periodu. Takodje, treba istaći da je ovaj rast uočen na akcijama koje imaju slabiju likvidnost, dok generalno najlikvidnije akcije Beogradske berze (AIKB, AGBN, ENHL) beleže manji rast i to na nižim prometima, tako da se, slično kao i prethodnih godina može govoriti o novogodišnjem efektu rasta cena akcija na Beogradskoj berzi, koji je ove godine bio slabijeg inteziteta. Ako izuzmemo blok transakciju akcijama Apatinske pivare (APTP) u iznosu od 16,39 milijardi dinara, dolazimo do mesečnog prometa koji je bio znatno niži od novembarskog. Januarski BELEXsentiment, koji je niži od decembarskog, trebalo bi da ukaže na očekivanje da će "novogodišnji efekat" ipak izgubiti dah u januaru, a takodje može biti i odraz jedne šire, globalnije slike tržišta kapitala koja po ocenama analitičara nudi i previše optimističan pogled u odnosu na ekonomsku realnost kako globalne tako i regionalne privrede. Medjutim, sve prognoze treba uzeti sa rezervom, s obzirom na generalni trend povećanja volatilnosti svih svetskih indeksa, a u našem slučaju treba biti i dodatno oprezan usled dramatičnog pada likvidnosti, koja dozvoljava relativno maloj količini sredstava da značajno utiče na cene pojedinih akcija koje ulaze u sastav repernih indeksa Beogradske berze.

Najrazvijenija zapadna tržišta kapitala (SAD,V.Britanija, Nemačka) uspela su da u poslednjem mesecu 2009. godine ubeleže pozitivne rezultate (S&P 500 +0,56%, FTSE +1,90%, DAX +3,13%), uz nešto bolje makroekonomske podatke od očekivanih, a posebno one koji su vezani za potrošnju i stanje na tržištu nekretnina u SAD. U poslednjih mesec dana američki dolar (USD) je ojačao u odnosu na evro (EUR) za 5,04%, a cena zlata je pala za 8,33%. Tržišta u razvoju (emerging markets) beleže slične rezultate kao i razvijenija tržišta kapitala, uz generalno blag rast cena u decembru mesecu. Medjutim, sva tržišta kapitala u okruženju (bivše SFRJ republike) beleže značajan pad repernih indeksa - hrvatski Crobex je u decembru pao za 5,25%, dok makedonski MBI 10 beleži pad od 7,62%. Jedan od glavnih uzroka ovakvog pada regionalnih indeksa može ležati u činjenici da su u odnosu na svetska tržišta ova tržišta mogu okarakterisati kao "periferna". Na ovim tržištima, pritisak ponude akcija stvoren je u manjoj meri od strane inostranih investitora koji su motivisani željom za realizacijom profita (ostvarenog usled solidnog rasta cena od martovskog dna), a većim delom i od strane domaćih investitora, kojima je gotovina bila potrebnija od pozicija u akcijama. Kada na ove činjenice dodamo slabu domaću i inostranu potražnju za akcijama preduzeća i banaka u najbližem okruženju, dolazimo do nivoa cena sa kojima smo završili 2009.godinu.
Po svemu sudeći, prva polovina ove godine mogla bi da protekne u znaku slabe likvidnosti i stalnog prereagovanja tržišta u oba smera. Zbog male likvidnosti domaće tržište nema epitet efikasnog, a kretanja će ostati pod uticajam sporadičnih pritisaka ponude ili tražnje. U tom smislu, povoljni fundamenti domaćih kompanija verovatno neće biti okidač za rast cena akcija, već pre svega povratak likvidnosti, odnosno stranih i domaćih investitora. S obzirom da je u bližem okruženju prisutna opšta nelikvidnost, kao i da su banke ozbiljno suzdržane u odobravanju kredita, pokretač tržišta mogle bi da budu kupovina većih paketa akcija od strane novih ulagača na Beogradskoj berzi, kao što se već dogodilo u martu odnosno septembru prošle godine.

http://www.belex.rs/trgovanje/sentiment

Ovo je napisao covek iz Ilirike, pravo osvezenje posle one dve katastrofe od portfolio menadzera koji su imali obraza da potpisu prethodna dva clanka na istoj temi.

Ne znam da li je neko postavio, bio sam na godisnjem :) :

Registar finansijskih izveštaja verovatno od sredine januara

http://www.tv-avala.biz/biznis-vesti/finansije/5617-registar-finansijskih-izvestaja-verovatno-od-sredine-januara

Analitičari Dan i Bredstrita u januarskom izveštaju naveli su da se vidi lagani oporavak ekonomije Srbije, ali da ni po najpovoljnijem scenariju u kratkom roku neće biti zabeležen primetan ekonomski rast.

"Iako je evidentno da se ekonomija polako oporavlja zarade kompanija su i dalje male i pristup novim pozajmicama kod banaka im je ograničen", navodi se u saopštenju bonitente kuće Rating (www.rating.rs), zastupnika agencije Dan i Bredstrit za Srbiju.

DiB je ocenio da će strane investicije i pozajmice, glavni pokretači potrošnje i investiranja do 2008, kao i uslovi na tržištu rada ostati i dalje oslabljeni, a 2010. biće godina konsolidacije i rebalansiranja ekonomije u Srbiji.

Slaba potražnja na domaćem tržištu će dovesti do daljeg pada i promene načina trgovanja kao i deficita platnog bilansa.

Kako se navodi, banke u Srbiji biće fokusirane na ograničavanje spornih potraživanja nakon nagle ekspanzije pozajmica zadnjih nekoliko godina, dok će vlada i dalje nastojati da smanji budžetski deficit.

Ljudi zaposleni u javnom sektoru su bezobrazni!Ne da su dosli do tih istih zaposlenja preko veza,potplacivanjem,politickom podobnoscu i jos drugim radnjama koje nisu za ovaj forum-nasli su da se zale .Prespavali su ovu tranziciju zasticeni ko medvedi i uopte ne znaju kako je u realnom sektoru tesko zaraditi platu duplo manju od njihovie trenutne.Normalna Vlada bi trebala zabraniti strajkove u javnom sektoru.Svi koji nisu zadovoljni , imaju trenutnu zamenu u 1.000.000 nezaposlenik koji su strucniji i vredniji od njih i ,,trceci,, bi radili za te ,,mizerne,,plate .SRAM VAS BILO!!!!!!!!SRAM BILO I ONE KOJI VAM TO DOZVOLJAVAJU!!!!!!!!
P.S Danas prisustvola svadji od dva sata koja se svodila na tome da niko u Javnom sektoru nece da radi nista drugo(a i to ne rade)osim onoga sto im je u opisu radnog mesta!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

TAND-BY
Lisovolik: MMF nezadovoljan popuštanjem Vlade
Autor/izvor: SB / Danas
BEOGRAD - Reagujući na vesti da je Vlada pristala da radnicima Termoelektrane ”Nikola Tesla“ poveća plate za 8,5 odsto i da se pregovara o odobravanju povišice u “Telekomu Srbija”, stalni predstavnik misije MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik podseća da povećanje plata u javnim preduzećima nije u skladu sa stand-by aranžmanom Srbije sa tom finansijskom institucijom.
“Čekamo informacije o poslovnim planovima za 10 velikih državnih preduzeća, jer do kraja februara 2010. ističe rok za potvrdu sporazuma o zamrzavanju plata. Ako ne bude potvrđen, moraćemo da procenimo implikacije i da dogovorimo korektivne mere.”

“Srpske vlasti su se u pismu o namerama, koje su potpisale u decembru, obavezale da obezbede da plate u javnim preduzećima budu zamrznute u nominalnom iznosu tokom 2010. godine”, kaže Lisovolik za Danas.

Lisovolik kaže da srpske vlasti nisu konsultovale MMF o povećanjima zarada u javnim preduzećima i da ”i dalje pretpostavljamo da će politike zarada u velikim državnim preduzećima biti vođene dogovorenim zamrzavanjem plata“.

“Čekamo informacije o poslovnim planovima za 10 velikih državnih preduzeća, jer do kraja februara 2010. ističe rok za potvrdu sporazuma o zamrzavanju plata. Ako ne bude potvrđen, moraćemo da procenimo implikacije i da dogovorimo korektivne mere”, upozorava on.

Govoreći o implikacijama takvih poteza na makroekonomsku stabilnost, Lisovolik ističe da bi povećanje zarada u javnim preduzećima bilo skupo za budžet i za javni dug, pošto je verovatno da bi to povećalo potrebu za subvencijama i državnim garancijama za zajmove tih preduzeća, koje su u poslednje vreme već u porastu.

On poručuje da su javnim preduzećima potrebne reforme koje unapređuju efikasnost i da bi preuranjeno povećanje plata, koje nije povezano sa takvim reformama, bilo kontraproduktivno.

“Disciplina po pitanju zarada u javnim preduzećima je takođe ključna u obezbeđivanju umerenosti zarada u čitavoj privredi i time konkurentnosti srpske ekonomije, a naročito izvozne konkurentnosti”, precizira šef misije MMF-a.

Evo jos jednog bisera !
Poslovodstvo EPS: Plate nisu povećane, isplaćuje se dobit

14. januar 2010. | 14:36

Izvor: Beta

Zaposlenima u Elektroprivredi Srbije (EPS) neće biti povećane plate, već isplaćene naknade iz realne dobiti kompanije, kazali su danas u poslovodstvu tog javnog preduzeća.

Poslovodstvo EPS-a je navelo da se tom isplatom ne ugrožava makroekonomska stabilnost Srbije niti odustaje od preporuka Vlade o visini zarada u javnim preduzećima pošto se ne povećava masa zarada zaposlenih kompaniji.

Isplate naknada radnicima na osnovu sporazuma sa sindikatima EPS-a i Termoelektrane "Nikola Tesla" su iz dobiti preduzeća, neće ući u osnovicu za penzijsko osiguranje i ne predstavljaju deo plate, kazali su u tom javnom preduzeću.

Sporazumima sa sindikatima, naveli su u EPS-u, dogovoren je način isplate manjeg dela dobiti kompanije iz poslovanje u 2010, koja je utvrđena u oktobru prošle godine, tako da pretpostavke poslovanje nisu menjanje pod pritiskom štrajkača.

Kako su ranije naveli u Sindikatu EPS-a, zaposleni u tom javnom preduzeću podeliće deo od 3,75 milijardi dinara iz očekivane dobiti preduzeća u ovoj godini, tako da će tokom 2010. uz platu dobijati i mesečnu naknadu, koja je na nivou od oko osam odsto zarade.

Agenciji Beta je u krugovima bliskim EPS-u nezvanično rečeno da će radnici u 2010. godini dobijati mesečno po oko 9.000 dinara iz očekivane dobiti EPS-a od devet milijardi dinara.

Elektroprivreda Srbije je prošlu godinu završila sa oko dve milijarde dinara gubitka, a u 2010. godini uz dva poskupljenja struje od po 10 odsto, očekuje se gubitak od 20 milijardi dinara.

U krugovima bliskim EPS-u su naveli da se gubitak beleži pošto u konačne rezultate poslovanja ulaze i nenaplativa potraživanja za struju, a koja EPS kao državna kompanija ne sme da izbriše.

Srpska ministarka finansija Dijana Dragutinović izjavila je da će povišica plata u EPS, koju je vlada odobrila, biti isplaćena iz dobiti od poskupljenja struje.

Vlada Srbije još nije odobrila poskupljenje struje od 10 odsto, koje bi trebalo da se primenjuje tokom prvog tromesečja ove godine. EPS je poslovnim planom za 2010. godinu predvideo još jedno poskupljenje struje za 10 odsto u jula 2010.

Sindikat EPS-a je zahtevao povećanje plata za 20 odsto uz pretnju štrajkom, ali je 8. januara sa Vladom Srbije i poslovodstvom tog javnog preduzeća potpisan sporazum na osnovu kojeg će dobiti naknadu iz dobiti.

Vlada Srbije se u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fodnom obavezala da u 2010. godini neće povećavati penzije i plate u javnom sektoru.[b]

Tipovima obecana isplata iz ocekivane dobiti ,a očekuje se gubitak od 20 milijardi dinara :face:
:face: :face:

To svi zaposleni u javnom sektoru rade.
Koliko samo stete svojim radom naprave, koliko pokradu..
Kada neko nadje semu za novu sljakicu,uzme opremninicu,pa nanovo.
Brlog.

Desavanja u EPS-u:
Da bi se dobilo radon mesto treba preduzeti sledece korake:
1.Platiti ga 10.000 EUR ili
2.Poceti na random mestu cistacice.Posle tri meseca napredovati na mesto portira,a zati dobiti neko kancelarsko mesto gde ne treba puno pameti –pozeljno je sto manje znati i ne mesati se..ili
2.Biti ponizan sluga , decko za sve kada su u pitanju slave,veliko spremanje kod supruga ili osoba koje mogu da srede zaposlenje..ili
3.Postanite ,,uvazeni,,clan politicke partije kojoj pripada direktor preduzeca.ili
4.Potrudite se da vam bude duznik neko ko je vazan u preduzecu-morace da vrati uslugu zaposlenjem. ili
5..Bilo bi dobro da ste ,,rodjaka,,nekog od funcionera..Moze i surnjava,tetka,ujina-babe se ne primaju. ili
6.Raditi usluzne poslove ciscenje korova i uredjenja kruga za nekih pisljivih 50 mil dinara,Mnogo tezak poso .
Kada dobijete teskom mukom odradjeno zaposlenje-onda krece lepota.Kao u doba pre dvadeset godina u ovom preduzecu jos uvek se dele stanovi,pilici,pokloni………….

SRAM VAS BILO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

A najjaca je fora kod velikog broja javnih preduzeca je sto angazuju radnike ili preko omladinske ili na ugovor o delu.
Neko treba i da radi! :cheers:

Brlog.

Eh da je nama jedna Margaret Tačer.

Da polomi te kvazi sindikaliste...

...
Drugi uspeh tačerizma jeste taj što su oslabljeni sindikati osnovani da bi štitili slabe od jakih, radnički sindikati su do 1970-ih postali neprijatelji ekonomskog napretka, masovna sila socijalnog konzervatizma. Podsticanje nove ekonomije na rast izvan ovih struktura bio je ispravni potez.
...
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/anatomija-revolucije-tacer-regan.html?alphabet=l#yvComment17568

Telekom Srbija pred ulaskom u štrajk

BEOGRAD - Nakon što su Vlada i rukovodstvo EPS-a odobrili povećanje plata u TE Nikola Tesla, sindikat Telekoma preduzima finalne korake za ulazak u štrajk.

SOFIA (Bulgaria), January 18 (SeeNews) - U.S.-based Advent International fund plans a 50% increase of its investments in Central and Eastern Europe to over 150 million euro ($215 million) this year, Bloomberg reported on Monday.

“Last year was difficult but we remained open for Business and did a good number of deals,” Bloomberg quoted Managing Partner Chris Mruck as saying in an interview in Advent’s Prague office.

“This year we hope to do more than that and right now we’re quite advanced on several opportunities.”

Advent, which manages a 1.0 billion-euro fund for investment in the region may make an acquisition of an unidentified company “within weeks,” Mruck said.

The fund operates in all the region’s major economies including the Baltic States, Bulgaria, Croatia, Czech and Slovak Republics, Hungary, Poland, Romania, Serbia, Slovenia and Turkey and Ukraine. In Romania the company has made a total of seven investments, across multiple sectors including pharmaceuticals, consumer goods, media, telecoms and construction materials, Advent International said on its website.

Advent International owns approximately 83.4% of leading Bulgarian mineral water bottler Devin after wrapping up the acquisition of approximately 79% of the company for 3.06 levs ($2.25/1.56 euro) per share in November. The transaction valued the company at 40 millon euro. The fund has launched a joint buyout bid together with Devin’s managers for some 9.9% of Devin's shares traded on the bourse in Sofia in December.

The confidence of private-equity firms investing in Central and Eastern Europe rose to its highest in a year following the global economic crisis, Bloomberg said, citing a survey by audit and consultancy firm Deloitte published in October.

Private-equity firms in Central and Eastern Europe have not been affected as much as their U.S. or U.K. counterparts as they used “much less” leverage to finance buyouts and the level of financial problems faced by the companies in which they have made investments is lower, Mruck said.

“We see several very good companies that are not getting bank debt just because the banks are more cautious - and this is a great opportunity for us to invest”.

Buyout firms such as Advent rely on loans for about two-thirds of the price of companies they acquire. They then typically seek to improve performance and sell the investment within five years, Bloomberg said.

Advent International (www.adventinternational.com) focuses on international buyouts, strategic restructuring opportunities and growth buyouts. Advent has raised $24 billion in private equity capital and completed buyout and private equity transactions valued at over $45 billion since 1984.

seenews.com

Milica1 ::

Desavanja u EPS-u:
Da bi se dobilo radon mesto treba preduzeti sledece korake:
1.Platiti ga 10.000 EUR ili
2.Poceti na random mestu cistacice.Posle tri meseca napredovati na mesto portira,a zati dobiti neko kancelarsko mesto gde ne treba puno pameti –pozeljno je sto manje znati i ne mesati se..ili
2.Biti ponizan sluga , decko za sve kada su u pitanju slave,veliko spremanje kod supruga ili osoba koje mogu da srede zaposlenje..ili
3.Postanite ,,uvazeni,,clan politicke partije kojoj pripada direktor preduzeca.ili
4.Potrudite se da vam bude duznik neko ko je vazan u preduzecu-morace da vrati uslugu zaposlenjem. ili
5..Bilo bi dobro da ste ,,rodjaka,,nekog od funcionera..Moze i surnjava,tetka,ujina-babe se ne primaju. ili
6.Raditi usluzne poslove ciscenje korova i uredjenja kruga za nekih pisljivih 50 mil dinara,Mnogo tezak poso .
Kada dobijete teskom mukom odradjeno zaposlenje-onda krece lepota.Kao u doba pre dvadeset godina u ovom preduzecu jos uvek se dele stanovi,pilici,pokloni………….

SRAM VAS BILO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

„Govori se o povećanju plata koje su prosečno oko 50.000 ili 60.000 dinara. .... U današnje vreme kada je prosečna plata u Srbiji oko 30.000 dinara mislim da je potpuno neprimereno izlaziti i takvim zahtevima ucenjivati državu i vladu”, kazao je Đilas novinarima u Beogradu.

„Svi oni koji smatraju da je plata od 60.000 dinara mala treba da na tržištu rada potraže bolja radna mesta, a njihove poslove treba da ponudimo desetinama i stotinama ljudi koji su završili neke škole a čekaju posao i po više godina”, poručio je Đilas.

NOVI POREZ
Vlada štediše udarila po džepu
Autor/izvor: SEEbiz / Blic
BEOGRAD - Štediše koje ovih dana ili narednih nedelja budu podizale svoje uloge iz banaka moraće 20 odsto kamate da daju državi na ime poreza. Prvog januara prestalo je da važi privremeno ukidanje poreza na štednju, a kasni donošenje propisa kojim bi država ispunila obećanje da će namet biti samo deset odsto.

U Ministarstvu finansija nisu imali odgovor na pitanje kada će biti smanjen porez na štednju. „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se smanjuje porez, Vlada je usvojila 17. decembra 2009. godine i trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri“, navode u Ministarstvu. Prvo naredno zasedanje Narodne skupštine moglo bi da bude krajem januara. Do tada štediše moraju da se strpe.

Država kao da je „zaboravila“ da neki propisi koje je donela prestaju da važe 31. decembra. Ali taj zaborav bio je dobar za državni aparat – ministre, poslanike, zaposlene u administraciji, agencijama, javnim preduzećima, upravnim i nadzornom odborima. Svima su do 31. decembra oporezivane plate veće od 40.000 dinara. Od 1. januara toga više nema, pa su im zarade povećane, kome za deset, kome za 15 odsto. Ovaj porez je uveden prošle godine da bi se prikupio novac za ublažavanje efekata ekonomske krize, i dobijeno je 1,2 milijarde. Ali očigledno da za Vladu nema više krize jer ne namerava da oporezivanje produži i ove godine.

Ekonomska kriza bila je razlog da Vlada Srbije početkom prošle godine privremeno ukine oporezivanje prihoda dobijenih od štednih uloga. Namera je bila da se građani nateraju da vrate novac koji su krajem 2008. godine u panici podigli iz banaka. Potez je dobrim delom uspeo. Nadležni su u više navrata priznali da je porez na štednju previsok i da ga treba smanjiti. Zatim je Vlada u oktobra najavila da će ga u 2010. godini prepoloviti, na deset odsto.

– Umalo se nisam onesvestio kada mi je službenik banke rekao da je porez 20 odsto. Znam da je bio ukinut, pa da je rečeno da će biti smanjen. Kamate u bankama nisu astronomske, a još država da mi uzme 20 odsto. Šta da radim, nemam izbora jer mi novac treba – kaže M. B. iz Pančeva.

U najgoroj situaciji su baš oni koji moraju da podignu novac jer im je preko potreban, a i oni kojima ističe rok oročenja jer im se računa kamata koja važi na dan podizanja uloga. Ovi drugi znajući kako se u Srbiji ostvaruju politička obećanja mogli su i da budu pažljiviji. Najsigurnije je zato bilo oročenje novca do 31. decembra 2009. godine.



Opet po obicaju se kasni sa donosenjem Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, kojim se smanjuje porez.Investitori odlaze,a Vas uopste ne interesuje sto je to tako.Situacija na Belex-u oslikava trenutno stanje srpske privrede,a stanje je blago receno ocajno.U javnim preduzecima plate vracene na nivo pre donosenja uredbe.Akcize povecane i udareno po dzepu onih koji vise nemaju ni za hleb.Mnogo se igrate sa MMF-om i ako ostanete bez para-ko ce Vam biti kriv?
Put kojim idete ,moze za Vas da bude put bez povratka.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećala je, u svojoj najnovijoj prognozi, procenu ovogodišnjeg privrednog rasta u Srbiji na 2,4%, što je najveća ekonomska ekspanzija koju bi u 2010. trebalo da ostvari neka od šest republika bivše Jugoslavije.

U petak 29. januara bice objavljeni podaci o kretanju GDP u Sjedinjenjenim Americkim Drzavama u poslednjem proslogodisnjem kvartalu. Ocekuje se da bi GDP mogao imati rast od visokih 4,2 odsto. Kod tih podataka treba biti rezervisan jer predstavljaju prve procene.

21. Januar 2010.

Dužnik – Najisplativiji posao u Srbiji! Ko su najveći dužnici u Srbiji?


Kompanija “Radić” iz Rume bavi se preradom svežih i suhomesnatih proizvoda od pilećeg mesa. Na Limanskoj pijaci u NS imaju dve tezge i kod njih redovno kupujem različite đakonije od piletine. Vlasnica ove kompanije je svaki dan na ovoj pijaci, i jedan je od tri prodavca na ovim tezgama.

Jednom prilikom sam je pitao kako to da tako interesante i dobre proizvode koje imaju (npr. praška šunka od piletine, ili kulen od piletine) ne plasiraju u neki od većih marketa. Njen odgovor: “Šta misliš zašto sam na pijaci? Ovde dobijam pare na ruke. Neću valda da upropastim svoj porodični posao tako što će neki trgovci da se bogate na meni, a ja da propadnem od dugova.”

Ova priča plastično ilustruje situaciju u kojoj imamo sistem dugovanja u krug, gde jedni planiraju kompletno poslovanje na takav način da duguju praktično svima, a da biste uspeli da opstanete na ovom tržištu (kada radite po principu koji ne podrazumeva plaćanje odmah) morate imati razrađen sistem upravljanja dugovima – kako naplatiti (namoliti) da određeni broj kompanija u mesecu uplati dovoljnu sumu sredstava da bi se mogao ispoštovati “radni proces”.

Ko su najveći dužnici u Srbiji?

Naravno, kod nas sve potiče od Države koja je ubedljivo najveći dužnik, što uključuje državne kompanije, javna preduzeća i sl. Generisanje dugovanja od ovakvog sistema poslovanja (tzv. dužnička ekonomija), praktično stvara pakleni krug dugovanja koji definitivno predstavlja najveći problem ove države.

Situacija u kojoj živimo je takva da imate ne-mali broj kompanija koje su uzele različite kredite koje moraju da vraćaju na mesečnom nivou. Ako na vreme ne uplate sumu dugovanja banci, ista banka lepo blokira račun i ostavlja ga u tom statusu dok preko njega ne naplati svoja potraživanja. Za to vreme veliki broj kompanija se dovija na taj način što preusmerava prihode na neke druge račune. Kako većina ovakvih kompanija ima kredite i u drugim bankama, situacija sa ovim računima ubrzo biva slična kao i sa prvim opisanim računom. Naravno, ista firma ima dugovanja prema svojim poslovnim partnerima, kojima teško da na vreme plaća obaveze, ako je vreme plaćanja rate kredita, plaćanje PDV-a (naplata PDV-a blokira sve račune, ako nema dovoljno para na njima), plaćanje plata radnicima, odnosno ciklusi u kojima je potrebno prikupiti veća sredstva da bi se isplatile osnovne obaveze poslovanja.

U decembru mesecu na B92 se pojavio članak koji eksplicitno navodi najveće bankarske dužnike u Srbiji: Delta Holding, Telekom, Železnice Srbije, EPS, JP Putevi Srbije. Ova lista samo potvrđuje interne priče kojeDelta Holding godinama “kolaju” u poslovnim krugovima – najveća pošast je raditi sa “velikim” kompanijama koje su i najveći dužnici i prema privredi (jer moraju da obezbeđuju mesečno otplatu velikih rata kredita)! Kompanije kao što su navedene, i većinski broj ostalih “velikih” kompanija (npr. Dunav, Hemofarm…) uveli su u svoja “pravila poslovanja” slično kao i svi “veliki” trgovci – dospela faktura se ne plaća pre tri meseca od kada je dospela u kompaniju!

Velika komapnija je ona kompanija koja redovno servisira svoje dugove prema svima sa kojima posluje!

Ako ste u PDV zoni i imate ovakve “velike” kompanije za klijente, 90 dana (a često i duže) čekanje na naplatu znači da se prema Državi mora platiti PDV pre nego što se iznos dugovanja naplati od dužnika. I eto nama razloga zašto imamo toliko problema u privredi - Dužnicima je dozvoljeno da duguju! Zašto? Pa Država je najveći dužnik!

Opisani primer poslovanja iz ovog teksta se u narodu naziva DEKA – Domaća Ekonomska KrizA.

Kako rešiti problem dužničke države?

Potrebno je pogledati malo po okruženju (npr. Mađarska, Slovenija) gde ovakvi problemi ne postoje:

1. Najvažnije je aktivno sprovođenje Zakona o stečaju i likvidaciji kompanija!

Posle propisanog vremena kada kompanija nije u stanju da servisira dugove, potrebno je izađe iz sistema poslovanja, da bi se krug dugovanja ovakvih kompanija što pre prekinuo. Država godinama ne sprovodi ovaj zakon samo zbog toga što bi se na taj način povećali statistički brojevi nezaposlenih (i veliki broj državnih kompanija bi konačno bio zatvoren), iako te osobe inače ne rade i ne dobijaju platu!

2. Potrebno je uvesti automatizovani sistem naplate dugovanja koji ide od banke kompanije kojoj duguju sredstva ka banci kompanije koja je dužnik!
Sistem u normalnim državama funkcioniše tako da kada postoji nedvosmisleno validan ugovor između kompanija u kojem je eksplicitno definisan obim i način plaćanja, nakon 30 dana od momenta kada je kompanija dužnik trebalo da plati svoj dug, kompanija kojoj se duguje daje nalog svojoj banci da automatski naplati predviđenu sumu, koja se skida sa računa dužnika na sličan način kako banka naplaćuje rate kredita.
Razlika između ovakvog sistema i sistema menica je u tome što je praksa pokazala da veliki broj kompanija ne može da dobije menice od kompanija sa kojima radi (ili često prestaje da radi sa kompanijom čiju je menicu pustila), gde menice osiguravaju naplatu potraživanja. Na ovaj način (naplata preko banke), dovoljan je validan ugovor koji aktivira naplatu potraživanja od dužnika.

3. Potrebno je da Država shvati da ako tvrde da su oni “najjači u Državi” da Država mora svojim primerom prva da servisira sve svoje dugove!
Na ovaj način će povećati obim legalnog poslovanja i povećanje prihoda od PDV-a.
Ovo je teško obezbediti jer to znači da će u jednom periodu država samo servisirati svoje nagomilane dugove prema privredi, pa neće moći da se bavi dnevno-političko-populističkim akcijama koje su usmerene sticanju pozicija na sledećim izborima!

Kada profunkcioniše država u kojoj nije najisplativiji posao biti dužnik, kompanije kao što je “Radić” sa početka teksta imaće interes da povećaju prihode time što će svoju ponudu plasirati na veće tržište, uz obezbeđenje sigurne naplate svojih potraživanja!

Izvor: Dragan Varagić Weblog

Nemačke kompanije zainteresovane za ulaganje u Srbiju

25. januar 2010. | 17:10 17:33

Izvor: EMportal

Nemačka privreda je zainteresovana da u budućnosti više nego do sada ulaže u Srbiju, a konkretni projekti biće dogovarani u bilateralnim razgovorima između zainteresovanih investitora i nadležnih ministara u Vladi Srbije, saopštili su posle današnjeg sastanka premijer Mirko Cvetković i Klaus Mangold, predsednik nemačkog poslovnog udruženja Odbor za Istok.

Cvetković je posle sastanka sa delegacijom poslovnog udruženja Odbor za Istok, kojoj je prisustvovalo i nekoliko ministara iz Vlade, ocenio da je susret došao u pravom trenutku, “kada se vidi izlaz iz krize” i kada su potrebne nove ideje i kapital za razvoj Srbije.
Sa kompanijama koje „zajedno imaju obrt veći od trista milijardi evra”, razgovarano je o mogućnostima unapređenja trgovinske razmene i ulaganja u Srbiju, a nakon ovog sastanka uslediće bilateralni sastanci na kojima će se razgovarati o konkretnijoj saradnji, izvestio je premijer.

Klaus Mangold, koji je u Beogradu predvodio delegaciju 18 nemačkih komapnija iz asocijacije Odbor za Istok, rekao je da je interesovanje nemačkih preduzeća za ovaj region u prvom redu usmereno na Srbiju, koju vide kao „tržište budućnosti“, ali i na susedne zemlje.

On je ocenio da je Srbija “vrlo konkurentna i na međunarodnom nivou” i napomenuo da oblasti poput poljoprivrede i prehrambene industrije, energetike i telekomunikacija predstavljaju budućnost i za nemačku privredu u Srbiji.

Mangold je rekao da da očekuje rast i u proizvodnji delova za automobilsku industriju, prevashodno zbog sporazuma o slobodnoj trgovini, i dodao da su tri Nemačke kompanije iz te branše nedavno započele proizvodnju u Srbiji.

Šef delegacije nemačkih kompanija najavio je održavanje investicionog foruma u Nemačkoj na kome će srpski privrednici i nemački investitori bolje upoznati o mogućnostima ulaganja u regionu, a koji bi mogao da se održi u drugoj polovini ove godine.

On je podsetio da je nemačka privreda u prošlosti investirala i u mlade stručnjake i naveo da je zahvaljujući stipendijama Fonda dr Zoran Đinđić više od 350 mladih ljudi boravilo u Nemačkoj.

Odbor za Istok okuplja najveće nemačke kompanije iz oblasti energetike, autoindustrije, telekomunikacija, avioindustrije, građevinarstva, informatike i trgovine.


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić prikazao je danas predstavnicima najvećih nemačkih kompanija mogućnosti investiranja i pozvao ih da ulažu u Srbiju.


Cilj sastanka sa predstavnicima nemačkih kompanija iz oblasti energetike, auto-industrije, telekomunikacije, građevinarstva, informatike i trgovine među kojima su Volkswagen, Siemens, Deutsche Bank, Deutsche Telekom, SAP, OBI i drugi, bio je unapređenje bilateralne ekonomske saradnje kao i mogućnosti za investiranje u srpsku privredu, navodi se u saopštenju.


Nemačka je prvi spoljnotrgovinski partner Srbije, sa obimom razmene u 2008. godini od 2,6 milijardi evra. U prvih jedanaest meseci 2009. godine izvoz je bio 582,9 miliona evra, a uvoz 1,27 milijardi evra. Nemačka je, posle Bosne i Hercegovine, drugo izvozno tržište Srbije, ispred Crne Gore i Italije.

Megainvesticije iz Nemačke

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izrazio je zadovoljstvo ishodom razgovora sa predstavnicima najznačajnijih nemačkih kompanija, nagoveštavajući da će u narednim mesecima biti više reči o nekim konkretnim investicijama, pa čak „megainvesticija” u Srbiju.

„Radi se o kompanijama koje imaju godišnji promet od preko 300 milijardi evra, što je 10 puta veće od godišnjeg celog društvenog proizvoda Srbije”, istakao je Dinkić u izjavi novinarima, ukazujući da je ovo najveća privredna delegacija iz Nemačke koja je ikada boravila u Srbiji.

Dinkić je podsetio da je Nemačka ima najveću ekonomiju na svetu, napominjući da posle podnosesnja kandidature za članstvo u EU, nemačke firme žele da ulože više u Srbiju, među kojime su neke u poseti Beogradu.

„Dakle, biće tu i velikih investicija, da ne kažem megainvesticija nekih kompanija, a biće i srednjih preduzeća koja će ulagati u Srbiju i mi ćemo se potruditi da napravimo takav ambijent da i investicije iz Nemačke ili bilo koje druge zemlje ovde dođu u Srbiju kako bi zaposlili naše građane”, poručio je Dinkić.

Poslovni Magazin

Sve mi to deluje nekako jadno, objavi se tender za Galeniku u FT-u i ne javi se niko sem Grka, ali da se zamulja u "bilateralnim dogovorima" tu ima vrhunskih, da ne kazem "mega" kandidata.

Verovatno je tako sada svuda, mislim na manjak interesovanja jer su svi u buli, ali je tuzno

2. veljača 2010.
Gorenje dio proizvodnje seli u Srbiju
Slovenski proizvođač kućanskih aparata Gorenje će krajem ožujka početi sa preseljenjem svoje proizvodnje u Srbiju, a u Sloveniji će se nastaviti proizvoditi samo najskuplji uređaji.
Tvrtka iz Velenja će tako preseliti proizvodnju hladnjaka u svoju tvornicu u Valjevu, koju je otvorilo 2006. godine, prenosi B92. Seljenje proizvodnje u Srbiju je, u slovenskim medijima, otvorilo pitanje otpuštanja radnika u Velenju, na što u Gorenju još uvijek nisu mogli konkretno odgovoriti.

Gorenje zapošljava ukupno 10.580 radnika, u Sloveniji, Srbiji i Češkoj, a od toga je najveći dio radnika u Sloveniji (7.700). Prema dosadašnjim izjavama iz Gorenja, broj radnika bi uskoro mogao biti smanjen za 350.
19.01.10. | 16:53

19.01.10. | 16:53
G.Glavaš iz Erste Investa:

- Za Srbiju sam umjereni optimist. Naš Total East najveću izloženost ima upravo u Srbiji i ne mislimo se povlačiti. Dapače, vjerujemo da tamo postoji golemi potencijal rasta. Srbija ima aranžman s MMF-om, smanjuje državnu potrošnju i broj državnih zaposlenika za više od 70.000, provode reforme i privlače strane investitore. Došao je Fiat, Rusi su jako aktivni u naftnoj industriji. Sve to obećava. Usto, baze su im niske, a imaju i veliki potencijal u građevini i bankarskoj industriji. Banke još nisu počele znatnije kreditirati građanstvo, Srbija još nije prošla fazu poslijeratnog booma. Ostala tržišta su mala i imaju jako malu likvidnost. Pratimo BiH, ali tamo nismo znatnije izloženi.

ZAGREB (Croatia), February 5 (SeeNews) - Croatia is favoured among frontier markets that may outperform more liquid peers this year, news agency Bloomberg reported, citing Citigroup Inc.

Stocks in the least-developed nations are poised for a “good year” as low interest rates around the world and rising commodity prices boost economic growth, the news agency reported on Thursday, quoting a note by New York-based strategist Andrew Howell. He also points to Nigeria and Kazakhstan alongside Croatia.

Estonia, Serbia and Kenya are also “attractive” markets, according to Howell.

The frontier markets, trading at 13.1 times earnings, are not “stretched” relative to other emerging markets, which trade at more than 20 times earnings, Howell wrote.

An environment of “prolonged low global interest rates bodes well for another period of outperformance from these less liquid markets,” Howell wrote.

Citigroup’s favored companies in the region include Nova Kreditna Banka Maribor d.d. (NKBM), Slovenia’s biggest publicly traded lender.

NKBM shares, part of the blue-chip SBITOP index of the Ljubljana bourse, closed down 2.87% at 12.17 euro ($16.6) on Friday.

Croatia's 24-share benchmark CROBEX index lost 1.30% to 2,178.55 points on Friday while Serbia's blue-chip BELEX15 index slid 2.49% to 685.36 points.


-interesantna vest,ako zaintrigira prave ljude tamo preko mozemo ocekivati lepu i zelenu godinu :)

Zadnji put kada sam ovako nesto procitao, pisalo se o tome kako su berze u nasoj regiji a najvise srpska od marta skocile enormno, to je bilo negde sredinom juna cini mi se i tad je odprilike usledila ona korekcija do septembra.

Nov zakon o stecaju:
Od 31. marta automatski stečaj biće pokrenut u svim firmama koje su u blokadi duže od tri godine, a zatim će na red doći one čiji su računi blokirani duže od dve, odnosno godinu dana...

http://www.emportal.rs/zines/ekonomist/112433.html

MEDIJI
EBRD oslabađa Srbiju zavisnosti od Gazproma
Autor/izvor: SEEbiz / Beta
BEOGRAD - Urednica sajta o energetici Energyobserver Sijka Pištolova ocenila je u četvrtak da je uz pomoć kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbijagas počelo oslobađanje zavisnosti Srbije od Gazproma.

"Kredit EBRD od 150 miliona evra biće iskorišćen za potpuno novo skladište, koje nema veze sa Gazpromom kao i za povezivanje gasovodom sa Rumunijom, što eliminiše dosadašnju potpunu srpsku zavisnost od ruske kompanije", navela je.

Sa 20 miliona evra finansiraće se gradnja dva gasovoda, za povezivanje sa Republikom Srpskom i Rumunijom, precizirala je Pištolova i istakla da taj sistem u stvari prolazi kroz Srbiju i omogućuje diversifikaciju isporuka gasa. Pištolova je kazala da će Srbijagas 70 miliona evra iz kredita iskoristiti za izgradnju novog skladišta u Itebeju, u opštini Žitište, a jedini vlasnik novog skladišta gasa biće država Srbije.

Prema njenim rečima, 10 miliona evra namenjeno je kontroli stanja 1.000 kilometara postojećih gasovoda u Srbiji i izradi studije izvodljivosti za te projekte. Preostalih 50 miliona evra iz kredita EBRD Srbijagas planira da iskoristi za plaćanje gasa, kazala je urednica Enerdžiobzervera Sijka Pištolova.

Share Game na eKapiji
http://www.ekapija.com/website/sr/sharegame.php

http://www.ekapija.com/website/sr/page/124854
sada citam ovo i neverujem, uporedjuju ovg gospodina sa Beffetom :lol: A predposle godine pre ong sloma u martu, slusao sam ga na Sajmu investicija u Novom Sadu gde on kaze akcije su dovoljno pale kupujte ljudi! za godinu dana bicete bogati! na moje pitanje zasto misli da nemogu jos dole on kaze zato sto su jeftine i nemogu vise da padnu! strucan odgovor :D a posle te njegove STRUCNE analize belex je pao jos nekih 120-50%.
Mislim sve pohvale za mladog i uspesnog coveka ali ...........

Prvi domaći broker na ino-tržištima

19. februar 2010. | 07:58

Kompanija "InterCapital Securities" je saopštila da je pokrenula prvo trgovanje inostranim hartijama od vrednosti u Srbiji (InoTrading).

Kako navode u ovoj kompaniji, kao jedan od osnovnih ciljeva i dalje podvlače marketiranje domaćeg tržišta i animiranje inostranih investitora, kako bi uvećali likvidnost domaćeg tržišta kapitala. Takođe, u kompaniji navode da je diversifikacija portfolia, kao jedan od osnovnih principa profesionalnog investiranja, korist i za domaće investitore.

"Svesni mnogih ograničenja koje nam nameće domaće tržište kapitala, usmerili smo napore ka tome da omogućimo našim klijentima pristup stranim tržištima“, navode u kompaniji "InterCapital Securities".

U saopšenju se kao postojeća ograničenjima navode - mali broj likvidnih HoV usled čega investitori nemaju puno izbora prilikom donošenja odluke o investiranju, zatim to što su i kod najlikvidnijih HoV volumeni kojima se trguje i dalje mali što investitore onemogućava da se povuku iz pozicije kada to žele.

Dodaje se i da se na domaćem tržištu ne trguje nekim instrumentima koji su izuzetno zastupljeni na međunarnodnim tržištima, kao što su „short“ i opcije, i zaključuje da će, „usled finansijske krize, domaćem tržištu kapitala biti potrebno dosta vremena da se oporavi i nastavi sa normalnim funkcionisanjem".

Kompanija InterCapital navodi da „u želji da svoje usluge podigne na viši nivo, izlaskom na strana tržišta pruža širok spektar mogućnosti - raznovrsnost proizvoda kao što su „long“, „short“, opcije, čime je investitorima omogućeno da zarađuju i kada su tržišta u padu (short) što u značajnoj meri smanjuje rizik ulaganja“.

Pored toge se ističe i raznovrsnost tržišta i mogućnost „da se preko InterCapitala investira na međunarnodnim tržištima što omogućava, u slučaju uočavanja trenda pada nekog od tržišta, preorjentaciju na neko drugo tržište“.

U toj kompaniji navode kao prednosti i „raznovrsnost HoV, odnosno veliki izbor hartija od vrednosti iz različitih sektora visoke likvidnosti, zatim diverzifikacija tržišta i rizika ulaganja čime klijent ima mogućnost ulaganja na različita tržišta, ali i u različite sektore, kao i transparentnost izveštavanja jer klijent svaki dan putem mejla dobija izveštaj o stanju svojih pozicija“.

U saopštenju se ističe da je „InterCapital Securities“, koji posluje u Srbiji nešto manje od tri godine, „za kratko vreme uspeo da postane prvi ’market-maker’ na Beogradskoj berzi i berzama u regionu, kao i da implementira prvu ’e-Trading platformu’ – ’IC.Broker’ čija je svrha jeftinije i brže trgovanje za sve klijente“.

Takođe, kompanija navodi da je prošla sertifikaciju i implementirala BELEX FIX API modul, koji omogućava unošenje znatno većeg broja naloga u sistem Beogradske berze.

„Broj naloga je ograničen od strane berze na jedan nalog u jednoj sekundi. Ovim se pozitivno utiče na obim trgovanja i likvidnost tržišta. Pored toga, klijenti će od sada imati mogućnost direktnog slanja naloga elektronskim putem na berzu, uz prethodno odobrenje naloga od strane brokera, čime se smanjuje vreme ispostavljanja naloga na berzu“, dodaje se u saopštenju.

„Na svojoj platformi ’IC.Broker’, koja za klijente podrazumeva besplatno praćenje real-time podataka sa Beogradske berze, kao jedan od stimulansa za povećanje likvidnosti, svim klijentima će biti omogućeno i praćenje podataka sa BATS i Turquoise tržišta, na kojima su listirane vodeće kompanije iz Amerike i Evrope“, navodi se u saopštenju kompanije "InterCapital Securities".



http://www.b92.net/biz/vesti/tema.php?id=145&nav_id=412343

Beograd -- Od ukupno 425.000 registrovanih firmi i preduzetnika u Srbiji, računi čak 15 odsto pravnih lica i preduzetnika su u blokadi.

Poslednji podaci Narodne banke Srbije kažu da je, zbog nemogućnosti plaćanja dugova koji su ukupno dostigli 261 milijardu dinara zamrznuto 66.438 računa ."Od ukupno blokiranih računa čak 94 odsto odnosi se na preduzetnike, mala preduzeća i razna udruženja građana, mesne zajednice, kućne savete, škole", kažu u Narodnoj banci Srbije.

Od ukupnog iznosa blokada, čak 75 odsto otpada na mala i srednja preduzeća. A, preduzetnici u ovom “kolaču” učestvuju samo sa pet odsto ukupnog iznosa blokada.

"Posmatrano prema dužini trajanja, odnosno broju dana nelikvidnosti, više od 67 odsto je blokirano duže od jedne godine", ističu u NBS.

S druge strane, oko 36 odsto blokiranih firmi i preduzetnika u tom statusu je duže od tri godine. S obzirom na odredbe upravo usvojenog Zakona o stečaju, sve firme koje su duže od tri godine u blokadi, od marta meseca ove godine biće automatski brisane iz registra privrednih subjekata. Zakon se ne odnosi na preduzetnike.

U Narodnoj banci Srbije podsećaju da su decembra prošle godine izmenom Odluke o načinu sprovođenja prinudne naplate s računa klijenta pokušali, bar delimično, da reše problem nelikvidnosti.

"Ovim izmenama banke su, između ostalog, obavezane da za svoja potraživanja odvojeno evidentiraju menice od glavnog dužnika i jemaca, kao i da momentom naplate glavnog duga, dakle odmah, izvrše deblokadu i glavnog dužnika i jemca", ističu u NBS.

Na ovaj način, obezbeđuje se bolji uvid u iskazivanju potraživanja banaka po glavnom dugu u blokadi i izbegava prikazivanje multiplikovanog iznosa jednog istog duga, što nije davalo pravu sliku likvidnosti privrede.