INFO - Berza, Ekonomija...

prevarant ::

dve banke i osiguranje

da nije malo mlogo kume

Ako misle ozbiljno da se bave nekim poslovima najnormalnije je da imaju bar jednu svoju banku i jedno osiguranje.
Kad krenu veliki poslovi i velike transakcije , ruskim firmama je sigurno bolje da imaju svoju banku preko koje muljaju nego da daju velike provizije Grcima i Austrijancima koji su zbog takvih poslova i otvarali banke po Srbiji.
Za nove velike poslove trebaju i bankarske garancije pa ni to ne treba prepustiti Grcima i Austrijancima ( srpske banke su ionako preslabe za takve usluge).
Delta ima za svoje poslove UNBN i sve osigurava kod GLOS ,pa nisu ni Rusi blesavi.
Koje osiguranje ne bi prihvatilo da osigura NIS , sve njihove poslove ,transporte, sva nova ulaganja-gasovode,naftovode,Banatske dvore, rafinerije??
Ako su ozbiljni , a jesu , sigurno preuzimaju neku banku i osuguranje sa dozvolom NBS ili otvaraju svoje potpuno nove naravno opet sa dozvolom NBS.Kad je veliki novac u pitanju tu se ne brine mnogo da li je greenfield, brownfield ili uglavnom grayfield.

Bookmaker ::

prevarant ::

dve banke i osiguranje

da nije malo mlogo kume

Ako misle ozbiljno da se bave nekim poslovima najnormalnije je da imaju bar jednu svoju banku i jedno osiguranje.
Kad krenu veliki poslovi i velike transakcije , ruskim firmama je sigurno bolje da imaju svoju banku preko koje muljaju nego da daju velike provizije Grcima i Austrijancima koji su zbog takvih poslova i otvarali banke po Srbiji.
Za nove velike poslove trebaju i bankarske garancije pa ni to ne treba prepustiti Grcima i Austrijancima ( srpske banke su ionako preslabe za takve usluge).
Delta ima za svoje poslove UNBN i sve osigurava kod GLOS ,pa nisu ni Rusi blesavi.
Koje osiguranje ne bi prihvatilo da osigura NIS , sve njihove poslove ,transporte, sva nova ulaganja-gasovode,naftovode,Banatske dvore, rafinerije??
Ako su ozbiljni , a jesu , sigurno preuzimaju neku banku i osuguranje sa dozvolom NBS ili otvaraju svoje potpuno nove naravno opet sa dozvolom NBS.Kad je veliki novac u pitanju tu se ne brine mnogo da li je greenfield, brownfield ili uglavnom grayfield.

1. kako mislis, delta sve osigurava kod globosa? (ona osigurava kod generalija najveci deo)
2. kada se nis bude osiguravao, ko god da ga osigura, bice i reosiguran (deli se rizik i premija)

Bookmaker ::

prevarant ::

dve banke i osiguranje

da nije malo mlogo kume

Ako misle ozbiljno da se bave nekim poslovima najnormalnije je da imaju bar jednu svoju banku i jedno osiguranje.
Kad krenu veliki poslovi i velike transakcije , ruskim firmama je sigurno bolje da imaju svoju banku preko koje muljaju nego da daju velike provizije Grcima i Austrijancima koji su zbog takvih poslova i otvarali banke po Srbiji.
Za nove velike poslove trebaju i bankarske garancije pa ni to ne treba prepustiti Grcima i Austrijancima ( srpske banke su ionako preslabe za takve usluge).
Delta ima za svoje poslove UNBN i sve osigurava kod GLOS ,pa nisu ni Rusi blesavi.
Koje osiguranje ne bi prihvatilo da osigura NIS , sve njihove poslove ,transporte, sva nova ulaganja-gasovode,naftovode,Banatske dvore, rafinerije??
Ako su ozbiljni , a jesu , sigurno preuzimaju neku banku i osuguranje sa dozvolom NBS ili otvaraju svoje potpuno nove naravno opet sa dozvolom NBS.Kad je veliki novac u pitanju tu se ne brine mnogo da li je greenfield, brownfield ili uglavnom grayfield.

ma to je bilo više sarkastrično, jer Rusi odavno pokušavaju da uđu, ali kanda tu neko koči celu stvar pa bi mi bilo malo mnogo da odjednom ostvare toliki upliv na naše tržište iako bi to bilo jako dobro

da Delta dosta osigurava kod GLOBOS-a jer su Mišković i Đurović dobri prijatelji mada mi nije baš jasno zašto je GLOBOS izašao iz UNB i prešao u AIKB (mada mi se čini da su u pitanju bila neka zakonska ograničenja)

i kao treće možda bi trebalo obratiti pažnju na osiguranja, jer mislim da će tu biti nekog preuzimanja pre nego start od nule, tim pre što je već bilo pokušaja prodaje DNOS-a, a ako se dobro sećam mislim da su baš Rusi već davali ponudu za GLOS (mada nezvanično) ili se varam

PRIVREDA, DRŽAVA I GRAĐANI U SVE TEŽOJ FINANSIJSKOJ SITUACIJI
Srbija pred bankrotom?
Prema podacima Narodne banke Srbije više od 50.000 firmi nalazi se u blokadi. Zaposleni neredovno primaju plate, tako da sada hiljade građana ne servisira uredno svoja dugovanja prema bankama
Srpska privreda, država i građani nalaze se pred gotovo izvesnim bankrotom! Prema podacima Udruženja banaka Srbije građani bankama duguju 377,94 milijarde dinara, dok je procenat kašnjenja u otplati kredita porastao u odnosu na prošlu godinu za 100 odsto. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) više od 50.000 firmi nalazi se u blokadi. Zaposleni u ovim kompanijama neredovno primaju plate, tako da sada hiljade građana ne servisira uredno svoja dugovanja prema bankama.

- Spoljni dug države i privrede prema inostranstvu je 2000. godine bio 10,8 milijardi dolara, dok je sada zajednički spoljni dug viši od 32 milijarde dolara - kaže u izjavi za Glas javnosti profesor ekonomije i direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac.
On izražava zabrinutost, jer se država i privreda ne zadužuju u skladu sa svojim mogućnostima, što je dovelo do situacije da svako svakome duguje pare i da se kasni sa isplatom ličnih dohodaka zaposlenima.

- Najveći dužnik privatnom sektoru je država. Kada država ne plaća svoje obaveze, onda firme kojima ona duguje ne plaćaju svojim poveriocima i bankama. Svi oni osim države neuredno plaćaju zaposlene. Zaposlenima pada kupovna moć i suočavaju se sa problemom otplate dugovanja prema bankama. Cela privreda nalazi se u situaciji hroničnog manjka kapitala, gde svako svakome duguje. Blokirane firme nisu u stanju da plate porez, država ga puni pozajmljenim novcem, na isti način se održava i veštački kurs dinara - objašnjava Kanjevac.

Podaci Udruženja banaka, Ministarstva finansija i NBS govore u prilog njegovim tvrdnjama. Na samo jednoj aukciji hartija od vrednosti prošle nedelje Ministarstvo finansija je pozajmilo za potrebe budžeta dve milijarde dinara s kamatom od 11,23 odsto. U međuvremenu Ministarstvo je prodavalo državne hartije od vrednosti (HOV) na još dve aukcije.
Taj novac će, objašnjava Kanjevac, velikim delom biti potrošen na plate državne administracije, i poslužiće da se premosti vreme dok ne stignu pare iz ruskog kredita, i one od MMF, od kojih je jedan deo takođe namenjen budžetskim potrebama.

On podseća da na sličan način NBS održava kurs dinara na nivou od 93 dinara za evro.
- Prodajom HOV, NBS pozajmljuje novac, sa kamatama od od 11 do 17 odsto, pa se kurs koji bi realno bio 150 dinara veštački drži na nivou od 93 dinara. Za ove potrebe NBS je od početka godine prodala HOV u vrednosti od 2.250 milijardi dinara. Država prečesto poseže za skupim kratkoročnim pozajmicama, a novi dugoročni krediti se predstavljaju kao veliki uspeh. Privreda probleme rešava pozajmicama iz budžeta i od privrednih banka, dok je izvoz te iste privrede tri puta manji od uvoza. Ne treba da budete profesor ekonomije da biste shvatili da dugove ne možete večito da servisirate novim pozajmicama i da to pre, ili kasnije vodi u bankrot.

DRŽAVA DUGUJE 36,52 MILIJARDE EVRA
Srpska privreda i stanovništvo duguju domaćem bankarskom sektoru 1311. 552 milijardi dinara, ili 14,8 milijardi evra, prema podacima Udruženja banka Srbije.
Kompanije koje u našoj zemlji posluju kasne sa otplatom kredita u 9,7 odsto slučajeva, preduzetnici kasne u 5,2 odsto slučajeva, dok svega tri odsto građana ne izmiruje svoje obaveze na vreme. Nažalost, procenat građana i preduzetnika koji kasne sa plaćanjem rata raste iz meseca u mesec. U odnosu na prošlu godinu broj građana i preduzetnika porastao je 100 odsto, dok je broj kompanija koje kasne sa otplatom porastao za nešto više od 50 odsto. Spoljni dug države i privrede inostranstvu prema podacima NBS je 21,72 milijarde evra. Sve to znači da država, stanovništvo i privreda ukupno duguju 36,52 milijardi evra.

Na pitanje šta treba preduzeti da se poveća izvoz, Kanjevac kaže da jak dinar ne odgovara izvozu, već isključivo uvozničkom lobiju.
- Pri kursu od 150 dinara za evro, koliko bi dinar vredeo kada NBS ne bi na ovaj način branila dinar, uvoz bi bio daleko manji, dok bi domaći proizvođači lakše plasirali robu na stranim tržištima. Pri ovom kursu naša roba nije konkurentna - kaže Kanjevac.
On upozorava da sada, nažalost, nismo u situaciji da odjednom izvršimo korekciju kursa na 150 dinara za evro, jer bi to dovelo do još većeg kašnjenja u otplati kredita građanstva.

-U svakom slučaju jedini način da se izađe iz situacije u kojoj se nalazimo su: postepena korekcija kursa, smanjenje državne administracije, stimulacija izvoza i proizvodnje. Država se, međutim, još nije dovoljno posvetila nijednom od pomenutih rešenja - zaključuje Kanjevac.

Pa da, strašno je koliko nam je nelikvidna privreda. Videli smo da su samo Rodićeve kompanije 270 miliona evra u blokadi, pa dug države građevincima od 700 miliona evra, i ovo je dovoljno, slobodno dopunite listu...

Što se tiče kursa, verujem da bi na tom kursu koji priželjkuju (150 dinara za evro), stepen nenaplatovisti kompanijama, privrednicima i građanima bio utrostručen. Tako da baš i ne verujem u pozitivne efekte tolike depresijacije.

Više ne mogu da slušam i čitam ove iz Instituta! Ti ljudi kad govore, čovek da pomisli - pukli smo, svi ćemo umreti! Liče mi na paničare u avionu koji pri svakoj turbulenciji urlaju - svi ćemo izginuti!
Daleko od toga da nam je privreda dobra i da je ekonomska situacija zadovoljavajuća, ali ljudi...90% ovih stvari je bilo prisutno i pre krize, pa smo živeli! Mi smo oduvek u krizi... govori o broju blokiranih preduzeća, a ne navodi da je pre 8 meseci bilo blokirano preko 60.000 firmi... to je valjda neki napredak, ako ih je sada 50.000 - a toliko je bilo i pre krize. Udvostručio se broj građana koji kasne sa otplatom kredita - pa šta! Zašto ne kaže kakvo je stanje u drugim zemljama, bilo u regionu ili u svetu...Malo neka pogleda i videće da imamo gomilu razvijenijih privreda sa većim procentom docnje u kreditima građana. Budžetski deficit - pa šta? Neka pogleda koliki deficit ima SAD (možemo da napravimo uporedni pregled i u apsolutnim i u relativnim odnosima sa budžetima)!
Evro na 150 dinara?!?!? Prvo o tome pričaju još od 2005., koliko ja pratim, a možda i ranije! Ni jednom nisu naveli argumente za tu procenu...ja ne kažem da dinar nije precenjen, ali gospodo, navedite odakle vam računica da je baš 150 optimalan odnos! Čak i kada bi im se udovoljilo da dođe na taj nivo, gospoda ne računa da se ne utrostručuje (kako kaže Dule), nego upetostručuje broj docnji kako u privredi, tako i kod stanovništva! A šta onda, blokada još 200.000 preduzeća, još milion otkaza i onda će nam biti ekstra dobro?!?!
Neću više da ih kritikujem iako imam još puno toga da napišem, ali pomisliće neko da sam Dinkić! :D

Fima: Berza se sprema za zimski san
Beta pre 4 sataBEOGRAD, 25. oktobra 2009. (Beta) - Sudeći po stagnaciji prometa i padu indeksa može se zaključiti da se Beogradska berza polako priprema za zimski san, kaže Tijana Cvetković iz Fime internešenel (International).

"Željno isčekivani jesenji oporavak Berze definitivno je ostao u domenu želje i sada se nekim boljim danima nadamo tek na proleće iduće godine", istakla je za Betu Fimin šef odeljenja za poslove korporativnog agenta.

Ukupan promet u prethodnoj nedelji na srpskom tržištu kapitala vredeo je 510 miliona dinara i bio je 17 odsto veći nego u drugoj nedelji oktobra.

Tom iznosu ponovo je najviše doprinela AIK banka sa ostvarenih 67 miliona dinara. Na drugom i trećem mestu našli su se Agrobanka i Energoprojekt sa 23,5 miliona dinara odnosno 20 miliona.

Cvetković je navela da su obveznice stare devizne štednje činile samo 11 odsto ukupnog nedeljnog prometa i da se najviše trgovalo serijom A2016 - za 20,7 miliona dinara.

"Prisustvo stranih investitora u proseku se kretalo oko 60 odsto sa, naravno, većim učešćem u prometu akcijama, i to na strani kupovine", istakla je Cvetković.

Odsustvo tražnje i slaba likvidnost uticali su da nedelju između 19. i 23. oktobra berzanski indeksi završe u "crvenom" i Belex15 je izgubio 1,85 odsto na vrednosti a Belexline 1,1 odsto.

Pojedinačno posmatrano, najveći rast cene na nedeljnom nivou ostvarili su Bambi Banat, više od osam procenata, Politika, sedam odsto, i Progres, gotovo sedam.

Među gubitnicima su se našle prioritetne akcije DIN Fabrike duvana sa minusom od bezmalo osam odsto, Globos osiguranje sa padom većim od pet i Metalac sa gotovo pet odsto.

Turkish company "Turker" is going to become the majority owner of Bujanovačka spa resort, with the obligation to invest in wellness center in Bujanovac and tourism development in that region.

The Ministry of ec. of Serbia and Turkish company "Turker" signed the Memorandum of understanding for the company's investments in Bujanovačka spa resort.

The Minister of ec. of Serbia, Mlađan Dinkić, said at the business forum of Serbia and Turkey that that company wanted to have the wellness center built in Bujanovac and develop tourism.

- "Turker" would be the majority owner, while Serbia would be the minority partner in that joint venture - said Dinkić.

B92 Biz Vesti Srbija


Danas dogovor sa MMF-om o budžetu?

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=10&dd=29&nav_id=389456

Fijat u ponedeljak o novom modelu?

30. oktobar 2009. | 09:10 | Izvor: Blic

Beograd -- U sedištu kompanije Fijat u ponedeljak biće doneta odluka da li će u Kragujevcu proizvoditi mali gradski automobil A klase, ili porodični auto B klase.

Automobil će u svakom slučaju biti namenjen svetskom tržištu i proizvodiće se u seriji od najmanje 200 hiljada komada godišnje. Na odluku o modelu uticaće ekonomska analiza i potreba tržišta.

Koordinator projekta države Srbije sa Fijatom Nebojša Zdravković kaže da će „novo vozilo u svakom slučaju biti pravljeno po najmodernijoj tehnologiji“, a biće promovisano javnosti 13. novembra u Torinu, pred najvišom delegacijom države Srbije.

„Kako god da kompanija Fijat odluči, znamo da će u fabrici automobila, na proizvodnji novog modela, biti zaposleno najmanje 2.433 radnika. Instalacija nove opreme će uskoro da započne, jer Fijat planira da započne proizvodnju novog modela, koji treba da bude sofisticiran automobil namenjen globalnom tržištu, u toku 2011. godine“, kaže on

Zdravković navodi i da će prvih 100 miliona evra biti uloženo narednih dana, kao i da će „ta suma biti višestruko uvećana do početka nove proizvodnje“.

U centru Šumadije posao će, kako najavljuju ekonomski analitičari i Fijat, tokom sledeće dve godine naći od 10.000 do 14.000 novih radnika. Na svakog zaposlenog u proizvodnji automobila, prema svetskim standardima, dolazi još četiri radnika u proizvodnji delova, komponenti i sklopova za montažu vozila.

S obzirom na to da će uz Fijat u Kragujevac pristići još 14 fabrika iz Italije koje prave delove (zapošljavaju oko 10.000 radnika), i „Manjeti Mareli“ koji planira da zaposli hiljadu radnika, kao i Iveko sa fabrikom modernih autobusa (još hiljadu radnika), jasno je da će u najskorije vreme potreba za kvalifikovanom radnom snagom u Kragujevcu biti velika, tako da će, prvi put nakon tri decenije, radnici iz drugih sredina dolaziti zbog posla.

Postignut dogovor sa MMF
Nema povećanja PDV, minus u budžetu oko četiri odsto.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=118255

Evo i ovo smo docekali, ispraticemo MMF pa bi bilo u redu da nadjemo sledeci razlog zasto nema stranaca i likvidnosti.

Mozda je zbog pandemije gripa, kako kaze Moschino.

:sleep: :no:

Na kraju svega uvek ostaju samo nase nade...

Kompanije iz SAD ulažu u Srbiju?

31. oktobar 2009. | 01:16 | Izvor: Blic

Beograd -- Kompanija “Boston pauer“, američki proizvođač litijumskih baterija, razmatra nekoliko lokacija za otvaranje proizvodnog pogona u Srbiji.

Ovo je samo jedna od četiri američke kompanije čiji predstavnici dolaze u Beograd da bi se sastali sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem i ministrom ekonomije Mlađanom Dinkićem, prenosi Blic.

Taj list navodi i da, osim „Boston pauera“, dolaze i predstavnici kompanija „Farma sfir LLC“, „Metrik endžiniring“ i „Teknuvo“.

Predstavnici tih kompanija dolaze u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), a uz podršku Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj.

„Iako su preliminarni pregovori sa ovim kompanijama završeni i potvrđena je ozbiljna zainteresovanost američke strane za investiranje i širenje svojih pogona u Srbiji, još je rano govoriti o tome koliko bi ljudi bilo zaposleno. Tek posle ovih sastanaka moći ćemo da govorimo o nivou zaposlenosti i visini investicija“, kaže Aleksandar Miloradović iz SIEPA.

atomski mrav ::

Postignut dogovor sa MMF
Nema povećanja PDV, minus u budžetu oko četiri odsto.

http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=118255

Evo i ovo smo docekali, ispraticemo MMF pa bi bilo u redu da nadjemo sledeci razlog zasto nema stranaca i likvidnosti.

Mozda je zbog pandemije gripa, kako kaze Moschino.

:sleep: :no:

Nije postignut nikakav dogovor sa MMF-om, sve zavisi od razgovora o reformi penzionog sistema, ako se to taj dogovor ne postigne propada ceo aranzman. Rok je do srede.

Dogovor sa MMF-om zavisi od penzija
30. oktobar 2009. | 13:46 -> 18:32 | Izvor: Beta, Tanjug
Beograd, Nova Pazova -- Konačan dogovor Vlade Srbije sa MMF-om zavisiće od spremnosti Srbije da reformiše penzioni sistem, saznaje B92.

Prema sagovorniku B92, starosna granica za odlazak žena u penziju se neće menjati i to je do sada jedino dogovoreno u ovoj oblasti. Za sada postoji načelan dogovor o budžetu za 2010., kao i dogovor o politici plata i uštedama u administraciji, koje se odnose na predložene zakone o smanjivanju birokratije.

Ipak još nema dogovora o pravcu reforme penzionog sistema i ako se to ne dogovori do sledeće srede, neće biti sklopljen sporazum o ekonomskoj politici, što je prema našem izvoru iz Vlade, ključan element dogovora.

ove vesti mogu i da nagoveste:

nezadovoljstvo penzionera = izlazak iz vlade = nove izbore na proleće = a šta onda reći za berzu

mada lično mislim da će neki dogovor sa ovim našim penzionerima u vladi ipak biti postignut, jer u suprotnom opet će penzije kasniti po 6 meseci do godinu dana

Ja očekujem dogovor...
Ne dogovara se niko tu sa penzionerima, nego sa političarima. A Krkobabić ima tu sreću da za njega glasa populacija koja najređe uključuje mozak kada su izbori u pitanju, tako da može da im proda šta god hoće. Jedino je pitanje šta će on da izvuče iz cele stvari!

He, he, Dexiv uvek na oprezu. Sta mislis koja je verovatnoca da dogovor sa MMF-om ne bude postignut zbog reforme penzionog sistema? Moj odgovor je vrlo mala, tjst. nikakva.

Mislim da je dogovor postignut , pa ne bi Mladja sinoc nazdravljao u Topoli da nije , jos mu fali samo neki propali dogovor koji cemo cuti iz njegovih usta , a bori se za"cenzus" :D

atomski mrav ::

He, he, Dexiv uvek na oprezu. Sta mislis koja je verovatnoca da dogovor sa MMF-om ne bude postignut zbog reforme penzionog sistema? Moj odgovor je vrlo mala, tjst. nikakva.

Naravno da sam na oprezu. Ovde je nuzno biti krajnje oprezan i analitican, posebno kada Wall Street prolazi kroz korekciju koja bi mogla trajati do pocetka decembra, uz pad DOW JONES indeksa na vrednost 9000. Ja sam u hartijama, tako da sam naravno bullish (po defaultu, zar ne) - tj. zelim da hartije porastu, ali to ne ocekujem. Moja pozicija je dugorocna, i tokom korekcije cu lagano dokupljivati, popravljati ponder na hartijama koje imam. Sto se Srbije tice, Belex sigurno nece rasti tokom korekcije na Wall Street-u, a za Srbiju je od zivotne vaznosti hapsenje Ratka Mladica i njegovo izrucenje u Hag, ASAP. Bez toga, nece nam pomoci ni deset medjusobno priheftanih MMF-a, jer ce se jedino tako odmrznuti SSP i otvoriti sansa za podnosenje kandidature za clanstvo u EU. Na duzi rok, jedino takav razvoj dogadjaja moze snaznije pokrenuti Belex.

Naravno da smo svi na oprezu, ne treba se opustati, samo pricali smo o MMF-u.
Ameri su vec u korekciji, to nije sporno. Koliko ce padati i dokle to niko zivi ne zna. Jedni tehnicari pisu jedno, drugi drugo. Mnogi su ocekivali SP na 880 kad je bio oko 1000, pa nista. Mi se nismo vozili americkim vozicem na gore, kao ceo svet, pa ne vidim zasto bi na dole, osim ako ne krene ozbiljniji crveni talas pod kojim podrazumevam bar 3 dana u neprekidnim jacim minusima. Ne verujem u tu teoriju da se moze ponoviti 29.
Evo jednog tipicnog primera kako se ne dozvoljava tek tako da trzista kapitala krenu pod dobos:
Pre podataka o GDP svi spustaju ocekivanja kako bi rezultat izgledao puno bolji, better than expected i videli smo reakciju.
Sve su to prevare, kojih su mnogi svesni, jednostavno, pumpa se jos uvek na gore. Dok je tako nema zime.
Belex i nasa drzava, hm. Od kog problema da krenemo, realnost je sumorna.

Referentna kamata NBS 10 odsto

5. novembar 2009. | 10:31 | Izvor: Beta

Beograd -- Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS) smanjio je danas referentnu kamatnu stopu za jedan procentni poen - na 10 odsto godišnje.

Kako se navodi u saopštenju, tu odluku će na današnjoj konferenciji obrazložiti guverner NBS Radovan Jelašić.

Referentna kamata prethodno je za po jedan procentni poen smanjena 8. oktobra (na 11 odsto) i 10. jula (na 12 odsto).

NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije. U repo operacijama NBS prodaje hartije od vrednosti uz obavezu da ih u odredjenom roku otkupi uz kamatu.

Vesti
Nemačka berza dala konačnu ponudu za Varšavsku berzu
subota, 07. Nov 2009.


Dojče berza je predala konačnu ponudu za kupovinu kontrolnog udela u Varšavskoj berzi hartija od vrednosti, saopštili su danas predstavnici nemačke berze

Potencijalnim kupcima danas je bio poslednji rok za predaju ponuda za većinski paket akcija Varšavske berze, podseća agencija TASR.

"U našoj ponudi ističemo da Dojče berza u potpunosti podržava nameru poljskog ministarstva finansija da ojača poziciju Varšavske berze hartija od vrednosti, kao vodeće na finansijskom tržištu u srednjoj Evropi", izjavio je podpredsednik Nemačke berze Johen Biderman (Joćen Biedermann).

Osim nemačke berze, za kontrolni paket akcija Varšavske berze zainteresovani su i njujorške berze "Euronekst" (NYSE Euronext) i "Nasdak" (Nasdaq).

Prvobitno je, kako podsećaju agencije, u drugo kolo nadmetanja za poljsku berzu bila izabrana i Londonska berza, ali je prošlog meseca odustala od učešća na tenderu.

Varšavska berza je u poslednjih nekoliko godina izgradila snažnu poziciju u regionu i po kriterijumu vrednosti kotiranih firmi prestigla je i najvećeg rivala Bečku berzu.

Nakon što je danas kotirala svoje akcije na berzi u Varšavi i najveća poljska energetska firma PGE, kombinovana vrednost 376 firmi koje trguju akcijama na toj berzi dostigla je 245 milijardi dolara (164,79 milijardi evra).



Izvor: Biznisnovine

Potraga za makedonskim milionerom
Mediji i javnost bezuspešno tragaju za identitetom Skopljanca koji je trgujući na berzi zaradio 15 miliona evra
Mogu li se na berzi zaraditi milioni (Foto Beta)

Od našeg dopisnika
Skoplje – Ni nedelju dana posle informacije iz makedonske poreske uprave da je neimenovani Skopljanac prijavio zaradu od 15 miliona evra nema saznanja o njegovom identitetu. Poznato je da je to, za makedonske prilike, ogromno bogatstvo zaradio trgujući na berzi, i to u godini kad je ona tavorila na ivici održivog minimuma.

U nedostatku opipljivijih informacija o početnom kapitalu koji je ulagao na berzi, broju akcija i kompaniji koja mu je omogućila da se obogati, mediji i ekonomski analitičari izlaze sa pretpostavkama koje nemaju zvaničnu potvrdu.

Vodeći makedonski ekonomski analitičar Den Dončev priznaje da je zatečen činjenicom da su mediji, tragajući za identitetom novog makedonskog milionera, „zaboravili” da analiziraju kako je neko trgujući na berzi mogao da zaradi toliki novac. Dončev se pita i kako je moguće da se na berzi napravi profit od 15 miliona evra u godini kad je glavni berzanski indeks na makedonskoj berzi MBI 10 opao za 70 procenata.

U tekstu „Utinskog vesnika” Dončev pominje tri načina zarade na bilo kojoj berzi u svetu, naglašavajući da u makedonskom slučaju nije isključena treća mogućnost, odnosno insajderska informacija. Pojednostavljeno rečeno, piše Dončev, taj treći scenarij je najproblematičniji jer nije u pitanju puka slučajnost da neko unapred pogodi kompaniju koja će biti prodata stranom kupcu, što automatski podrazumeva porast vrednosti njenih akcija.

Dončev objašnjava da svako preuzimanje domaće kompanije od bilo kojeg stranog investitora prethodno mora biti odobreno od državne Komisije za hartije od vrednosti i da informacija o tome može biti iskorišćena (zloupotrebljena) za ilegalan profit.

Prošle godine stranci su kupili sedam makedonskih kompanija (Bitoljska mlekara, Ohridska banka, Investbanka, IK banka, Silks banka, Makošped i ADG „Mavrovo”), i među njihovim akcionarima treba tražiti mahera koji se obogatio.

M. Radenković

[objavljeno: 08/11/2009] :lol:

Koriscenje insajderskih informacija se ovde ne smatra kao nesto nelegalno, naprotiv - u modi je fraza "imam insajd". A u SAD je kao bos po trnju prosao Radz Radznaratnam, osnivac gigantskog hedz fonda Galeon, koji je u ogromnoj mrezi insajderskih informacija iste koristio da poveca svoje (inace ogromno) bogatstvo. Nuzno je uvesti zestoke kazne za koriscenje insajda, jer se time ucesnici na berzi stavljaju u neravnopravan polozaj, da ne govorimo o nelegalnom bogacenju.

Milica1 ::

Dončev objašnjava da svako preuzimanje domaće kompanije od bilo kojeg stranog investitora prethodno mora biti odobreno od državne Komisije za hartije od vrednosti i da informacija o tome može biti iskorišćena (zloupotrebljena) za ilegalan profit.
[objavljeno: 08/11/2009] :lol:

Nije poenta u insajderima tipa "strina u računovodstvu", već upravo u citiranom. No, hajde malo da špekulišemo:
1. osoba koja dobro poznaje rad državnih organa i njihovih činovnika i o njima ima
veliki broj delikatnih informacija
2. višedecenijsko iskustvo u "pribavljanju informacija"
3. međunarodni finansijski i poslovni kontakti (poradi marginskog kredita)
4. dokazana preduzetnička sposobnost snalaženja u tranziciji
5. nalazi se iza lica koje se samoprijavilo i bliski mu je, recimo rođak
6. nije baš da mu se bez sulude hrabrosti može bez daljeg spomenuti ime.

In vino veritas

Teško da će biti dovoljno vina za otkrivanje istine!

Milica1 ::

Teško da će biti dovoljno vina za otkrivanje istine!

Kao što znaeš vo Makedonia se proizvodi mnogo više vino no što čaršija i meraklije mogu da popiju: čaršija e mala ali se vsičko znae, a merklije su site ubavice već dvaput dobro odmerili:).

da dodam hint:
7. ima mogućnost uticaja na pokretanje skupe državne propagande (via CNN etc.) "invest in Macedonia" - da je spot dobar, dobar e, a more i ubav e. Time "trakalica" dobija na produženom momentu, a dvaput je dvaput - stay tuned.

Jedna dobra vest
8. novembar 2009. | Piše: Milan Ćulibrk | Izvor: Ekonom:east
Srpski tim za pregovore o ruskom kreditu teškom milijardu dolara vratio se iz Moskve praznih ruku. Za divno čudo, to se u ovom trenutku može smatrati za - dobru vest! Pre svega zbog ne baš bezrazložnog strahovanja da bi predstavnici Vlade Srbije, pritisnuti problemima sa punjenjem državne kase, mogli prihvatiti sve što od njih druga strana bude tražila.


U Srbiji se, naime, mesecima unazad kao najveći uspeh predstavlja svako novo zaduživanje. Kao da kredit nikad neće morati da se vrati. Stiče se utisak da sa toliko zanosa zvaničnici svojevremeno nisu govorili ni o bespovratnoj pomoći, koju je Srbija dobijala od međunarodne zajednice neposredno posle 5. oktobra 2000.

Zato i ne čudi što je javni dug već narastao na 10 milijardi evra i što će u narednih nekoliko meseci da poraste za još dve-tri milijarde evra. Toliko je novih kreditnih aranžmana već ugovoreno i samo je pitanje dana kad će taj novac biti iskorišćen, a udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu nastaviti da se približava granici posle koje će otplata dospelih rata postati nepodnošljiv teret za srpsku privredu i poreske obveznike.

Sami zvaničnici svojim izjavama pothranjuju opšti utisak da im je najvažnije da novim kreditima namaknu pare za popunu manjka u državnoj kasi, jer će ionako te dugove morati da vraća – neko drugi. Samo na taj način može se objasniti euforija sa kojom je tokom nedavne posete ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva saopšteno da je Rusija spremna da Srbiji pozajmi milijardu dolara. Pod kojim uslovima? To, izgleda, nekima nije ni bilo bitno. A to je suštinsko pitanje.

Uostalom, evo grube računice. Mesečna rata za kredit od milijardu dolara na rok otplate od 10 godina i uz kamatnu stopu od pet odsto godišnje bila bi oko 10,6 miliona dolara. Ukupno bi, dakle, za taj kredit morala da se plati kamata od oko 272,8 miliona dolara.


Uz kamatnu stopu od tri odsto i nepromenjene ostale uslove, mesečna rata bila bi 9,6 miliona, a ukupna kamata za ceo desetogodišnji period otplate 158,7 miliona dolara. Ukoliko bi se, dakle, kredit ugovorio uz kamatnu stopu veću za „samo“ dva procentna poena, to bi državu, ili bolje rečeno poreske obveznike Srbije koštalo dodatnih 114 miliona dolara. Ili 11,4 odsto od ukupne vrednosti pozajmice. Malo li je?

Valjda je ova računica dovoljna opomena da se shvati koliko su zapravo važni uslovi pod kojim se država zadužuje. I teško je pretpostaviti da najvišim državnim zvaničnicima Srbije ona nije bila poznata. No, čak i da nije, trebalo je da dobro razmisle pre nego što su slavodobitno saopštili da je sa Rusijom dogovoren kredit od milijardu dolara.

Mnogi su insistiranje na uslovima tog kredita pokušali da prikažu kao „cepidlačenje“ ili da ga svedu na „antirusko raspoloženje“. Ništa od toga. Uostalom, ako se svakom građaninu savetuje da dobro razmisli pre nego što se zaduži, da u različitim bankama uporedi uslove, a pre svega visinu kamatne stope i dužinu roka otplate kredita, zašto bi drugačija pravila važila za državu. E, upravo zbog toga je dobra vest što već u prvoj rundi srpska delegacija, koju je predvodio pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović, nije doživela „nokaut“.

Da je iz Moskve stigla „pozitivna“ vest da je sve dogovoreno, to bi, nažalost, verovatno značilo da je srpska strana prihvatila sve uslove kreditora. Ujedno, bio bi to svojevrstan dokaz da je đavo odneo šalu i da Vlada Srbije nema drugo rešenje za popunu manjka u državnoj kasi za narednu godinu. Strpljenje, koje je ovog puta, za neke i neočekivano, pokazala srpska delegacija može da bude i ohrabrujući znak da se u dugove neće srljati bez razmišljanja koliko će to na kraju koštati. Na neki način Srbija je time poslala i signal da, ipak, nije u tolikom škripcu i da ne mora baš po svaku cenu da se zadužuje za pokriće budžetskog deficita.


To bi, ako je zaista tako, moglo da popravi i njenu poziciju pre nastavka razgovora. Jer ako potencijalni kreditor zna da potencijalnom dužniku baš i ne gori toliko pod nogama, biće spremniji na nešto blaže uslove. Pa, nisu slučajno i u Srbiji najviše kamatne stope upravo na keš kredite.

Njih po pravilu uzimaju građani koji imaju veće rashode od primanja i bitno im je samo da trenutno premoste finansijske probleme u svojim budžetima, bez obzira na to koliko to košta. U suprotnom, da žele, na primer, da kupe novi nameštaj ili neki kućni aparat, mogu uzeti potrošački kredit, sa dužim rokom otplate i upola nižim kamatnim stopama.

Ostaje, dakle, nada da je srpska strana ovoga puta rešena da izdejstvuje što je moguće bolje uslove za ruski kredit. Bilo bi logično da oni budu slični uslovima dogovorenim sa Kinom, koja je Srbiji nedavno odobrila dugoročni kredit uz kamatnu stopu od tri odsto godišnje. Zato srpski pregovarači sa Zoranom Ćirovićem na čelu moraju imati apsolutnu podršku svih članova Vlade Srbije, ali i celokupne domaće javnosti sve dok se ne okončaju pregovori sa ruskim kreditorima. Nije, međutim, isključeno da bi moglo da bude i drugačije. Uostalom, bilo je slučajeva da ovdašnji pregovarači međusobno jedni druge sapliću, kao da rade u interesu neke druge države, a ne Srbije.

NIS je, možda, dobar primer za to, a još jedno loše iskustvo sa Rusima nikome ne bi išlo u prilog. Čak ni Rusima. Od predstavnika Srbije, pa i MMF-a, mogu da čuju koliko je teško izboriti se sa jednom stečenim lošim imidžom. Pri tome bi ovde svima trebalo da bude sasvim jasno da se ruskoj strani nema šta prigovoriti. Oni samo rade u svom interesu. To isto očekuje se, međutim, i od srpskih pregovarača. Samo na taj način može se doći do uslova prihvatljivih i za kreditora i za korisnika zajma. U svakom drugom slučaju neko će biti na gubitku. Valjda je došlo vreme da to uvek ne mora da bude baš Srbija.

Korado Pasera, generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo grupacije
Još ćemo ulagati u SrbijuAutor: Vojislav Stevanović

Foto: Dušan Đorđević

Kreditiranje nije moguće posmatrati izolovano jer je ono tesno povezano sa ekonomskim rastom. Krediti mogu da odigraju značajnu ulogu u ubrzavanju rasta, ali ne mogu da promene osnovne trendove. U tom smislu, želimo da imamo pozitivnu i proaktivnu ulogu u zemljama u kojima poslujemo. To radimo u Italiji, a takođe i u Srbiji, u kojoj nismo prestali da odobravamo kredite ni tokom najtežeg perioda krize. Dugoročno smo posvećeni srpskom tržištu, što smo demonstrirali i kroz dosadašnja ulaganja od gotovo dve milijarde evra, a nadamo se da će Srbija što pre postati član EU, što će dodatno doprineti razvoju zemlje


Intesa Sanpaolo grupacija veoma je zadovoljna svojim akvizicijama u Srbiji, a dokaz za to je i spremnost za dodatna ulaganja, kaže Korado Pasera (Corrado Passera), generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo grupacije u ekskluzivnom razgovoru za Bankar magazin.

Naglašavajući da je italijanska vlada mudro postupila kad je izrazila spremnost da podrži banke kojima je potreban dodatni kapital, Pasera ističe da se državna pomoć uvek doživljava kao znak slabosti. Zbog toga smo tu ponudu shvatili više kao neku vrstu „polise osiguranja“, koju nismo morali da upotrebimo. Intesa Sanpaolo je, po njegovim rečima, verovatno jedina velika međunarodna bankarska grupacija koja je kroz krizu prošla oslanjajući se isključivo na sopstvene resurse, bez potrebe da traži dodatni kapital od akcionara ili od države.

KREDITI
Hildegard Gaczek: EBRD daje kredita Srbiji do 500 miliona evra
Autor/izvor: SEEbiz
BEOGRAD – Stalna predstavnica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Beogradu Hildegard Gaczek ocenila je u izjavi Tanjugu da će u 2010. godini doći do velikog, pozitivnog zaokreta u privlačenju direktnih stranih investicija u Srbiju i najavila nove kredite Srbiji u iznosu od 400 do 500 miliona evra u narednoj godini.

Ti zajmovi biće namenjeni pretežno projektima u izgradnji infrastrukture i energetike, rekla je Gaczek, izražavajući spremnost da sa Vladom Srbije razgovara o svim njenim investicionim planovima i povećanom angažmanu EBRD-a u našoj zemlji.

„Činimo sve što možemo da uverimo strane investitore da je Srbija dobro mesto za investiranje”, istakla je ona i ocenila da će zapadni Balkan biti veoma privlačna destinacija za investiranja, sa velikim privrednim potencijalom u budućnosti.

Gaczek je podsetila da je EBRD od 2001. godine u Srbiju investirala oko 1,7 milijardi evra kroz kredite u 84 različita projekata, pri čemu je 44 odsto tih sredstava utrošeno u izgradnju infrastrukture, a ostatak u poljoprivredu, energetiku, nekretnine i turizam.

ANKETA
Finance: Poljska, Hrvatska i Srbija najperspektivnije u regiji
Autor/izvor: SEEbiz / Jutarnji.hr
ZAGREB - Hrvatska je jedno od tri najperspektivnija tržišta u regiji srednje, istočne i jugoistočne Europe, pokazuje anketa koju je proveo slovenski list Finance među slovenskim gospodarstvenicima.
Kao glavnu prednost Hrvatske slovenski poslovni ljudi navode prije svega skori ulazak u Europsku Uniju (EU), što će otvoriti nove poslovne prilike. Također, ukazuju na razvoj dioničkog tržišta u našoj zemlji, no upozoravaju da su burze doživljavale procvat i u drugim zemljama koje su pristupale Uniji.

Hrvatskoj u prilog ide i očekivanje da će stopa rasta njezina gospodarstva u sljedećoj godini ipak biti pozitivna, iako se neće kretati znatno iznad nule.

- Glavni razlog zašto nas ulagači proglašavaju jednim od najperspektivnijih tržišta je skoro članstvo u EU. To će nam otvoriti i put do Kohezijskog i strukturnih fondova Unije, a novac iz Unijine blagajne mnogi će ulagači koristiti za financiranje svojih projekta u Hrvatskoj - ističe Damir Novotny, neovisni ekonomist.

Osim Hrvatske, koja je na popisu najperspektivnijih tržišta u 2010. zauzela drugo mjesto, u tu kategoriju spadaju još i Poljska, koja je na prvome mjestu, te Srbija, koja je zauzela treće mjesto i ubrzano se približava Hrvatskoj.

Razlozi takvog napredovanja Srbije u očima ulagača leže u njenoj manjoj zaduženosti od Hrvatske, zatim u stimulativnom podzetničkom zakonodavstvu i političkoj stabilizaciji našeg istočnog susjeda. No, po Novotnyju, razlog valja tražiti i učinjenici da srbijanska vlada sufinancira strana ulaganja.

Poljska je, s druge strane, dvostruki dobitnik, jer je, osim najperspektivnijeg tržišta, proglašena i najbrže rastućim tržištem u regiji.

Razlog tome je što je Poljska među rijetkim europskim zemljama koje su u ovoj godini uspjele izbjeći recesiju. Štoviše, Poljska bi u 2010. trebala ostvariti jednu od najviših stopa gospodarskog rasta među novim članicama EU, i to dva posto.

Osim Poljske, u kategoriji najbrže rastućih tržišta nalaze se još i Turska i Slovačka.

Pojedini slovenski analitičari smatraju da bi najveće zanimanja ulagača moglo biti za dionicama Dalekovoda (ZSE:DLKV-R-A), T-HT-a (ZSE:HT-R-A) i Adris Grupe (ZSE:ADRS-P-A).

Ipak, Goran Vorkapić, broker brokerske kuće To-One, kaže da bi ulagači velik interes mogli pokazivati i za drugim hrvatskim izvoznim kompanijama.

U fokusu ulagača tako bi se mogla naći i Podravka (ZSE:PODR-R-A), ali i Ina (ZSE:INA-R-A), Petrokemija (ZSE:PTKM-R-A), Končar (ZSE:KOEI-R-A) i druge tvrtke.

Kineska grupa pokreće proizvodnju traktora u Srbiji

11. novembar 2009. | 09:24

Izvor: Beta

Grad: Novi Sad

Kineska kompanija Yto Group početkom 2010. s kompanijom Agro-Vojvodina mehanizacija pokreće proizvodnju traktora u Novom Sadu, izjavio direktor Fonda Vojvodine za privlačenje stranih investicija Branislav Bugarski.

Bugarski je rekao da će realizacija prve velike kineske grinfild-investicije u Vojvodine početi krajem novembra, kada će u Novom Sadu biti potpisan ugovor o gradnji fabrike za proizvodnju traktora za evropsko tržište.

"Yto Group je od 2004. prisustna na tržištu Srbije preko distributera za tržište jugoistočne Evrope Agro-Vojvodina mehanizacije. Pošto nemaju proizvodnju u Evropi, podjednako su zainteresovani i za tržište Evropske unije i tržište van EU", rekao je Bugarski.

"U halama Agro-Vojvodina mehanizacije biće montirana linija za sklapanje traktora. U prvoj fazi samo će se sklapati traktori u kojima će delimično biti komponente domaće proizvodnje, a naša tendencija je da više od pola komponenti bude iz Srbije", rekao je Bugarski.

Na listi 100 najboljih kompanija u "Adrija" regionu nalaze se 23 firme iz Srbije, od kojih su najbolje plasirani NIS - na trećem, EPS na osmom, "Delta M" na devetom mestu, dok je "PTT Srbija" na 12. poziciji, objavila je revizorska kompanija "Dilojt" na osnovu prihoda kompanija ostvarenih u 2008. godini

Na prvom mestu je hrvatski "Agrokor" sa prihodima od 3,83 milijarde evra, na drugom je grupa INA sa 3,75 milijardi, a treća je Naftna industrija Srbije (NIS) sa 3,71 milijardom evra. Slede slovenačka grupa "Petrol" (2,95 milijardi), grupa "Merkator" (2,7 milijardi), firma "Petrol" (2,6 milijardi), poslovni sistem "Merkator" (1,8 milijardi), Elektroprivreda Srbije (1,7 milijardi), "Delta M" iz Srbije (1,6 milijardi) i "Konzum" iz Hrvatske (1,6 milijardi).

Posledice globalne ekonomske krize počele su da se osećaju u poslednjem kvartalu 2008. godine i imaće veliki uticaj na rezultate poslovanja kompanija u 2009. godini - naglasio je Ilinčić i dodao da postoje znaci da je prošao najgori talas krize, ali da će oporavak kompanija u zemljama bivše SFRJ biti sporiji nego u drugim regionima i da će najviše zavisiti od toga kako će preduzeća upravljati finansijama.

On je ocenio da će oporavak ekonomija u "Adria regionu" uslediti tek u poslednjem kvartalu 2010. godine.

"Adria" region obuhvata bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju.

Svetska banka odobrila Srbiji 200 miliona dolara

17. novembar 2009. | 15:57 17:25

Izvor: Beta

Svetska banke (SB) odobrila je danas Srbiji kredit od 200 miliona dolara za podršku budžetu za 2009. godinu, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić.



Na početku radova na izgradnji nove ambasade Alžira u Beogradu, Dinkić je rekao da je taj kredit prvi rezultat uspešnih dogovora sa Međunarodnim monetarnim fondom o revoziji kreditnog "stend baj aranžmana".

Direktor Kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej rekao je ranije danas da je kredit namenjen za smanjenje javnog sektora i poboljšanje poslovne klime u Srbiji.

"Tek smo počeli sa ovim reformama i najvažnije je da se nastave kako bi ljudi u Srbiji imali koristi od toga", kazao je Grej.

Dinkić je najavio u oktobru, nakon sastanka sa predstavnicima Svetske banke u Istanbulu, da će ta finansijska institucija odobriti po 200 miliona dolara za pomoć budžetu Srbije u ovoj i u narednoj godini.

Grej: Težak posao za Vladu Srbije tek predstoji

Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej ocenio je danas da je Vlada Srbije u 2009.
dobro prošla kroz krizu, ali da težak posao tek predstoji u 2010. godini.

"Najveći izazovi u 2010. godini biće donošenje dugoročnih odluka o reformi penzionog sistema, veličini javnog sektora i visini plata u javnom sektoru", rekao je Grej nakon sastanka sa članicama Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Prema njegovim rečima, potrebno je da se sledeće godine stvori dobra osnova za reforme u obrazovnom i zdravstvenom sektoru.

"Težak posao tek predstoji. Ono što se do sada uradilo da se stabilizovala situacija zamrzavanjem plata i penzija ne može zauvek da traje", naveo je Grej.

Grej je naveo i da je za privatni sektor važno da se pojednostavi dobijanje građevinskih dozvola i da se unapredi poslovna klima u Srbiji.

Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladimir Čupić izjavio je da su ekonomski rezultati ostvareni u 2009. godini bolji nego što je očekivano na početku godine.

"Sve to daje dobre pretpostavke za razvoj u 2010. i očekivanja da će rast BDP-a biti oko 1,5 odsto sada se mogu oceniti kao vrlo realna", rekao je Čupić i dodao da treba biti oprezan i pratiti situaciju, jer kriza nije završena.

"Kriza će se nastaviti u 2010. i ta godina će biti presudna za to kako će ekonomski razvoj izgledati u narednih nekoliko godina", naveo je Čupić.

B92 Biz Vesti Srbija


Analitičari Dan i Bredstrita u decembarskom izveštaju zadržali su stav da su i pored svih pozitivnih kretanja izgledi za nagli oporavak privrednih aktivnosti u Srbiji mali. Naveli su i da je malo verovatno da će se privredni oporavak dogoditi u skorije vreme sve dok postoji rizik ponovnog slabljenja dinara.

Prema podacima o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu kao i relativno slabom poslovnom okruženju DiB preporučuje korišćenje potvrdjenog
akreditiva pri trgovanju sa poslovnim partnerima iz Srbije.

Kao pozitivne pomake, u Dan i Bredstritu su naveli, uspešnu drugu reviziju aranžmana sa MMF o kreditu od 2,9 milijardi evra, smanjenje referentne kamate Narodne banke Srbije sa 12 na 10 odsto godišnje i smanjenje obavezne rezerve za banke.

Kako su dodali analitičari, odluke NBS usledile su nakon što su stres testovi pokazali da bankarski sektor može da izdrži i mnogo nepovoljnije ekonomske uslove.

U Dan i Bredstritu su ocenili i da je Vlada Srbije bila uspešna u prikupljanju sredstava na tržištu kapitala navodeći da su dobijena sredstva od Evropske unije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i od vlada drugih zemalja, kao što su Kina i Rusija.