Americas triple A rating is at risk By David Walker

http://morningbull.blog.tdg.ch/media/00/00/2004672881.pdf :twisted:

BEOGRAD - Tender za Galeniku biće raspisan u junu, a mogući kupci su nemačka Stada vlasnik Hemofarma i grčki Alapis, vlasnik Šumadijaleka, piše Blic.

P.S. Bravo milice !! idis da nije bilo tako tesko !! :flower1:
:clap:

Srbija uručila Japanu zahtev za dodelu jenskih kredita za finasiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture u Srbiji. Krediti vredni po 200 miliona evra.
Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić uručio je zameniku ministra spoljnih poslova Japana Jasutoši Nišimuri zahtev za dodelu jenskih kredita, namenjenih za finasiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine i komunalne infrastrukture u Srbiji.

Đelić je nakon sastanka sa delegacijom Japana rekao da će ti krediti biti iskorišćeni za dva projekta. Prvi se odnosi na uklanjanje sumpora iz dimnih gasova u termoelektrani "Nikola Tesla", a drugi je namenjen rešavanju problema otpadnih voda u Beogradu i drugim opštinama.

Prema Đelićevim rečima, vrednost oba projekta iznosila bi po 200 miliona evra.
"Jenski krediti su najpovoljniji u svetu, sa kamatom od 0,6 do 1,7 procenata, rokom otplate od 15 do 25 godina i grejs periodom od pet do sedam, a možda čak i deset godina", istakao je Đelić.

Potpredsednik Vlade dodao je da su krediti od velikog interesa za Srbiju i izrazio nadu da će Japan dati podršku, kako bi se sledeće godine obezbedila "pozitivna odluka za jedan od ta dva projekta".

Đelić je podsetio da je sa Nišimurom razgovarao o unapređenju bilateralnih odnosa, napomenuvši da je Japan druga ekonomska sila u svetu, kao i sila u domenu nauke i tehnologije.

Izvor vesti RTS

Memorandum o ekonomskoj i finansijskoj politici Vlade Republike Srbije, usvojen od Međunarodnog monetarnog fonda

Citat:

II. ЕКОНОМСКА КРЕТАЊА И МЕРЕ 3. Од новембарских преговора о СБА (2008), спољно и финансијско окружење Србије се непрекидно погоршава; домаћа економска активност је у паду. Као и у другим земљама у региону, и извоз и увоз су у новембру 2008. почели да бележе номинални пад. Раст нето задуживања у иностранству и у земљи се значајно успорио. У јануару 2009. индустријска производња је забележила међугодишњи пад од 17%, а извоз и увоз (изражено у еврима) пад од 24% и 38%, респективно. III. ЕКОНОМСКИ ЦИЉЕВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ 10. Упркос знатном прилагођавању домаће тражње, пројектујемо финансијски јаз од око 2,4 милијарде евра у 2009. (7,5% БДП) и 1 милијарде евра у 2010. години (3,25% БДП). У поређењу са ранијим пројекцијама, ова пројекција предвиђа смањење потребе за финансирањем због нижег дефицита текућег рачуна, али и веће обавезе по основу сервисирања дуга због раста краткорочног дуга, и мања расположива средства финансирања.

Država duguje privredi 1,4 milijardi evra

23. maj 2009. | Izvor: Blic Novac

Država je najveći generator nelikvidnosti koja bi za dva meseca, bojim se, mogla paralisati srpsku privredu i dovesti do socijalnih nemira, kaže u razgovoru za „Novac“ Miloš Bugarin, prvi čovek Privredne komore Srbije, koju čini oko 300.000 privrednih subjekata.

„Pre dva meseca država je privrednim subjektima dugovala 1,4 milijarde evra, a najnoviji podaci pokazuju da je to mnogo više nego što privreda duguje državi. Ako tome dodamo procene da je trenutno blokirano oko 62.000 preduzeća, te da se istovremeno beži od ideje prebijanja dugova i da Vlada nema sveobuhvatno rešenje na srednji rok, tvrdim da ćemo imati još jedan rebalans budžeta i da bi projektovani privredni pad umesto dva, lako mogao da bude šest-sedam odsto“, kaže naš sagovornik. Prema Bugarinovim rečima, naime, stopa privrednog pada prati stopu nezaposlenosti. U poslednjem tromesečju 2008. stopa nezaposlenosti je bila od 14 do 15 odsto. „Danas je ona 20-21 odsto, što govori da bi privredni pad mogao biti tri puta veći od projektovanog“, argumentuje predsednik PKS.

...

BEOGRAD - Indeksna korpa BELEX15, indeksa najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, vanredno je revidirana, saopštilo je srpsko tržište kapitala.
Do revidiranja je došlo zato što je izdavalac Sojaprotein povećao broj akcija iznad praga utvrđenog za aktiviranje vanredne revizije. U sklopu promene strukture indeksne korpe izmenjen je broj akcija bečejskog Sojaproteina na 7.621.304 sa 5.390.000 a beogradske Univerzal banke na 567.481 sa 506.362 akcije.

Berza je saopštila i da je u skladu sa javno dostupnim podacima promenjen free float faktor (akcije u slobodnom prometu na berzi) Sojaproteina na 41,34 odsto, Imleka na 19,8 i Alfa plama na 66,79 odsto.

Pavlović: Znaci oporavka na berzi

09:35 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Na Beogradskoj berzi primetni su znaci oporavka tržišta kapitala u poslednja dva meseca, izjavio je portfolio menadžer fonda Fima Invest Vladimir Pavlović.

Oporavak firmi se može očekivati tek 2010. godine

On je kazao da to jeste ohrabrujuće, jer su kretanja indeksa na berzi i cena akcija zapravo pokazatelji kretanja u realnom sektoru, ali da ga takođe zabrinjava i dinamika tog oporavka koje je „brža nego što se očekivalo“.

Prema njegovim rečima, poznato je da je tržište kapitala vrtoglavo padalo poslednjih meseci, pa je moguće da je rast cena akcija, zapravo povratak u normalu odnosno stavljanje u realan odnos - cene akcija i pada društvenog proizvoda u Srbiji.

"Bruto društveni proizvod pao je za nekoliko procenata, a finansijsko tržiste za 90 odsto, pa se cena akcija svela nas svega 10 odsto vrednosti iz 2008", objasnio je Pavlović.

"Sada se problemi mnogo bolje vide i moguće je jasno videti koji su potencijali kompanija i kake će rezultate ostvariti u toku ove godine", dodao je on i istakao da je to u mnogome olakšalo planiranje i procene ulagača.

Na oporavak tržišta, naglasio je on, uticalo je i to što "imamo dobru makroekonomsku politiku" koja ukazuje na to da "iskakanja iz koloseka neće biti" , odnosno da će aranžman sa MMF-om obezbediti stabilnost domaće valute.

Pavlović je istakao da će ova godina kada je reč o krizi u realnom sektoru ipak biti "žestoka" i da se bolje pozicioniranje i oporavak firmi može očekivati tek u 2010. godini.

Ova berza ponovo pada.

MOSKVA, Centralna banka Rusije saopštila je da planira da smanji investicije u američke državne obveznice i uloži novac u obveznice Međunarodnog monetarnog fonda.
Rusija trenutno ima rezerve čvrste valute u vrijednosti od 400 milijardi dolara, a od toga je oko 30 odsto uložila u američke državne obveznice, prenosi AP.
Funkcioner ruske centralne banke Aleksej Uljukaev kazao je za agenciju Ria novosti da Rusija planira da smanji svoj udio u američkim državnim obveznicama i da ulaže u obveznice MMF-a, čija vrijednost se izražava u specijalnim pravima povlačenja.
Ruski zvaničnici već nekoliko godina dovode u pitanje ulogu dolara kao valute u kojoj se čuvaju devizne rezerve, a predsjednik Rusije Dmitrij Medvedev predložio je da se rublja uvede kao regionalna valuta za rezerve jer je dolar nestabilan.
Očekuje se da će uloga dolara biti i tema sastanka predstavnika Brazila, Rusije, Indije i Kine koji će se naredne sedmice sastati u ruskom gradu Jekaterinburgu.
Rusija je već najavila da novcem iz deviznih rezervi kupi obveznice MMF-a u vrijednosti 10 milijardi dolara.

VRAĆANJE DUGA
Deset najvećih američkih banaka vraća državi 68 milijardi dolara
Autor/izvor: SEEbiz
NEW YORK - Najveće američke banke, njih deset, vratit će državi ukupno 68 milijardi dolara kredita koji su dobili za spasavanje poslovanja pogo�enih globalnom financijskom krizom.

Vraćanje novca će, prema ocjenama analitičara, osloboditi banke ograničenja na plaće direktora, a vlada će dobiti nazad dio novca koji je odobrila za spašavanje cjelokupnog financijskog sektora.

Vraćanje novca može biti znak da se bankarska industrija stabiluzira, ali analitičari upozoravaju da je financijska industrija daleko od ozdravljenja i da je suviše rano pustiti banke da državi vrate pomoć. Predstavnik Bijele kuće, Robert Gibbs rekao je da će vraćeni novac biti vraćen u opće prihode i da može opet biti iskorišten za ponovno spašavanje banaka.

Vlada je, prema njegovim riječima, naplatila 1,8 milijardi USD od dividendi koje je stekla u zamjenu na pozamljeni novac, prenosi Associated Press (AP).

MMF povećao prognozu svetskog rasta na 2,4 odsto


Autor: Tanjug
| 11.06.2009. - 17:31

Međunarodni
monetarni fond je povećao prognozu globalnog privrednog rasta za 2010.
na 2,4 odsto sa aprilske prognoze od 1,9 odsto, podstaknut
stimulativnim merama za oporavak svetskih privreda primenjenim
poslednjih meseci, otkrio je danas izvor iz Grupe osam najrazvijenijih
zemalja sveta.



Oporavak će, međutim, biti postepen, izjavio je anonimni izvor koji je
imao pristup nacrtu izveštaja MMF-a namenjenog predstavljanju na
sastanku ministara finansija G8 u Italiji predstojećeg vikenda, preneo
je Rojters. Dokument sadrži nepromenjenu prognozu privrednog rasta za
2009, pri čemu u MMF-u i dalje očekuju negativan rast od minus 1,3
odsto, kako je navedeno u Svetskom ekonomskom pregledu te organizacije,
objavljenom u aprilu.

"Za 2010. MMF očekuje poboljšanje u američkoj privredi, kao i
manji privredni rast u Evropi, dok je u prognozi iz aprila bilo
navedeno očekivanje stagnacije za privredu SAD i negativan rast od 0,4
odsto za privredu Evrope", naveo je izvor.

BEOGRAD, Srbija bi ove godine mogla da zabilježi pad privrednih aktivnosti za do pet odsto, procjenjuju analitičari Erste grupe napominjući u novom izvještaju da su prognoze nešto pozitivnije ali i da su rizici brojni.
Analitičari bečke grupe očekuju da domaća tražnja u Srbiji ostane slaba, jer su krediti ograničeni, dok na raspoložive prihode nepovoljno deluju usporeni rast zarada i pad zaposlenosti.
Dalja depresijacija srpske valute takođe bi negativno uticala na kupovnu moć, navodi se u objavljenom izvještaju dok se za investicione aktivnosti kaže da zavise od mogućnosti srpske vlade da ubrza infrastrukturne projekte.
Kada je o inflaciji riječ, analitičari očekuju popuštanje pritiska a kao jedan od vodećih rizika za rast navode onaj vezan za kurs.
Ovogodišnja inflacija u Srbiji, smatraju u Erste grupi, biće na sredini ciljanog raspona Narodne banke Srbije (NBS) od 6-10 odsto.
Analizirajući monetarnu politiku Srbije u Erste grupi su poteze NBS, koja je na nestabilnost kursa reagovala nizom povećanja kamata a zatim počela njihovo oštro kresanje, ocijenili kao logične.
Oni smatraju da postoji potencijal za dalje smanjenje kamata u 2009, ako inflacija i kurs ostanu “na pravom putu”.
U izveštaju je ocenjeno i da se kurs dinara stabilizovao, nakon prethodne velike kolebljivosti, ali i da rizici ostaju. Međutim, dobar deo rizika neutralisao je sporazum o stend-baju sa MMF-om, smatraju u Erste grupi.
Bečki analitičari istakli su i da je aranžman sa MMF-om omogućio NBS da dođe “do daha”, s obzirom na limitiranost drugih finansijskih opcija - prekogranične kreditne aktivnosti su u padu dok se za priliv direktnih stranih ulaganja očekuje da bude znatno manji.

BEOGRAD, Proizvodnja prehrambenih proizvoda je u prva četiri mjeseca ove godine zabilježila pad od 21,2 odsto u odnosu na isti period 2008, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Rast proizvodnje u okviru prehrambene industrije ostvaren je samo kod proizvodnje ulja i masti za 9,8 odsto, dok je pad proizvodnje od 23,6 odsto zabilježen u preradi i konzervisanju voća i povrća, kao i u proizvodnji, preradi i konzervisanju mesa, i to za 18,1 odsto.
U proizvodnji mlinskih proizvoda i skroba evidentirano je smanjenje od 12,7 odsto, u preradi i konzervisanju mleka za 7,5 odsto, dok je kod ostalih prehrambenih proizvoda pad iznosio 28,4 odsto.

Malešević: Izgubljena žetva?
01. jul 2009. | 09:49

NOVI SAD - Poznati srpski ekspert za žitarice Miroslav Malešević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu smatra da bi ovogodišnja žetva pšenice u Vojvodini mogla da bude izgubljena zbog kiša koje neprekidno padaju već 12 dana.

http://www.rtv.rs/sr/vesti/privreda/poljoprivreda/2009_07_01/vest_139598.jsp

Devizna štednja preko 5 mlrd. evra

13:45 | Izvor: B92

Beograd -- Devizna štednja građana Srbije premašila je pet milijardi evra i poslednjeg dana juna je bila 5,026 milijardi evra, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Nakon povlačenja oko milijardu evra deviznih depozita u poslednjem tromesečju prošle godine, devizna štednja je u ovoj godini postepeno rasla a prosečan dnevni rast bio je dva miliona evra.

“Ju-es stil“ otpušta 250 radnika
3. jul 2009. | 15:05 | Izvor: Beta
Smederevo -- U administraciji i pratećim službama kompanije “Ju-es stil Srbija“ predstoji smanjenje broja zaposlenih za 150 do 250 radnika, najavljuju u tom preduzeću.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=07&dd=03&nav_id=369286

BEOGRAD, Ukupan javni dug Srbije na kraju maja bio je 9,27 milijardi evra, što je 490 miliona evra više nego na kraju prošle godine.

To je oko 140 miliona više nego na kraju aprila, saopštilo je Ministarstvo finansija.

To znači da je javni dug naše zemlje na kraju aprila iznosio 30 odsto bruto domaćeg proizvoda, objavljeno je na sajtu ministarstva.

Ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 8,29 milijardi evra, od čega je spoljni dug bio 4,69 milijardi evra, a unutrašnji dug 3,59 milijardi evra.

Indirektne obaveze Srbije bile su 979,7 miliona evra.

Na kraju 2008. godine ukupan javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra, što je tada bilo 25,9 odsto BDP-a. B92

VATIKAN, Papa Benedikt Šesnaesti poručio je danas da pohlepa i sebičnost stoje iza globalne finansijske krize. Papino enciklično pismo će uoči samita Grupe 8 u Rimu podsjetiti svjetske lidere, bankare, poslovne i obične ljude na njihove moralne dužnosti, prenosi Bi-Bi-Si.

Pismo karitas in veritate (Caritas in Veritate) je treće koje je Benedikt Šesnaesti sastavio od kada je postao papa 2005. godine. On je počeo da ga piše prije dvije godine, ali je morao da unese značajne izmjene.

Njegova prvobitna razmišljanja o etičkoj odgovornosti za siromaštvo, glad, klimatske promjene i krizu svjetske ekonomije prevaziđena su usljed novih događaja.

Iako je neophodna reforma globalnog finanijskog sistema, navodi papa, pojedinci moraju da shvate da treba da se lično žrtvuju da bi pomogli siromašnima i uticali na pravedniju raspodjelu svjetskih resursa.

B92 Biz Vesti Svet

MMF:Počinje izlazak iz recesije

http://www.b92.net//biz/vesti/svet.php?yyyy=2009&mm=07&dd=08&nav_id=370200

Jelašić: Inflacija veća od poželjne

12. jul 2009. | 09:55 | Izvor: Beta

Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić upozorio je da je inflacija u Srbiji veća od poželjne, što neopovoljno utiče na referentnu kamatnu stopu.

"Država je preuzela obavezu da rast kontrolisanih cena ove godine neće biti veći od 15 odsto, a već je skoro dostignut taj nivo", rekao je Jelašić. On je naveo da se NBS, za razliku od države, pridržava originalnog plana ciljane inflacije, ali je zbog nesprovođenja svih budžetom predviđenih mera centralna banka prinuđena da vodi restriktivnu monetarnu politiku.

Prema proceni Jelašića, da je dosadašnji rast kontrolisanih cena, umesto 14 odsto bio upola manji, inflacija bi, umesto devet odsto koliko sada iznosi, bila oko šest odsto, a referentna kamatna stopa devet ili deset odsto.

Dinkić potpisao ugovore sa 17 kompanija

BEOGRAD, Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić potpisao je danas ugovore o dodjeli finansijskih sredstava za podsticaj direktnih investicija sa 17 kompanija koje će u 15 opština Srbije investirati 127.300.000 evra i zaposliti oko 2 400 ljudi.

Dinkić je, koji je na potpredsjednik Vlade Srbije, na konferenciji za novinare, poslije uručivanja ugovora predstavnicima kompanija, najavio je da će na jesen biti nastavljena dodjela sredstava kao pomoć kompanijama za modernizaciju i ulaganje u nove pogone.

On je naveo da će u narednom periodu biti dosta stranih ulaganja u Srbiju iz oblasti automobilske industrije, prije svega proizvodnje auto dijelova, dok se domaće kompanije uglavnom opredijeljuju za prehrambenu industriju.

Član Berze - BEO MONET A.D. Beograd suspendovan ioz trgovanja svim hartijama od vrednosti na berzi u periodu od 20.jula do 20.avgusta 2009.godine

BEOGRADSKA BERZA
BELGRADE STOCK EXCHANGE
Rešenjem Komisije za berzanske prekršaje (u predmetu D 04/5 broj1450/09), opozvana je uslovna
kazna supsenzije izrečena Članu Berze ‐ BEO MONET AD BEOGRAD pravnosnažnim Rešenjem ove
Komisije (u predmetu D 04/5 br 313/09), te mu je utvrdjena kazna SUSPENZIJE u obavljanju
trgovine na Berzi svim hartijama od vrednosti u trajanju od 1 (jednog) meseca.
Shodno navedenom, a na osnovu podataka spisa predmeta, predmetno Rešenje Komisije o
izricanju kazne suspenzije Članu Berze ‐ BEO MONET AD BEOGRAD, pravnosnažno je sa danom –
19.7.2009. godine (nedelja), te je
Član Berze – BEO MONET A.D. BEOGRAD
SUSPENDOVAN iz trgovanja svim hartijama od vrednosti na Berzi
u periodu od 20. jula do 20 avgusta 2009. godine
BEOGRADSKA BERZA

Pad industrijske proizvodnje za 14,1 odsto u junu

Posted: 31 Jul 2009 03:30 AM PDT

BEOGRAD, 31. jula 2009. - Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu ove godine bila je za 14,1 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi na sajtu Zavoda, u prvih šest meseci ove godine proizvodnja je bila za 17,4 odsto manja nego u prvom polugođu 2008. godine

“Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u junu 2009. u odnosu na jun 2008. godine imale su proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja nameštaja, proizvodnja prehrambenih proizvoda i proizvod od gume i plastike”, navodi se u saopštenju.

Deflacija u julu 0,2 odsto

31. jul 2009. | 12:14

Izvor: EMportal

Inflacija u Srbiji, merena indeksom cena na malo, dostigla je devet odsto na godišnjem nivou, a u julu je zabeležena deflacija od 0,2 odsto.

Prema nalazima Zavoda za statistiku, cene robe snižene su u julu 0,7 odsto, a cene usluga povećane su 1,3 odsto.

Međugodišnja inflacija dostigla je 9,5 odsto.

Cene poljoprivrednih proizvoda niže su u julu 16,5 odsto, zbog sezonskih cena povrća, voća i jaja, a cene industrijsko-prehrambenih proizvoda veće su 0,4 odsto.

Pića su poskupela 0,2 odsto, industrijsko neprehrambeni proizvodi 0,3 odsto, a usluge 1,3 odsto.

Troškovi života u julu su manji 0,9 odsto, od početka godine povećani su šest odsto, a u odnosu na jul prošle godine osam odsto.

NAJVEĆI
Peconijev Invej po profitu prešao Miškovićevu Deltu :D
Autor/izvor: SEEbiz / Politika
BEOGRAD - U prvoj desetorci privrede Srbije po neto dobiti, koju predvodi Sintelon, osim Telenora, sve kompanije su proizvođači, piše Politika.

Listu je na osnovu završnih računa za prošlu godinu sačinio Republički zavod za razvoj, rangirajući srpska preduzeća sa više od sto zaposlenih, po visini ostvarene neto dobiti. Ne računajući ona javna i prvi put, umesto rezultata pojedinačnih firmi, posmatrajući i zbirni bilans – profit na nivou poslovnih sistema.

Tako posmatrano Sintelon (BSE:SNTLM) se sa šeste, odnosno osme pozicije prethodnih godina, popeo na prvu, zbacivši sa trona Telenor, koji je u 2007, sa rekordnom pojedinačnom dobiti od 6,45 milijardi dinara, već u toj, svojoj drugoj godini poslovanja u Srbiji, po sopstvenom priznanju, isplatio svaku uloženu paru.

Telenor je lane jedini među prvih deset koji je svoj profit zaradio pružajući usluge. Ostali su ga napravili u proizvodnji: cigareta, hrane i pića, lekova i farmaceutskih proizvoda i cementa. I za Duvansku industriju Niš "nema zime”. Posle, gotovo prepolovljenog profita i pada na 11 poziciju u 2007, niške duvandžije vratile su se na poziciju iz 2006 – vicešampionsko mesto sa 4,1 milijarde dinara profita.

Najbolje kotirani među srpskim biznismenima već drugu godinu je Predrag Ranković Peconi. Profit njegove poslovne imperije Invej, sa 11 povezanih firmi, lane je bio 3,47 milijardi dinara. Za nepunih stotinak miliona veći nego prethodne godine, kada je sa treće pozicije, među sto najuspešnijih, zbacio Miškovićevu Delta M, koja je kao sistem šampionski briljirala 2006.

Gotovo polovinu Peconijeve dobiti ostvaruje i više od 80 odsto radnika zapošljava šest firmi: Rubin i Inrub iz Kruševca, Vital (BSE:VITL) iz Vrbasa, pančevački Dunav i Pekarska industrija i smederevski Milan Blagojević.

Što se Miškovićeve imperije tiče, ona je u rangiranju za 2008. morala da se zadovolji 14. mestom. Dok broj preduzeća i radnika koja posluju u okviru Delta M raste iz godine u godinu (94 firme sa 17.815 zaposlenih), prikazani profit u završnim računima opada – sa 6,4 milijarde dinara u 2006. na 4,9 milijardi u 2007. i 1,43 milijarde dinara u 2008. godini.

Mišković ima i najmanju dobit po radniku – 81.000 dinara među prvih 15 dobitaša, nižu čak i od privrednog proseka (267.000 dinara), ali mu je ukupan prihod najveći među kompanijama dobitašima. A najuspešnija od svih Deltinih ćerki i dalje je trgovina Delta Maxi koja zapošljava svakog trećeg Miškovićevog radnika.

A u prvoj postavi, posle Inveja i Telenora, petoplasirani je Hemofarm (sa 12 zavisnih firmi) i sa 3,4 milijarde dinara neto dobiti, očuvao je stabilnu petu poziciju iz prethodnog rangiranja

LJUBLJANSKA BORZA
Početak kraja Šrotovog imperija: Počinje prodaja imovine Infond Holdinga
Autor/izvor: SEEbiz / dnevnik.si
LJUBLJANA - Jedva deset minuta nakon početka trgovanja na burzi, vlasnike je promijenilo 2,9 posto Pivovarne Laško i 2,8 posto Mercatora, za koje je još nepoznati kupac dao 8,2, odnosno 17,1 milijun eura. Dionice Laškog otišle su po cijeni 32,37 eura, a Mercatora po 164,05 eura.

Kako piše dnevnik.si, još nije moguće provjeriti koja od banaka je prodala te pakete, no navodno to nije bila Nova Ljubljanska banka, jer su njeni prodajni nalozi još u trgovinskom sustavu Ljubljanske burze, što bi trebalo značiti da ona još traži kupca.

Prema navodima Dnevnika, NLB je još jučer pokušala preko burze prodati 23 posto Pivovarne Laško i 10 posto Mercatora, koje je preuzela od Infond Holdinga. Razlog za prodaju nije samo neuspješna javna ponuda, već i strah od novih iznenađenja iz tabora Boška Šrota, posebno u svjetlu ulaska talijanskog vlasnika u Šrotov Kolonel.

No, kako navodi Dnevnik, prodaju je onemogućila Probanka, cijelo jutro zavlačivši unos naloga u trgovinski sustav burze. :lol:

DEO 2
LJUBLJANSKA BORZA
Početak kraja Šrotovog imperija (2): Banke za 157 milijuna eura prodale imovinu Infond Holdinga
Autor/izvor: SEEbiz / dnevnik.si
Prije nekoliko minuta, Infond Holding, koji je preko lanca poduzeća u većinskom vlasništvu Boška i Anice Šrot, ostao je bez 26,4 posto Pivovarne laško i 13,5 posto Mercatora.

Kako navodi dnevnik.si, Nova Ljubljanska banka prodala je 23,5 posto laškog i 10,75 posto dionica Mercatora koje je zbog dugova zaplijenila Infond Holdingu.

Za udio u Mercatoru utržila je 66,8 milijuna eura, a za udio u Laškom 64,8 milijuna. Za sada još nepoznati kupac je za dionice Mercatora dao po 165 eura, a za dionice laškog po 31,5 eura.

Konuzin:Srbiji od Rusije mlrd. evra

6. avgust 2009. | 17:58 | Izvor: Beta

Beograd -- Rusija će odobriti Srbiji kredit od milijardu evra, ali još razmatra uslove kredita, izjavio je ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin.

Podsetivši na pismo predsednika Srbije Borisa Tadića u martu u kojem je tražio od Rusije kredit od milijardu evra za stabilizaciju budžeta, izgradnju metroa i druge infrastrukturne projekte, Konuzin je rekao da je Medvedev odmah odgovorio da će Rusija "konstruktivno" razmotriti to pitanje.

"Srpska strana je izložila svoje shvatanje tih uslova pod kojim je spremna da uzme kredit i ruska vlada sada proučava koliko ti uslovi odgovaranju njenim mogućnostima", rekao je Konuzin, dodajući i da je Rusija pogođena svetskom ekonomskom krizom.

Konuzin je naveo da je Medvedev saopštio da je to pitanje razmatra ruska vlada i da će nakon razmatranja uslova kredita vlada doneti odluku.

Upitan da pojasni pitanje kredita, Konuzin je rekao da je "pozitivan odgovor već upućen", ali da se uslovi i parametri kredita još razmatraju.

Blago nama, samo da ne bude debt-equity swap i nema vise EPS-a hop

:D Pa naravno, bacushke nista ne daju za dzabe ... A, i sta ce ovoj zemlji EPS, kada smo svi videli kako se gazduje u NIS-u.

Neka uzmu ljudi, strucnjaci pa neka prave biznis, kada je ovde politika iznad zivota i iznad svakog biznisa.

NEW YORK (CNNMoney.com) -- Stocks rallied Friday, with the Dow, Nasdaq and S&P 500 all gunning for new yearly records after the July jobs report showed the smallest number of job cuts in nearly a year, adding to recovery hopes.

The Dow Jones industrial average (INDU) gained 165 points, or 1.8%, with around 2 hours left in the session. The S&P 500 (SPX) index rose 19 points, or 1.9%. The Nasdaq composite (COMP) added 36 points, or 1.8%.

Employers cut 247,000 jobs from their payrolls in July after slashing a revised 443,000 jobs in June. Economists surveyed by Briefing.com thought they would cut 325,000 jobs. It was the lowest level of losses since last August.

"It was the best reading on non-farm payrolls since before Lehman's collapse last September, which was the pivotal event that precipitated the crisis," said Jeff Kleintop, chief market strategist at LPL Financial.

The report seemed to confirm other recent indications that the economy is stabilizing.

"Leading indicators have priced in a recovery for a while, now lagging indicators like unemployment are too," he said.

Although employment is seen as a lagging indicator in any recovery, the steady march higher of the unemployment rate over recent months has added to investor anxiety about the health of the economy.

The unemployment rate, generated by a separate survey, fell to 9.4% in July from 9.5% in June, versus forecasts for a rise to 9.6%.

The stock advance was broad based, with all 30 Dow components rising, led by IBM (IBM, Fortune 500), Boeing (BA, Fortune 500), United Technologies (UTX, Fortune 500), JPMorgan Chase (JPM, Fortune 500) and Chevron (CVX, Fortune 500).

Stocks slipped Thursday, the second straight decline, as investors took a step back after the recent big rally and ahead of the jobs report.

The Dow, Nasdaq and S&P 500 all hit fresh 2009 highs earlier in the week, following three weeks of gains. Since bottoming March 9 at a 12-year low, the S&P 500 has risen 49% as of Friday morning.

Quarterly results: AIG (AIG, Fortune 500) reported its first quarterly profit in nearly two years Friday morning, but the troubled insurer continues to struggle in the aftermath of its near-collapse last fall. AIG still owes taxpayers $87.6 billion.

The stock nearly doubled in the run up to the profit report. AIG gained another 19% Friday.

Cash for Clunkers: President Obama signed into law Friday an extension of the auto sales stimulus program that will keep it running through Labor Day. On Thursday night, the Senate approved $2 billion in extra funding for the popular program, which gives consumers up to $4500 if they turn in gas guzzlers and buy more fuel-efficient models.

Oil and gold: U.S. light crude oil for September delivery fell 51 cents to $71.43 a barrel on the New York Mercantile Exchange. Oil prices have been gaining in recent weeks on bets the global economy is close to turning around.

COMEX gold for December delivery fell $3.40 to settle at $959.50 an ounce.

Bonds: Treasury prices tumbled, raising the yield on the benchmark 10-year note to 3.85% from 3.75% late Thursday. Treasury prices and yields move in opposite directions.

Other markets: In global trading, European markets rallied after the release of the U.S. jobs report. Asian markets ended lower -- with the exception of the Nikkei -- losing steam ahead of the jobs report.

In currency trading, the dollar gained versus the euro and the Japanese yen

First Published: August 7, 2009: 9:46 AM ET

BEOGRAD - Agencija za osiguranje depozita prosledila je vladi elaborat o spajanju banaka u većinskom državnom vlasništvu, piše Politika.

Vlada bi o tome trebalo da se izjasni za dve nedelje, najavljuje državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić i kaže da će se o kragujevačkoj Credy banci (BSE:CYBN) raspravljati na jesen jer su za nju zainteresovani Slovenci.

Učešće vlade u odlučivanju o sudbini Srpske banke (BSE:SRBN), Poštanske štedionice (BSE:PSBN) i Privredne banke Pančevo (BSE:PBNP) je njena obaveza prema MMF-u i Svetskoj banci koju ona ispunjava na vreme.

„Rešenje će se znati tek kad se izjasne Narodna banka Srbije, ali i ministarstva finansija, ekonomije i trgovine. I stručnjaci za reviziju moraju da odgovore na pitanje da li postoje gubici i kako se to reflektuje na kapital tih banaka”, kaže Ilić.

On dodaje da su „MMF i Svetska banka tražili da za te banke pripremimo mere u slučaju da dođe do prelivanja problema iz realnog sektora u finansijski kako bi se znalo da li će moći da opstanu. Jedna od mera jeste i međusobno pripajanje tih banaka. Ali niko nije rekao da to mora da se uradi”.

U elaboratu se predlaže spajanje Srpske banke (96,5 odsto u državnom vlasništvu), Poštanske štedionice (63,7 odsto) i Privredne banke Pančevo (92,9 odsto), ukoliko svi daju saglasnost.

„Svetska banka i MMF ne žele da nijedna banka dođe u problem. Zato su tražili od Srbije da preduzme mere da državne banke, koje nemaju mogućnost da se dokapitalizuju kao privatne, ne dođu u nezgodnu situaciju i odu u stečaj, što bi po domino efektu moglo da se proširi na sve druge”, objašnjava Ilić.

Germany, France pull out of recession
Both economies unexpectedly grew in the second quarter, raising hopes for broader European recovery.

BERLIN (Reuters) -- Germany and France enjoyed a shock return to economic growth in the second quarter of the year, data showed on Thursday, ending their recessions earlier than many policymakers and economists had expected.

German gross domestic product rose by 0.3% in the second quarter, bringing an end to the country's deepest recession since World War Two and boosting hopes of recovery in the broader euro zone.

French GDP also grew by 0.3% in the second quarter. The consensus in a Reuters poll of economists had predicted a 0.3% quarterly contraction in both countries.

"The data is very surprising. After four negative quarters France is finally coming out of the red," French Economy Minister Christine Lagarde told RTL radio.

Germany suffered a calamitous 3.5% contraction in the first quarter of this year to cap four quarters of decline while the French economy shrank by 1.3%.

Euro zone GDP data are due at 0900 GMT with the risks to forecasts of a 0.5% quarterly contraction now clearly to the upside.

"Taking the upward surprise in the German and French data together, the euro zone economy should have been roughly flat in Q2," said Nick Kounis, economist at Fortis.

Market response to the figures was instant.

European shares and the euro climbed while euro zone government bond futures opened down after the economy figures fueled optimism about the outlook for the single currency bloc's economy.

Recovery at last?
Evidence is mounting that the worst of the damage wrought by a global financial crisis, which began with a U.S. housing market meltdown in 2007 and took a turn for the worse last year when U.S. bank Lehman Brothers collapsed, is now over.

"The recession has ended. Not just in Germany. The post-Lehman global confidence shock has receded. Firms are investing again," said Joerg Kraemer at Commerzbank.

The Federal Reserve said on Wednesday the U.S. economy was showing signs of leveling out two years after the onset of the deepest financial crisis in decades.

It was the first time since August 2008 the committee's statement had not characterized the economy as contracting, weakening, or slowing.

The Bank of England struck a slightly more subdued tone in its quarterly inflation report on Wednesday, saying Britain's recession would end early next year but that the economy would take a long time to recover properly.

Britain now looks in relatively poor shape, its economy having shrunk by 0.8% in the second quarter.

Italy, the euro zone's third largest economy, reported last week its economy dropped by 0.5% in the second quarter.

Data from Austria on Thursday showed it shrank by 0.4% in the second quarter while the Netherlands contracted by 0.9%.

Year-on-year, Germany shrank by 7.1% in the second quarter, the data showed, following a 6.4% drop in Q1.

The government expects the economy to contract by some 6% this year. However, the Economy Ministry had already said the economy probably stabilized in the second quarter.

Lagarde said solid exports and strong public sector investment, fueled by government stimulus measures to counter the global economic crisis, were bolstering growth in France.

Reasons to be cautious
But experts remain cautious with budget deficits spiraling under the weight of government stimulus packages and unemployment levels set to climb for some time.

"The main risk for Germany is a sharp rise in unemployment. If firms decide to start firing people in the autumn rather than putting them on shorter hours, it's going to have a negative impact on wages and hit consumption," said Christian Dreger of the DIW economic institute.

And banks in many countries remain in poor shape and reliant on state support.

"The question is how lasting it will be. There are lots of problems we haven't solved. In particular, the banking sector is still dependent on the state umbrella," said Jens-Oliver Niklasch, analyst at LBBW.

"As long as it's not clear that the banks' capital base is robust, we can't assume that the crisis is over."

But if nothing else, the prospect of a 1930s-style depression appears to have been banished.

"It's good to see that we're not in a 1929 or 1930s type situation of total collapse," said Marc Touati at Global Equities in Paris. "But there are risks on growth ... With a stronger euro, little room to further cut interest rates and stimulus packages already running out, what is going to sustain us in coming months?"

Plata šefa Blekstona 702 mil. USD

15. avgust 2009. | 12:37 | Izvor: business.hr

Njujork -- Najbolje plaćeni menadžer u SAD-u i na svetu u prošloj godini je bio je Stiven Švarcman sa ukupnim primanjima od 702 miliona dolara.

Čelnik i suosnivač najvećeg svetskog „private equity“ fonda Blekstoun je prošle godine primio 2,3 miliona dolara kao platu i još 699,8 miliona dolara bonusa. On je bonus primio na osnovu ugovora koji je potpisao nakon što je Blekstoun izašao na berzu, a sličan iznos će dobiti i u naredne četiri godine pa bi njegov primat na prvoj poziciji mogao duže da potraje.

Na drugom mestu najplaćenijih svetskih menadžera sledi šef kompanije Orakl Lari Elison, koji je izgubio prvo mesto iz 2007. godine. Uprkos rastu primanja koja su dostigla 557 miliona dolara u 2008. godini zahvaljujući prodaji opcionih deonica u vrednosti od 543 miliona dolara, Elison je „tek“ drugi.

Među sedmoricom koji su zaradili više od sto miliona dolara dominiraju čelnici energetskih kompanija. Rej Irani iz „Occidental Petroleum Corpa“ zaradio je 222,6 miliona dolara, Džon Hes iz „Hess Corpa“ primio je 159,6 milijuna, a Majkl Votford iz „Ultra Petroleum Corpa“ 116,9 miliona dolara plate.

Navedeni menadžeri, prenosi agencija Blumberg, su izbjegli sudbinu mnogih američkih kompanija koje su tokom krize primile državnu pomoć, a koje zbog toga za plate svojih 25 najplaćenijih menadžera moraju dobiti dozvolu administracije SAD.

UniCredit Bank: Serbian GDP Slides by 4.8%

17.8.2009.


In 2009, Serbia is to record a decline in GDP equaling 4.8%, estimated the analytics at Italian UniCredit Group. According to the study on the influence of the global downturn on the economy and banking sector of Central and Eastern European Countries, Serbia’s GDP slide should slow down by 0.7% in 2010, while the country’s economy should record an expansion at 1.3% in 2011.

UniCredit’s economists see positive signals providing hope in recovery of global economy, which will, consequently, push towards recovery in CEE sector. After a significant slowdown in economic activities this year and with a GDP fall at 5.5% CEE region should, according to expectations, record a GDP growth of 1.1% in 2010.

Skupo zemljište prepreka za Ikeu
19. avgust 2009. | 11:00 | Izvor: Beta
Ljubljana -- Širenje švedskog proizvođača nameštaja Ikea na tržišta Srbije, Hrvatske i Slovenije ide prema planu, ali se firma susreće se određenim problemima.

Prepreku za širenje Ikee u Srbiji i Sloveniji predstavljaju pre svega visoke cene zemljišta, koje je u Hrvatskoj već kupljeno, rekao je za slovenačke medije regionalni direktor Ikee za Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju Dragan Skalušević.

U Srbiji problem je, kako je kazao, i birokratska procedura, dok u Hrvatskoj u kojoj su troškovi razvoja visoki Ikea traži zemljište sa uređenom infrastrukturom.

U Hrvatskoj bi to preduzeće moglo dobiti gradjevinsku dozvolu do proleća 2010. godine tako da bi trgovina mogla biti otvorena tek godinu dana kasnije.

"Širenje na tržišta bivše Jugoslavije deo je planova za period od 2010. do 2020. a Ikea u Sloveniji neće moći da otvori trgovine pre 2010. godine i kada bi to želela", prenosi slovenačka štampa navode Skaluševića.

Pregovori o kupovini zemljšta u Ljubljani su još u toku, jer su cene previsoke, "najniža cena iznosi izmedju 500 i 550 evra za kvadratni metar što je preskupo", rekao je još predstavnik Ikee.

Realizovani krediti od 742 mil. €

20. avgust 2009. | 08:36 | Izvor: Tanjug

Beograd -- Do sada je realizovano 27.420 subvencionisanih kredita, a njihova vrednost je dostigla 741,9 miliona evra.

Krediti za likvidnost odobreni su u vrednosti 23,8 miliona evra.

Podaci Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja pokazuju da su do sada primljeni zahtevi za ukupno 36.715 subvencionisanih kredita u okviru mera Vlade Srbije za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, ukupne vrednosti 1,12 milijardi evra.

Od početka odobravanja subvencionisanih kredita, realizovano je 7.306 kredita za likvidnost, od ukupno 9.683 zahteva, a njihova vrednost dostigla je 639,9 miliona evra.

Sledeći po vrednosti su krediti za kupovinu automobila, sa 8.708 primljenih zahteva, u vrednost 59 miliona evra, a realizovano je 6.577 tih kredita, u vrednosti oko 45 miliona evra. rimljena su i 54 zahteva za investicione kredite, ali je realizovano samo 11, u vrednosti 2,2 miliona evra.

Od 1.380 zahteva za subvencionisane kredite za kupovinu traktora realizovano je 982, u vrednosti 7,8 miliona evra, dok je za turističke kredite bilo 18 zahteva, a realizovano je 13, u vrednosti 6.088 evra. Za ostale potrošačke kredite primljeno je 16.607 zahteva, a realizovano je 12.349, čija je vrednost dostigla 23,1 miliona evra.

Što se tiče dinarskih kredita za likvidnost, primljeno je 265 zahteva, a realizovana su 182 kredita, čija je protivvrednost u evrima 23,8 miliona.

U vrhu po broju realizovanih zahteva za subvencionisane kredite su Banka Inteza, Komercijalna, Unikredit, Sosijete ženeral, Prokredit i Hipo alpe adrija banka.

Bernanki: Globalna ekonomija se oporavlja

Autor: Tanjug </SPAN>| 21.08.2009. - 18:38

Globalna ekonomija se izgleda oporavlja od duboke krize, ali će oporavak najverovatnije biti spor i uz rizike, izjavio je danas predsednik američke Uprave federalnih rezervi Ben Bernanki.

"Posle oštrog negativnog rasta u poslednjih godinu dana, ekonomska aktivnost se izgleda uravnotežava, kako u SAD, tako i u svetu, a izgledi za povratak rasta u bliskoj budućnosti su dobri", izjavio je Bernanki na godišnjoj konferenciji američke centralne banke.
On je, međutim, upozorio da, "iako je najgore izbegnuto, još uvek predstoje teški izazovi" i da će "oporavak najverovatnije biti relativno spor u početku, uz samo postepen pad nezaposlenosti".

Bernanki je rekao da je kriza ukazala na potrebu da se hitno izađe na kraj sa strukturalnim slabostima finansijskog sistema, pre svega sa načinom na koji vlade postavljaju pravila i nadziru njihovo sprovođenje.
Rojters podseća da su Nemačka, Francuska i Japan izašli iz recesije, a da se ekonomija SAD stabilizuje posle razarajuće finansijske i ekonomske krize, koja je rezultirala ukidanjem gotovo sedam miliona radnih mesta.

Američka centralna banka je u decembru smanjila baznu kamatu na gotovo nulti nivo i "upumpala" gotovo bilion (hiljadu milijardi) dolara na finansijsko tržište kako bi se izborila sa krizom i podstakla ekonomski rast. Potrošačka tražnja je, međutim, u SAD još slaba, a nezaposlenost i dalje raste.

Bernanke ponovo na čelu Federalnih rezervi

Beta pre 1 sat

VAŠINGTON, 25. avgusta 2009. (Beta-AP) - Šefa američkih Federalnih rezervi Bena Bernankea, kome se pripisuje ofanzivni pristup u izbegavanju ekonomske katastrofe posle finansijskog kraha prošle jeseni, predsednik Barak Obama imenovaće ponovo za prvog čoveka centralne banke, saznaje agencija AP.
Bernanke je osmislio ono što se sad pokazalo kao uspešna strategija u izvlačenju ekonomije iz recesije, ponovnom pokretanju kredita i stabilizaciji finansijskih tržista, delom koristeći neuobičajene i do danas nepoznate programe pozajmljivanja.
Mnogi na Vol Stitu i u akademskim krugovima veruju da će Bernanke biti najbolji izbor za uvođenje SAD u održiv oporavak i da će biti u najboljoj poziciji da smisli kad i kako povratiti hiljade milijardi dolara koje su ubačane u privredu da bi se pobedila kriza.
Obama planira da objavi odluku kasnije danas na ostrvu Martin Vinograd (Martha's Vineyard) gde se sa porodicom nalazi na jednonedeljnom odmoru.
Bernankea (55) je na mesto šefa Federalnih rezervi postavio predsednik Džordz Buš februara 2006. godne, posle šesnaestogodišnjeg mandata Alena Grinspana (Alan Greenspan).


(Beta, 25.08.2009)



function fbs_click() {u=location.href;t=document.title;window.open('http://www.facebook.com/sharer.php?u='+encodeURIComponent(u)+'&t='+encodeURIComponent(t),'sharer','toolbar=0,status=0,width=626,height=436');return false;}

July average take home salary in Serbia amounted to RSD 32,553; it was 3.4% higher than net wage in June in real terms, announced yesterday the Statistical Office. Average July gross wage (with taxes and contributions) amounted to RSD 45,307, i.e. it is 2.5% higher in real terms against the same month last year.

Napisi to na srpskom.Ja ne razumem?

Pevod :
Јули се просечна зарада у кући Србија је износио 32,553 динара, то је 3,4% већи него нето плата у јуну реално, саопштио је јуче Завод за статистику. Просечна бруто зарада јул (пореза и доприноса) износила је 45,307 динара, односно било је 2,5% већа у реалним условима у односу на исти месец прошле године.

kada hoces nesto da prevedes koristi ovaj link:

http://www.prevodjenjeteksta.com/sa-engleskog-na-srpski.php

Ovaj prevod je tako uradjen ima malo nedostataka ali prilicno je koristan link !

Hvala dobar je.

Mala pomoc za one koji zele u realnom vremenu pratiti USA I EU indexi, futuresi itd
http://www.batstrading.com/home/
(ima i dubinu)

Da vidimo kako će ovakve vesti da se odraze na rad i cene akcija ostalih uljara u Srbiji.

LONDON, Bivše socijalističke zemlje srednje i istočne Evrope, koje su postale članice Evropske unije, izbegle su kolektivnu ekonomsku katastrofu koja se činila mogućom pre samo šest meseci, ali je razvoj situacije i dalje neizvjestan, upozorava britanski “Fajnenšel tajms”.

List britanske poslovne elite kao kao zemlju čija se privreda drži iznenađujuće dobro izdvaja Poljsku, za koju najnoviji statistički podaci ukazuju da će najverovatnije izbjeći recesiju.
Poljska privreda je, baš kao i češka, slovačka i mađarska, imala koristi od programa nemačke vlade koji građanima nudi subvencije za zamenu starih automibila za nove, ekološki prihvatljivije.

Situacija se, međutim, nastavlja list, bitno razlikuje od zemlje do zemlje - dok Poljska bilježi privredni rast, u Litvaniji je bruto društveni proizvod, samo u drugom tromesečju ove godine, opao za 20 odsto, prenio je BBC.
Čak i ako region kao cjelina izbjegne veliku finansijsku krizu, pojedine zemlje je možda neće izbeći, upozorava “Fajnenšel”.

U Mađarskoj bi, na primer, banke mogle da se nađu u teškoćama jer veliki broj onih kojima su dale kredite možda neće biti u stanju da te zajmove vrati.
List svima koji prate ekonomsku situaciju u istočnoj Evropi savetuje da i dalje budu na oprezu.

BEOGRAD - Moskovska banka, kako „Blic” saznaje, zainteresovana je da učestvuje na javnim nabavkama koje država planira da raspiše kako bi izabrala najpovoljniju ponudu za uzimanje dugoročnog kredita za pokriće budžetskog deficita i refinansiranje dugova.
Za sada se ne zna koliki će iznos kredita za ovu namenu država da se zaduži kod banaka pošto se rade preračuni o tome koliki će manjak u budžetu biti pokriven iz drugih izvora.

Vlada je na sednici usvojila odluku po kojoj bi po sistemu javne nabavke izabrala najpovoljniju ponudu banke za uzimanje dugoročnog kredita. Inače, nedavno je skupštinsku ratifikaciju prošlo zaduživanje države za budžetski deficit u iznosu od 90 miliona evra, kod tri banke - „Alphe”, „Piraeus” i „Vojvođanske”, članice Nacionalne banke Grčke. Očekuje se da ratifikaciju prođe i kredit koji je odobrila „Marfin banka”, tako da bi ukupno zaduženje države za pokriće budžetskog deficita do sada bilo 140 miliona evra.

Municipalne obveznice od 2010.

5. septembar 2009. | 11:26 | Izvor: Beta

Beograd -- Vlada Srbije bi do kraja godine trebalo da usvoji promenu zakonske regulative koja bi omogućila da lokalne samouprave počnu emitovanje svojih obveznica.

Državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić očekuje da do kraja godine Vlada Srbije usvoji zakon o javnoj svojini, kao i promenu Zakona o javnom dugu, te Zakona o tržištu hartija od vrednosti.

Naveo je da se na stvaranju uslova za emitovanje municipalnih obveznica radi više od godinu dana i odbacio sumnje da je u pitanju pritisak Međunarodnog monetarnog fonda ili očekivanje smanjenja finansijskih sredstava iz budžeta namenjenih opštinama.

"Obezbeđenje sredstava preko emisije municipalnih obveznica je novi i izvanredan resurs koji do sada lokalne samouprave nisu koristile", kazao je Ilić. Prema njegovim rečima, lokalne samouprave moraju da se osposobe i spreme za pronalaženje finansijskih sredstava za projekte koje misle da realizuju, kao i da imaju obučene kadrove koji će biti u situaciji da upravljaju lokalnim resursima i zaduženjima.

Ilić kaže da ne treba gajiti iluzije da će sve opštine i gradovi od 2010. početi da izdaju te hartije od vrednosti za finansiranje projekata na svojoj teritoriji i dodaje da bi "realno bilo očekivati da će se na tržištu pojaviti najviše pet municipalnih obveznica". Ipak, on ističe da je bitno da se počne sa onim opštinama koje po svom kapacitetu to mogu kako bi počeo razvoj tog tržišta.

Beograd je poslednji put koristio obveznicu kao izvor finansiranja pre više od 30 godina i to decembra 1977. za potrebe završetka Centra Sava. Tada je država izdala srednjoročne obveznice u ukupnom iznosu od 16,4 miliona dolara, sa rokom dospeća od sedam godina, ta hartija od vrednosti je bila garantovana od Beogradske banke, a pokrovitelji emisije bile su četiri inostrane banke.

Stručnjak Mega programa za investicije javnog sektora USAID-a Ljiljana Brdarević naglasila je da su municipalne obveznice sa stanovišta plasmana i rizika veoma atraktivan za ulaganje, ali da u Srbiji još nema odgovarajućeg pravnog okvira koji bi omogućio njihovo emitovanje.

U Srbiji u ovom trenutku municipalne obveznice mogu da se emituju samo putem privatnog plasmana, odnosno ograničenom broju ulagača kao što su država i institucionalni investitori, što po njenim rečima, ograničava korišćenje potencijala individualnih investitora, kao što su građani, čija se štednja procenjuje na pet milijardi evra.

Pomoćnik generalnog sekretara Stalne konferencije gradova i opština Aleksandar Bućić kazao je da municipalne obveznice nose mali rizik za investiranje, da njima tržište kapitala dobija novi instrument koji utiče na njegovu dubinu i likvidnost, a građani mogu da investiraju u te hartije od vrednosti koje u idealnom slučaju nose veću likvidnost nego depozit u banci.

Bućić je ocenio da zaduživanje na nivou lokalne samouprave u Srbiji još nije iskorišćeno na pravi način, što bi mogao da popravi razvoj tržišta municipalnih obveznica.