Nova zona fluktuacije na Beogradskoj berzi


Kako bi zaštitili tržište od prevelikih posledica svetske ekonomske krize, zona fluktuacije na Beogradskoj berzi smanjiće se na plus-minus deset odsto, umesto dosadašnjih 20.

To je najavio Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti i dodao da berza nastavlja s normalnim radom jer ne postoji razlog za njeno zatvaranje. Osim ove mere koja će stupiti na snagu tokom nedelje, Komisija ce poslati Vladi predloge o izmeni nekoliko zakona važnih za dobro funkcionisanje tržišta kapitala. Medu njima su Zakon o investicionim fondovima, Zakon o privrednim društvima, zakon o javnom dugu, o imovini lokalne samouprave, o obligacionim odnosima i tako dalje.

Tenderi
16. 10. 2008. 16:20 CET --
Produžen rok za dostavljanje ponuda na tenderu za prodaju imovine Kompanije «International CG» d.p. Beograd, u restrukturiranju, koja se nalazi na Kopaoniku

Agencija za privatizaciju Republike Srbije je, uzimajući u obzir sve dostupne informacije, odlučila da produži rok za dostavljanje ponuda na javnom tenderu radi prodaje imovine Kompanije «International CG» d.p. Beograd, u restrukturiranju sa pratećom opremom i pravima na objektima, koja se nalazi na Kopaoniku: hotel «Grand», hotel «Sunčani vrhovi» («Apartmani Konaci»), stambene jedinice na Kopaoniku i restoran «Zvrk», šifra tendera KOP 25/08.

Novi rok za podnošenje ponuda je 31. oktobar 2008. godine, do 16.30 časova po beogradskom vremenu (GMT+1).

Nepravilosti u radu Metals banke
09:26 | Izvor: Beta
Beograd -- Narodna banka Srbije saopštila je da je utvrdila nepravilnosti u poslovanju Metals banke, zbog čega je poslednjih dana došlo do usporavanja platnog prometa.

Tenderi
17. 10. 2008. 15:04 CET --
Održana prva sednica tenderske komisije za privredno društvo «Industrija motora Rakovica» a.d. Beograd u restrukturiranju


Na sednici je konstatovano da su Tendersku dokumentaciju otkupili sledeći potencijalni investitori:

* «Clear Vision Investments», Beograd
* «Blue Plate», Beograd
* «Atomenergoremont», Bugarska
* «Max 2003 EOOD», Bugarska



Konstatovano je da je u predviđenom roku, do 05. septembra 2008. godine, do 16.30 časova po beogradskom vremenu, podneta jedna ponuda i to od strane:

• Konzorcijuma «Clear Vision Investments & Lilly Drogerie», Beograd

Na osnovu izvršene analize Kvalifikacione dokumentacije i mišljenja savetnika Agencije za privatizaciju, Tenderska komisija je konstatovala da ponuđač Konzorcijum «Clear Vision Investments & Lilly Drogerie», Beograd ispunjava uslove iz Javnog poziva za kupovinu predmetnog kapitala privrednog društva «Industrija motora Rakovica» a.d. Beograd, u restrukturiranju, nakon čega se pristupilo otvaranju ponude.
Agencija za privatizaciju će, u saradnji s savetnikom, u roku od 30 dana, od dana otvaranja ponude, izvršiti ocenu ponude Ponuđača Konzorcijuma «Clear Vision Investments & Lilly Drogerie» i prezentovati je članovima Tenderske komisije.

MY KBC
Poštovani,
Izrazito nam je zadovoljstvo što ste posetili naš web site. Na osnovu vaše registracije, možete koristiti ponudjene proizvode i pratiti vrednosti indeksa, analize kompanija, pregled vesti, informacije o akcijama i kretanje cena. Kao naš klijent, potpisivanjem Ugovora i trgovanjem na Beogradskoj berzi, dobijate mogućnost uvida u vaš lični portfolio.
Kako bi Vam pružili što bolju i bržu uslugu u pripremi su i proizvodi koji nude mogućnost prikaza trgovanja na berzi u realnom vremenu i elektronskog davanja naloga o čemu ćemo vas naknadno obavestiti. Koristimo priliku da vas pozovemo da nas posetite na sledećim adresama i postanete naš klijent:

Takovska 23-25, Beograd

Za sve dodatne informacije slobodno nas kontaktirajte:
Beograd,
Slavica Josifović 011/333.0.504
Vaso Dulović 011/333.0.506
Ana Jovanović 011/333.0.508

ili na ljubisa.zlatkovic@kbcsecurities.rs

Firme moraju da brane akcije

U situaciji opšteg pada cena akcija gotovo svih kompanija na Beogradskoj berzi, uprave dobrostojećih akcionarskih firmi zvanično su najavile otkup sopstvenih akcija radi sprečavanja njihovog daljeg pada. Poslednje u nizu firmi u akciji samoodbrane su velike kompanije poput „Sojaproteina“,“Bambi Banata“ i „Imleka“. Njihove akcije su listom samo za poslednji mesec i po prepolovile vrednost, te su se odlučile na ovakav potez. Među onima koji razmišljaju u istom pravcu je i kompanija „Dunav osiguranje“, koja je još početkom meseca najavila nameru menadžmenta da razmatra o ovoj mogućnosti, ali je nije overila Skupštinom akcionara. Psihološki uticaj Stručnjaci smatraju da su ovakvi potezi više psihološko upozorenje akcionarima da ne prodaju akcije po niskim cenama, i pitanje je da li će otkupom akcija moći da se zaustavi dalji pad cena, u situaciji ovakvog stanja tržišta. -

Prethodna iskustva „Sojaproteina“, kada je doneo odluku o otkupu svojih akcija, neko vreme su imala pozitivan psihološki efekat na Berzi i cene su rasle. Međutim, ubrzo je usledio silazni trend cena na celoj berzi, tako da ni „Sojaprotein“ nije mogao ovim putem spasiti padanje cena akcija- kaže Nenad Gujaničić, broker u „Sinteza invest“. Upravo su u „Sojaproteinu“, koji ima jednu od najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, pre neki dan obnovili svoju odluku o otkupu akcija iz marta ove godine. U kompaniji kažu da su odluku doneli prvenstveno zbog opšteg stanja na finansijskom tržištu na kojem se sve više oseća apstinencija investitora, ali sa druge strane, pojedinačni investitori u strahu od daljeg pada indeksa na berzi i cena akcija, generišu jak pritisak na strani prodaje.

To ima za posledicu nedopustivo nisku cenu akcije - smatra Branka Pavlović, direktor „Sojaproteina“. - Situacija na tržištu u poslednje dve do tri nedelje dovela je nerealno niske cene akcija. Ovim potezom, na neki način, više ćemo psihološki uticati na cenu, jer želimo da pokažemo investitorima da verujemo u našu hartiju - kaže Pavlovićeva.

Referentna kamatna stopa od ponedeljka, 3. novembra biće 17,75 umesto dosadašnjih 15,75 odsto, saopštila je danas Narodna banka Srbije. Cilj: više dinarskih plasmana, usporenje rasta vrednosti evra. NBS izmenila i odluku o obaveznoj rezervi banaka. Cilj: povećanje devizine likvidnosti bankarskog sektora.

:drunken: Dal je ovaj Jelasic normalan?
Brani kurs!!???

Sajmon Grej, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Da li problemi nastali u Mađarskoj i Ukrajini mogu da se dogode i u Srbiji?

- Mađarska je dobila sredstva od Svetske banke, MMF-a i EU u iznosu od 25 milijardi dolara. Razlika je u tome što su njima sredstva bila potrebna u veoma kratkom vremenskom periodu. U ovom trenutku Srbija je dobro, ali treba joj pomoć da sredi fiskalnu politiku, kako bi i u budućnosti tako ostalo. Srbija ima dosta rezervi, koje pokrivaju novčanu masu i nije u istoj situaciji kao Mađarska. Srbija ima solidan bankarski sistem, visoku adekvatnost kapitala od oko 28 odsto, dobar odnos kredita i depozita od oko 102 odsto.

Oblasti gde je velika osetljivost su strane direktne investicije i zaduživanje u inostranstvu, i na njih treba paziti. Ako Srbija zadrži fiskalni deficit ispod dva odsto, ako nastavi sa strukturnim reformama, završi privatizaciju, poboljša poslovno okruženje, biće dobro. Investitori i kreditori će zbog krize biti mnogo selektivniji. Već smo to videli sa privatizacijom „Jata". Što Srbija bude više učinila da bude atraktivnija, to bolje.

| 06.11.2008 | 08:00 UTC
EU o Srbiji

Evropska komisija objavila je godišnji izveštaj o napretku Srbije u evropskim integracijama. Konstatuje se da je srpska privreda nastavila snažan rast uz mnogobrojne probleme. Komesar za proširenje Oli Ren: "Srbija mora učiniti sve da izruči Ratka Mladića Hagu i uz odgovarajuće reforme može dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji najranije 2009“.

737 preduzeća
je ostalo da se privatizuje ili da budu likvidirana do kraja 2008!!
Verovatno će OPET da produže rok !

Svetska finansijska kriza došla u Srbiju


Direktorka regionalne kancelarije Programa UN za razvoj (UNDP) Kori Udovički izjavila je da je svetska finansijska kriza već došla u Srbiju i da će građani morati da je osete na svojoj koži.

Bivši guverner Narodne banke Srbije i nekadašnji ministar energetike Srbije izjavila je za beogradski “Blic” da krizaProgram UN za razvoj (UNDP) stiže u Srbiju smanjenjem dotoka stranog kapitala i padom potrošnje.

“Prvi kanal predstavlja veliko smanjenje dotoka stranog kapitala, bilo posredstvom kredita ili direktnim investicijama. Strane investicije su nam ovih godina omogućavale da trošimo znatno više od vrednosti nacionalnog dohotka”, rekla je Udovički.

Prema njenim rečima, drugi kanal predstavlja pad potrošnje, koja će da uzrokuje problem u plasiranju srpskih proizvoda u inostranstvu, a smanjenjem izvoza smanjuje se mogućnost finansiranja uvoza.

“Srbija mora da se pripremi na to da u proseku smanji svoju potrošnju za 15 odsto. Makroekonomska politika mora da se prilagodi tome da se ta ušteda što manje desi smanjivanjem proizvodnje, već mora da se smanji onaj deo koji je išao direktno u potrošnju, što preko budžeta, a što kreditiranjima u bankarskom sistemu”, rekla je Udovički.

Ona je dodala da bi trebalo da se promeni odnos domaćih i stranih cena, što znači devalvaciju dinara.

“Kurs treba da klizi brže od inflacije. To bi osiguralo da smanjimo tražnju iz inostranstva i tekući deficit, a ne da ubijamo proizvodnju”, kazala je Udovički.

Stand-baj ( :D ) aranžman
na 520 miliona dolara !!

“Monitoring od strane Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) daje određenu sigurnost privredi da država neće trošiti više od onoga što ima”, rekla je Džagićeva je nakon okruglog stola o rezultatima konferencije privrede Srbije, koja je nedavno održana u Briselu.
Džagićeva je navela i da sporazum sa MMF-om, zbog pregrupisavanja kapitala i smanjivanja potencijala za ulaganja, dolazi kao dobra poruka investitorima da će Srbija u narednom periodu održati makroekonomsku stabilnost i otvorenost za ulaganje.

http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=65463

"Blic" Guverner NBS 18.11.2008.

Da li su privremene mere u Metals banci dale rezultate?

Da je drugačiji tajming, NBS bi drugačije reagovala na tu situaciju. Ne bih da ulazim u to kakvo je korporativno upravljanje, pogotovo u situacijama kad ne postoji jedan strateški vlasnik. Ubeđeni smo da će se naplatiti sav novac koji je NBS obezbedila, devizna sredstva i nekretnine, da neće biti troška za poreske obveznike. U aktivnoj smo potrazi za tim ko će biti budući vlasnik, kao i za tim ko će da preuzme delove aktive. Vreme za to je nepovoljno, a vremena nemamo!

Iz nemačke štampe:

Špigel piše: Najpre svet finansija, zatim auto-industrija, sada i hemijski koncerni: BASF je svoju prognozu o zaradi iznenada morao da smanji za 25 odsto. U međuvremenu je zatvoreno na desetine pogona. Akcije su pale, Dax čak za pet procenata. Sada je već jasno, ova kriza pogađa sve. BASF, hemijski gigant iz Ludvigshafena je direktno pogođen problemima industrije motornih vozila. „Hemijska industrija snabdeva proizvođače automobila, građevinare i tekstilnu industriju. Ako ovim branšama ide loše, to se neizbežno odražava“, kažu ekonomski analitičari.

U SAD, berze u novom šoku

Dow Jones Index je pao za skoro pet odsto i time na najniži nivo od početka invazije na Irak u martu 2003.godine. Američka banka federalnih rezervi propoveda nove katastrofe i time povećava strah od totalnog kolapsa, prenosi Špigl onlajn.

Robert Zolik, predsednik Svetske banke u intervjuu datom Frankfurter algemajne cajtungu preporučuje: "reforma na tržištu novca treba da bude izvedena skalpelom a ne motkom“. FAC piše i o znatno većim zaduženjima nemačke države. Recesija i paketi mera za spasavanje banaka a će u u idućoj godini, pretpostavlja se, izazvati nova zaduženja u iznosu od 18 milijardi evra.

22. Novembar 2008.

Otvoren hotel od milijardu i po dolara


Iako cena nafte pada u Dubaiju nema krize. Tamo je juče otvoren skupoceni hotel vredan milijardu i po dolara, Atlantis Dubai.
Na otvorenje milijardu i po dolara vrednog hotela "Atlantis", stiglo je više od dve hiljade zvezda sa svih strana sveta.

Svečanost otvaranja je koštala 20 miliona dolara. Bila je praćena grandioznim vatrometom, pripremanim pune tri nedelje.

Organizatori kažu kako je to bio najveći vatromet ikada, čak sedam puta veći od onoga s ovogodišnjih Olimpijskih igara u Pekingu.

EBRD: Veća ulaganja zbog krize
10:31 | Izvor: Tanjug
London -- Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da 2009. znatno većim investicijama odgovori na efekte globalne ekonomske krize u centralnoj i istočnoj Evropi.

Predsednik EBRD-a Tomas Mirov je u pismu akcionarima najavio predlog investiranja do sedam milijardi evra u 2009, što je najveća godišnja suma od osnivanja te banke 1991. Predloženim planom je predviđeno povećanje od više od milijardu evra, ili gotovo 20 odsto, u odnosu na postojeće planove za 2009.

Kako investicije Evropske banke obično privlače dodatne finansije od komercijalnih partnera u odnosu od najmanje dva prema jedan, znači da bi ukupne investicije koje bi podstakla EBRD u 2009. mogle dostići 20 milijardi evra, ističe ta banka u saopštenju.

Mirov je najavio ovaj plan povećanja investiranja nakon poziva grupacije 20 najrazvijenijih zemalja (G20) od 15. novembra da međunarodne finansijske institucije reaguju punim kapacitetima na globalnu krizu. Dodatne investicije biće usmerene na sve zemlje u kojima posluje EBRD, pre svega na zemlje zapadnog Balkana i manje razvijene privrede u regionu Kavkaza i centralne Azije.

Takođe, EBRD planira da preokrene sadašnje smanjenje investicija u centralnu Evropu, odgovarajući time pozitivno na specijalni poziv za podršku, upućen iz tog regiona. Do polovine dodatnih planiranih investicija biće stoga usmereno na centralnu Evropu, navedeno je u saopštenju.
Evropska banka je već obećala da će stati uz svoje partnerske banke u tom regionu i ponuditi finansijsku podršku u vidu akcijskog kapitala ili novih zajmova za institucije koje su sposobne na opstanu. Ta banka je akcionar u oko 100 finansijskih institucija u regionu centralne Evrope i kreditor za još 200 takvih institucija.

EBRD je osnovan da bi ukazivao pomoć bivšim komunističkim zemljama srednje i istočne Evrope i Sovjetskog Saveza u transformaciji na tržišnu privredu. S obzirom na to da je transformacija u srednjoj Evropi i pribaltičkim zemljama praktično okončana, banka je aktivnost poslednjih godina preusmerila dalje na istok i na Balkan.

Prošle godine, EBRD je okončao investiranja u Češkoj, a do 2010. planira da završi investicije u još sedam zemalja - Slovačkoj, Poljskoj, Madjarskoj, Sloveniji, Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

. :albino: možda se i nama posreći...

Dulić: Francuske firme žele da investiraju u Srbiju Utorak, 25. novembar 2008.


Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić izjavio je juče da veliki broj firmi iz Francuske želi da ulaže u Srbiju, a naročito u infrastrukturu, sisteme za reciklažu i obnovljive izvore energije.

Dulić boravi u Parizu, gde učestvuje u radu Konferencije posvećene privlačenju stranih investicija u Srbiju.
"Po broju zainteresovanih ljudi koji su danas bili na prezentaciji Srbije i po visini njihovih funkcija u velikim francuskim preduzećima možemo da računamo da će neki od njih svakako doći u Srbiju", kazao je Dulić u telefonskoj izjavi agenciji Beta.

Dulić je naveo da su vođeni razgovori sa firmom Veolija koja je veliki investitor u oblasti obnovljivih izvora energije i reciklaže.

"Oni su zainteresovani da uđu u partnerstvo sa regionalnim deponijama u Srbiji i da otvore reciklažne centre", kazao je Dulić.
Dulić je naveo i da je sastanak održan i sa francuskom firmom Bjui koja je zainteresovana za ulaganja u infrastrukturu Srbije.
"Oni su bili jedna od firmi koja je učestvovala na tenderu za koncesiju za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i bili su drugoplasirana firma. Oni se raspituju oko daljih mogućnosti i potencijalnih koncesija koje bi se u Srbije raspisivale", rekao je ministar životne sredine i prostornog planiranja.

On je najavio i da su za danas zakazani razgovori sa nekoliko manjih francuskih firmi koje su aktivne u oblasti želežničkog transporta i izgradnji nekretnina.

Izvor: Biznis


.

Besplatne akcije
01. 12. 2008. 15:00 CET --

Odbijeno 33.668 prijava za besplatne akcije

Na osnovu člana 8. stav 1. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 123/07), člana 202. Zakona o opštem upravnom postupku „Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/01 i člana 6. stav 2. Uredbe o postupku i načinu evidencije građana koji imaju pravo na novčanu naknadu i na prenos akcija bez naknade „Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 3/08 i 31/08, a po podnetim prijavama za upis u evidenciju nosilaca prava, Agencija za privatizaciju donela je Zaključak o odbacivanju prijava za upis u evidenciju nosilaca prava za 33.668 osoba, kao podneta od strane lica koje nije na dan 30. jun 2007. godine imalo prebivalište na teritoriji Republike Srbije, odnosno status privremeno raseljenog lica sa Kosova i Metohije.

Koristite sve sajtove za druženje preko jedne adrese
04.12.2008. - 23:19

NOVINA Brazilska internet kompanija Power saopštila je da je ljubiteljima sajtova za društveno povezivanje ponudila objedinjeni pristup tim mrežama. U oktobru ove godine je 49 miliona ljudi posetilo i My Space i Facebook, a samo u Velikoj Britaniji oko sedam miliona osoba koristi i mrežu Bebo i Facebook. Ukoliko se korisnici više mreža uloguju preko sajta Power (www.power.com), moći će da objedine aktivnosti, kontakte i fotografije sa više mreža, odnosno da im pristupaju i koriste ih preko jedne stranice. Pored pristupa standardnim društvenim mrežama, preko Power sajta može se pristupiti i specijalizovanim sajtovima, poput YouTube za razmenu video-sadržaja.
www.power.com

Droga Kolinska na prodaju
Nadzorni odbor slovenačkog holdinga Istrabenz, podržao je predlog uprave o prodaji deonica koje holding ima u kompaniji Droga Kolinska. U vlasništvu Droga Kolinske su i srpski Grand Prom, Soko Štark i Palanački kiseljak.
Nadzorni odbor Istrabenza odlučio je i da podrži predlog uprave da se osigura likvidnost Istrabenza osiguravanjem odgovarajućeg odnosa između kapitala i financijskog duga holdinga, kao i da se osigura stabilan razvoj zavisnih kompanija, uključujući i mogućnost prodaje dela imovine Istrabenza. Na ovaj korak uprava Istrabenza odlučila se nakon pada vrednosti deonica izazvanih smanjivanjem visine kapitala i povećanja finsnijskog duga.

http://www.market-srbija.com/sr/aktuelnosti-i-dogadjanja/droga-kolinska-na-prodaju.html

Neka svako sam pročita i razmisli!

http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/otvorene-ponude-za-jugoslovensko-recno-brodarstvo-1-3689
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/dolar-odlazi-u-istoriju-uvodi-se-amero-2-3681
http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/provera-ostvarenih-prava-na-besplatne-akcije-preko-interneta-31-691
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/pustena-u-rad-najveca-fabrika-gumene-obuce-u-evropi-1-3688
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/cena-nafte-nadomak-44-dolara-2-3692

Posebno interesantno!
http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/vlada-odbila-ruski-predlog-ugovora-o-kupovini-nis-a-1-3687
http://www.seebiz.eu/hr/politika/pljackasi-napadaju-brodove-na-dunavu,31992.html

Ovo treba pročitati
FK Smederevo košta više od železare!?
Autor/izvor: Vesna Damjanić
SMEDEREVO - Početna cena fudbalskog kluba iznosi dve milijarde dinara, ili oko 24 miliona evra, što premašuje čak i prodajnu cenu čitave železare koju su Amerikanci, pre pet godina, platili 23 miliona dolara.

Jedan od najvećih apsurda srpske tranzicije događa se u Smederevu: istoimeni fudbalski klub ponuđen je na licitaciji po ceni višoj nego što je kupljena železara Smederovo od američke kompanije US Steel, piše Politika. Više puta je bezuspešno oglašavana licitaciju za prodaju FK „Smederevo” i stadiona ovog superligaša. Ali, kupaca nije bilo, jer početna cena iznosi dve milijarde dinara, ili oko 24 miliona evra, što premašuje čak i prodajnu cenu čitave železare koju su Amerikanci, pre pet godina, platili 23 miliona dolara.

Za na licitaciji početnih 24 miliona evra budući kupac bi dobio stadion sa 17.200 sedišta, koji još nije sasvim završen, ali zadovoljava UEFA standarde. Zatim, pravo na korišćenje oko pet hektara terena, delimično uređen parking prostor, kao i „Sartidov” vlasnički udeo nad fudbalskim klubom sa 100 odsto osnivačkih prava.

Kako saznajemo, sve dosadašnje ponude nisu bile ni blizu oglašenoj početnoj ceni, ali stečajni upravnik nije odustao od prve cifre. Kao potvrda realnosti oglašene početne cene na očekivanoj licitaciji, mogli su se čuti razni argumenti. Pored ostalog i to da je smederevski fudbalski prvoligaš svojevremeno osvojio Nacionalni kup, ostvario višestruke plasmane u Kup UEFA i Intertoto kup, kao i da je njegov glavni sponzor „US Steel Srbija”.

Kada će smederevski fudbalski klub dobiti novog vlasnika, sasvim je neizvesno. S obzirom da je cena glavna kočnica prodaje, očekuje se da ona prilikom nekog od narednih oglašavanja, bude korigovana, ali o tome odlučuje isključivo stečajni upravnik sa skupštinom poverilaca.


Evo još vesti iz inostranstva!!!
http://www.seebiz.eu/hr/politika/dubrovcani-trebinju-i-herceg-novom-nije-jos-vrijeme-za-pomirenje,31983.html
http://www.seebiz.eu/hr/burze/zagrebacka-burza-najnizi-promet-u-dvije-i-pol-godine,31924.html

A što mi to ne znamo!
http://www.seebiz.eu/hr/politika/dodik-rs-ce-dobiti-700-miliona-kubih-metara-ruskog-gasa-godisnje,31951.html

Tajkuni ruše Opšti kolektivni ugovor


Preduzeća u krizi ne moraju da poštuju Opšti kolektivni ugovor

Unija poslodavaca Srbije upozorava širu javnost da se ovih dana vodi plaćena kampanja za rušenje Opšteg kolektivnog ugovora iza koje stoje najbogatiji srpski tajkuni. U raznim medijima pojavilo se više plaćenih tekstova i naručenih intervjua u kojima razne samozvane organizacije preduzetnika traže od Vlade Republike Srbije da poništi prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora zato što ovaj ugovor opterećuje srpsku privredu u vreme svetske finansijske krize. Opštim kolektivnim ugovorom predviđeno je da se zaposlenima u Republici isplati 15% prosečne mesečne bruto zarade na ime toplog obroka i godišnji regres u visini 75% prosečne bruto plate u Republici. Ove odredbe OKU navode se kao glavni razlog zašto ovaj ugovor treba raskinuti.

Obaveštavamo privrednike i celokupnu javnost da svako preduzeće u Republici Srbiji koje ima finansijskih poteškoća i u nemogućnosti je da zbog svojih loših finansijsko-poslovnih rezultata poštuje odredbe OKU ima pravo da na osnovu Člana 258. Zakona o radu traži oslobođenje od obaveza propisanih Opštim kolektivnim ugovorom. Dovoljno je da preduzeće napiše kratku molbu Koordinacionom odboru za praćenje OKU i da u prilogu molbe dostavi svoj finansijski bilans ili završni račun za poslednju poslovnu godinu i da to pošalje Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije, Terazije 30, 11000 Beograd. Sva ovakva preduzeća biće oslobođena obaveza iz Opšteg kolektivnog ugovora. Svaki pojedinac ili organizacija koja tvrdi da preduzeća zahvaćena krizom i nelikvidnošću moraju da poštuju OKU neodgovorno širi zlonamerne neistine.

Unija poslodavaca Srbije potpisala je Opšti kolektivnih ugovor kako bi se u oblast rada uveo red i zakon i radnici stimulisali da podignu produktivnost. Opšti kolektivni ugovor ne odgovara brojnim tajkunima koji su se obogatili na nesreći naroda devedesetih godina proteklog veka, a posle 2000. godine, zbog neusvajanja Zakona o ispitivanju porekla novca i Zakona o lustraciji, zadržali i uvećali svoj kapital tako što su privatizovali brojne državne kompanije. Ti isti tajkuni stoje iza pokušaja da sruše Opšti kolektivni ugovor, jer i pored toga što ostvaruju ogroman profit koji se meri milijardama dinara, ne žele da svojim zaposlenima uvećaju realnu zaradu za iznos toplog obroka i regresa predviđen Opštim kolektivnim ugovorom. Unija poslodavaca Srbije zastupa interese zdrave privrede, a ne tajkunskih organizacija i drugih samozvanih udruženja preduzetnika koja žele da Srbiju pretvore u oazu divljeg kapitalizma i poturajući neistine u javnost zaštite svoje sumnjivo stečene imperije.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije i predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije Stevan Avramović o Članu 258. Zakona o radu kaže:
„Preduzeća u Srbiji pogođena krizom niko neće terati da poštuju Opšti kolektivni ugovor. Takođe, sva ona preduzeća koje teško posluju i prinuđena su da isplaćuju minimalce ne moraju da plaćaju topli obrok i regres onako kako piše u OKU. Unija poslodavaca Srbije želi da Srbija bude uređena država u kojoj će se poštovati zakon, jer su red i zakon preduslov privredne stabilnosti i razvoja. Opšti kolektivni ugovor ne odgovara tajkunima koji imaju dosta zaposlenih, a ostvaruju ogromnu dobit. Oni ne smeju da to kažu javno, pa su se odjednom pojavile izvesne organizacije preduzetnika koje to govore umesto njih. Zato troše milione dinara za plaćene tekstove i TV nastupe kako bi izvršili pritisak na Vladu i oborili Opšti kolektivni ugovor i time izbegli da u proseku za 7000 din povećaju plate svojim radnicima. Ja ih javno pozivam da umesto što uzalud bacaju novac isti daju u humanitarne svrhe i pomognu izgradnju nekog porodilišta, renoviranje bolnica ili ustanova za nezbrinutu decu, jer Opšti kolektivni ugovor verovatno neće dobiti prošireno dejstvo 1. januara. Ne zato što to tajkuni žele, nego zato što država i većina preduzeća u Srbiji nemaju dovoljno novca da ispune ono što OKU propisuje.”

Izvor: Poslovni Magazin

10. Decembar 2008.

Hiperinflacija i nestabilnost - Ni pod kojim uslovima


Srpski premijer Mirko Cvetković izjavio je da Vlada Srbije ni pod kojim uslovima neće dozvoliti da se zemlja uvede u hiperinflaciju i nestabilnost.

"Za prolazak kroz krizu, bez velikih potresa, potrebno je političko jedinstvo i jedinstvo svih interesnih grupa", istakao je Cvetković na konferenciji za novinare.Mirko Cvetković

"U sledećoj godini neće se živeti bolje nego u ovoj, ali ćemo omogućiti da se ne živi ni lošije", naglasio je Cvetković i ukazao da svi bez izuzetka moraju da podnesu svoj deo krize, a država će prednjačiti u tome.

Cvetković je ukazao da je Vladi poznat mehanizam krize i kako će se ona preliti kod nas, tako da je donela kompleks mera, koje su delimično restriktivne, a delom podsticajne za privredu, da se zadrže postojeća radna mesta.

Budžet je ključna mera štednje, istakao je premijer Srbije i ocenio da su svi budžetski korisnici nezadovoljni iznosom dodeljenih sredstava, ali su svi politički faktori u vladajućoj koaliciji stali iza budžeta.

On je podsetio da je budžetom za 2009. godinu predviđen konsolidovani deficit od 1,5 odsto BDP-a, inflacija od osam odsto, nastavak strukturnih reformi i rast privrede po stopi od tri odsto.

Izvor: Tanjug

Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je da će građani Srbije u 2009. godini u proseku živeti bolje, jer je naglo povećana potrošnja u poslednjem kvartalu ove godine.
„Naglo smo povećali potrošnju u poslednjem kvartalu 2008. godine i zadržavajući taj standard živećemo bolje, ali u suštini će restriktivan budžet uz ovakvu monetartnu politiku značiti manju inflaciju”, rekla je ministarka....

VEST!


Dinkić izašao iz pregovora sa Rusima
|||| - 11.12.2008. - 13:05
Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić izašao je danas sa svojim timom iz Radne grupe koja pregovara o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS), rečeno je u Vladi Srbije.

SPORAZUM Oni su napustili Radnu grupu zbog toga što nema čvrstih pravnih garancija da će biti izgrađen gasovod Južni tok koji će prolaziti kroz Srbiju.
Vlada Srbije nije podržala svoj pregovarački tim koji smatra da bi NIS trebalo prodati samo ako istovremeno Srbija i Rusija potpišu i ugovore o izgradnji gasovoda i podzemnog skladišta gasa Banatski dvor.
Tim su pored Dinkića napustili i državni sekretar u Ministarstu ekonomije Nebojša Ćirić i predstavnik Agencije za privatizaiciju Branislab Zec.
Ranije danas, u izveštaju srpskog pregovaračkog tima o kom Vlada danas raspravlja navedeno je da ruski pregovarači ne pristaju na potpisivanje krovnog ugovora o energetskom sporazumu. Takav stav ruski pregovarača obražložili su time da je energetski sporazum, potpisan krajem januara u Moskvi, dovoljna garancija da će biti realizovano sve što je navedeno u tom dokumentu.
Energetski sporazum predviđa, pored prodaje 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije (NIS) za 400 miliona evra ruskom Gaspromu, izgradnju podzemnog skladišta gasa Banatski dvor i izgradnju gasovoda Južni tok.
Rusi traže da se do kraja godine potpiše samo ugovor o prodaji NIS-a i ne prihvataju, kako je navedneo u izveštaju srpskog tima u koji je Beta imala uvid, "uzajamnu povezanost" tri projekta, poredviđena energetskim sporazumom.
Rusi, stoji u izveštaju, ne žele da daju garancije za ispunjavanje obaveza iz ugovora o prodaji NIS-a, a istovremeno insistiraju da se na taj ugovor ne primenjuju odredbe Zakona o privatizaciji, koji se odnose na raskid ugovora.
Zahtev ruske strane je da NIS ima puni monopol na uzvoz i preradu nafte i naftnih proizvoda u Srbiji, uz mogućnost da se uzvozi samo gorivo koje ispuanjava euro 5 standard.
Gasprom, ukazuju srpski pregovarači, zahteva i da se eventualne ekološke štete koje prouzrokuje NIS, nadoknađuju iz budžeta Srbije, a srpski eksperti su predložili da se iz budžeta pokriva maksimalno pet odsto od prodajne vrednosti NIS-a.
Rusi nemaju nameru da počnu ulaganja u NIS do 2011. godine i traže da se rok za završetak investicija u modernizaciju produži do 2014. godine.
Gasprom će, kako predlaže ruska strana, investicije finansirati zaduživanjem NIS-a komercijalnim kreditima, koje će obezbediti do 2012. godine. Taj kredit za investicije u vrednosti od 500 miliona evra bi se otplaćivao u roku od deset godina, sa grejs periodom do 2013. godine.
Prema predlogu ruskih pregovarača, NIS bi isplaćivao dividende u iznosu od najmanje 10 odsto od ostvarene dobiti, ali tek posle isteka grejs perioda za otplatu kredita.
Zahtev ruske strane je da samostalno imenuje direktora i predsednika Uporavnog odbora NIS-a, kao i kompletan izvršni odbor direktora, a Srbija da imenuje samo predsednika Skupštine NIS-a.

Predlažem da nekoliko forumaša definiše svoje želje po pitanju ovakvog sporazuma.
Da se udružimo, podignemo kredit na račun NIS-a, zagađujemo Srbiju do mile volje i da nam se niko ne meša u posao!!! :study:

NIS najviše prihodovao, „Delta “ prva među konglomeratima
Autor: J. Aleksić | 13.12.2008. - 08:25

Naftna industrija Srbije je prošle godine ostvarila 252,8 milijardi dinara poslovnih prihoda i time postala apsolutni titular u konkurenciji od 300 preduzeća koja su se našla na listi top 300 objavljenoj u izdanju „Ekonomist medija grupe”.

Na glavnoj listi koja srpske firme rangira prema visini poslovnih prihoda, drugo mesto pripalo je još jednom javnom preduzeću, i to EPS-u koji je prošle godine ostvario dvostruko manji prihod od NIS-a, ali više od svih ostalih preduzeća, i to 120,5 milijardi dinara. Borba za drugo mesto bila je žestoka budući da je „Delta holding” prihodovo nešto manje, odnosno 120,2 milijarde dinara. Četvrti po redu je „Telekom Srbija” sa prošlogodišnjim poslovnim prihodom od 84,5 milijardi dinara, a peti „US steel”. U borbi za prvo mesto prema visini dobiti pre oporezivanja situacija je nešto drugačija budući da je „Telekom” sa 12,9 milijardi dinara daleko ispred drugoplasiranog NIS-a čija je dobit pre oporezivanja bila 6,71 milijardu dinara.

Makedonska berza na tenderu!!

Zainteresovane Zagrebačka i Bečka berza.
Cena: oko deset miliona evra.
Kupci tvrde da je i to MNOGO !!
:drunken:

Rusi uzeli NIS i dali nam časnu reč da će graditi gasovod
I. Jovanović - 25.12.2008. - 03:47
U Moskvi potpisan ugovor o prodaji 51 odsto srpske kompanije za 400 miliona evra...
Ekonomista Miroslav Prokopijević upozorava da politička garancija za gradnju gasovoda i skladišta nemaju preveliku težinu. „Rusija je takav sistem u kom se ni pisani ugovori ne poštuju, a kamoli data reč. Ovo je napravljeno samo da se kupi vreme i ublaže odjeci katastrofalnog aranžmana”, kaže za „24 sata” Prokopijević, komentarišući činjenicu da će studija o Južnom toku biti završena tek 2010. godine.

Mislim da je pojava ovog sajta vest

Najava početka rada

Formular je projekat Centra za razvoj Interneta koji čine Zoran Torbica, Miljana Stefanović, Milan Stanojević - David, Marko Kostić, Vladimir Aleksić - Valeks, Vladimir Trkulja, Dragana Petković, Nemanja Vladisavljević, Veroljub Zmijanac i Vukašin Stojkov. Cilj projekta je da olakša gradjanima Srbije one procese i aktivnosti koje zahtevaju interakciju sa birokratijom.

Osnovna ideja iza Formulara je da posetioci mogu naći informaciju o uslugama koji pruža državni organ ili organ lokalane samouprave i da može da skine odgovarajući formular, od vadjenja lične karte do osnivanja firme.

Na ovaj način ćemo, posredno, dovesti na drugi nivo eUpravu i doprineti unapredjenju razvoja Informacionog društva u Srbiji.

Kako funkcioniše

Sajt funkcioniše po principu wikija i koristi MediaWiki softver (Wikipedija je najpoznatiji primer primene ovog paketa). Svaki posetilac koji se registruje će moći (što ohrabrujemo) da unese informacije o nekom državnom servisu koji poznaje odnosno sa kojim je imao iskustva.

Verujemo da neće proći mnogo vremena nakon što kroz participaciju kako pojedinih institucija tako i regularnih korisnika ova baza informacija postane relevantan i nezaobilazan resurs svim gradjanima kojima zatreba neki od javnih servisa.

http://www.formular.rs/wiki/Glavna_strana

31. Decembar 2008.

Odložena primena Prelaznog trgovinskog sporazuma

Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom neće poceti 1. januara kao što je bilo planirano, rekao je danas predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković.

Srećna Nova Godina!

Muke strateškog partnera
Sub, 03. 01. 2009. 00:00
KLECANJE GASPROMA

Suočen sa dugom od 38 milijardi dolara i ratom od 10,6 milijardi koja dospeva u junu 2009, najveći ruski izvoznik gasa Gasprom, bio je primoran da pozajmicom od 403 miliona dolara refinansira dug prema Deutsche Bank.


Iako iskazani dobitak u trećem kvartalu pokazuje rast od 83%, na 19,5 milijardi dolara, finansijska situacija u Gaspromu, vodećem ruskom izvozniku prirodnog gasa, nije ružičasta koliko bi se moglo učiniti na prvi pogled. Gasprom grupa je, zapravo, bila prinuđena da u poslednja dva meseca pozajmi 403 miliona dolara kako bi uspela da do juna 2009. otplati kreditnu ratu od 10,6 milijardi dolara.


Gasprom je u decembru pozajmio 153 miliona dolara od ruske Vnesheconombank, institucije koja u okviru plana pomoći ruskoj privredi finansira posrnule firme. Kod banke Société Générale ruski izvoznik gasa je podigao kredit od 250 miliona dolara. Gasprom je bio prinuđen na ovaj kreditni salto zbog duga prema Deutsche Bank koji je nastao 2004, u iznosu od ukupno 38 milijardi dolara i čija rata u visini 10,6 milijardi dospeva do kraja juna 2009.

„Svetska kreditna kriza bi mogla nepovoljno uticati na naše kapacitete u dobijanju novih pozajmica. Od danas, rukovodstvo Gasproma neće biti u mogućnosti da na pouzdan način procenjuje uticaj svih budućih padova likvidnosti na poslovanje Gasproma”, bilo je priznanje iz vrha grupe koje prenosi Bloomberg.

Izvor: Bloomberg, Echos

Spoljnotrgovinska razmena Srbije
Objavljeno: Ned, 04. 01. 2009. 11:23 Beta
POZITIVNO JEDINO SA CRNOM GOROM, BIH I MAKEDONIJM

Srbija je za zemljama CEFTA sporazuma u prvih 11 meseci ove godine ostvarila suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 1,7 milijardi dolara, objavio je Republički zavod za statistiku.

Kako se navodi, suficit je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, odnosno žitarica i proizvoda od žitarica i pića.
Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosi 3,4 milijarde dolara, a uvoz je 1,7 milijardi dolara. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 200,8 odsto.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije dostigla je 21,3 milijarde evra, što je za 17,7 odsto više nego za 11 meseci 2007. godine.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih 11 meseci ove godine iznosio je 7,5 milijardi evra, odnosno 18,5 odsto više nego u istom periodu 2007.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije, sa kojima je ostvareno više od polovine ukupne razmene, ističe se i dodaje da je suficit u razmeni ostvaren sa BiH, Crnom Gorom i Makedonijom.

Najvechi deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbija ima sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa.

Čestitka za Božić!

| 06.01.2009 | 17:00 UTC
Prekinuta isporuka gasa Srbiji

Isporuka prirodnog gasa Srbiji u potpunosti je prekinuta. Potpuni prekid isporuke gasa usledio je nakon što su isporuke, koje Ukrajine i Mađarske stižu u Srbiju, tokom pre podneva prepolovljene. Direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović istakao je da je isporuka gasa prekinuta u 15.30 sati i od tada Srbija nema snabdevanje prirodnim gasom. "Srbijagas“ upozorava da su raspoložive količine gasa dovoljne samo za nekoliko narednih sati i treba ih iskoristiti za bezbedno zaustavljanje postrojenja i da se očekuje da će prvi kupci ostati bez gasa u toku noći. Do jutarnjih časova se očekuje da će Srbija ostati potpuno bez snabdevanja gasa, pošto količine domaćeg gasa ne mogu da održe gasovodni sistem u funkciji, zaključuje se u saopštenju "Srbijagasa".

Ist Point - Drakulić, planiraju ove godine da investiraju oko 60 milona eura u Srbiji.
Od toga oko 30 miliona u pekarstvo (grade novu pekaru na putu za Pančevo), a oko 10 mil.
u lanac malih prodavnica i kafiće "Point Kafe".
Tu je i oko 17 mil. za JRB, a planira se i ulaganje u Novkabel N. Sad (oko 20 mil.)

Valjaonica bakra Sevojno je zbog krize imala pad proizvodnje u novembru (oko 10%), a u decembru
celih 15% i kako se čuje iz Ist Pointa očekuje se pad i u prva 2 q 2009-te....

Od danas se primenjuje Prelazni trgovinski sporazum
U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale su smanjene na 70 odsto onih iz prošle godine, dok su na proizvode više faze prerade carine smanjene na 80 odsto, odnosno 85 odsto od carinske stope u 2008, naveli su ranije u kabinetu potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića. Ukinute su carina na žive životinje za uzgoj i priplod i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, ali su carine na te proizvode do sada bile simbolično male.

Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini su između 80 i 95 odsto od postojeće carine, istakli su u kabinetu potpredsednika Srbija zaduženog za evropske integracije. Izmenama Zakona o carinskoj tarifi carinska stopa za uvoz automobila iz EU smanjena je sa 20 odsto na 12,5 odsto.

Srpski potrošači očekuju da će kriza u Srbiji trajati najmanje tri godine i po tome su izjednačeni sa očekivanjima potrošača u starim članicama EU, rekla je na Konferenciji agencija GFK - “Potrosac i kriza – opasnost i(li) šansa” Snežana Delić istraživač ove agencije. Ona je navela da prema rezuiltatima istraživanja ove agencije, najveći deo srpskih potrošača već ima mikrostrategiju borbe protiv krize. Niže socijalne kategorije, rekla je Delić, smanjuju obim kupovine, više se okreću privatnim trgovačkim markama i ukidaju velike kupovine u hipermarketima. Srednje platežne kategorije potrošača, navela je Delić, štede na većim izdacima kao što su odmori, garderoba ili automobili ali i oprezniji su prilikom velikih kupovina dok platežno najsposobniji potrošači i dalje se teško odriču obima kupovine i kvaliteta proizvoda pa ako već moraju da štede kupuju kvalitetne proizvode ali u nešto nižim kategorijala proizvoda ...




.

http://www.naslovi.net/2008-12-15/biznis-novine/pet-vojvodjanskih-preduzeca-u-programu-20-kljuceva/960157

Prodaja punta od ponedeljka, 23. februara

21. februar 2009. | 09:00

Izvor: Beta

Od ponedeljka, 23. februara počinje prodaja vozila "zastava 10" po ceni od 6.999 evra sa PDV-om, saopštila je Informativna služba kompanije Zastava iz Kragujevca.

Kako se navodi u saopštenju, Grupa Zastava vozila sa svojom prodajnom mrežom spremna je da od 23. februara, kako je i najavilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, počne prodaju "zastave 10" po modelu potrošačkih kredita, uz subvenciju države.

Kupcima će najpre biti punuđen kontigent od oko 500 automobila modela "zastava 10" koji je identičan Fijatovom "puntu", a zatim i vozilo "punto 188" čija će proizvodnja početi u Kragujevcu u drugoj polovini marta.

Emportal

Nemačka pokrajina pred bankrotom

(BIZNIS)

ал` зато:

Cvetković: U Srbiji neće biti recesije

(BIZNIS )


:lud: :wall:

Istorijski gubitak Royal Bank of Scotland

London -- Rojal Benk of Skotland (Royal Bank Scotland) objavila je gubitak od 24,1 milijarde funti (34,3 milijarde dolara) za 2008. godinu.

To je najveći gubitak u istoriji privrede Velike Britanije tako da ta banka planira da stavi imovinu u vrednosti od 325 milijardi funti u novu državnu šemu osiguranja.

Banka kaže da je rekordni manjak odraz otpisa 16,2 milijardi funti potrošenih za kupovine, uključujcući preuzimanje holandskog rivala ABN Amro 2007. i operativnih gubitaka od 7,9 milijardi funti.

Cvetković: Dobra reakcija na krizu

17:41 | Izvor: Beta

Beograd -- Premijer Srbije Mirko Cvetković kaže da je Vlada Srbije pravovremeno preduzela mere za ublažavanje posledica ekonomske krize.

On je rekao da su direktno iz budžeta privredi obezbeđeni podsticaji za ublažavanje posledica krize u vrednosti 2,18 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veća izdvajanja u odnosu na svoj BDP obezbedila su samo Kina i SAD, rekao je Cvetković.

_____________________________

Svaka im čast! :zszz:

Deficit trgovine Srbije 277 mil. €

14:08 | Izvor: Beta

Beograd -- Spoljnotrgovinski deficit Srbije u januaru iznosio je 276,7 miliona evra, što je za 49,3 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine.

Kako se navodi u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, izvoz robe i usluga iz Srbije u januaru je smanjen za 23,8 odsto, na 360 miliona evra, dok je uvoz smanjen za za 37,5 procenata na 636,8 miliona evra. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je 996,8 miliona evra, što je pad od 33,1 odsto u odnosu na januar 2008. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 56,7 odsto i veća je nego u januaru 2008. godine kada je bila 46,4 odsto.

BEOGRAD, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva u Srbiji raspisala je konkurs za dodjelu 60.000.000 dinara bespovratne finansijske pomoći malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, poslovnim inkubatorima i klasterima za jačanje konkurentnosti i inovativnosti.

Mala i srednja preduzeća i preduzetnici, poslovni inkubatori i klasteri pojedinačno mogu dobiti od 50.000 do 600.000 dinara pri čemu ostvaruju pravo na povrat do 50 odsto troškova odobrenog projekta, saopštila je ova agencija.

Sredstva mogu biti odobrena za pripremu poslovnih planova, uvođenje novih sistema kvaliteta, standardizaciju i sertifikaciju, poboljšanje postojećih i razvoj novih tehnoloških procesa, proizvoda i usluga.

Pomoć će se odobravati i za izradu specijalizovanog softvera koji je u funkciji unapređenja poslovanja, za obrazovanje menadžmenta i zaposlenih putem specijalističke obuke i unapređenje bezbjednosti i zdravlja na radu u okviru zaštite na radu i procjenu rizika radnih mjesta.

Rok za podnošenje prijava je 6. april.

Zainteresovani se za dodatne informacije mogu obratiti Republičkoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i regionalnim agencijama, centrima i kancelarijama širom Srbije.

BEOGRAD - Jedan od zahteva MMF-a Srbiji je zamrzavanje plata i penzija u narednih 18 meseci, a Fond predviđa da će pad privredne aktivnosti u 2009. biti minus dva odsto...

Od novog aranžmana sa MMF-om čekuje se pozitivan signal prema inokreditorima, koji bi mogli da odobre nove zajmove za razvoj privrede i infrastrukture u Srbiji i omogućiti Srbiji da traži reprogram duga privatnog sektora od oko 5,5 milijardi evra.

Aranžman neodhodan, ali nedovoljan

Aranžman Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom bio je neminovan, smatra profesor Ekonomskog fakultetu u Beogradu Miomir Jakšić i dodaje da su "te mere bile neophodne, ali one traže da se dugoročno pokreće proizvodnja sa nekim velikim investicionim ulaganjima".

Ekonomista Miodrag Zec smatra da će aranžman sa MMF-om samo privremeno smanjiti finansijske probleme Srbije. On je ocenio da najavljeni pad privrede u Srbiji u 2009. godini nije posledica svetske ekonomske krize, već unutrašnjih problema Srbije i nedostatka reformi, a kriza u svetu je, kako je naveo, samo pogoršala situaciju.

”Srbija je partiokratska država u kojoj je svaka partija dolaskom na vlast zapošljavala nove ljude. Čujemo podatak da postoje 102 paradržavne institucije i agencije i one su formirane samo zato da bi se ljudima iz partija našao posao. A ekonomski je dokazano da one samo produkuju trošak”, kaže profesor ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

Ekonomista Miroslav Prokopijević ocenio je da je aranžman MMF-om loš za Srbiju i da će pad privrede biti veći od procenjenih dva odsto. On je rekao da će dodatni porezi "ubiti privredu", dok će pozajmica od tri milijarde evra usloviti povećanje poreza u budućnosti. Kako je naveo, te dve odredbe sporazuma su "katastrofa”.

Forbesova lista:
Na listi američkog nedeljnika Forbes, koji je rangirao 127 zemalja prema uslovima za poslovanje u ovoj godini, Danska je, drugi put uzastopno, proglašena najboljom državom za biznis, drugo mesto pripalo je Sjedinjenim Američkim Državama, a treće Kanadi, dok je Srbija na 82. mestu.

Prema ovoj listi Makedonija je na 51. Crna Gora je 74., Albanija je 77., Bosna Hercegovina čak 119., Hrvatska na 50., a Slovenija je na 36. mestu. Među prvih deset najprivlačnijih zemalja za biznis, prema Forbesu, su i Velika Britanija, Švedska, Hong Kong, kao i Australija, Novi Zeland i Norveška, koji su se prvi put našli među top deset zemalja. Forbes četvrtu godinu sprovodi istraživanje pod nazivom Najbolje zemlje za biznis.