Investicione jedinice fonda Fima ProActive u filijalama Metals banke






Od ove sedmice građani i firme mogu postati vlasnici
investicionih jedinica fonda Fima ProActive putem poslovne mreže Metals
banke, najavljeno je na jučerašnjoj (27. jun 2007. godine) konferenciji
za novinare održanoj na Petrovaradinskoj tvrđavi.


Fima Invest, društvo za upravljanje investicionim
fondovima, u okviru kojeg je organizovan otvoreni investicioni fond
Fima ProActive, sklopio je ugovor o posredovanju u prodaji
investicionih jedinica sa Metals bankom što će omogućiti potencijalnim
članovima Fonda da postanu i vlasnici investicionih jedinica.


- Investicioni fond FIMA ProActive je prvi otvoreni
fond rasta vrednosti imovine u Srbiji. Fondovi rasta vrednosti imovine
imaju veći očekivani prinos, nešto veći rizik od ostalih vrsta fondova
i daleko manji rizik od individualnog ulaganja u akcije na berzi. Drago
nam je da je prodajna mreža investicionih jedinica fonda FIMA ProActive
proširena na još 28 gradova Srbije - izjavila je juče Nevenka
Mićanović, interni revizor Fonda.


U ime Metals banke, direktorka Sektora za
poslovanje sa stanovništvom Verica Janković, izjavila je da Metals
banka prati trendove i u tom smislu je prodaja investicionih jedinica
prepoznata kao kompatibilni biznis.


- Naš plan je da poslovnu mrežu naše banke, koja će
uskoro brojati 100 poslovnih jedinica osposobimo za pružanje usluga
koje su po kvalitetu i sadržaju potpuno nove na ovim prostorima. Pored
nuđenja usluga iz oblasti osiguranja, o čemu će tek biti reči, ponuda
investicionih jedinica FIMA Investa zasigurno spada u atraktivne i
značajne poslovne novine- istakla je Jankovićeva.


Član Fonda može postati svaki građanin koji to želi.
Potrebno je da ima ličnu kartu, a novčani iznos nije limitiran.
Napomenimo da je vrednost jedne investicione jedinice na jučerašnji dan
bila 1.052 dinara i da 90% članova tog Fonda čine fizička lica.

Najavljeni intenzivni pregovori za izgradnju gasovoda kroz Srbiju






Srbija će nastojati da tokom leta intenzivira
razgovore sa ruskim "Gazpromom" o izgradnji gasovoda kroz Srbiju,
izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović. Ističući
značaj izgradnje tranzitnog gasovoda kroz Srbiju, kao i gasovoda od
Niša do Dimitrovgrada, Popović je kazao da Srbija želi da što pre
učvrsti dogovor za sprovođenje tih projekata.


Prema njegovim rečima, Vlada Srbije će na današnjoj
sednici imenovati članove Mešovite radne grupe za izgradnju tranzitnog
gasovoda kroz Srbiju. Vlada Srbije i ruski "Gazprom" potpisali su
krajem decembra 2006. godine Memorandum o razumevanju i izgradnji
gasovoda kroz Srbiju, investicije vredne oko milijardu dolara.

Zanimljivo !! 8)

--------------------------------------------------------------------------------

http://www.fgi.hr/hakti/GLMX_portfelj.pdf

Simpatichno !!

http://www.fimainvest.com/forum/

P.S. Bar se zna ko im je sponzor, a ne kao na Fiasconomy.co.yu :joker:

Da li imate problema sa otvaranjem economy foruma?

Ceo dan Error; ne mogu da otvorim stranicu :?:

Dobro bre.... :wall: :wall: :wall:

Jel ovo parodija na film "Malena" ili slika primitivne srbije?

@Jelena
I ja ne mogu da otvorim 'economy".
Da li si uspela,i ako jesi kako?
Hvala

Pa nije to Belex fun club pa da radi uvek...

Firme za brisanje
A. B. M., 24. septembar 2007

PREMA Strategiji za okončanje privatizacije, koju je nedavno usvojio nadležni skupštinski odbor, čak 215 društvenih preduzeća u Srbiji neće moći da se privatizuje. Dat je i predlog da se te firme izbrišu sa liste kandidata za prodaju.
Od tih 215 preduzeća, 87 su zavisne firme drugih društvenih i državnih firmi, dok je 37 registrovano prema Uredbi o zaštiti imovine preduzeća sa područja bivše Jugoslavije.
Jedan od problema sa kojim se suočilo Ministarstvo ekonomije tokom izrade Strategije, jeste i postojanje društvenog vlasništva u poljoprivrednim zadrugama i zasad je neizvesno kako će biti urađena privatizacija u ovakvim preduzećima. Pregledom podataka u Agenciji za privredne registre, utvrđeno je da od 88 zadruga samo u pet postoji društveni kapital, dok je u dve pronađen većinski državni.
Ipak, da postoji i drugačija slika strukture vlasništva potvrđuju i informacije da veći deo poljoprivrednih zadruga posluje sa društvenom imovinom, jer se najveći deo njih obraća Agenciji za privatizaciju kada treba da uzme kredit ili na neki drugi način optereti imovinu.
U Strategiji se ističe i da postoje društvena preduzeća koja se bave komunalnim poslovima i imaju veoma dobre poslovne rezultate, pa je preporuka da Vlada Srbije za njih usvoji posebnu strategiju tenderske privatizacije. Slična preporuka, ali na nivou ministarstava, data je i za poljoprivredne službe i firme koje zapošljavaju invalide. Izvesno je da će biti teškoća u društvenim firmama za koje se interesuju pojedine državne institucije, kao što je slučaj sa beogradskim Zoološkim vrtom, institutima za opštu i fizičku hemiju, "Mihalo Pupin", "Braća Stamenković"...
Ministarstvima je, inače, 2. avgusta dat rok od 60 dana da Vladi Srbije dostave predloge za okončanje privatizacije.
Tokom rada na Strategiji pronađeno je i 27 firmi koje su preostale posle rasparčavanja velikih sistema. Od toga je 20 preduzeća već prošlo stečaj i likvidaciju, dok ostatku ni Agencija za privatizaciju nije mogla da pronađe način sistematizacije.
Strategijom je utvrđeno da do kraja naredne godine treba da bude završena privatizacija društvenog kapitala u Srbiji, a preostalo je da se proda još oko 1.100 preduzeća.

PREDLOG I STRANCIMA
OČEKUJE se da će Predlog izmena zakona o privatizaciji biti upućen u skupštinsku proceduru do kraja ove nedelje. Najavljeno je, takođe, i da će 16. novembra stranim investitorima u Briselu biti predstavljena strategija privatizacije preduzeća u Srbiji koja su u društvenom i državnom vlasništvu.

NOVA KNJIGA VOJISLAVA ŠEŠELJA

U Beogradu promovisana nova knjiga predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja "Haška instrumentalizacija lažnih svedoka", inače deveta po redu koju je Šešelj napisao o Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Kao i druga Šešeljeva dela posvećena Haškom sudu ("U čeljstima kurve del Ponte", "Lažljiva haška pederčina Džefri Najs", "Četnički vojvoda pred Haškim tribunalom", "Haško bajramsko prase" itd), i "Haška instrumentalizacija lažnih svedoka" je uglavnom sačinjena od prepisane dokumentacije Tribunala i domaćih sudova.

U knjizi se navode potpisane izjave osoba koje tvrde da im je Haški sud pretio, ili im je nudio mito, da u Hagu svedoče protiv Šešelja.

Generalni sektretar SRS Aleksandar Vučić poručio je na današnjoj promociji knjige u beogradskom Domu sindilata da će njegova stranka pobediti na narednim parlamentarnim izborima.

"Mogu Tadić i Koštunica da izmišljaju bilo šta, da izmišljaju i Divca, ali na sledećim izborima mi pobeđujemo", rekao je Vučić pred nekoiliko stotina članova i simpatizera SRS.

Prisutnima se obratio i bivši pukovnik Vojske Republike Srpske Jovo Đogo, koji je prvooptuženi na suđenju pomagačima u skrivanju bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba Ratka Mladića, optuženog u Hagu za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Đogo, predstavljen kao "časni srpski pukovnik koji se ne stidi prijateljstva sa Ratkom Mladićem", objasnio je publici da je 5. oktobar 2000. godine bio "klasični državni udar".

"Neki to nazivaju revolucijom, neki pobedom volje naroda, ali to je bio klasični državni udar uz podršku obavještajnih službi neprijateljskih zemalja i uz pomoć malog broja zavedenih građana, posebno omladine", rekao je Đogo.


Izvor: Fonet

:D

Sta reci a ne zaplakati.....

Koji vam se naslov knjige najvishe svidja?

Da li znaš šta je to branding?

To je kad na after work partyju, najčešće posle ležernije nouveau cuisine u nekom trendy fancy kafiću, corporate manager naloži svom najboljem head hunteru da na team buildingu izabere nekoliko mladih advertisera, copywritera, marketing freakova, opinion makera i trendsettera, koji će nakon streaminga na creative meetingu među sobom odabrati team managera, i na višednevnom brain stormingu, ako treba i preko online-confference, tek uz kratke coffee breakove i lagani finger food, od nekog imena napraviti takav autentični trade mark... 8)

Jeco ko je vise prolupao Misa sa kradikalskim vodjom ili ....sta ti bi???

Učim SRENGLESKI :pirat:

Grupa istraživača s Medicinskog fakulteta u Nju Džersiju otkrila je da bi se dezaktiviranjem gena koji utiče na stvaranje proteina AC5 (adenylyl cyclase) mogao produžiti ljudski život.

Ispitivanja sprovedena na miševima pokazala su da miševi-mutanti bez proteina AC5 manje oboljevaju od povišenog krvnog pritiska i da je njihov životni vek 30 odsto duži nego kod običnih divljih miševa.

Istraživači su ustanovili da su miševi bez tog proteina zaštićeniji ne samo od srčanih, već i od koštanih oboljenja, kao što je osteoporoza, a koja spada u bolest straih.

Rezultati tih ispitivanja bi, smatraju naučnici, mogli da otvore put novim istraživanjima u borbi protiv starenja, preneli su francuski mediji.

Izvor: http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti/text.php?vest=67168

Zanimljiva firma koja kupuje na berzi pod drugim imenom :D

http://www.nelt.co.yu/cms/item/home/sr.html


.

Pa sto ne napisa pod kojim...

Kako je srao svojevremeno Djelic na infotopu 5.oktobra.2000, minimalni porezi, ko je bio povlashcen i obogatio se obrachunace se oni sa njima, ko je ukrao ima da vrati i u zatvor... Kom li su oni prali mozak... A fora je sto smo svi verovali... :shock:

neiskustvo mladih kadrova revolucije

Ajd evo i ja da ponovim pitanje laika007 sa HLCA
kako pratiti moderatore ? ? 8) :idea: :?:

Koliko cujem od sledece godine ce berza omoguciti da se na tabli prati 50 akcija na tabli, za ISTU pretplatu !!

Gde se ide za dubinu na ovaj novi quottestation?

Beograd snižava porez na kapitalnu dobitU proračun Srbije se od poreza na kapitalnu dobit slilo 206 milijuna eura
BEOGRAD Vlada priprema promjene Zakona o plaćanju poreza na ostvarenu kapitalnu dobit. Prema najavljenim promjenama, građani će biti izjadnačeni s tvrtkama, a bit će omogućeno oslobađanje od plaćanja poreza u slučajevima kada se vrijednosni papiri ne prodaju najmanje tri godine. Na taj način kani se smanjiti špekulativna djelatnost na burzi kada kupljene dionice brzo mijenjaju vlasnika. Time se najviše bave poduzetnici koji, zahvaljujući insajderskim informacijama, kupuju dionice po nižim cijenama, da bi ih ubrzo prodali po znatno većima. Prema postojećem zakonima, građani su na ostvarenu kapitalnu dobit plaćali 20 posto poreza, koliko i na dobitak od kamata na štednju u poslovnim bankama. Porez za tvrtke iznosio je 10 posto. Očekuje se smanjivanje porezna stopa za građane na postotak koji plaćaju poduzeća. Od plaćanja poreza na kapitalnu dobit proračun ostvarivao je znatan prihod. Lani je naplaćeno 206 milijuna eura, a u 2007. očekuje se da će biti inkasirano 250 milijuna eura. U predizbornoj kampanji tadašnja vlada obećavala je ukidanje poreza na kapitalnu dobit, ali će ono, kada su građani u pitanju biti samo djelomično ispunjeno, zbog opsnosti da se ugrozi punjenje državnoga proračuna. Od plaćanja poreza na kapitalnu dobit bile su oslobođane iznozemne kompanije u slučajevima kada su vrijednosne papire prodavale kupcima iz inozemstva.

Miloska pa ovo su lepe vesti,a narocito za tebe! Pun si ko brod! Nadam se samo ne ko titanik!

Ma mene jedino moze da obraduje odluka NBS da ukida sve banke osim Aika :)

Pupu daleko bilo...

Veliki igrači i dalje zaštićeni


U paketu predloženih izmena poreskih propisa u Srbiji, koje će biti na dnevnom redu Skupštine Srbije zajedno sa budžetom za iduću godinu, naći će se i novine u naplati poreza na kapitalnu dobit.

Ministarstvo finansija, kao predlagač poreskih novina, pokušava da nađe kompromisno rešenje, koje će istovremeno zadovoljiti potrebe i budžeta i zahteve malih akcionara, koji su imali najviše primedbi na naplatu tog poreza u trgovini hartijama od vrednosti.

Sudeći prema onome šta je predloženo, kako procenjuju stručnjaci, veliki igrači na finansijskom tržištu će i dalje biti pošteđeni plaćanja tog poreza, dok će mali investitori morati da se odriču dela svoje zarade u korist države.

Porez na kapitalnu dobit sada plaćaju i firme i građani koji trguju hartijama od vrednosti, s tom razlikom što je za građane poreska stopa 20 odsto i duplo je viša nego za firme. Tog poreza nisu pošteđeni ni građani koji ulažu u investicione i dobrovoljne penzijske fondove ili u bankama imaju devizne štedne uloge.

Kraj nepotrebnom administriranju

Porez na kapitalnu dobit se obračunava na razliku između prodajne i nabavne cene vrednosne hartije, uvećane za rast inflacije, kao i na razliku između uloženog i dobijenog novca od štednje u bankama ili fondovima.

Taj porez se, dakle, ne naplaćuje samo na dinarsku štednju, nego i na zaradu od prodaje obaveznica stare devizne štednje, štednih zapisa Narodne banke Srbije i obveznica države Srbije.

Srbija je jedna od retkih zemalja u okruženju u kojoj se na prodaju hartija od vrednosti plaća porez na kapitalnu dobit, a čak i u državama koje se nisu odrekle tih prihoda poreska stopa je znatno niža. Pre nekoliko godina je Vlada Srbije najavljivala da će ukinuti porez na kapitalnu dobit, kako bi podstakla investiranje i razvoj finansijskog tržišta, ali se sada takva mogućnost i ne pominje.

Umesto toga, kako za "Bankar" objašnjava državni sekretar u Ministarstvu za finansije Janko Guzijan, predloženo je da se smanji poreska stopa i pojednostavi naplata poreza, a da se istovremeno ne ugroze prihodi državne kase po tom osnovu.

"Predloženo je da se poreska stopa za sve obveznike tog poreza izjednači i bude 10 odsto. Procenjeno je da to neće umanjiti budžetske prihode, jer će drugim novinama biti podstaknuta trgovina hartijama od vrednosti i time povećana osnovica za naplatu", ističe Guzijan.

On navodi da se iz godine u godinu povećava iznos naplaćenog poreza na kapitalnu dobit. Tako je prošle godine naplaćeno 1,648 milijardi dinara tog poreza, a za osam meseci ove godine 1,187 milijardi dinara i procenjuje se da će do kraja godine taj iznos biti oko dve milijarde dinara.

Pored ujednačavanja stope poreza na kapitalnu dobit, predloženo je i da se taj porez prijavljuje jednom godišnje, nakon okončanja fiskalne godine, kad se predaju i finansijski izveštaji.

Do sada je bila obaveza da se porez prijavljuje deset dana posle prodaje vrednosnih papira, a plaća 15 dana posle prijema rešenja. Na ovaj način će se, prema rečima Guzijana, izbeći nepotrebno administriranje i postupak naplate učiniti efikasnijim.

Diskriminacija domaćih investitora

Pred vladom će se naći i predlog da se ukine naplata poreza na kapitalnu dobit na hartije od vrednosti koje su u vlasništvu duže od tri godine, što će, prema njegovoj proceni, motivisati akcionare koji su akcije ranije stekli u privatizaciji da se uključe na finansijsko tržište.

Sve promene u poreskim propisima koje podstiču investiranje i razvoj finansijskog tržišta su, kako ocenjuju berzanski stručnjaci, dobrodošle. To se, pre svega, odnosi na oslobađanje od plaćanja poreza na kapitalnu dobit za posedovanje akcija u nekom periodu, jer se tako vlasnici akcija motivišu na dugoročno investiranje, a plaćanjem poreza “kažnjavaju” špekulanti koji ostvaruju visoke profite preprodajom vrednosnih papira.

"Dobro je što je data granica od tri godine, ali bi bilo još bolje da se porez ne plaća ni na akcije koje su u vlasništvu od šest meseci do godinu dana", ističe direktorka brokerske kuće MV Investments Dragijana Radonjić-Petrović.

Ona se zalaže i za izjednačavanje tretmana domaćih i inostranih investitora. Trenutno su, naime, nerezidenti, odnosno strani investitori, pošteđeni od plaćanja poreza na kapitalnu dobit ako akcije prodaju drugom stranom investitoru. Po tom osnovu je država, prema njenoj računici, ostala uskraćena za značajne prihode u poslednjih nekoliko godina, kad su veliki investitori ponudama za preuzimanje kupovali i preprodavali firme u Srbiji.

Stručnjaci upozoravaju da zbog nejednakog tretmana i mnogi domaći investitori registruju firme u inostranstvu i preko njih trguju hartijama od vrednosni u Srbiji. To će, po svemu sudeći, raditi i ubuduće jer predlagači poreskih propisa i ne pokušavaju da ih stave u isti položaj sa ovdašnjim investitorima.

Ministarstvo finansija se, kako ističe direktorka Rajfajzen društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, Snežana Ristanović, oglušilo i na predloge da se naplate poreza na kapitalnu dobit oslobode ulagači u te fondove.

"Država treba da ima u vidu da bi obezbeđivanjem poreskih olakšica za građane koji štede za starost, pomogla ne samo njima već i rasteretila državnu kasu, jer ti građani ne bi bili socijalni slučajevi", ukazuje Ristanović.

Ona dodaje da se u zemljama u okruženju na sve načine podstiče štednja za privatnu penziju i danije jasno zašto se propušta prilika da se i u Srbiji to učini u paketu izmena poreskih propisa, koji će biti usvojeni do kraja ove godine.

“Procedura prijavljivanja poreza na kapitalnu dobit prilikom trgovanja hartijama od vrednosti, kao i visok nivo poreza na kapitalnu dobit koji je trenutno propisan pravnom regulativom u odnosu na zemlje u regionu, predstavljaju otežavajuće faktore za investiranje na domaćem finansijskom tržištu”, kaže za “Bankar” portfolio-menadžer investicionog fonda Rajfajzen akcije Jovana Kršikapa.

Ako bi se, kako ističe, usvojio zakonski predlog po kojem se smanjuje porez na kapitalnu dobit, to bi značajno uticalo na poboljšanje razvoja tržišta kapitala.

„Značajnije poreske olakšice bi, naime, doprinele da mnogi investitori, kako domaći tako i strani, plasiraju svoja sredstva na srpsko tržište kapitala, zbog povoljnijih uslova koji su već aktuelni u nekim zemljama u regionu. Takođe, eventualna zakonska promena vremenskog roka u okviru kojeg je neophodno prijaviti porez na kapitalnu dobit, dodatno bi podstakla investiranje, pošto bi ovakav princip smanjio administrativne obaveze“, smatra Kršikapa.

Ona predlaže i da se obezbedi zakonski osnov na prebijanje kapitalnih dobitaka i gubitaka za fizička lica, napominjući da takva praksa već postoji u nekim razvijenim zemljama, a kod nas bi učinila investiranje još primamljivijim.

Za očekivati je da Ministarstvo finansija, pre upućivanja konačnog predloga izmena poreskih propisa u proceduru usvajanja, razmotri šta predlažu i oni koji svakodnevno posluju na finansijskom tržištu. Tim pre što zbivanja na tom tržištu imaju značajan uticaj i na sva druga dešavanja u srpskoj ekonomiji.

Delta holding navodi da je angažovo renomiranu advokatsku kancelariju iz Londona, kao i tim domaćih advokata da od danas prate i analiziraju javno iznete neistine koje se sve češće mogu čuti na račun kompanije. Delta je navela da je "prinuđena na takav potez, jer se već neko vreme, uz pomoć vodećih stranih oditorskih kuća, priprema za izlazak na Londonsku berzu", ističići da se "u takvoj situaciji lažne optužbe i klevete mogu se negativno odraziti na vrednost kompanije"

dnevni list DANAS 16.10.2007

Srbija eldorado za biznis



Beograd -- Ministar poljoprivrede smatra da je za biznis Srbija "obećana zemlja u ovom delu centralne i jugoistočne Evrope".

Slobodan Milosavljević je novinarima rekao da se u prezentaciji ministara Vlade Srbije na današnjem Sedmom ekonomskom samitu Srbije čulo puno argumenata zašto je Srbija obećana zemlja, pre svega za biznis. "Ukoliko stvarno postane eldorado za biznis, Srbija će postati i obećana zemlja za životni standard svih njenih građana", poručio je Milosavljević.

Ministar poljoprivrede je dodao da je na današnjem skupu investitorima predložio projekat koji je vezan za agrar, što je ogromna razvojna i izvozna šansa Srbije.

"To je ulaganje u kanale distribucije poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije za čitav svet. Sektor poljoprivrede u Srbiji je sektor sa ogromnim potencijalima jer Srbija ima više obradive zemlje nego Holandija, koja je najveći izvoznik hrane u svetu", poručio je Milosavljević.

Cirkus :joker:

A M. Kostic kao slučajno naišo da mu operu šoferku na 200K Eur vrednom blind džipu (prikazano na vestima b92) :cheers:

Dragijani lepo stoji četka :bounce:






Brokeri peru šoferšajbne
Utorak, 16. oktobar 2007. 11:55

Brokeri iz brokerske kuće MV investments u sredu u 15 sati praće šoferšajbne na jednoj novobeogradskoj raskrsnici, u okviru obeležavanja Svetskog dana borbe protiv siromaštva.

Brokeri će prati prozore na automobilima na raskrsnici bulevara Zorana Djindjića i ulice Milentija Popovića i za svaki dinar prikupljen od vozača MV Investments uplatiće 50 puta veći iznos na račun Svratišta za decu ulice.

Ulične akcije povodom Svetskog dana borbe protiv siromaštva deo su kampanje u organizaciji nevladine organizacije "Grupe 484" koja se sprovodi pod sloganom "Ko kaže da ne možemo".

Ulične akcije biće organizovane u Beogradu, Kragujevcu, Užicu, Nišu i Kikindi organizovati ulične akcije, tokom kojih će se deliti promotivni materijal sa ciljem da se što više ljudi zainteresuje za probleme siromaštva mladih u Srbiji.

Akcenat ovogodišnje kampanje je nezaposlenost mladih, a iz "Grupe 484" najavljuju da će u pet navedenih gradova biti održana i serija okruglih stolova u cilju izrade lokalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih.

(Beta)

Skupština raspravljala o blokadi Kube



Poslanici su juče završili raspravu o Predlogu autentičnog tumačenja pojedinih odredbi Zakona o visokom obrazovanju koji je doneo Zakonodavni odbor i koje bi trebalo da izjednači status ranije diplomiranih studenata i mastera, odnosno onih koji studiraju po Bolonjskoj deklaraciji. Kako smo nezvanično saznali, gotovo sve stranke osim SRS će glasati za ovaj predlog.
U popodnevnom delu sednice počela je rasparava o predlogu Srpske radikalne stranke da parlament donese deklaraciju o osudi blokade i izolacije Kube koju sprovode SAD. Sednici je prisustvovao ambasador Kube Hulio Sezar Kansia Ferer. Osim SRS, tekst deklaracije podržali su sve stranke vladajuće koalicije. Poslanici LDP ocenili su da ta tačka dnevnog reda simbolično pokazuje koliko je Skupština daleko od suštine i koliko se bavi sporednim stvarima. S. Čongradi


:clap:

Cena nafte i dalje, već čitavu sedmicu, obara sve rekorde, pa je tako u jednom trenutku sinoćnog poslovanja prvi put premašila iznos od 90 dolara za barel, što analitičari objašnjavaju padom vrednosti dolara koji je privukao nove investitore i tržišne špekulante da kupuju ugovore za terminsku isporuku energenata izražene u dolarima.

Cena američke lake nafte za terminsku isporuku u novembru je na NJujorškoj robnoj berzi juče porasla za 2,07 dolara i dostigla iznos od 90,02 dolara za barel, da bi do zaključenja trgovanja nešto pala na 89,47 dolara za barel, prenela je agencija AP.

Cenu nafte nagore je 'pogurala' i vest da je turski parlament odobrio zahtev vlade da se turskim vojnicima dozvoli ulazak u severni Irak, radi obračuna sa kurdskim pobunjenicima. Kupci 'crnog zlata' su zabrinuti da bi ulazak turskih snaga u Irak mogao da poremeti snabdevanje sirovom naftom.

Rast cena je takođe posledica nedavno objavljenih izveštaja Međunarodne agencije za energetiku i Organizacije zemalja izvoznica nafte [OPEK], u kojima se navodi da zalihe sirove nafte stagniraju ili padaju, dok tražnja raste.

"Balkanske berze odvraćaju ulagače"
11:58 | Izvor: Beta
Ljubljana -- Finance: U poslednjih mesec dana indeks akcija povećan samo na ZSE, dok je na berzama u Srbiji i Makedoniji zastao.


"Balkanske berze, uspešne proletos, u poslednjem kvartalu godine ne ulivaju analitičarima previše poverenja, a izbori u Hrvatskoj i probuđena kosovska kriza, uz prebrzi rast akcija u prvoj polovini godine, odvraćaju ulagače", piše slovenački poslovni dnevnik.

U poslednjih mesec dana, kažu Finance, digla se samo berza u Zagrebu, gde je indeks Crobex od polovine septembra dobio dobrih 16 procenata.

Buđenju Zagrebačke berze (ZSE) doprinelo je uvršćenje akcija Hrvatskih telekomunikacija (THT), koje su se "nakon velikog interesovanja ulagača u javnoj ponudi, pobrinule za preko potrebnu likvidnost".

Analitičar Finance konstatuje da se "sredstva oslobođena prodajom akcija THT barem delimično prenose u kupovinu drugih papira od vrednosti, što, kako izgleda, diže glavni indeks akcija". Ipak, sudbina akcionara THT prilično zavisi od najvećeg akcionara kompanije - Dojče telekoma.

Nesigurnim smatraju Finance i cene akcija Ine, jer je uspeh hrvatskog naftnog preduzeća vezan za dve rafinerije čiji je rad preko leta bio smanjen zbog rekonstrukcije.

Finance u nastavku pišu da je najveći rast među berzama bivše Jugoslavije imala Makedonska berza, na kojoj je indeks MBI10 do kraja avgusta porastao za 157 odsto. Ali, slično kao i u Sloveniji, u jesenjim mesecima se vrednost indeksa primirila.

Makedonija pokušava da se predstavi kao novi poslovni raj u Evropi, čiji temelj je povoljno poresko zakonodavstvo, kažu Finance.

U toj zemlji je zbog očekivanih investicionih ulaganja cena akcija građevinskih preduzeća ove godine povećana za nekoliko puta, što se vidi na primeru Granita.

"Nešto hrabrijim ulagačima bi još najviše pri srcu mogla da bude Beogradska berza", smatraju Finance. Indeks Belex je do prve polovine maja gotovo duplirao vrednost, a onda su se cene akcija većinom "zamrzle". Indeks Belex je od tada izgubio šestinu na vrednosti.

Na Beogradskoj berzi najveće zanimanje vlada za akcije banaka a njihove cene, kaže list, "nedvosmisleno diže očekivana privatizacija".

Proletos se očekivala brža privatizacija zbog završenih izbora, što se nije ostvarilo, a nesiguran ishod pregovora o Kosovu i skori predsednički izbori mogu samo produžiti privatizacionu agoniju, zaključuju Finance.

Novi vlasnici vrbaske Medele
17:02 | Izvor: Beta
Vrbas -- Novi većinski vlasnici Fabrike keksa "Medela" iz Vrbasa postali su biznismeni Predrag Ranković Peconi i Jovica Stefanović Nini.

Peconi i Nini su novi većinski vlasnici Medele iz Vrbasa

Oni su kupovinom akcija na Beogradskoj berzi postali vlasnici većinskog paketa kapitala "Medele" i to kroz firme - "Invej" kojoj pripada 24 odsto akcija, "Monus" koja ima 20 odsto akcija, "MD Invest" i "MD Nini" u čijem je vlasništvu po 10 odsto akcija, te pivare "Niš" koja poseduje osam odsto akcija, prenela je agencija Beta.

Umesto direktora Radovana Tomanovića na to mesto je postavljena Ljiljana Grbović, koja je bila direktorka te fabrike do 29. maja ove godine, kada su tadašnji većinski vlasnici, mali akcionari zrenjaninske "Jugoremedije" i mali akcionari "Medele" postavili Tomanovića.

Čekaju se veliki
D. I. KRASIĆ, 16. oktobar 2007

Iako su ovu godinu na Beogradskoj berzi obeležili i pad prometa i sunovrati cena akcija, ceo lanjski ukupan promet premašen je još početkom jula ove godine. Naime, na berzi se u prvih devet meseci ove godine trgovalo za ukupno 129,5 milijardi dinara, odnosno 1,6 milijardi evra, što je za 28,7 odsto više nego cele prošle godine.
Igračima na ovom tržištu i dalje su najinteresantnije akcije, što i nije čudo s obzirom na to da su na ponudi još samo obveznice stare devizne štednje, na koje, od ukupnog prometa, "otpada" svega 181,3 miliona evra (to jest jedva 11 odsto ukupnog prometa). Za njih veliko interesovanje vlada uoči pojedinih aukcija, kada društveno preduzeće može da se pazari i za nedospelu štednju, koja se priznaje "u punoj ceni"...
Za dugo najavljivane državne obveznice koje bi izdavala lokalna samouprava još ćemo pričekati, jer treba prvo stvoriti zakonske uslove za njihovo izdavanje... Takođe, za izlazak javnih preduzeća na berzu, što se odavno pominje kao neophodno da se ne bi desilo da nam se novac preliva u inostranstvo, potrebno je prethodno usvojiti sijaset novih i izmeniti postojeće zakone. Pominje se da bi prvi na Berzi mogao da se pojavi "Telekom Srbija", ali kad - ne zna se...
Da se vratimo onome čime može da se trguje: niška AIK banka i dalje je ubedljivi favorit među investitorima. Akcijama ove najprofitabilnije srpske banke (kako kažu zvanični završni računi za 2006. godinu), od početka godine do 1. oktobra trgovano je za više od 15,5 milijardi dinara. Sa gotovo upola manjim prometom (8,4 milijarde dinara) drugo mesto drži "Agrobanka". Bečejski "Sojaprotein" (7,1 milijarda evra) prednjači nad "Metals bankom" (6,7 milijardi), a druga listirana kompanija u nas, beogradski "Energoprojekt holding", drži peto mesto sa prometom od nepunih šest milijardi dinara.
Na zvaničnom A listingu Beogradske berze nalaze se, uz pomenuti "Energoprojekt holding", i akcije pirotskog "Tigra", koji je prvi i probio led, izlažući, izlaskom na listing, svoje poslovanje očima javnosti. Kretanje cena akcija "Tigra" u prvih devet meseci ove godine slično je kretanju indeksa Berze. Tako da su ove akcije zabeležile značajan rast cena u periodu od januara do aprila, da bi zatim došlo do nagle, kako na berzi kažu "negativne korekcije" u maju i junu. Potom dolazi i do usporavanja tog negativnog trenda u periodu od jula do kraja septembra. Ovim akcijama, inače, za prvih devet meseci trgovano je za ukupno 1,52 milijarde dinara.
Kada već govorimo o indeksima, podaci za devet ovogodišnjih meseci kazuju da je Beleks 15, koji odslikava stanje najlikvidnijih hartija na našem tržištu, uvećao svoju vrednost za ukupno 67,9 odsto, dok je Beleks lajn porastao za 66,7 odsto.


STRANCI
Strani investitori u ukupnom prometu berze učestvovali su sa 39 odsto, znatno više u trgovanju akcijama. Takođe, izraženije je njihovo prisustvo u kupovini akcija, gde su učestvovali sa oko 50 odsto, dok su na strani prodaje investitori iz drugih zemalja ostvarili tek oko četvrtine ukupnog prometa akcijama.

Kimi Raikkonen wins 2007 World F1 Championship!!!!

p.s. menjam avatar na mesec dana. Respect to Kimi.

"IMA DA SE PUŠI"
Izvor:B92

Ljubljana -- Revoltirani slovenački ugostitelji danas organizuju akciju građanske nepokornosti pod nazivom "Ima da se puši".

Udruženje ponuđača ugostiteljskih usluga Slovenije revoltirano drastičnim padom prometa, do koga je došlo posle nedavnog stupanja na snagu zakona o zabrani pušenja na javnim, zatvorenim mestima, danas u 500 lokala, u Sloveniji, organizuje dan građanske nepokornosti, pod nazivom "Ima da se puši".

Uprkos zakonu, ugostitelji će svojim gostima dozvoliti pušenje u lokalima. Bez obzira na to, slovenačko ministarstvo zdravlja je saopštilo da će zdravstveni inspektori i u vreme ovog demonstriranja građanske nepokornosti, pregledati lokale i kažnjavati sve koji se zakona o zabrani pušenja ne pridržavaju. Kazne za fizičke osobe su 125 evra, a za pravne, odnosno za vlasnike lokala od 2.000 do 32.000 evra.

Uvođenje zakona o zabrani pušenja je mnogim ugostiteljima prepolovilo zaradu. Promet je pao i do 70 odsto, a mnogi vlasnici malih lokala su se našli pred bankrotom. Istovremeno su pale i narudžbine za dostavljače i proizvođače.

Istovremeno su se uvređeni našli i mnogi pušači, koji bi trebalo da puše u posebno izgrađenim staklenim kabinama, sa stolicom i stojećom pepeljarom, žaleći se da se osećaju kao u zoološkom vrtu.

Ugostitelji su nastali problem probali da reše izbacivanjem stolova i stolica na ulice, a zbog hladnog vremena, uveli su i plinske grejače i dizajniranu ćebad, u koju njihovi gosti, pušači, mogu da se umotaju, dok sede napolju.

Pojavili su se i maštovitija rešenja, poput onog, kog se setio ugostitelj na Bledu, koji je svoj lokal prezidao, odnosno podelio na dva dela. Prvi je smanjena kafana, a u drugi je doneo kauče i fotelje i proglasio ga svojim stanom. Tako gosti iz kafane mogu da pređu u "stan" i tamo puše, jer kako je rekao, u njegovom stanu on dozvoljava pušenje.

Revoltirani ugostitelji su se već žalili ministarstvu zdravlja, koje je njihove žalbe odbilo, ali i Ustavnom sudu Slovenije, jer smatraju da ovakva zabrana uskraćuje ustavom garantovano pravo na izbor.

Ministarstvo zdravlja je ocenilo da je prerano za konačne ocene o šteti koja je nastala u ugostiteljstvu i navodi da je i u drugim zemljama, u prvih par meseci, došlo do pada prometa, ali se tokom narednih meseci pokazalo da se situacija poboljšava. Ako tako ne bude i u Sloveniji, ministarstvo ocenjuje da bi "trebalo da se zapitamo zašto smo drugačiji."

Potpunu zabranu pušenja je, u EU, uvelo već 11 država: Irska, Malta, Italija, Švedska, Litvanija, Estonija, Finska, Velika Britanija, Francuska, Holandija i Slovenija.

Na ovu temu možete raspravljati i na Forumu B92.