Tekstovi o Nedelji štednje

Ponuda banaka

Ušli smo u nedelju štednje. Nude se kamate i preko 9% (PBB do 9.29% isplata kamate unapred, Uni do 9,11% "dupla štednja", AIK 9.06%)

Ajmo da vidimo koja banka nudi najstimulativnije kamate i najatraktivnije uslove za štednju.

Citat:

Ponuda banaka u Nedelji štednje Štediše, uzmite kamatu unapred Autor: B. Krivokapić | Foto: g. sivački | 01.11.2009. - 00:01 U Nedelji štednje, koja je počela juče i zvanično traje do 7. novembra, kamatne stope na oročene devizne uloge iznosiće od šest do osam odsto, što je za oko 2,5 odsto niže od kamatnih stopa primenjivanih u nedeljama štednje prethodnih godina. Umesto povoljnim kamatama, neke banke pokušavaju da namame štediše poklonima i nagradnim igrama, a većina emitovanih reklamnih poruka dobija sasvim drugo značenje nakon razgovora uživo s bankarskim službenikom. Tokom prethodnih pet godina u Srbiji je u Nedelji štednje oročeno više od milijardu evra. Doduše, podaci za prošlu godinu nisu do kraja relevantni jer je veliki broj građana zbog ekonomske krize povlačio novac iz banaka, pa su banke Nedelju štednje produžile na čitav novembar, a neke i do kraja godine. U borbi za očuvanje poljuljanog poverenja klijenata, i prošle, kao i ranijih godina, nuđene su kamate u rasponu od sedam do 10 i više procenata i to na depozite oročene na svega tri ili šest meseci. Ove godine kamate ni izbliza nisu tako povoljne, a epitet „atraktivna“ zaslužuje samo oročena štednja s isplatom kamate unapred. Eurobank EFG je klijentima koji se opredele za „štednju unapred” ponudila kamatne stope do šest odsto i doživotno besplatnu članarinu za MasterCard Standard ili debitnu Visa Electron karticu. Unapred isplatu kamate do sedam odsto na godišnjem nivou ponudila je i Rajfajzen banka, uz dodatni mamac – učešće u nagradnoj igri u kojoj su se doskora delili automobili „VW buba“, a preostalo je da se izvuče dobitnik glavne nagrade – stana u Beogradu. Sa sloganom „dupli dobitak“ najdalje je otišla Unikredit banka. Radi se o takođe o kamati koja se daje unapred, ali se ne može podići, već se prilikom oročavanja pripisuje glavnici na koju se onda obračunava dodatna kamata. Za ovu vrstu štednje nominalna kamata je 8,35 odsto što je trenutno najviše na srpskom tržištu. Štednja s isplatom kamate unapred zanimljiva je zbog činjenice da je porez na prihod od kamata, koji je iznosio 20 odsto, odlukom Vlade Srbije privremeno ukinut do kraja ove godine. Porez se, izvesno je, neće obračunavati na sve kamate koje budu isplaćene do 31.12.2009. Nakon toga porez na prihod od kamata najverovatnije će biti ponovo uveden, a ministarka finansija Diana Dragutinović je najavila mogućnost smanjenja poreske stope sa 20 na 10 odsto. To znači da je isplativije opredeliti se za štednju sa nižom kamatnom stopom, ali isplatom odmah, nego za štednju sa višom kamatom od koje će se, kad istekne rok oročenja, prvo odbijati iznos poreza. Prema podacima koje je izneo guverner Radovan Jelašić, krajem septembra devizna štednja je iznosila 5,3 milijarde evra, što je povećanje od 520 miliona evra u odnosu na kraj 2008. Dakle, deo novca povučenog zbog straha od ekonomske krize vraćen je na bankarske račune bez nekih posebnih stimulacija. Sama ta činjenica smanjila je značaj Nedelje štednje i za banke i za građane.

Građani u banke u dva dana položili 2,5 puta više novca nego 2007.

Za one koji su potpuno obeshrabreni trgovanjem na Belexu, :no:
sutra poslednji dan da ulože novac na štednju po povlašćenim
kamatnim stopama. AIK banka 9% na 12 meseci.
Radno vreme u subotu od 9 do 13h.
Ja sam danas samo provirila u jednu filijalu (u kralja Milana) i
videla priličan broj ljudi koji čeka u redovima.

Najmanji redovi u Aik-u su u Svetogorskoj.

Neverovatno koja navala na nedelju stednje, svi ostali koji su hteli da zavrse neke druge bankarske poslove u aik banci su morali da cekaju sat-dva da to odrade...

Gde se mogu naci tacni rezultati i iznosi do poslednjeg dinara o prikupljenim parama od stednje gradjana deponovanih do sada?Moze li preko sajta "Agencije za privredne registre" ili preko NBS.rs?Hvala.NE ukupno,vec po bankama,ali samo od stednje.

Srpske banke su već u prvoj nedelji Nedelje štednje prošle test poverenja građana, ako je porediti podatke sa neslavnim danima prošle godine, kada je zbog straha od ekonomske krize iz banaka povučeno blizu milijardi evra

Prema podacima Narodne banke Srbije, samo tokom prve nedelje, tačnije u periodu od 29. oktobra do 9. novembra ove godine, banke su prikupile 284 miliona evra nove devizne štednje, tako da je zvanična Nedelja štednje okončana sa 5.623 miliona evra ukupne štednje, sa prognozama da će se godina okončati sa 5,8 milijardi.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju oktobra ove godine bile povećane za 202,7 miliona evra i iznosile su 9,7 milijardi evra, saopštila je NBS

Izraženo u dolarima, devizne rezerve su 31. oktobra iznosile 14,4 milijardi dolara i takav njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 399 odsto.

Poslednjeg dana oktobra, zajedno sa deviznim rezeravama banaka koje su iznosile oko milijardu evra, ukupne devizne rezerve zemlje su dostigle 10,8 milijardi evra, odnosno 16 milijardi dolara.

Najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku oktobra imao je priliv od izdvajanja deviznih sredstava po osnovu obavezne devizne rezerve banaka, u neto iznosu od 165,5 miliona evra. Po osnovu korišćenja kredita ostvaren je priliv u iznosu od 22,8 miliona evra.

Iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku oktobra isplaćeno je 16,2 miliona evra za izmirenja obaveza prema stranim kreditorima.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru, u iznosu od 477 miliona evra, bio je za 19,5 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih deset meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 5,6 milijardi evra.

U toku oktobra dnevne oscilacije kursa dinara bile su umerene, tako da Narodna banka Srbije nije intervenisala i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora na osnovu neposredne medjubankarske trgovine. U oktobru dinar je u odnosu na evro nominalno oslabio za 0,5 odsto.

Rekordna devizna štednja građana
22. novembar 2009. | 14:23 | Izvor: Srna

NOVI SAD - Najnovija istraživanja portala "Krediti" ukazuju na "istorijske" skokove devizne štednje u Srbiji, jer je u periodu od 29. oktobra do 18. novembra na bankovne račune položeno čak 382,6 miliona evra.

"To ni bankama nije pošlo za rukom 2007. godine, kad je od 29. oktobra pa do kraja novembra 'ubrano' jedva 320,6 miliona evra. Poređenje s prošlom godinom nije merodavno, jer je zbog posledica ekonomske krize samo u oktobru te godine s deviznih računa povučeno 895,2 miliona evra", rekla je Srni istraživač u "Kreditima" Sandra Ivanišević.

Prema njenim rečima, rekord devizne štednje zabeležen je u ovom mesecu, kada su štediše na svoje bankovne račune samo u jednom danu položile 108,8 miliona evra.

"Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), taj rekord devizne štednje ostvaren je 6. novembra. O kakvom se skoku radi najbolje svedoči podatak da je krajem aprila 2008. godine dnevni rekord bio 15,8 miliona evra, dok je 2007. godine u jednom danu na deviznu štednju položeno oko 88 miliona evra", naglasila je Ivaniševićeva.

Ona kaže da muškarci štede više nego žene, kao i da je prosečan štediša u Srbiji oženjen muškarac sa 52 godine starosti.

"Taj štediša oročava u banci prosečno 8.000 evra na godinu dana da bi sebi obezbedio dovoljno novca nakon penzionisanja", rekla je ona.

Prema njenim rečima, najviše štede građani stariji od 60 godina, dok su najneštedljiviji mlađi ljudi starosti do 30 godina.

"Osnovni razlozi koji građane 60-ih godina navode na štednju su obezbeđivanje novca unucima za njihovo buduće školovanje. Srednja generacija ljudi od 40 do 60 godina štedi za putovanja, uređenje stana, ali je i dosta onih koji jednostavno štede da bi izbegli bespotrebno trošenje novca", tvrdi Ivaniševićeva.

Istraživanjima portala "Krediti" sprovedena su u osam banaku u Srbiji i to "Erste", "Metals", "Unikredit", "Moskovska", "Sosijete Ženeral", AIK, KBC banke i NBS.

Prema njenim rečima, rekord devizne štednje zabeležen je u ovom mesecu, kada su štediše na svoje bankovne račune samo u jednom danu položile 108,8 miliona evra.

"Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), taj rekord devizne štednje ostvaren je 6. novembra. O kakvom se skoku radi najbolje svedoči podatak da je krajem aprila 2008. godine dnevni rekord bio 15,8 miliona evra, dok je 2007. godine u jednom danu na deviznu štednju položeno oko 88 miliona evra", naglasila je Ivaniševićeva.

Ima li neko komentar na ove cifre? Pare su u Svici, bogami nisu....

24.11.2009.

Девизна штедња поново достигла рекордан ниво


Девизна штедња је с данашњим даном поново достигла рекордан ниво од 5,74 милијарде евра, какав је имала у септембру 2008. године. Обнављањем штедње само годину дана након што су се ефекти светске финансијске кризе пренели на Србију – амортизован је у потпуности одлив девизне штедње из последњег тромесечја прошле године од 965 милиона евра, којим је тада био прекинут тренд њеног вишегодишњег раста. Управо та чињеница поново је потврдила изузетно велики значај изградње и очувања поверења у банкарски систем, што је трајни циљ и опредељење Народне банке Србије.

Девизна штедња је током ове године бележила константан раст. Рекордан овогодишњи прилив девизне штедње од 392 милиона евра који је остварен у Недељи, односно Месецу штедње даје основа за оптимистичку прогнозу да ће се тренд раста наставити и да ће домаћа штедња играти све значајнију улогу као извор финансирања у билансима банака.

Поновном јачању поверења грађана у банкарски сектор допринеле су мере и активности Народне банке Србије, укључујући и оне превентивне системског карактера, којима је обезбеђена благовремена исплата свих штедиша који су крајем прошле године, под утицајем насталог страха и неизвесности, одлучили да своје улоге привремено подигну. Уз мере других државних органа којима је стимулисана штедња током 2009. године – почев од повећања износа осигураних депозита са 3.000 на 50.000 евра до привременог укидања пореза на приход од камате на девизну штедњу – повратку штедње у банке и њеном даљем расту свакако су у највећој мери допринеле ликвидност и стабилност банкарског сектора потврђене управо у време кризе.


Кабинет гувернера

Jelašić: Zaduženost po stanovniku 574 evra
BEOGHRAD - "Građani se u ovoj krizi ponašaju knjiški, manje troše, štede, čak dugove vraćaju pre vremena."

Devizna štednja rekordnih 5,9 milijardi evra
Autor/izvor: SEEbiz / FoNet
BEOGRAD – Na kraju novembra „meseca štednje”, devizna štednja u Srbiji dostigla je rekordni nivo od 5.868,4 miliona evra, čime je premašen najviši nivo štednje iz septembra 2008. godine i u celosti poništen odliv devizne štednje iz poslednjeg kvartala prošle godine, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Devizna štednja je nastavila da raste i u decembru i 21. decembra je dostigla iznos od 5,9 milijardi evra.

U odnosu na kraj prethodnog meseca, devizna štednja je u novembru zabeležila rast od 495 miliona evra, a njen neto porast u prvih jedanaest ovogodišnjih meseci iznosio je 1.088 miliona evra, navodi se u saopštenju.

Najatraktivniji proizvod tokom novembra bila je štednja sa unapred isplaćenom ili pripisanom kamatom. Značajno je poboljšana i ročna struktura devizne štednje, pošto su smanjeni depoziti po viđenju, a povećani depoziti do godinu dana za čak milijardu evra. Sa dostignutim učešćem od 41,4 odsto štednja od šest meseci do godinu dana postala je dominantna u strukturi devizne štednje.

Poboljšanje ročne strukture štednje i činjenica da štednja po viđenju do sada nije imala tako nizak procenat u ukupnoj deviznoj štednji još jedan su pokazatelj jačanja poverenja građana u banke, ocenjuje NBS.

Odluka Vlade da se ne naplaćuje porez na štednju od početka godine više ne važi, ali je najavljeno da će taj porez biti niži nego ranije

Mada su zvaničnici države obećali sredinom decembra da je Vlada donela odluku da će se porez na štednju ove godine prepoloviti, sve je i dalje samo obećanje. Od najavljenih 10 odsto, bankari, koji samo poštuju zakon, porez na štednju naplaćuju dvostruko, 20 odsto.

Slavica Đorđević iz “Komercijalne banka” kaže se porez od 1. januara naplaćuje po zakonu koji je od ranije na snazi. “Sve isplate kamate i pripisi kamate koji su rađeni do 31.12. nisu podlegali obavezi plaćanja poreza. Od 1.1. na snazi je zakon koji je ranije postojao koji predviđa plaćanje kamate od 20 odsto”, objašnjava ona.

Građani kažu da su zbunjeni i ljuti. Mnogi su se javljali i našoj televiziji, a pritužbe pljušte i Narodnoj banci, koja za taj problem nije prava adresa. Sve je u nadležnosti ministarstva finansija i Vlade.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kaže da je Ministarstvo još u decembru Vladi predalo nove poreske zakone i odgovornost prebacuje na Skupštinu Srbije. “Mi kao Ministarstvo finansija i Vlada Republike Srbije su blagovremeno usvojili sve ono što je trebalo da urade i prosledili parlamentu”, kaže Ilić.

On kaže da će se građanima porez na štednju naplaćivati 20 odsto sve do donošenja novog zakona. “Njihov porez na kamatu biće 20 odsto, jer sve do trenutka dok ne bude donesen novi zakon i ne počne da se primenjuje 10 odsto, banke su u situaciji da primenjuju kamatnu stopu koja je po trenutnom zakonu”, objašnjava Ilić.

Kada će novi poreski zakoni biti usvojeni, a samim i početi primena poreza na štednju od 10 odsto, teško je prognozirati. Hitnog postupka u skupštini Srbije verovatno, u ovom slučaju neće biti, pa pre proleća novi zakon nije realno očekivati. Do tada, uprokos obećanjima, građanima kojima oročenje štednje ističe pre donošenja novog zakona, plaćaće i dalje 20 odsto. Retroaktivne primene, tvrde u Ministarstvu finansija, neće biti.

Štedišama kroz kamate oteto 15 miliona evra!!!


http://www.seebiz.eu/sr/banke/stedisama-kroz-kamate-oteto-15-miliona-evra,70177.html

http://www.kamatica.com/vesti/1573/nedelja-stednje-2010

Citat:

„utrkivanje“ visokim kamatnim stopama između banaka u ranijem periodu, gotovo sigurno neće karakterisati ovogodišnju Nedelju štednje. -Predvidjene kamatne stope na 12m za eure, max 8,5%

Banke spremaju atraktivne kamatne stope
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/212996/Banke-spremaju-atraktivne-kamatne-stope

Na hiljadu evra za godinu dana zarada 72 evra
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/214838/Na-hiljadu-evra-za-godinu-dana-zarada-72-evra

Kakav glup tekst kakva je ovo tabela?

Dinarska štednja bolja od devizne
Izvor: Beta
Beograd -- Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje oročene u Nedelji štednje na šest meseci pokazala je da je dinarska štednja bila znatno isplativija od devizne.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=04&dd=29&nav_id=509310

http://www.nbs.rs/internet/latinica/saopstenja/20110802_dinarska_stednja_isplativija.pdf

Ogromna većina drži novac na štednji

Prema dostupnim pokazateljima u Srbiji postoji 700.000 siromašnih, više od 800.000 nezaposlenih, oko 100.000 onih koji rade, a ne primaju zaradu. Ta prosečna primanja bez poreza i doprinosa u julu su bila 39.127 dinara i znatno su niža od vrednosti prosečne potrošačke korpe koja je u junu ove godine iznosila 56.082 dinara.

Zaduženost stanovništva od januara do avgusta povećana je za 5,2 odsto, na 541,56 milijardi dinara. Najveći rast za osam meseci zabeležen je kod gotovinskih kredita - za 6,8 odsto, na 138,67 milijardi. Od početka 2011. potrošački krediti povećani su za 0,7 odsto, na 40,15 milijardi. Narodna banka Srbije navodi da je devizna štednja dostigla svoj rekordni iznos od 756,178 milijardi dinara, uz tendeciju porasta. S druge strane, investicioni fondovi na kraju avgusta raspolagala su novčanim sredstvima u vrednosti od 1,493 milijardi dinara, što je 755 puta manje u odnosu na konzervativniji način investiranja tj. štednje u banci.

Šoškić: Ne podizati kamate u "Nedelji štednje"

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić upozorio je danas na opasnost od podizanja bankarskih kamata na depozite, u vreme predstojeće "Nedelje štednje", koje može realno dovesti do poskupljenja kredita i najavio sastanak sa predstavnicima banaka na kojem bi trebalo da se postigne "džentlmenski sporazum" o zaustavljanju kamata na depozite na postojećem nivou

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/180584/%C5%A0o%C5%A1ki%C4%87%3A+Ne+podizati+kamate+u+%22Nedelji+%C5%A1tednje%22.html

Strasno...

...a štednja u bankama je dostigla oko 7,5 milijardi evra, naveo je Šoškić.
Ima se para...

Koja je to provala-preporuka da se smanjuju kamate u nedelji štednje :od
Šta je sa opasnošću da štediše masovno povuku depozite?! Šole verovatno ima spreman odgovor-ili nema Voleo bih da upoznam nekog štedišu koji ima novac u Grčkoj banci,a koji će produžiti godišnje oročenje na 5%kamate!!??

Zna covek brojeve, verovatno je video da vecina ne moze da povuce pare zato sto su veliki povukli jos 2008 i slabo ih vracaju, a mali nemaju uslova.

Losije ce biti stedisama, a bolje bankama koje ce imati vecu marzu, tako da ti na kraju dodje na isto

Banca Intesa i Eurobank EFG, prva i peta po veličini banka u Srbiji, saopštile su da će voditi računa o sugestijama guvernera Narodne banke Srbije da u Nedelji štednje banke ne povećavaju previše kamate.
Banca Intesa je navela da neguje izuzetno odgovoran pristup poslovanju u odnosu na klijente i privredu Srbije i da uvek detaljno razmatra sve sugestije nadležnih institucija i posluje u skladu s njima.
U Eurobank EFG je rečeno da će poštovati sve preporuke NBS-a, uz napomenu da je rano iznositi stavove o njoj jer još nije u potpunosti formirana i predstavljena bankama.

Stednja u ovoj godini je lose.

Po meni je prevelik rizik od inflacije da bi se drzao veliki deo portfolia u novcu.

Nazalost mora se staviti u neki drugi vid upotrebe. Cak su i nekretnine sada povoljnije od stednje.........

A narednih godina kamata na stednju moze samo padati, narocito deo (kamata-euribor)

Dinarski štedni ulozi isplativiji, ali retki

Nedelju štednje, koja ove godine počinje 31. oktobra i traje u prvoj sedmici novembra, Srbija dočekuje sa rekordnim deviznim depozitima od 7,5 milijardi evra, što je oko 800 miliona evra više nego lane, ali su dinarski ulozi i dalje veoma malo zastupljeni - ispod 200 miliona evra - iako je i ove godine finansijski isplativije štedeti u domaćoj valuti.

Ove godine, Narodna banka Srbije apeluje na banke da ne povećavaju kamate u Nedelji štednje, jer bi posledica većih kamata na depozite bila i veća interesna stopa na kredite i tom povodom guverner Dejan Šoškić je u petak održao sastanak na kojem im je preneo svoje sugestije.

Šoškić je na tom sastanku ukazao da bi zadržavanje kamata za depozite na tekućem nivou i za banke bila dobra odluka, jer ih očekuju veći troškovi zbog primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali i da, usled globalne krize, mogu da računaju sa većom cenom za strane izvore finansiranja.

Neke velike banke, poput EFG Eurobanke i Banke Inteza, već su saopštile da su pažljivo razmotrile sugestije guvernera NBS i da će ih poslušati, ali se ipak većina banaka još uvek ne izjašnjava o tome.

Dinarska štednja u ovom trenutku, na srpskom bankarskom tržištu, ponovo isplativija od štednje u evrima, bez obzira što i dalje postoji rizik od promene kursa.

Istorijat Dana štednje

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godina na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, kada je osnovan Međunarodni institut za štednju. Istovremeno je ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada, na razne načine, obeležavaju pre svega banke.
Međutim, imajući u vidu dvostruko višu kamatnu stopu u odnosu na štednju u evrima i činjenicu da se na ostvarenu kamatu po osnovu dinarske štednje ne plaća porez, nameće se jasan zaključak da je dinarska štednja atraktivnija.

Uz te prednosti, dinarska štednja umanjuje i potrebu za konverzijom deviza, što je dodatni trošak od od dva do četiri procenta, a ne treba zaboraviti državne garancije za dinarsku štednju u protivvrednosti 50.000 evra, što ovu vrstu ulaganja čini skoro potpuno bez rizika.

Bez obzira na deklarativna zalaganja i obećanja banaka, koje su dale ove nedelje guverneru NBS, za očekivati je da će bar neke od njih jednokratno povećati kamate na depozite u Nedelji štednje.

Neki domaći analitičari prognoziraju da će se ponudjene kamate na depozite oročene u evrima, na rok od šest meseci, kretati od tri do šest odsto, do 12 meseci izmedju 5,5 i 8,5 odsto, dok se za orocecnje na više od 12 meseci očekuje godišnja kamata od sedam do devet odsto.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/283548/Dinarski-stedni-ulozi-isplativiji-ali-retki

Ne bi bilo lose da ovde iznesemo sve ponude banaka kada pocne nedelja stednje. Lepo odemo u banke i uzmemeo aktuelne ponude i stavimo ih na jedno mesto.
Bar u bankama nismo konkurenti jedni drugima. Mozemo da odemo i svi u jednu banku i svi da zaradimo sto je razlika od berze gde neko mora da izgubi da bi neko dobio (bar kada se radi o spekulisanju).

Naravno ako se moderatori njece ljutiti zbog reklamiranja pojedinih banki.

Ima ta analiza na kamatica.com

@Milos86

6.5% + euribor je odlican posao. Od koje si banke to dobio?
Mislim da neces moci isto ove godine, a ako mozes nadam se da ces i to podeliti s nama, jer kao sto kaze Racunarko, tamo nismo konkurenti.

Inace losa vest je ta da je visegodisnji prosecan odnos izmedju inflacije i euribora u znaku jednakosti, dok trenutno inflacija vodi 1.3% :(

Aik je objavio 7.25% godisnje u evrima za mesec stednje u oktobru, kako su nazvali tu akciju.

Daj prvo neki link.a ne rekla/kazala....

slabo.................

7.25% ako bude je odlicna ponuda u odnosu na ono sto sam ja ocekivao. Naravno svako zeli za sebe najvecu mogucu korist, ali pravi investitori moraju unapred da procene sta ce stvarno da se desi, a ne sta bi ko voleo da se desi.

Zato meni ovaj forum dosta pomaze u zivotu da uvidim neke stvari koje ne bih mogao ili ne bih imao vremena sam da shvatim, pa donosim mnogo bolje procene otkada sam se vratio u komunikaciju s ljudima posle visegodisnjeg prekida.

Zdravo svima
Na forumu sam od skoro, dosad sam samo citao komentare i ima poprilicno korisnih informacija. Svak cast.
Moje misljenje je da bi bilo apsurdno da u vremenu kada se ogromnom broju evropskih banaka snizava kreditni rejting, a nekima bankrotstvo visi o koncu i zavise o milostive koja se daje kao spas Grckoj, snizavati kamate na stednju, u ovoj izuzetno rizicnoj zemlji.
Medjutim, cesto se desi, da se kod nas bas ono sa najmanje logike i ostvari.
Fini pritisak guvernera je ozbiljna stvar i banke ce morati to da uzmu u obzir.

Ja sam optimista da ce kamate ipak biti na nivou proslogodisnjih, bas zbog rizika koji je u Evropi mnogo veci nego prosle godine i manje mogucnosti da banke povlace novac pod povoljnim uslovima iz centrala.

Ali zasad ostaje samo nagadjanje, jedino ako neko ima insajderske informacije?

Video sam reklamu na poledjini karte za voznju u medjugradskoj liniji. Reklama je vezana za nedelju stednje. radi se o agrobanci. Pisalo je 9%

Kad ce ponude aman?

Pa verovatno tek 2 ili 3 novembra dok vide sta nudi konkurencija pa da eventualno koriguju svoje ponude...

Kamo srece da se stedise opamete, i pocnu masovnije da podizu na po par dana svoje uloge, i to najvise oni kojima istice orocenje prva tri dana novembra...

Kako bi se brzo sracunale sve banke...eto moj konkretan predlog