Država Đuraškoviću uzima FAM
IZVOR: NOVOSTI

Beograd -- Agencija za privatizaciju trebalo bi do kraja nedelje da raskine kupoprodajni ugovor za FAM, u većinskom vlasništvu uhapšenog Mila Đuraškovića.


Kako saznaju Novosti, ostali ugovori sa firmama u vlasništvu Nibens grupe, a ima ih još pet koje kontroliše Agencija, neće se raskidati.

Ipak, opasnost za to postoji, ukoliko se banke kojima preduzeća Nibens grupe duguju oko 110 miliona evra, uskoro ne dogovore i ne postave menadžment za ukupno 12 preduzeća u većinskom Đuraškovićem vlasništvu.

A, spor je, kako nezvanično saznajemo, nastao između dve struje banaka, najvećih poverilaca, pošto jedna insistira na domaćim menadžerima, a druga zahteva strane konsultante.

Kupovali jedni druge

Milo Đurašković je u procesu privatizacije kupio ukupno 12 preduzeća. Kao član konzorcijuma, na aukciji je prvo kupio PZP Niš i Ineks 29. novembar Beograd. Potom je PZP Niš, kao član konzorcijuma kupio: PZP Beograd i Srbijaautoput Beograd. Takođe, PZP Niš je kupio i PZP Kragujevac, PZP Vranje i Vojvodinaput-Bačkaput Novi Sad. Potom je PZP Vranje kupio Budućnost Preševo, a PZP Beograd je kupio Partizanski put Beograd i FAM Kruševac. Takođe, Vojvodinaput-Bačkaput Novi Sad je kupac preduzeća ZGOP Novi Sad.

Firme članice ove grupe najviše kredita su, kako saznajemo, podigle u niškoj AIK banci. Za "petama" su im Unikredit banka, pa Sosiete ženeral. Na naplatu dugova čekaju i EFG banka, Inteza, Rajfajzen, Univerzal, Hipo alpe adrija, Komercijalna, Folks banka. Zatim Kredi agrikol, NLB banka, Srpska banka i Razvojna banka Vojvodine, što je ukupno njih 14.

Činjenicu da su odobravali vredne kredite firmama, koje su uvezane međusobnim jemstvima, bankari, samo nezvanično, jednostavno objašnjavaju: Smatrali smo da nam je naplata sigurna, pošto je reč o firmama koje rade sa državom.

Inače, jedna od prednosti ovih preduzeća, nastala na tenderima za izgradnju severnog kraka Koridora 10 i jedne deonice Kordora 11, jeste ta što su državi ponudili finansiranje dela radova, s tim da im to naknadno bude plaćeno iz budžeta. To, praktično, znači da su ta preduzeća "kreditirala" državu.

Da je neophodno brzo pronaći rešenje, dokaz je i "upad" poverilaca u novosadsko preduzeće iz ove grupacije.

„Poverioci su u utorak došli u Bačkaput sa pravosnažnom sudskom presudom da plene imovinu. Među njima je bilo i dobavljača kojima firma duguje. Radnici su, svojim telima, branili imovinu preduzeća“, kaže Sonja Vukanović, predsednik republičkog odbora Samostalnog sindikata putara Srbije.


Podsetimo, bankari su se, sa najvišim predstavnicima države dogovorili da formiranjem zajedničkog menadžmenta u ovim firmama pokušaju da spasu preduzeća i 5.200 zaposlenih radnika, a time i uloženi novac, što je u interesu svih.

Ako se ne dogovore
Ako se bankari ne dogovore i uskoro ne postave menadžment za firme članice Nibens grupe, Agencija za privatizaciju će raskinuti svih šest privatizacionih ugovora (što osim FAM, uključuje i PZP Beograd, Vojvodinaput-Bačkaput Novi Sad, Budućnost Preševo, Partizanski put Beograd i ZGOP Novi Sad).

Ove firme će Agencija, potom, uvesti u restrukturiranje, što znači da od prinudne naplate dugova - nema ništa. Bar ne dok se ceo proces ne okonča, što može da traje godinama... Za preostalih šest firmi kupljenih kroz privatizaciju, istekli su svi rokovi kontrole, pa Agencija nad njima više nema nadležnost.

"Novolajn": Odustajemo od investicija u Srbiji

Tanjug | 17. 06. 2011. - 12:37h

BEOGRAD - Slovenački "Novolajn", većinski vlasnik preduzeća za špediciju i transport "Tranšped - Beograd", najavio je danas da odustaje od izgradnje ligističkog centra u Vrčinu, investicije vredne 24 miliona evra.

Vlasnik i direktor "Novolajna" Dušan Plut na konferenciji za novinare u Beogradu i da će povući kapital iz Srbije, jer po njemu u Srbiji "nisu zaštićena prava kao stranim ulagačima."

"Nailazimo samo na probleme i prepreke, a država nije ništa preduzela da nas zaštiti. Ne osećemo se više dobrodošlim u Srbiji", rekao je Plut koji je naveo da će u narednom periodu povući iz "Tranšpeda" kapital vredan oko 11 miliona evra.

Plut je kazao da godinama traju postupci sudova i tužilaštva, koliko je potrebno i za dobijanje raznih dozvola, dok je "Novolajn", po direktoru, ispoštovao sve zakone u Srbiji i socijalni program u privatizaciji "Tranšpeda".

Plut je istakao da je velika šteta naneta tom preduzeću iz Slovenije i da će ukoliko sudski postupci ne budu rešeni potražiti pravdu i pred međunarodnim sudom u Strazburu.

"Novolajn" iz Ljubljane je postao većinski vlasnik "Tranšpeda" 2005, a krajem 2009. je postao jedini vlasnik tog srpskog preduzeća, koje je bilo jedno od najvećih u bivšoj Jugoslaviji za špediciju i transport.

Ovo ima veze sa privatizacijom isto koliko i Luka, Beograd...Slovenci kupili na berzi ili preuzimanjem vecinski paket, u roku od 4 godine nesaglasne skartirali, postali jedini vlasnik i sad povlaci kapital i jos saziva konferenciju za stampu.

Prso' Plut u Slo verovatno, pa sad hoce da nadomesti gubitak sudskim postupcima u Srb...daleko ti lepa kuca Plut, kako si dosao do Transpeda, pootpustao ljude, tako si se zaneo i ostao bez njega, a ove cifre su 3,4 puta prenaduvane, da bi bombasticnija bila konf.za stampu

Jako dobro uradjen prilog

http://media.rtv.rs/sr_lat/radar/1837

Kako se peru pare, kako se i yašto firme uvode u stečaj.
Kko je MTB zapala u ruke kriminalaca.

VEOMA KORISNO! PAŽLJIVO POGLEDAJTE FILM !!

Posebno postaje yabavno od 19 minuta

Azotaru rasturili ali i dalje drže njene deonice

U “Univerzal holdingu” objašnjavaju da je to zbog njihovog uloga od 17 miliona evra, a u Agenciji za privatizaciju ne žele da komentarišu kako je moguće da firme koje su upropastile Azotaru i dalje čine njihovu vlasničku strukturu. Kompanija “Univerzal holding” učestvovala je u privatizaciji 15 preduzeća u Srbiji, od kojih je većina danas u stečaju ili likvidaciji.

- Mi vodimo sudske postupke protiv direktora “Univerzal holdinga” Dušana Stupara za privatizaciju pet pogona firme. Došli smo do informacija da je Stupar napravio svoju firmu u Belgiji, a zatim toj firmi kao rukovodilac “Prve iskre“ Barič bez dozvole prodao opremu dela bazne hemije za 8,1 milion evra. Međutim, četiri miliona evra duga nikada nije naplaćeno.


U razgovorima sa sindikatima ostalih firmi, saznali smo da je svuda radio isto, prodavao delove, a preduzeća nikad dinara nisu dobila - kažu u radničkom sindikatu “Prve iskre“ Barič.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/294452/Azotaru-rasturili--ali-i-dalje-drze-njene---deonice

Hm, ova ekipa je isto uradila i u VETFARMU...
Ovo je odlična DB privatizacija.

Ne znam da li je ovo za verovali ili ne !!!

Pljačka Azotare ne zanima čak 15 državnih službenika

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/294910/Pljacka-Azotare-ne-zanima-cak-15-drzavnih-sluzbenika

Dušan Stupar, direktor „Univerzal holdinga“
Treba da nas odlikuju zbog prodaje „Karbamida 2“


Dušan Stupar, direktor „Univerzal holdinga“, koji je bio u vlasničkom konzorcijumu Azotare, odgovorio je na pojedina pitanja „Blica“.



Kako je moguće da i dalje posedujete akcije Azotare kad je država s vama raskinula ugovor o privatizaciji?
- To je normalna stvar, konzorcijum je i dalje vlasnik 31,56 odsto akcija. Mi smo samo u rekonstrukciju Azotare uložili 17 miliona evra. S računa „Univerzala“ uplaćeno je 11,7 miliona evra za plate i zarade. Normalno je da i dalje imamo akcije.


Kako komentarišete to što ste bez dozvole države prodali pogon „Karbamid 2“?
- Nama treba dati odlikovanje zbog prodaje „Karbamida 2“. To je bio pogon koji nije radio, zarastao je u korov, zarđao, nije vredeo ni pet odsto Azotare, a kamoli 10, kako tvrdi država.


Kako je onda moguće da ga je ruska kompanija platila 32,5 miliona evra?
- Pa to morate njih da pitate. Otkud ja znam zašto su ga kupili. U jednoj od ovih litvanskih firmi radio je neki Rus koji je to njima prodao. Njihovo je pravo da kupe pogon.


Kako je pogon izvezen u Rusiju bez dozvole države?
- To što mene pitate znam isto kao i vi. Ja sam samo direktor firme koja je imala udela u vlasništvu i učestvujem u skupštini Azotare. Pojma nemam za pola stvari koje su Litvanci radili. Ja samo znam da meni Azotara duguje 11,7 miliona evra.


Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović rekao je da je podneo krivičnu prijavu protiv vas zbog poslova u Azotari?
- To je čista laž i izmišljena stvar. Nijedna prijava protiv mene ne postoji. Sve su to neistine i to što vi pišete je obično smeće.

Prosto neverovatno šta ovaj čovek priča, slično je uradio i u VETFARMU ali je sve po papirima čisto i čovek samo vrti priču " Pojma nemam za pola stvari koje su Litvanci radili. Ja samo znam da meni Azotara duguje 11,7 miliona evra. "
E, Stupare iz DB-a nećeš moći ti da se praviš malouman još dugo...
Nadam se da će doći vreme za oduzimanje ne legalno stečene imovine i želim ti dug,dug boravak u

Vlast tolerisala kršenje privatizacionog ugovora
Beograd - Privatizacija fabrike Zmaj dovela je do poslovnog saveza bivšeg ministra energetike Gorana Novakovića, biznismena Bogdana Rodića i osoba koje su kasnije optužene ili osuđene za šverc cigareta i pranje novca - Zorana Ćopića i Antona Stanaja, a Agencija za privatizaciju je godinama tolerisala kršenje tog privatizacionog ugovora.

Revizori iz Agencije za privatizaciju su otkrili da su partneri, tokom prve godine, stavili pod hipoteku 24 odsto nekretnina preduzeća kako bi, između ostalog, dobili bankovne garancije u vrednosti od 5,7 miliona evra za druga preduzeća koja su u Rodićevom vlasništvu, a nemaju veze sa Zmajem. Bankovna garancija od 2,7 miliona evra, od tadašnje novosadske Metals banke nije trebalo da pomogne Zmaju, već kupovini preduzeća „Vršački vinogradi“ koje je Rodić privatizovao (i ta je privatizacija kasnije raskinuta). Drugi deo imovine Zmaja je založen kod iste banke kako bi Rodićeva kompanija „Rodić M&B iInvest“ dobila tri miliona evra, navodi se u dokumentaciji Agencije za privatizaciju. Inače, za kapital Metals banke sumnjalo se da potiče iz narko poslova Darka Šarića, kao i da je usko povezana sa jednom velikom crnogorskom bankom, te da se u tom krugu odvijaju glavne operacije pranja novca. Zbog nesolidnih kreditnih aranžmana, Narodna banka Srbije je pre nekoliko godina uvela prinudnu upravu u Metals banku, i ona je kasnije transformisana u Razvojnu banku Vojvodine.

Pročitajte i komentrišite naše novo istraživanje privatizacije fabrike Zmaj, nekada glavnog proizvođača kombajna.

Link za priču: http://www.cins.org.rs/?p=7971

Otkrili smo da su Zmaj kupili, sakriveni iza of-šor kompanija, bivši ministar energetike Goran Novaković, biznismen Bogdan Rodić, Zoran Ćopić (trenutno mu se sudi u Bosni za pranje novca) i Anton Stanaj (osuđen da je predvodio grupu koja je švercovala cigarete). Ovi partneri su nakon kupovine ukinuli proizvodnju, imovinu opteretili hipotekama, na zemljištu Zmaja izgradili šoping molove, dok je Agencija za privatizaciju prećutno to odobrila.

Centar za istraživačko novinarstvo u Srbiji

Tužna priča nesankcionisane pljačke kakvih ima još dosta, barem kada su braća Rodić i braća Bašić u pitanju.
Uništili su oni i opljačkali mnogo velikih i dobrih novosadskih i vojvodjanskih preduzeća. Svakako uz pomoć ljudi iz agencije za privatizaciju i mnogih drugih koji su sve znali, i iako su bili dužni da reaguju nisu ništa učinili da to spreče. Na isti način kao i u slučaju Zmaja su npr. uništili a.d.Koprodukt. Bašići su založili 2600 kvadratnih metara poslovnog prostora Koprodukta u najužem centru Novog Sada, čiji su bili većinski vlasnici, kao i magacin od preko 1600 kvm, da bi Rodić M&B invest dobio kredit od 12 miliona evra kod AIK banke koji naravno nikada nije vraćen, pa je zbog Rodića Koprodukt pred stečajem. Na isti način su uništili, opljačkali i oterali u stečaj najugledniju trgovačku kuću iz Novog Sada "Stoteks". Gde god nešto jako smrdi tu su Bašići, Rodići i još neka lica, lično ili preko svojih preduzeća u vlasničkoj strukturi. Rodići su takodje sa svoja tri najveća preduzeća (Rodić trgovina, Rodić invest i Rodić transport) najveći dužnici u Srbiji sa preko 16 milijardi ukupnog duga. Zbog tog duga su/će mnoge firme koje kontrolišu otići u stečaj, ali šta njih briga kada su sve iz njih isisali a nisu ih
platili ni dinara. Kredit, pljačka, stečaj, baš kao i u slučaju Zmaja.
Pitanje je zašto niko ne sme da ih takne i ko ih štiti kada se sve to zna?

mlad covek,
cenim vase napore, ali tragate na pogresnom mestu.
Ne tvrdim da ti pobrojani likovi ne treba da budu u zatvoru, ali bih vasu
pažnju i energiju usmerila na prave kriminalce, a to je ekipa koja je sve
to omogućila i dozvolila = Agencija za privatizaciju!!
Nisu nama krivi ili dužni Mišković, Djivanović i sline face koje se pominju,
krivci se nalaze u vlasti, medju ministrima, Vlahović, Dinkić, Djunić,
Cvetković, Čirić....
Ako se bavite istraživačkim novinarstvom, neminovo će vas put dovesti do
njih... možda i do samog vrha vlasti. Pratite trag novca.
Vidim da ste sponzorisani iz inostranstva, pitajte te svoje sponzore da li vam
dozvoljavaju da nešto napišete o gorepomenutim likovima...
Krimosi samo rade ono što im vlast omogućava, taj koji im je to omogućio,
taj je stvarno kriv!

Tajno prodavali akcije firme

Oni su, prema tvrdnjama tužilaštva, od 2005. do 2006. godine pribavili protivpravnu imovinsku korist koja prelazi milion i po dinara, tako što nisu organizovali javnu ponudu, na kojoj su bile ponuđene akcije „Sigurnosti AS" u ukupnoj vrednosti od oko 16 miliona dinara, odnosno 16.335 komada redovnih akcija.
- Prema zakonu o tržištu hartija od vrednosti, oni su morali da sekundarnu trgovinu akcijama obave isključivo javnom ponudom. Međutim, Gordana Mitov je pozvala vlasnike akcija prve i druge emisije da prodaju osumnjičenima Đuroviću, Nikoliću i Lazićevoj po ceni od 300 dinara, koju su oni prethodno formirali, iako su tada pojedinačno vredele oko 1.000 dinara - kaže Pressov izvor blizak istrazi.
Naš sagovornik dodaje da je zatim osumnjičena Gordana overila i potpisala sve kupoprodajne ugovore, overila potvrde o prijemu novca.
- Nikolić, Lazićeva i Đurović potpisali su ugovore i postali većinski vlasnici akcija preduzeća „Sigurnost AS" i tako stekli pravo glasa od 51 odsto od ukupnog broja glasova u skupštini „Sigurnosti Vračar".

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/hronika/story/208409/Tajno+prodavali+akcije+firme.html

Ono sto svi mi znamo oko muljanja tek sad polako izlazi na videlo dana ..

“Radnici od vlade Srbije traže svojih, u proseku 18 plata, jer je država svojevremeno neuspešno privatizovala "Magnohrom" i za to uzela novac.”

"Ono što nam nude te akcije i hipoteke to nama ništa ne znači.Niko nam nije rekao koja je to cena akcija i gde mogu da se prodaju. Magnohrom je obezvređen totalno. Ni država ne možu da garantuje cenu. Tražimo da iza Magnohroma stane država i da nam isplati to što je na neki način dužna"

"Sud, vlada i zavod obmanuli narod", "Robovi smo sopstvene države lopova" i "Spalićemo se jeftinim benzinom", samo su neke od parola koje bivši radnici "Magnohroma" nose.

Izvor:

www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=03&dd=20&nav_category=12&nav_id=592555

INĐIJA - Kandidat Srpske napredne stranke (SNS) za predsednika Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas u Inđiji da će biti preispitane sve "pljačkaške privatizacije" i da će svi oni koji su u takvom poslu učestvovali biti kažnjeni.

On je objasnio da je reč o privatizaciji velikih uspešnih preduzeća i da mora da se istraži kako je došlo do toga. "Ja vam obećavam svi krivci će biti kažnjeni", poručio je Nikolić.

Bilo je privatizacija obavljenih po zakonu, ali je to iskorišćeno da bi fabrike stajale i da ne bi bile konkurencija onim fabrikama koje su za nekoga radile, rekao je Nikolić i dodao da je bilo i onih koje su obavljene prljavim novcem.

"Sve što je u skladu sa zakonom, ostaće onima koji su ih kupili i onaj ko je ispoštovao ugovor, socijalni program, može da bude miran. Takva privatizacija je zakonska", naveo je lider naprednjaka.

"Svi oni koji su se ogrešili o zakon, oni koji su morali da korumpiraju da bi dobili objekte i oni koji su sprečavali poštenu utakmicu na licitacijama, neka znaju da će njihova privatizacija biti preispitana. Ako se dokaže da nije bila u skladu sa zakonom, biće poništena", objasnio je Nikolić koji je potom govorio na predizbornom skupu u Inđiji.

Nada Kujundzija DS:
"Svako ko traži preispitivanje privatizacija u Srbiji, unosi nestabilnost i neizvesnost kod potencijalnih investitora!"

"Ruskom „Uralu“ još 45 dana za železaru "

Tender za strateško partnerstvo u smederevskoj železari produžen je za mesec i po dana zbog jednog od ponuđača „Ural majning end metalurdžikal” u vlasništvu ruskog oligarha Iskandera Mahmudova koji je tražio dodatno vreme da bi se odlučio za investiciju, saznaje „Blic”........

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/320311/Ruskom-Uralu-jos--45-dana-za-zelezaru

BEOGRAD - Majka svih afera!
Nacionalna štedionica jedna je od najvećih afera koje su potresle Srbiju. U tom poslu su tajkuni Vuk Hamović i Vojin Lazarević na krajnje sumnjiv način za samo dve i po godine uzeli oko 34 miliona evra!

Ova, po mišljenju mnogih, pljačka veka epilog bi trebalo uskoro i da dobije pred sudom!
- Pretkrivični postupak je u toku. Državni organi intenzivno rade i svi koji su prekršili zakon naći će se u zatvoru - uverava izvor Kurira u tužilaštvu!

Kako je počelo
A kako je sve počelo: Nacionalna štedionica nastala je 2002. tako što su tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus i guverner NBJ Mlađan Dinkić osnovali banku, čiji su prvi akcionari bila uspešna državna preduzeća.

Ona je počela da radi u januaru 2002, nakon zatvaranja četiri velike banke - Beobanke, Invest banke, Jugobanke i Beogradske banke, a prve depozite u njoj položili su Mlađan Dinkić, Miroljub Labus i tadašnji premijer Zoran Đinđić. NŠ je trebalo da bude jedina velika domaća banka, kroz koju bi se vratilo poverenje građana u bankarski sistem. Ova banka dobila je za to vreme izvanredan posao da isplaćuje osam milijardi nemačkih maraka stare devizne štednje za oko 800.000 štediša! Takođe, besplatno je dobila na korišćenje prostorije bivšeg Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP) na najekskluzivnijim i najatraktivnijim lokacijama u Beogradu i širom Srbije. Kad su obezbeđeni siguran posao i prostor, krenulo se u novu privatizaciju banke. Međutim, izgleda da su kupci bili već poznati!

Povezane firme
Tada su, kako je pisalo je u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije, u naredne tri dokapitalizacije, Lazarević i Hamović, 2002. i 2003, novcem NŠ u Veksim banci, ali i preko povezanih firmi i fiktivnim transakcijama, kupili akcije i postali većinski vlasnici?! Transakcije su rađene preko firmi „Skvadra“, „Pima“ (vlasnik Vojin Lazarević), „Principal eksport-import“ i „Dajners klub“ (Obrad Sikimić). Ceo posao je završen septembra i decembra 2003. godine, nekoliko meseci nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, koji je i sam izjavljivao kako su prevareni jer je mislio da je to zaista nacionalna, državna banka! Kako god, u vlasničkoj strukturi banke najveći akcionari posle dokapitalizacije postali su Vuk Hamović („Mali kolektiv“) i Vojin Lazarević („Pima“, „Skvadra“).

Đelić se bunio
Tadašnji ministar finansija Božidar Đelić ovako je to komentarisao:
- Suština je da su Hamović i Lazarević državnim novcem osnovali privatnu banku.
Pošto su u vreme završetka ovog posla bili održani izbori, malo ko je obraćao pažnju na ovu transakciju. Mnogi su od vlade Vojislava Koštunice, koja je formirana marta 2004. godine, očekivali da odgovorne kazni zbog prevare. Ali, ništa se nije dešavalo. Neki ljudi razlog nereagovanja vide u tome što je šef kabineta tadašnjeg premijera bio Aleksandar Nikitović, kum Vojina Lazarevića, koji je pak kum Vuku Hamoviću. I dok su kumovske veze radile, NŠ je 2006. godine prodata grčkoj EFG banci, a paket Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića, koji su uložili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, plaćen je 41 milion evra!
Pošteno!

Model privatizacije većinskog vlasništva kroz javnu aukciju, odnosno tender negativno je uticao na razvoj tržišta kapitala u Srbiji, gde su se preostali manjinski paketi kupovali jedino iz razloga zaokruživanja vlasništva i izlaska sa berze, što nije pogodovalo akcionarima sa manjinskim udelom. Trgovanje tim paketima je učestvovalo u godišnjim prometima Beogradske berze sa svega pet do sedam odsto, što se smatra nedovoljnim za razvijanje tržišta kapitala - naglašava Verbič.

Mali akcionari, uglavnom bivši i aktuelni radnici tih preduzeća, po pravilu su svedeni na nivo statista, što je za posledicu imalo njihove svakodnevne proteste svih prethodnih godina. Ipak, da privatizacija ne mora da bude takva i da postoje načini prodaje državne imovine u kojima mali deoničari i u praksi zadržavaju svoja vlasnička prava, pokazuje primer Slovenije.

Prema rečima Kristjana Verbiča, predsednika Udruženja malih akcionara Slovenije (VZMD), položaj malih akcionara u Srbiji je „sličan onom sa kojim smo se mi suočavali u Sloveniji pre osnivanja udruženja“.

- Akcionari su bili sistematično izigravani i oštećivani. Zato je od velikog značaja udruživanje za zaštitu interesa i imovine malih akcionara, koji udruženi i složni mogu biti važan činilac odlučivanja u preduzećima. U Srbiji je bilo nekoliko pokušaja organizovanja ovakvih udruženja, ali se nažalost nikad nije otišlo dalje od samog pokušaja - kaže Verbič, dodajući da je za sedam godina, koliko VZMD postoji, položaj malih akcionara u Sloveniji poboljšao iako se svi deoničari i dalje ne tretiraju jednako, kao u uređenim privredama.

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/kako_radnici_da_sacuvaju_vlasnicka_prava.4.html?news_id=240419