Hedž Fondovi

Da li ovi fondovi postoje na nasem trzistu?

Ne.

a hoce li nekada doci?

Hoce.

LONDON, Industrija hedžovanja ponovo unajmljuje najbolje i najtalentovanije menadžere koji su izbijanjem globalne finansijske krize ekspresno napustili pomenutu delatnost, dok su sami fondovi pretrpeli ogromnu štetu i sve do nedavno poslovali na ivici ponora.

Situacija se sada bitno popravila, saopštavaju u samoj industriji, iznoseći podatak da je zapošljavanje novog osoblja u odnosu na prvi kvartal skoro utrostručeno.
Prema podacima Credit Suisse/Tremont, prosečan profit ostvaren u prvih sedam meseci ove godine iznosi 9,9 procenata.

On je najviše potpomognut sve dinamičnijim rezultatima na finansijskim tržištima što je i nateralo poznate fondove kao Citadel, RBC Capital Markets, Artradis i Tribridge da unajmljuju novo osoblje.

Iako već mnogi od hedž fondova posluju pozitivno primanja vrhunskih menadžera još nisu na visokom pretkriznom nivou. To, međutim, ne sprečava talentovane menadžere da ponovo zauzimaju vrhovne pozicije u kompanijama i ne krenu u nove rizične plasmane.

a sta konkretno obuhvata poslovanje hedz fonda?

Fondovi bogovi kapitalizma

KRUPNI investitori se spremaju da zarade na padu evra, što potvrđuju glasine da se nekoliko značajnih hedž fondova već pripremilo da uloži novac, ne bi li se okoristili od daljeg pada zajedničke evropske valute, na koji računaju.
Objavio je ovo još u februaru američki poslovni dnevnik „Volstrit džornal“, kada su se, prema saznanjima lista, vodeći predstavnici nekoliko velikih fondova sastali na privatnoj večeri na Menhetnu, gde su, uz piletinu u limunu i file minjon, diskutovali kako se može zaraditi na dužničkoj krizi koja potresa evrozonu zbog grčkih finansijskih problema.
Večeri su, pored ostalih, prisustvovali i predstavnici hedž fonda milijardera Džordža Soroša, koji je pre skoro dve decenije izazvao pad britanske funte, zarađujući na toj špekulaciji oko milijardu dolara. Neki menadžeri prognozirali su na toj večeri u srcu Njujorka da će vrednost evra pasti prema dolaru do odnosa jedan prema jedan....

ceo tekst: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=11&status=jedna&vest=181756&title_add=Fondovi%20bogovi%20kapitalizma&kword_add=novac%2C%20kapitalizam

Hedz fondovi kao sto su strani nepostoje u srbiji,postoje invesment firme koje nisu tako lose ali pravi hedz fond nepostoji

bsdfin ::

Hedz fondovi kao sto su strani nepostoje u srbiji,postoje invesment firme koje nisu tako lose ali pravi hedz fond nepostoji

Ne vidim nikakvu bitnu razliku izmedju investicionih firmi i "pravog" hedž fonda?

Citat :

Hedž fondovi imaju tretman „divljih“ fondova jer, po pravilu, nisu registrovani i ne podležu zakonskim propisima koji regulišu rad registrovanih investicionih fondova. Kontradiktorno zvuči činjenica da hedž fondovi ne moraju biti registrovani. Objašnjenje leži u činjenici da ne postoji mehanizam koji bi mogao zabraniti određenoj grupi individualnih investitora da udruže novac, znanje i vreme, te da sa zajedničkog računa investiraju novac.

Kako su u principu funkcionisali Hedž fondovi i možda i danas tako funkcionišu?

1. U principu jedan Hedžfond je na početku finsijski patuljak. On raspolaže sa skromnim sopstvenim kapitalom (mereno svetskim merilima), u ovom slučaju sa milijardom evra.

2. Taj "patuljak" se napumpa. Nabavlja investicioni kapital, na primer od banaka i penzionih fondova. Investitori pozamljuju hedžfondu novac na odredjeno vreme, na primer na 3 godine - u nadi da će debelo zaraditi. Za taj pozajmnljeni kapital Hedžfond daje veoma slabe garancije.

3. Hedžfond reskira sa pozajmljenim kapitalom na tržištu - hedžfond na primer Long-Term Capital Management (LTCM), sa državnim obveznicama.

4. Pored kapitala koji je dobio sa strane, od inveszitora, hedžfond uzima i kredit. LTCM je svojevremeno imao 20 puta više dugova od sopstvenog kapitala.

5. Patuljak je sada finansijski div. Long-Term Capital Management na primer je na svom vrhuncu bio umešan u poslu sa vrednosnim papirima koji su po proceni nominalno imali volumen od oko 1250 milijardi dolara. Ovaj hedžfond koji pratimo pribavio je pored ostalog i ruske državne obveznice.

6. Ali tada se javljaju problemi na finansijskim tržištima. Rusija, na primer proglašava moratorijum na svoje dugove i devalvira rublju. Državne obveznice preko noći postaju bezvredne. Kratko nakon toga kolabiraju državne obveznice još nekih zemalja.

7. LTCMs papiri gube vrednost, postaju toksični. Hedžfond uz procenjenih 2,1 milijardi sopstvenog kapitala sada ima oko (procena) 120 milijardi duga. Ako LTCM bankrotira njegovi investitori i davaoci kradita bi morali da otpišu ogromne gubitke.

8. Dakle, LTCM je morao da bude spasen. 16 banki je pozajmilo svež novac hedžfondu i time postali vlasnici 90 procentaudela u fondu. Malo kasnije tadašnji US šef federalne banke Alan Greenspan obara kamate, što posmatrači tržišta interpretiraju kao dodatnu povoljnost. Finansijski kreš je odložen - kakve će to posledice u svetskim razmeram i za potpun krah svetski relevantnog igrača imati, svet će saznti tek dest godina kasnije: u septembru 2008. kada je krahirala US-investiciona banka Lehman Brothers.

Prevara na visokom nivou. Toliko o tome.

Dobrodošla su i drugačija vidjenja...

Upoznajte "lešinara" sa Volstrita
IZVOR: DEUTSCHE WELLE
Pol Singer nije čovek koji se može objasniti u par reči. Vlasnik hedž-fonda "Eliot“ je prepun protivrečnosti, ali u poslovima je tvrd kao stena.

I Argentinci moraju da vide da su mu bankroti već doneli bogatstvo.

Nešto sede kose, seda brada, prvi utisak je da vidite prijatnog starijeg gospodina od 69 leta. Kad Pol Singer, velikan hedž-fondova, progovori o siromašnoj zapuštenoj deci bez perspektive, onda u Njujorku omekšaju srca bogatih donatora.

"Treba učiniti još mnogo toga jer sva deca, pre svega ona iz zapuštenih porodica, zaslužuju prvoklasno obrazovanje kako bi imali uspeh u životu.“

I to je Pol Singer, filantrop koji sa svojom porodičnom fondacijom podržava policiju Njujorka, pomaže školama i mališanima. Ali na Volstritu ukazuje se kao neki drugi, nemilosrdni Pol Singer, direktor investicionog giganta Eliot i čovek koji sada Argentinu gura u bankrot.

Ne želi mnogo – želi sve

Makar kad je reč o Argentini, Singer je uveren da je nedužan: "Sami su krivi za ono što se događa. Vode užasnu poresku politiku. I onda se ta zemlja još kači s velikim koncernima i jednostavno ne vraća novac koji je pozajmila.“

A u poverioce spada i sam Singer. Ovaj milijarder čija kompanija u međuvremenu upravlja imetkom od 23 milijarde dolara, svojevremeno je kupio argentinske državne obveznice – za jedva 49 miliona dolara. Tada su se prodavali u bescenje. Jer svi su želeli da se reše argentinskih papira, ali Singer je hteo da ih ima u džepu.

Onda je došla 2001. i Argentina je bila na ivici bankrota. Usledio je rez dugova i većina poverilaca je pristala na nagodbu sa Argentinom. Ali neko kao što je Pol Singer ne odustaje lako od onoga što ima u džepu. Zapravo je onda mogao da dobije 200 miliona dolara i gotovo učetvorostruči ulog. Ali Singer hoće više. On hoće sve, 800 miliona i kamate: "Ako ovaj naš sukob probudi vladu Argentine kako bi promenila njenu privrednu politiku, još bolje“, kaže Singer. Ove zime je u Davosu još govorio da se s Argentinom "može dogovoriti za jedno popodne“ – ali očigledno samo ako Argentina plati čitav iznos.

Konsekventan ili nemislosrdan?

Ne čudi da ga njegovi kritičari zovu lešinarom. Argentinska predsednica Kirhner govori o lešinarskim fondovima i ucenjivačima i jasno je da time misli na Singera. Čoveka s mnogo lica. Konzervativan ali ipak velikodušan u donacijama. Bez skrupula i sa srcem za manjine. Daje milione za podršku homoseksualnom pokretu – njegov sin je homoseksualac – ali iz duboke duše mrzi demokrate kao što je Obama.

Sa američkim konzervativcima se dobro razume i zabavlja, ali njegovim protivnicima nije do smeha. Već i pre Argentine je i Peru doveo na rub bankrota. Njegovu metodu neki zovu konsekventnom, a neki nemilosrdnom. Pred obalom Gane je već dao da se zapleni školski brod argentinske ratne mornarice – zajedno s posadom. Kao kaucija za njegov hedž-fond. Tako funkcioniše taj čovek koji se ničega toliko ne boji kao inflacije. Goste rado hvata u raspravu iz godine 1931. s temom obezvređivanje novca u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata.

Kad je reč o Argentini, Pol Singer ima dve važne stvari koje ova južnoamerička država nema. Prvo, već je pokazao da on ima vremena i da može da čeka. A drugo – ima novca u izobilju.

Prema jednom izveštaju, najplaćenijih 25 američkih menadžera hedž fondova zaradili su 21 milijardu dolara 2013, što je više nego dvaput veća suma od ukupnog prihoda 150.000 američkih vaspitačica.

Ako je finansijska nadoknada odraz društvene vrednosti, jedan menadžer hedž fonda vredi koliko i 17.000 vaspitačica. Možda se neki roditelji i vaspitačice ne bi složili da je to pravi odnos vrednosti?