Imate temu o tome na forumu...

http://www.aikb.net/glasacka-kutija-f4/portfolio-t75.htm

S tim u vezi i ova tema:

http://www.aikb.net/glasacka-kutija-f4/berza-t265.htm#6924

Kod mene se toga bespotrebno namnozilo na 10-11.
Mrzelo me da prodajem nesto sa 20% zarade, pa sad imam gubitak od 20%...

Imam akcije od 3 firme na KT i 8 na MPC. Od tih 8 na MPC bar od 3 sam se
oprostila (jedna firma je već sad u stečaju).Imam keša ali ništa ne kupujem.
Nemam nameru da odustanem od Berze, ali čekam da se stabilizuje tj. krene na bolje.
Pozdrav

Tesko je uopsteno odgovoriti na tvoje pitanje, a i zavisi
od stila ulaganja.
U principu, bitno je kakav je market i sta se sa njim desava.

Mnogo akcija je istovremeno tesko pratiti, a nema ni potrebe.
Ako je market u dugorocnom rastucem trendu, kakav je bio kod
nas pre 2007 za male akcionare mislim da je oko 5-6 akcija dovoljno
i tada ne treba cesto trgovati, jer je trend rastuci. No ta vremena
su prosla.

U situaciji kakva je sada kod nas, treba biti vrlo oprezan,
i tu se samo iskusniji mogu snaci na talasima koji se
svremna na vreme pojave. Tada se ulazi na manji broj akcija
po meni 2 do 3 i tu je bitniji timing bitniji i
ocekivanje da ce i one krenuti za likvidnijim
koje su vec krenule. I ako je scenario kakav se ocekuje da
cela berza ima rast, pazljivo se gledaju signali za izlaz.
To vec zavisi od mnogo toga, i nacina ulaganja, ali u
svakom slucaju je mnogo cesce trgovanje na kraci rok
jer se hvataju talasi, ali rekao bih na mnogo manje akcija.
I naravno tu u obzir dolaze samo likvidnije akcije ( u ovoj nelikvidnosti).
Naravno insajderi i brokeri imaju druge principe, na ranije
raspolozivim informacijama i plasiranim informacijama,
i imaju lakse ulaze i izlaze, sa nekom zaradom. Predpostavljam da je
info ili "info" ili samo ocekivanje o dividendi, nekom preuzimanju ili jacem ulazu nekih jacih ulagaca.
Opasna je ova nelikvidnost na nasoj berzi. I u principi
sadasnji uslovi nisu za pocetnike. Uostalom pocetnike
ce i privuci zelja za zaradom, ali prethodno moraju da vide
rast na berzi, a tada je vec jedan njegov deo propusten.
Jedno su zelje ulagaca a drugo je kako se market krece
i nasa sposobnost da to "na ispravan" nacin vidimo.

Evo malo teorije

Modeli diversifikacije

• Prosta diversifikacija,
• Diversifikacija kroz industrije,
• Prekomerna i
• Markowitzeva diversifikacija.

Prosta diversifikacija

Ukupan rizik većine hartija od vrednosti može da se podeli na :
• sistematski (tržišni) i
• nesistematski
Proporcija između ova dva rizika varira, ali je pokazano da sistematski rizik većine običnih akcija uvrštenih u NYSE (Njujorška berza) čini u proseku oko 1/4 ukupnog rizika hartija od vrednosti.
Prosta diversifikacija će obično smanjivati rizik na sistematski nivo koji u proseku vlada na tržištu, pri čemu se maksimalna korist od proste diversifikacije postiže ako se za portfolio odabere 10 do 15 različitih hartija od vrednosti. Dalje širenje portfolia neće dovesti do daljeg smanjenja rizika i naziva se izlišnom, nepotrebnom (superfluous) diversifikacijom.
Teorija portfolia implicira da nesistematski rizik (za koji se pokazalo da se lako može svesti na 0) ne bi trebalo da utiče na povraćaje od portfolia. Nesistematski rizik bi trebao da utiče samo na cene pojedinačnih hartija od vrednosti a ne na cene i povraćaje diversifikovanih portfolia

Diversifikacija kroz industrije

Odabiranje hartija od vrednosti iz različitih, nepovezanih grana industrije kako bi se postigli najbolji mogući efekti. U tom cilju napravljena je jedna studija u SAD koja je imala za cilj ispitivanje efikasnosti diversifikacije kroz različite industrije i efikasnosti povećanja broja različitih hartija od vrednosti u sastavu portfolia.
Njeni rezultati se mogu svesti na sledeće:
1) diversifikacija kroz različite industrije nije ništa bolja od nasumične diversifikacije, i
2) povećanje broja različitih hartija od vrednosti u portfoliu (iznad osam) ne smanjuje značajno rizik portfolia.

Prekomerna diversifikacija

Posednici portfolia ne treba da šire portfolio na prevelik broj hartija od vrednosti, jer to može dovesti do prekomerne ili nepotrebne diversifikacije, koju treba izbegavati. Ona za rezultat može imati “loše” postupke u upravljanju portfoliom: kupovinu “mutnih hartija od vrednosti”, korišćenje zastarelih informacija, veće troškove istraživanja i veće troškove transakcija. Iako su izdaci za formiranje ovakvog prekomernog portfolia veći nego u slučaju proste diversifikacije, najverovatnije neće doći ni do kakvog poboljšanja u ponašanju portfolia, odnosno neće se povećati neto povraćaji vlasnicima portfolia

Markowitzev model diversifikacije

U ovom modelu akcenat je na problematici optimizacije portfolia.
Jedan investitor bira između svih mogućih investicija i to na osnovu rizika koji te investicije nose i povraćaja portfolia. Portfolii koji donose najbolje povraćaje nazivaju se efikasnim, a kriva koja povezuje sve efikasne portfolie naziva se granicom efikasnosti. Izbor portfolia zavisi od stava investitora prema riziku. Investitor koji je sklon riziku će preferirati portfolio sa većom varijansom i u skladu s tim i višim povraćajima.
Za razliku od proste diversifikacije, Markowitzeva diversifikacija uzima u obzir korelacije hartija od vrednosti. Primenom ovog metoda moguće je smanjivanje rizika i ispod nivoa sistematskog rizika, ako analitičar hartija od vrednosti može da pronađe hartije od vrednosti čije su stope povraćaja u dovoljno niskoj korelaciji. Niža korelacija među hartijama od vrednosti će više umanjiti rizik.