UŠTINITE SE !!
Jednom i nama da se posreći!!

BEOGRAD - Mineral pronađen u okolini Loznice sadrži litijum za kojim, kako piše jučerašnji New York Times, širom sveta traga oko 60 rudarskih kompanija, spremnih da u rudnike ulože više od milijardu dolara. Traganje za mineralom ključnim za proizvodnju hibridnih i električnih automobila počelo još 2007. godine...

:cheers:

Grubin ističe da je Jadarski basen jedino mesto na svetu na kome je nađen jadarit, a geolozi hemijskim i fizičkim ispitivanjima otkrili su da je reč o novom mineralu. Dali su mu ime jadarit i njegova pozitivna identifikacija izvršena je u nekoliko uglednih institucija u inostranstvu.
http://www.seebiz.eu/sr/valute-i-robe/new-york-times-u-srbiji-ima-jadarita---kljucnog-za-automobile-buducnosti,70520.html

East Capital: Hrvatska i Srbija skriveni dragulji za ulagače
Autor/izvor: SEEbiz / T-Portal
LONDON - Premda je rusko tržište kapitala prva luka za mnoge investitore koji žele poslovati u istočnoj Europi, postoje manja tržišta, poput hrvatskog i srpskog, koja pokazuju veliki potencijal, piše investicijski portal Citywire.

Karine Hirn, izvršna direktorica East Capitala, švedske investicijske tvrtke koja upravlja kapitalom od 3,4 milijarde eura, preporučuje 'rubna' tržišta jugoistočne Europe, osobito Srbije i Hrvatske, kao zanimljivu alternativu velikim tržištima koja su pretrpjela manji pad tijekom globalne recesije.

'Oporavak u istočnoj Europi brži je nego što smo prvobitno očekivali i sada je vidljiv veliki potencijal u tim graničnim tržištima koja do sada nisu privlačila pažnju investicijskih fondova', tvrdi Hirn.

Fondovi kojima upravlja East Capital uključuju i East Capital Russia fund, jedan od najuspješnijih fondova u posljednjih deset godina. U tom razdoblju vrijednost udjela porasla mu je za 1.244 posto.

'Ova godina bit će testno razdoblje za istočnu Europu. Postoji malo raspoloživih informacija o pojedinim tvrtkama, ali mogu se pratiti trendovi i izvedbe pojedinih zemalja koji ukazuju na dobre prilike', vjeruje Hirn.

Nedostatak domaćih investitora u mnogim zemljama istočne Europe čini ta tržišta izrazito volatilnima. Strani investitori trenutačno imaju dominantan utjecaj na tokove, ali Hirn očekuje da će se situacija na tržištu poboljšati u bliskoj budućnosti.

Zbog osjetnog pada kamatnih stopa u posljednjih nekoliko mjeseci, obećavajuće je postalo i tursko tržište. Premda analitičari dvoje oko potencijala tog tržišta s obzirom na brojne rizike, za East Capital to je drugo tržište po važnosti.

Također, analitičari očekuju da bi najavljeno ukidanje viza između Rusije i Turske moglo dovesti do značajnog povećanja poslovnih odnosa između dviju zemalja.

NBS: Decision on swaps

The National Bank of Serbia has reached the decision to enable swaps between foreign currencies and the Dinar between the central bank and commercial banks on a 3-month deadline.

This move should stimulate the turnover on the Interbank Foreign Exchange Market. According to the NSB, long-term foreign currency swaps should contribute to the development of the market of financial instruments offering protection against currency risks and should stimulate the process of de-Euroization.

Američki Senat usvojio rezoluciju o Srbiji
Autor/izvor: SEEbiz/Tanjug
WASHINGTON - Američki Senat usvojio je rezoluciju kojom čestita Srbiji apliciranje za članstvo u Evropskoj uniji i poziva Evropski savet da pravovremeno zauzme jasnu poziciju prema kvalifikacijama Srbije kao zemlje kandidata.


Nema šta, ovaj naš BRAT Jeremić vredi para !!

MMF: Rast BDP-a Srbije
22. april 2010. | 12:40 | Izvor: Beta
Beograd -- MMF ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda Srbije procenjuje na dva odsto, što je veća stopa od prognozirane za većinu zemalja u okruženju.

Rast srpskog BDP-a biće, međutim, manji od prosečnog u regionu centralne i istočne Evrope koji se prognozira na 2,8 odsto, pokazuju podaci iz novog izveštaja MMF-a objavljenog pred prolećni sastanak tog kreditora i Svetske banke.

Rast BDP-a na nivou srpskog ove godine će imati Makedonija, Albanija će ubeležiti nešto veći, od 2,3 odsto, BDP Bosne i Hercegovine porašće pola a Hrvatske samo petinu procenta, dok će Crna Gora imati pad od 1,7 odsto.

Na nivou centralne i istočne Evrope najveći rast BDP-a ove godine Fond očekuje u Turskoj, od 5,2 odsto, a najveći pad u Letoniji, za četiri procenta.

Rast BDP-a Srbije u idućoj godini MMF prognozira na tri procenta a u 2015. godini kreditor očekuje rast od pet odsto.

Zemljama centralne i istočne Evrope Fond za narednu godinu prognozira rast BDP-a od 3,4 odsto a za 2015. godinu od četiri odsto.

Ovogodišnju inflaciju u Srbiji globalni kreditor procenjuje na šest odsto, nakon 6,6 odsto u prethodnoj godini, a u 2011. očekuje četiri i po procenta.

U novim, ažuriranim prognozama MMF svetski ekonomski rast u 2010. procenjuje na 4,2 odsto, što je 0,3 odsto više nešo što se očekivalo u januaru.

Izveštaj "Svetske ekonomske perspektive" objavljen je pred prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke za vikend u Vašingtonu i sutrašnji sastanak Grupe 20 najbogatijih zemalja i vodećih zemalja u razvoju.

Izvini, sta je ovde pozitivno?



Pa Albanija ima veci BDP od nas.... :zid:

Ne oni ce mozda imati veci rast BDP od nas. U Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori dovoljno je otvoriti par trafika, napraviti 30 metara kobasica vise i zaposliti par postara, da bi se BDP uvecao za 20%.

Crna Gora je u prednosti u odnosu na sve zemlje jer oni imaju Monstat (montenegro statistics).
Oni proizvode divne rezultate. Kada bi Grcka i Island imali Monstat brzo bi postali Evropski Tigrovi.
:cheers:

Đelić: Svetska banka podržava Srbiju sa 580 miliona dolara
Blic - Pre sat i 25 minuta

Sta je ovo ? Je li ovo kredit ili pokloncic. U svakom slucaju moglo bi da bude dobro.

Kompanija Panasonic otvara u Svilajncu najveću fabriku u Evropi
http://seebiz.eu/sr/kompanije/industrija/kompanija-panasonic-otvara-u-svilajncu-najvecu-fabriku-u-evropi,76199.html

BEOGRAD - Republički zavod za statistiku saopštio je danas da je Srbija izašla iz recesije, jer je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom
tromesečju ove godine bio za jedan odsto veći nego u istom periodu 2009.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=177856&title_add=Zavod%20za%20statistiku%3A%20Srbija%20iza%C5%A1la%20iz%20recesije&kword_add=recesija%2C%20svetska%20ekonomska%20kriza

I dolazak Panasonika je voma lepa vest. Jos nema dovoljno detalja ali ovo bi trebalo da u buducnosti umanji trgovinski deficit. U ovom segmentu proizvodnje, dosada, nismo imali skoro nista.

Још 170 милиона евра из ЕУ
http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Josh-170-miliona-evra-iz-EU.sr.html

Ministri finansija Evropske unije su se večeras u Briselu približili ustanovljenju stalnog fonda od oko 60 milijardi evra.Taj fond bi omogućio povlačenje kredita i sredstava od ukupno oko 500 milijardi evra za podršku budžetima i kreditnoj sposobnosti zemalja evrozone koje bi zapale u finansijske teškoće. Time bi već od ponoći trebalo da se utiče i na stabilizaciju uzdrmanih evropskih i svetskih berzi.

Prema zvaničnicima vanrednog hitnog sastanka ministara EU, reč je izgleda samo o sporazumu šesnaest zemalja evrozone, budući da Velika Britanija odbija da pruži jemstvo za ovakav fond kao ključni element "Evropskog stabilizacionog mehanizma". Ministri finansija EU morali su pre ponoći da objave dogovor o merama trajne odbrane "stabilnosti, jedinstva i celovitosti evrozone", prema dogovoru lidera Unije, da bi se uticalo i na stabilnost evropskog i svetskih tržišta, budući da se od ponoći već otvaraju berze u Aziji. U krugovima ministara finansija EU se navodi da će apsolutno sve biti učinjeno da se spreči da i druge zemlje evra dođu u situaciju u kakvoj je Grčka, iz prostog razloga što bi za zemlju veličine Španije, ako bi zapala u takve nevolje, bilo potrebno preko pet stotina milijardi evra pomoći za stabilizaciju njene platežne moći.Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je saopštio da je o merama stabilizacije evrozone postignut dogovor Francuske i Nemačke, prethodno je upozorio da EU i jedinstvenoj evropskoj valuti preti "sistemska opasnost", što je objašnjeno kao upozorenje da se ne sme dogoditi slom svetskih finansijskih tržišta, kakav se dogodio 2008. u SAD posle bankrota velike američke banke Leman braders. U suštini, neka vrsta začetka Evropskog monetarnog fonda od 60 milijardi evra, za koji bi kreditima garantovale članice evrozone, bio bi deo novog sistema stabilizacije uz daleko oštrije mere nadzora budžetskih i platnih bilansa članica EU. Takođe se uveliko razmatra uvođenje oštrog mehanizma kontrole finansijskih institucija u Evropi, uz stvaranje posebne evropske rejting agencije, koja bi davala realne procene o kreditnoj sposobnosti članica Unije. Prema španskim izvorima na zasedanju, jedna od varijanti je da se u fondu "Evropskog stabilizacionog mehanizma" obezbedi 150 milijardi evra, uključujući sredstva od 54 milijarde koje ima na raspolaganju Evropska komisija za hitnu finansijsku podršku članicama Unije, što je već odobravano Mađarskoj i još nekim novim članicama EU. Time bi Evropska unija dobila temelj za pribavljanje ukupno preko 650 milijardi kredita i drugih izvora finansiranja za stabilizaciju evrozone i tržištima odlučno stavila do znanja da neće ni po koju cenu dozvoliti da ijedna članica jedinstvene evropske valute bude ugrožena špekulacijom na finansijskim tržištima, odnosno zapadne u teškoće zbog budžetsko-platnih manjkavih bilansa.

Stiže “Panasonik”
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=178691&title_add=Sti%C5%BEe%20%E2%80%9CPanasonik%E2%80%9D&kword_add=fabrika%2C%20panasonik

Italijanska kompanija "Manjeti Mareli" koja je najvažniji snabdevač Fijata izgradiće u Kragujevcu fabriku autodelova u koju će biti uloženo 60 miliona evra.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2010&mm=05&dd=25&nav_id=433698

Ministri EU odobrili ratifikaciju SSP-a sa Srbijom
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/193842/Ministri-EU-odobrili-ratifikaciju-SSPa-sa-Srbijom

Strogo poverljivi izlazak iz recesije
Na modelu novog ekonomskog rasta, koji je najavio predsednik države, radi grupa ekonomista, a juče su „većali” za okruglim stolom u zgradi NBS

Ekonomski stručnjaci okupljeni oko biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), Fond za razvoj ekonomske nauke i USAID zajednički rade na izradi strateškog plana za ekonomski razvoj Srbije od 2011. do 2020. godine. Kreatori ovog dokumenta juče su se, iza očiju javnosti, sastali u zgradi Narodne banke Srbije na okruglom stolu pod nazivom „Postkrizni razvojni model Srbije do 2020. godine”.

Prema saznanjima Danasa, ideje koje su nedavno Vladi dostavili predstavnici Saveza ekonomista, Udruženja korporativnih direktora i kluba Privrednik nisu zavredeli pažnju u Nemanjinoj i gotovo da su završili u kanti za otpatke.

U strateškom dokumentu ići će se i u pravcu poreske reforme. Prema saznanjima Danasa, stručnjak koji je zadužen za taj deo strategije, zalaže se za povećanje poreza na dodatu vrednost uz bitno smanjenje opterećenja zarada što je u skladu sa idejama ministarke finansija.

Ovih dana dok se svuda u svetu mraci kod nas sve bolje i bolje vesti

Danas:
- Tgovinski deficit znacajno manji
- BDP rast oko 2%
- Rast industrijske proizvodnje
- Italijani hoce da premeste svu proizvodnju obuce kod nas .......

Ako se ovako nastavi Belex ce poceti da se oporavlja pre ostalih berzi i stepen rasta ce biti daleko veci.

I tada ce vernici BELEXA biti bogato nagradjeni a nevernici u suzama bice. :cheers:

London – Na zapadnom Balkanu najvišu stopu privrednog rasta u 2010, od nešto manje od dva odsto, imaće Srbija gde oporavak cena metala pogoduje ključnim sektorima i gde je u toku ostvarivanje velikog programa infrastrukturnog razvoja, što sve doprinosi rastu, ocenila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Izgledi rasta u ovoj godini u Hrvatskoj i Sloveniji su nedavno pogoršani. Poverenje u Hrvatskoj je na niskom nivou, dug je neugodno visok, dok domaću tražnju sputava neophodnost finansiranja velikog državnog sektora. U Sloveniji, koja je u 2009. zabeležila duboku recesiju od minus 7,8 odsto, ove godine se ne očekuje ništa bolje do stagnacije rasta, prognozirala je EBRD.

Hrvatska bi u 2011. mogla izvući korist iz pretpristupanja Evropskoj uniji, ali bi u Sloveniji pomanjkanje reformi finansijskog sektora i veliki državni sektor mogli usporiti oporavak.

Što se tiče Bosne i Hercegovine i Crne Gore, EBRD očekuje da te zemlje u 2010. zabeleže rast blizak nuli, mada obe zemlje imaju korist iz nedavnog povećanja cena aluminijuma, njihovog glavnog izvoznog proizvoda.

Pokazatelji za prvi kvartal za ekonomiju Makedonije bili su ispod očekivanja, zbog čega je EBRD bila prinuđena da znatno snizi projekciju za tu zemlju u 2010.

U Albaniji, koja je prošle godine uspela da poveća realni bruto domaći proizvod, rast će u 2010. verovatno opasti kao posledica nedavnih poplava, usporavanja priliva kapitala i novčanih doznaka radnika na privremenom radu u inostranstvu, kao i usporenijeg rasta kreditiranja. Ta zemlja je, takođe, ranjiva zbog ozbiljnog slabljenja u Grčkoj gde radi najveći broj albanskih sezonskih radnika.

U dve članice EU – Rumuniji i Bugarskoj – rast će u 2010, prema prognozi te banke, biti negativan od minus tri odsto, dok će u 2011. biti ostvaren rast od 1,2 odsto, manji od 2,9 procenata, očekivanih u maju.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Srbija-s-najvisim-rastom-na-zapadnom-Balkanu.lt.html

А какве ми фајде имамо од успеха Сартида - УСС, цементара, пивара и других страних фирми? Њима профит нама дугови. Ипак, позитивноооооооооо.

BEOGRAD | 26.07.2010.

NLB banka emitovala prve dugoročne obveznice

(Tanjug)

NLB banka u Srbiji, članica NLB Grupe, saopštila je danas da je prodala prvu emisiju dugoročnih kuponskih obveznica u vrednosti od 461 milion dinara.
Hartije su emitovane putem zatvorene emisije unapred poznatim kupcima - profesionalnim investitorima, među kojima su osiguravajuća društva i penzioni fondovi, navedeno je u saopštenju.
Nominalna vrednost jedne obveznice iznosi 100.000 dinara, sa rokom dospeća od pet godina i fiksnom kamatnom stopom od pet odsto. Obračun i isplata kamate se vrše šestomesečno, dok se nominalna vrednost obveznice isplaćuje po dospeću obveznice.
Hartije od vrednosti su izdate sa evro valutnom klauzulom i biće listirane na Beogradskoj berzi.
Kupilo ih je osam profesionalnih investitora.
Izdavanje obveznice predstavlja sledeću fazu razvoja domaćeg finansijskog tržišta, jer je po prvi put tržište dobilo dugoročni instrument sa navedenim karakteristikama, navedeno je u saopštenju.
"NLB banka planira da redovno izdaje emisije obveznica. Razmišljamo o tome da sledeće godine kamata bude varijabilna, da obveznice budu u dinarima, da emisija bude otvorena... U svakom slučaju će karakteristike nove obveznice zavisiti od interesa potencijalnih investitora", izjavio je član Izvršnog odbora NLB banke Branko Kobal.

Industrijska proizvodnja je u junu većana za 2,5 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je u odnosu na prosek u 2009. godini bila veća za 3,8 odsto.

U junu je, u odnosu na isti mesec prošle godine, najveći rast, od 11,4 odsto, zabeležio sektor vađenje rude i kamena, dok je sektor preradjivačke industrije zabeležio rast od 6,8 odsto.

Pad produkcije zabeležio je jedino sektor proizvodnje i distribucije električne energije, gasa i vode, i to za 17,1 odsto, navedeno je u novom broju časopisa "Konjukturni trendovi", koji izdaje Privredna komora Srbije.

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u junu 2010, u odnosu na jun 2009. godine, imale su proizvodnja osnovnih metala, hemikalija i hemijskih proizvoda, vadjenje sirove nafte i gasa i proizvodnja nameštaja.

Srbija u EFTA od 1. oktobra, izvoz bez carine na multimilionsko tržište~!!

BEOGRAD - Sporazum sa Norveškom, Švajcarskom, Islandom i Lihtenštajnom, omogućava izvoz bez carina na tržište koje ima 13 miliona stanovnika.

http://www.seebiz.eu/sr/makroekonomija/srbija/srbija-u-efta-od-1.-oktobra%2c-izvoz-bez-carine-na-multimilionsko-trziste,93312.html

OVO NE MOŽE DA IZADJE NA DOBRO!!
HVALE NAS AMERIKANCI????

Prema rečima Kantrimena, u Srbiji je došlo do „možda najdramatičnijih koraka koje je bilo koja zemlja regiona poduzela u poslednjih 10 godina” i „sasvim je ispravno što ona danas traži i dodatne korake ka prijemu u EU”.

Srbija je „politički i ekonomski orijentisana ka budućnosti”, ocenio je Kantrimen, a Kenet Volak je ukazao da je u Srbiji došlo do „dramatične promena u odnosu na period kada je postojala jednostavna polarizacija na demokratiju i autokratiju”.

„Pojavili su se novi protagonisti, smerovi i debate, a demokratski, umereni centar se proširio dok se kod nekih suseda smanjio”, rekao je Volak.

Srpska politika se, prema njegovoj oceni, „menja na bolje, nova generacija je u usponu, stari savezi se menjaju, pojavljuju se novi pokreti, politička debata je zdravija nego ranije i postoji nacionalni konsenzus o potrebi ulaska u EU.”

Politički analitičar Martin Šlecinger je, međutim, ukazao da je „Srbiji bila pripisana nesrazmerno velika krivica za balkanske ratove 1990-ih” i dodao da se „u pritisku na nju da se odrekne Kosova koristi 'moralni argument' - teza da je Beograd izgubio moralno pravo da upravlja Kosovom zbog lošeg tretmana kosovskih Albanaca.”

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Panel-o-Balkanu-Srbija-ostvarila-dramatican-napredak.lt.html



APSOLUTNO DRAMATIČNO.... ŠTA LI NAM SPREMAJU???

@Sneki
Secas se, interesi se menjaju?

Kandidatura Srbije prosleđena Evropskoj komisiji
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/213639/Kandidatura-Srbije-prosledjena-Evropskoj-komisiji

Bol preusmerio proizvodnu liniju u Srbiju

Beta - Pre 6 sati
BEOGRAD - Korporacija Bol najavila je da će u svoju fabriku u Beogradu preusmeriti liniju za proizvodnju limenki koja je prvobitno bila namenjena fabrici u Lublinu, u Poljskoj........


Ovo je fantasticno. Bice toga jos iz okolnih zemalja.


Nemacka sada vec oseca veliku potrebu za kvalifikovanom radnom snagom (inzinjeri, elektricari...) Posto su vec siti gostujucih radnika najbolje bi bilo da cele fabrike premestaju u Srbiju. Uz malo srece i pameti, bice dosta prosperiteta narednih godina.


Ova idila sa domacim tajkunima kao da se blizi kraju. Steta a taman smo poceli da se navikavamo.

Fitch popravio rejting Srbije iz negativnog u stabilni
http://seebiz.eu/sr/makroekonomija/srbija/fitch-popravio-rejting-srbije-iz-negativnog-u-stabilni,98027.html

Da li je neko primetio koliko je danas opala cena zlatu?Izgleda da idu bolji dani.

Danas je palo sve od roba, najvise zbog Kine i G20 kombinacija...

Na Crnom vrhu pronađeno zlato
Autor: M. N. Stevanović

Bor, Beograd - Kompanija Avala risorzis, ćerka firma Dandi plemenitih metala, pronašla je na Crnom vrhu pojas zlata u dužini od 52 metra, što je prvi uspeh te kompanije od dobijanja koncesije za geološka istraživanja u Srbiji. Zapadni obronci Crnog vrha, u oblasti Korkan Biger, koja se nalazi na teritoriji Žagubice, u delu koji se graniči sa opštinama Bor i Majdanpek, sadrže rudu zlata, ali se još uvek ne zna da li su količine otkrivene u jednoj od bušotina isplative za eksploataciju.
Obe kompanije listrirane su na Torontskoj berzi, pa otuda i obaveza da javno objavljuju sve rezultate do kojih dođu u istraživanjima.


http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/na_crnom_vrhu_pronadjeno_zlato.4.html?news_id=203629

Grci postali većinski vlasnici RTV B92



18. novembar 2010. 19:23 > 19:28

Grčka kompanija preuzela vlasništvo nad RTV B92. Slobodan Vučićević i kompanija MDLF prodali svoje akcije. Veran Matić ostaje urednik.

B92 je u četvrtak saopštio da je dokapitalizacijom kompanija Astonko DOO Grka Stefanosa Papadopulosa postala vlasnik 84,99 odsto akcija ove poznate srpske medijske kuće. Svoj akcije Grcima su prodali Slobodan Vučićević (NCA) i američka kompanija MDLF.

U saopštenju sa sednice Upravnog odbora B92 se izmedju ostalog navodi da je dosadašnji dugogodišnji akcionar, švedski investiconi fond East Capital, preko svoje kompanije Salink, pribavio dodatna sredstva u saradnji sa novim grčkim partnerom kompanijom Lejk Bejd, koja je u vlasništvu Stefanosa Papadopulosa, sa kojim je formirao zajedničku kompaniju Astonko d.o.o.

Glavni i odgovorni urednik B92 ostaje Veran Matić, koji je izabran i za predsednika upravnogi odbora, a ostali članovi UO su : Jakob Grapengiser, Denis Vinokurov, Stefanos Papadopulos, Tanja Stanišić, Georijos Ksantopulos i advokat Nebojša Samardžić.

U saopštenju B92 se takodje navodi da su "izvršenom dokapitalizacijom na osnovu odobrenja RRA neophodna finansijska sredstva za dalji razvoj medijske kuće u periodu ekonomske krize, koja se snažno negativno odražava i na medijsko tržište.Nakon izvršene dokapitalizacije, sadašnja vlasnička struktura B92 je sledeća: Astonko d.o.o. poseduje 84,99 procenata akcija društva, B92 Trast 11,35 (dosadašnji akcionar kojim upravljaju osnivači i menadžeri B92) a mali akcionari ukupno imaju 3,66 procenata.

B92 Trast kao akcionar ostaće isključivo zadužen za vođenje uređivačke politike informativnog programa medijske kuće B92. Dokapitalizacija će omogućiti da se očuva kontinuitet uređivačke politike koja je nezavisna, zasnovana na visokom stepenu profesionalizma i odgovornosti i na visokoj društveno odgovornoj svesti. U domenu odgovornosti B92 Trasta ostaje i rad Fonda B92, Sektora za korporativnu društvenu odgovornost i Kulturnog centra Reks".

Kako se navodi "novi akcionar prihvatio je dosledno poštovanje svih ustanovljenih vrednosti kuće B92, a posebno osvojenu autonomiju uređivačke politike, koju će svi zajedno na najefikasniji način podržavati i dalje razvijati. Uređivačka politika informativnog programa biće konstantno pod kontrolom B92 Trasta, tj. osnivača i urednika ove kuće".

Skok akcija Dženeral Motorsa

NJUJORK, 19. novembra 2010. (Beta-AP) - Akcije Dženeral motorsa (GM) ponovo se prodaju na Vol Stritu označavajući preporod čuvenog američkog proizvodjača automobila koji je pao u bankrotstvo i zatim spasen infuzijom od 50 milijardi dolara poreskih obveznika.

Akcije Dženeral motorsa naglo su porasle u prvim minutima kupovine i prodaje i dostigle 36 dolara po deonici - gotovo tri dolara više od cene koju je kompanija odredila za prvu javnu ponudu.

Prvi dan trgovanja zaključen je cenom od 34,19 dolara. Akcije Dženeral motorsa vredele su manje od jednog dolara kada je prošle godine stara kompanija od suda zatražila zaštitu u bankrotstvu.

Vlada SAD se nada da je ponuda akcija prvi korak ka povratku novca koji je dala za spasavanje kompanije. Da bi se to desilo vlada bi morala da proda ostatak akcija Dženeral motorsa koje ima, po ceni od oko 50 dolara komad u narednih nekoliko godina.

Japan ukida vize Srbiji
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Srbija/804446/Japan+ukida+vize+Srbiji.html

Kineski CMEC revitalizuju elektranu Kostolac B
08.Dec.2010, 16:17, Izvor: Beta

BEOGRAD, 8. decembra 2010. (Beta) - Preduzeće Termoelektrane i kopovi "Kostolac", Elektroprivreda Srbije (EPS) i kineska mašinsko-energetska kompanija CMEC potpisali su u sredu ugovor o revitalizaciji dva bloka termoelektrane "Kostolac B", vredan 250 miliona evra.

Kako je rečeno na konferenciji, ugovorom je predvidjena i izgradnja sistema odsumporavanja za blokove 1 i 2 u toj elektrani, a rok za završetak posla je 30 meseci od obezbedjivanja zajma.

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković je kazao da će u okviru tog projekta biti izgradejeni i pruga, luka na Dunavu i put neophodan za prevoz krečnjaka potrebnog za sistem odsumporavanja i prevoz opreme. On je rekao da će 220 miliona evra biti obezbedjeno iz kredita, a preostala suma će biti iz sredstava EPS-a.

Ministar energetike Srbije Petra Škundrića rekao je da je ugovor sa CMEC deo medjudržavne strateške saradnje Srbije i Kine i izrazio očekivanje da će kredit biti odobren u kratkom roku.

Znacajno priznanje demokratskom promenama u Srbiji od strane democracy rating organizacije.
Najveci pomak na listi (pored Filipina) ima Srbije. U odnosu na proslu godinu srbija je poboljsala svoj rejtint za 11 poena i sada zauzima 47 mesto. Hrvatska, Bugarska i Rumunija su na 35,39 i 40-om mestu respektivno.
Ukrajina je 57, Makedonija 62, Bosna 73 a Rusija 87.


Posebno me brine sto na spisku od 100 zemalja nigde nema Montenegra. Nije lepo sto jedna od najprerspektivnijih zemalja Novog Feudalizma nije u prvih sto.



www.democracyranking.org/en/ranking.htm

Stizu nove nade, novi sampioni.


Konkurs za popunjavanje radnih mesta
datum 06.decembar 2010.
Agencija za privatizaciju osnovana je Zakonom o Agenciji za privatizaciju, sa ciljem da organizuje, sprovodi, kontroliše i promoviše postupak privatizacije. Tokom svog višegodišnjeg rada uspešno je sprovela veliki broj privatizacionih procesa i kontinuirano doprinosila reformi srpske privrede.
Usled potrebe za zamenom određenog broja zaposlenih i značajnog obima poslovnih aktivnosti u različitim organizacionim jedinicama, Agencija za privatizaciju objavljuje poziv svim zainteresovanim i kvalifikovanim kandidatima da se pridruže njenom timu na sledećim radnim mestima.
1. Pozicija: Pravni savetnik u Centru za ste aj
(broj izvršilaca: 2; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnih zaposlenih u trajanju od 6 meseci)
Opis posla:
Učešće u svim poslovnim aktivnostima koje se odnose na rešavanje pravnih pitanja koji mogu da se pojave u svakodnevnom upravljanju stečajnim postupcima;
Pružanje svih neophodnih pravnih saveta rukovodstvu Centra i Agenciji o strateškim pitanjima u vezi razvoja Centra i njegovog odnosa sa ministarstvima i drugim državnim institucijama, kao i sa sudovima;
Vođenje računa o pravnom okviru postupaka, uz ažurno praćenje relevantnih propisa.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen stručne spreme , zvanje diplomirani pravnik;
Najmanje 3 godine iskustva na privredno-pravnim poslovima u advokatskoj kancelariji, sudu ili u privredi (korporativno okruženje);
Engleski jezik - srednji nivo po evropskom standaradu CEF;
Poznavanje rada na računaru (MS Office –korisnički nivo);
Poznavanje propisa o stečajnom postupku će biti prednost;
Sposobnost efikasnog rešavanja problema i sistematičnost, organizovanost i pedantnost u radu;
Odlična pisana i usmena komunikacija;
Sposobnost utvrđivanja prioriteta i uspešnog obavljanja više zadataka istovremeno.
2. Pozicija: Pomo nik rukovodioca projekta za ste aj u Centru za ste aj
(broj izvršilaca: 1; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene u trajanju od 12 meseci)
Opis posla:
Aktivno učešće u različitim poslovnim aktivnostima koje se odnose na preduzimanje mera za zaštitu stečajnog dužnika, sa posebnim akcentom na precizno planiranje toka stečajnog postupka i pripremi neophodnih projekcija troškova;
Učešće u izradi izveštaja o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika, u skladu sa poreskim propisima;
Uspostavljanje komunikacije sa poslovnim bankama i javnim preduzećima vezano za obaveštavanje o pokretanju stečajnog postupka;
Vođenje računa o ažurnosti dokumentacije neophodne za neometano sprovođenje stečajnog postupka;
Blagovremeno i odgovorno izvršavanje zadataka po uputstvima Rukovodioca projekta.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen stručne spreme ekonomskog, organizacionog ili tehničkog usmerenja;
Najmanje 2 godine radnog iskustva na poslovima finansijske analize, finansijskog kontroliga, računovodsva ili revizije;
Engleski jezik - srednji nivo po evropskom standaradu CEF;
Poznavanje rada na računaru (MS Office –korisnički nivo);
Sistematičnost, organizovanost i pedantnost u radu;
Odlična pisana i usmena komunikacija;
Sposobnost utvrđivanja prioriteta i uspešnog obavljanja više zadataka istovremeno.

3. Pozicija: Pomo nik rukovodioca projekta za prinudnu likvidaciju u Centru za ste aj
(broj izvršilaca: 1; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene u trajanju od 12 meseci)
Opis posla:
Obavljanje pripremnih poslovnih aktivnosti oko preduzimanja neophodnih mera u likvidacionom postupku;
Pružanje administrativno-tehničke pomoći i učešće u sastavljanju nacrta plana toka livkidacionog postupka sa predračunom troškova i vremenskim planom;
Saradnja sa Rukovodiocem projekta u pripremi obaveštenja o pokretanju likvidacionog postupka u skladu sa zakonom;
Obavljanje i drugih poslova po nalogu neposrednog rukovodioca ili direktora Centra.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen stručne spreme ekonomskog, organizacionog ili tehničkog usmerenja;
Najmanje 1 godina radnog iskustva na poslovima finansijske analize, finansijskog kontroliga, računovodstva ili revizije;
Engleski jezik - srednji nivo po evropskom standaradu CEF;
Poznavanje rada na računaru (MS Office –korisnički nivo);
Sistematičnost, organizovanost i pedantnost u radu;
Odlična pisana i usmena komunikacija;
Sposobnost utvrđivanja prioriteta i uspešnog obavljanja više zadataka istovremeno.
4. Pozicija: Samostalni stru ni saradnik za pra enje obaveza, pla anje i prijave potra ivanja u Sektoru za finansije
(broj izvršilaca: 1; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene u trajanju od 6 meseci)
Opis posla:
Analiza i kontrola kompletnosti dokumentacije, prijava, dopisa i zapisnika u procesu potraživanja sredstava za subjekte privatizacije i obavljanje poslova otpusta potraživanja;
Izrada svih potrebnih obračuna vezano za ugovore o namirenju dugovanja, uz sprovođenje i kontrolu realizacije isplate i ažurno vođenje finansijske evidencije;
Obavljanje svih relevantnih aktivnosti koje se odnose na praćenje i evidentiranje ostvarenih sredstava od prodaje akcija, udela i naplaćenih dividendi;
Obavljanje poslova finansijske operative i plaćanja ka relevantnim institucijama.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen stručne spreme ekonomskog usmerenja;
Najmanje 2 godine radnog iskustva na poslovima računovodstva, finansijske analize ili operative;
Engleski jezik - srednji nivo po evropskom standaradu CEF;
Poznavanje rada na računaru (MS Office –korisnički nivo);
Analitičke i organizacione sposobnosti;
Preciznost, ažurnost i pedantnost u radu, uz obraćanje pažnje na detalje;
Dobra usmena i pisana komunikacija.

5. Pozicija: Rukovodilac projekta u Centru za kontrolu izvr enja ugovora
(broj izvršilaca: 2; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnih zaposlenih u trajanju od 8 do 12 meseci)
Opis posla:
Obavlja najsloženije poslove kontrole izvršenja obaveza kupaca iz ugovora o kupovini i prodaji kapitala/imovine;
Sarađuje sa zastupnicima Agencije u sporovima sa trećim stranama oko izvršenja obaveza iz ugovora o kupovini i prodaji kapitala/imovine i drugih ugovora Agencije;
Priprema izveštaje za rukovodstvo Agencije o izvršenju obaveza;
Priprema materijal za tužbe protiv strana koje ne ispunjavaju ugovorne obaveze;
Priprema materijal za aktiviranje garancija i ugovornih kazni u korist Agencije, vodeći računa o pravovremenom aktiviranju garancija Agencije.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen stručne spreme, ekonomskog ili pravnog usmerenja;
Najmanje 3 godine radnog iskustva na poslovima ekonomske/finansijske analize ili na
privredno-pravnim poslovima
Engleski jezik - srednji nivo po evropskom standaradu CEF;
Poznavanje rada na računaru (MS Office –korisnički nivo);
Analitičan i precizan pristup u poslu;
Odlične sposobnosti organizacije posla i postavljanja prioriteta;
Odlične sposobnosti usmene i pisane komunikacije
Proaktivnost i orijentacija ka timskom radu;
Poznavanje programa i propisa o privatizaci je prednost;
Obavljanje radnih aktivnosti pod pritiskom;
Razvoj i održavanje dobrih poslovnih odnosa;
Dobro upravljanje vremenom i uspostavljanje prioriteta.
6. Pozicija: Rukovodilac projekta za davanje saglasnosti u Sektoru za pravne poslove
(broj izvršilaca: 1; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene u trajanju od 8 meseci)
Opis posla:
Obavlja poslove obrade zahteva za dobijanje saglasnosti uz aktivnu komunikaciju sa strankama;
Pripremanje materijala za rad Komisije za davanje saglasnosti;
Pripremanje zahteva za dostavljanje mišljenja od drugih nadležnih organazacionoh jedinica u okviru Agencije za privatizaciju, i dalja koordinacija sa strankama;
Učestvovanja u radu Komisije za davanje saglasnosti;
Izrada rešenja, zaključaka i dopisa.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen stručne spreme pravnog usmerenja;
Najmanje 5 godina radnog iskustva na privredno-pravnim poslovima u korporativnom okruženju ili advokatskoj kancelariji;
Engleski jezik - srednji nivo po evropskom standaradu CEF;
Poznavanje rada na računaru (MS Office –korisnički nivo);
Odlične sposobnosti organizacije posla i postavljanja prioriteta;
Odlične sposobnosti usmene i pisane komunikacije;
Proaktivnost i orijentacija ka timskom radu;
Sposobnost brzog i efikasnog rešavanja problema;
Razvoj i održavanje dobrih poslovnih odnosa;
Dobro upravljanje vremenom i uspostavljanje prioriteta.

7. Pozicija: Rukovodilac projekta u Centru za privatizaciju
(broj izvršilaca: 3; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnih zaposlenih u trajanju od 9 do 12 meseci)
Opis posla:
Planiranje, organizacija i sprovođenje svih ili dela projektih aktivnosti u
oblasti privatizacije metodom javne aukcije/tendera i/ili u postupku
restrukturiranja preduzeća;
Uspostavljanje dobrih poslovnih odnosa i kontinuirane komunikacije sa
subjektima privatizacije sa jedne i potencijalnim kupcima sa druge strane;
Aktivno učešće u izradi analiza, predloga, projekcija i izveštaja za potrebe
projekata, kao i rukovodstva Agencije za privatizaciju;
Redovno praćenje svih propisa o privatizaciji u Srbiji, kao i svih zakonskih okvira koji za projekat mogu biti od značaja.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen stručne spreme ekonomskog usmerenja;
Najmanje 3 godine radnog iskustva na poslovima ekonomske ili finansijske analize, ili finansijskog konsaltinga, idealno u domenu privatizacionih aktivnosti;
Engleski jezik - srednji nivo po evropskom standaradu CEF;
Poznavanje rada na računaru (MS Office –korisnički nivo);
Analitičan i precizan pristup u poslu;
Odlične sposobnosti organizacije posla i postavljanja prioriteta;
Odlične sposobnosti usmene i pisane komunikacije;
Proaktivnost i orijentacija ka timskom radu.
8. Pozicija: Pomo nik rukovodioca projekta za privatizaciju u Centru za privatizaciju
(broj izvršilaca: 1; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene u trajanju od 5 meseci)
Opis posla:
Učešće u procesu pripreme i sprovođenja privatizacije, sa posebnim akcentom na pripremi javnih poziva za podnošenje ponuda od strane zainterosovanih kupaca i vođenje računa o prikupljanju neophodne dokumentacije za učešće u privatizacionom procesu;
Kontrola, analiza i ocena izveštaja i ostale dokumentacije pripremljene od strane finansijskih i pravnih savetnika i subjekata privatizacije;
Vođenje računa da projekat, u administrativnom smislu, teče neometano, kao i o ažurnosti dokumentacije, izveštaja ili zapisnika sa sednica tenderske/aukcijske komisije;
Priprema različitih izveštaja o fazama projekata i organizacija sastanaka po nalogu neposrednog rukovodioca.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen stručne spreme ekonomskog usmerenja;
Najmanje 2 godine radnog iskustva na poslovima ekonomske ili finansijske analize, ili finansijskog konsaltinga, idealno u domenu privatizacionih aktivnosti;
Engleski jezik - srednji nivo po evropskom standaradu CEF;
Poznavanje rada na računaru (MS Office –korisnički nivo);
Analitičan i precizan pristup u poslu;
Odlične sposobnosti lične organizacije u poslu i postavljanja prioriteta;
Odlične sposobnosti usmene i pisane komunikacije;
Proaktivnost i orijentacija ka timskom radu.
9. Pozicija: Prevodilac za enlgeski jezik u Centru za privatizaciju
(broj izvršilaca: 1; radni odnos na određeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene u trajanju od 11 meseci)
Opis posla:
Prevođenje dokumentacije, dopisa i ugovora sa srpskog na engleski jezik i sa engleskog na
srpski jezik;
Korekcija i kontrola prevoda dokumentacije;
Simultani i konsekutivni prevod na sastancima i pregovorima.
Zahtevi pozicije:
VSS/VII-1 stepen (Filološki fakultet – grupa za engleski jezik);
Najmanje 3 godina radnog iskustva na sličnim poslovima;
Poznavanje rada na računaru (MS Office – korisnički nivo);
Sistematičnost, organizovanost i pedantnost u radu;
Odlična pisana i usmena komunikacija na srpskom i engleskom jeziku;
Poznavanje stručne terminologije koja je neophodna za rad Centra;
Molimo Vas da svoje prijave za konkurs i radnu biografiju (CV) sa jasnom naznakom pozicije za koju se prijavljujete dostavite našem savetniku za ljudske resurse na sledeću adresu:
priv@cityscope.rs
Rok za podnošenje prijava za konkurs je 8 dana od dana objavljivanja oglasa.
Uz poštovanje svih prijava, napominjemo da će biti kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži izbor.
Dodatne informacije o Agenciji za privatizaciju možete naći na internet adresi: www.priv.rs

Jasikovo bogato zlatom?
Izvor: Novosti
Žagubica -- Na teritoriji opštine Žagubica, u istražnom polju Jasikovo, ustanovljen je srednji sadržaj od 22,4 grama zlata po toni rude.

Taj sadržaj je ustanovljen nedaleko od mesta gde je ova firma, početkom novembra, u bušotini dubokoj 220 metara, ustanovila srednji sadržaj od 4,3 grama zlata po toni.

Inače, ležišta sa dva grama zlata po toni smatraju se ekonomski isplativim, pod uslovom da taj sadržaj prate i odovarajuće količine rude. Kako saznajemo, plan Kanađana je da u narednom periodu intenziviraju istraživanja na ovom prostoru, kako bi uokvirili i overili rudne rezerve na tom području, nakon čega bi se donela konačna odluka o otvaranju rudnika.

LONDON - Bakar je na berzi u Londonu sinoć poskupeo i približio se rekordnoj ceni, usled spekulacija da će globalni privredni oporavak nastaviti da napreduje u sledećoj godini.
Cena bakra je na Londonskoj berzi metala sinoć porasla na 9.371 dolar za metričku tonu, što je blizu rekorda od 9.392 dolara za tonu, postignutog 21. decembra, prenela je agencija Blumberg.

Signali iz Srbije privlače nove investitore?


26. decembar 2010. 09:07 > 09:08

Predsednik Saveta stranih investitora Ćel Morten Jonsen izjavio je da postoje signali da će u 2011. u Srbiju doći novi investitori u različitim oblastima industrije.

"Nadam se da će posao koji je Savet stranih investitora uradio zajedno sa Vladom Srbije na poboljšanju uslova poslovanja biti dovoljan da se ti ulagači odluče da dođu u Srbiju", kazao je on.

Jonsen je kazao i da se Savet stranih investitora nada da će kroz dijalog sa Vladom Srbije biti podignuta svest o hitnosti smanjenja komplikovanih birokratskih procedura sa kojima se suočavaju domaći i strani investitori, kao na primer, onih vezanih za dobijanje raznih dozvola za gradnju.

"To je neophodno da bi investitori mogli da donose svakodnevne odluke koje za posledicu imaju otvaraje novih radnih mesta", kazao je on, dodajući da je Srbija prema nekim od uslova poslovanja dobra u poređenju sa drugim zemljama regiona, ali je veoma loša u izdavanju dozvola.

Savet stranih investitora u Srbiji okuplja više od 120 kompanija članica, koje su uložile više od 11,6 milijardi evra i imaju više od 69.000 zaposlenih u Srbiji.

Političari u Srbiji bez obzira na to kojoj stranci pripadaju, istakao je Jonsen, trebalo bi da zaborave na politiku, okupe se i zajedno reše te probleme u što kraćem roku, jer će i druge države povećati efikasnost u privlačenju investicija.

Kako je naglasio, neophodno je i da se obezbedi predvidivost uslova poslovanja i predvidovost pri promenama akciza i poreza.

Jonsen je ocenio da je u Srbiji urađeno mnogo dobrih stvari za održanje makroekonomske stabilnosti i da je vidljiva želja da se kontroliše i snizi inflacija.

"Ti stabilizujući faktori su veoma važni", kazao je on u intervjuu agenciji Beta i portalu Euraktiv.

Jonsen je naveo de se u narednoj godini može očekivati veći nivo direktnih stranih investicija nego u 2010. godini, zbog prodaje Telekoma Srbije.

"Prodaja Telekoma Srbije je tolika da će sama podići nivo direktnih stranih investicija u narednoj godini", istakao je, ali je dodao da je mnogo važnije za privalčenje većeg broja investitora to kakvi su uslovi za razvoj poslovanja.

Jonsen je kazao da ne vidi nijedan razlog za značajne promene kreditnog rejtinga Srbije, kratkoročno gledano.

Kako je ocenio, za mnoge investitore poboljšanje rejtinga za jedan zarez ne bi predstavljalo veliku razliku pri odlučivanju o ulaganju, ali da bi bilo dobro svako poboljšanje rejtinga kao potvrda da su makroekonomska i mikorekonomska situacija u Srbiji na pravom putu.

"To bi bio znak poverenje u sistem u Srbiji, ali ne i rešenje svih pitanja", istakao je predsednik Savet stranih investitora (FIC) u Srbiji Ćel Morten Jonsen, koji je generani direktor Telenora u Srbiji.

SVILAJNAC, 29.12.2010 TANJUG

Panasonik pokreće proizvodnju u Srbiji 10. Januara


Japanska kompanija "Panasonik", koja je u novembru osnovala preduzeće za proizvodnju energetskih, efikasnih elektronskih komponenti za rasvetna tela u Srbiji (Panasonik Elektric Works Vossloh - Schwabe Serbia d.oo - PEWVS), sa sedištem u Svilajncu, počinje proizvodnju 10. januara 2011. godine.

"To je zvanično objavljeno", izjavio je danas Tanjugu zamenik predsednika opštine Svilajnac Predrag Milanović.

"Fabrika je završena, mašine su montirane, na rad je primljeno 65 radnika", predočio je on.

Milanović je objasnio da "Panasonik" u Svilajncu neće početi proizvodnju 1. januara, kako je bilo ranije najavljeno, "zbog božićnih praznika koji su počeli 24. decembra i traju do 7. januara", i istakao da menadžment fabrike, na čijem je čelu Nemac Klaus Brajš (Breisch), "dolazi u Svilajnac 8. januara".

"Panasonik" i njena Fabrika iz Lidenšajda (Nemačka) su još ranije saopštili da je PEWVS prvi projekat ove kompanije u Srbiji, a ima za cilj "povećanje proizvodnih kapaciteta elektronskih prigušnica u LD modulima" za tržište Evrope.

Iznos investicija za 2010. godinu je 580.000 evra, a kapitalna vrednost PEWVS iznosi milion evra, saopšteno je tada.

Fabrika "Panasonik"-a u Svilajncu je površine 2.250 kvadratnih metara i nalazi se u objektu Kompanije "Reum GmbH" iz nemačke pokrajine Baden Virtenberg.

Milanović je podsetio da "Panasonik" u januaru treba da sa opštinom Svilajnac potpiše sporazum o zakupu zemljišta i izgradnju vlastite fabrike veličine 18.000 kvadratnih metara, najveće u ovom delu Evrope.

Zamenik predsednika opštine Svilajnac je napomenuo da očekuje da u narednoj godini na lokaciji "Veliko Polje", gde se nalazi "Panasonik", konačno počne da radi i "Reum" i Mesna industrija "Globus".

Holandsko švajcarska firma "Tristan freš produs" (Tristan fressh produce) je na ovom prostoru završila objekat za preradu voća i povrća, tako da u januaru montira mašine, a u februaru počinje proizvodnju, najavio je Milanović.

Ova firma u "Velikom polju" ima organizovanu sopstvenu proizvodnju povrća na šest hektara i ugovorenu proizvodnju u kooperantskim odnosima sa poljoprivrednicima, a poseduje tu i kompleks plastenika i distributivni centar.

Laganin: Oko 100 stranih kompanija želi da ulaže u Srbiju
09. januar 2011. | 09:57 | Izvor: Beta
informaator investitori BEOGRAD -

Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije Božidar Laganin izjavio je da je trenutno oko 100 stranih kompanija zainteresovano za ulaganje u Srbiji.

On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je oko 30 odsto investitora razmatra ulaganje u automobilsku industriju, a među veoma aktivnim sagovornicima za investicije su tri južnokorejske kompanije, koje su u decembru posetile Srbiju.

"SIEPA će u 2011. godini da stavi akcenat na privlačenje ulagača u sektorima automobilske i elektronske industrije i informaciono komunikacionih tehnologija", kazao je Laganin.

Najveće interesovanje za investicije u Srbiji pokazuju kompanije iz Italije i Nemačke, istakao je on i dodao da je najzanimljiviji region za ulaganje jug Srbije.

"Fijat je magnet za investitore automobilske industrije. Strane kompanije koje su počele da rade u Srbiji privlače druge da vide šta je ono što Srbije nudi", kazao je Laganin.

On je istakao da do sada nije izgubljen ni jedan od potencijalnih projekata za investicije, ali da je primećen efekat "odloženog dejstva", odnosno da kompanije teže donose odluke i da je realizacija usporenija, ali da su "svi projekti živi".

Pred kraj 2010. godine, istakao je, primećeno je da veliko interesovanje za sektor tekstilne industrije i turizma, gde se očekuje ulazak jedne od vodećih turističkih kompanija u banjskom turizmu u prvim mesecima ove godine.

On je ocenio da je kvalitetna radna snaga sa kojom strane kompanije imaju dobro iskustvo najveća prednost Srbije u privlačenju novih ulagača.

Dodatna prednost je veliki broj ugovora o slobodnoj trgovini, istakao je Laganin dodajući da SIEPA promovišemo Srbiju kao idealnu proizvodnu platformu za izvozno orjentisana preduzeća.

Laganin je kazao da je prema proceni SIEPA realno očekivati četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. godini imajući u vidu prodaju dela akcija Telekoma Srbije i planove Fijata.

"Grinfild projekti se realizuje u intervalu od devet meseci, a građevinska sezona kreće od marta, tako da Srbiju vidim kao veliko gradilište u 2011. godini", kazao je on.

Laganin je naveo da je SIEPA u 2010. godina organizovala nastupe domaćih firmi na 12 međunarodnih sajmova, što je rezultiralo ugovorenim poslovima potencijalno vrednim oko 400 miliona evra.

Srpske kompanije, dodao je, nastupile su i na sajmu u Alžiru gde je srednjoročno otvoreno tržište u vrednosti od 400 miliona evra.

Ono što je plan za 2011. je nastup na oko 20 međunarodnih sajmova, kazao je on Laganin.

Naveo je da je SIEPA kroz program internacionalizacije preduzeća sa 55 miliona dinara pomogli više od 180 kompanija da razviju međunarodni marketinga, dobiju sertifikate, dizajniranju nova pakovanja ili internet prezentacije.

Laganin je naglasio da će SIEPA nastaviti sa primenom tog programa i uvesti nove kao što je zakup zajedničkog prostora (show room), gde bi veliki broj srpskih kompanija pronašao interes da se predstavi na stranom tržištu.