Kineska potražnja u 23 dana lansirala BDI 107,73%
Autor/izvor: Tomislav Petrov, tomislav.petrov@seebiz.eu / MarketWatch, daytradingstock.com, seekingalpha.com
KOMENTAR – Rast potražnje kineske prerađivačke industrije za osnovnim sirovinama (prije svega za željeznom rudom, bakrom i ugljenom što se može vidjeti iz analize agregatnom indeksa po sirovinama) rezultirao je oštrim oporavkom Baltic Dry indeksa (BDI).

U ponedjeljak 1. lipnja indeks je uzletio 5,35 posto, na 3.681 bod ili na 107,73 posto višu razinu iznad razine od 1.772 boda na kojoj se indeks nalazio 29. travnja (od kada je BDI zabilježio niz od 23 uzastopna trgovinska dana rasta) ili na 5,55 puta višu razinu iznad razine od 663 boda na kojoj se indeks nalazio 5. prosinca prošle godine. To znači da za rute za koje su brodari 5. prosinca mogli dobiti 10.000 američkih dolara danas mogu dobiti oko 55.500 američkih dolara.
Kako je narudžba za brodarskim prijevozom osnovnih sirovina ključan pokazatelj za procjenu aktivnosti globalnog gospodarstva (rane faze proizvodnih procesa), čini se da se oporavak globalnog gospodarstva nalazi pred nama već krajem ove godine. Kako je pokazala nedavna analiza objavljena na internetskim stranicama američke središnje banke iz St. Louisa, oporavak američkog gospodarstva trebao bi uslijediti najkasnije krajem ove godine (budućnost ne mora biti ogledalo prošlosti, ali je razumijevanje prošlosti ključno u procesu predviđanja budućnosti).

Kolega Harry Tchilingurian, viši analitičar BNP Paribasa zadužen za praćenje robnih burza, u istoj analizi najavio je da će cijena sirove nafte uzletjeti iznad 60 američkih dolara za barel dok je globalno gospodarstvo još uvijek u recesiji i dok tekući fundamenti ne opravdavaju tu cijenu, a najavio je mogućnost rasta cijene sirove nafte i do 75 američkih dolara za barel.

Zašto je to tako? Pa tržišta gledaju u budućnost! Zar je bitno što su američke zalihe sirove nafte visoke? Pa ovaj će tjedan vjerojatno biti drugi uzastopni tjedan kako se tope! Zar je bitno što su godišnje valuacije na rekordno visokim razinama? Pa investiranje nije špekulacija, jedini ispravni fundamenti za dugoročnog investitora vezani su uz dugoročne valuacije!

Investirajte, ali oprezno. Provjerite sami dugoročne fundamente i kupite fundamentalno podcijenjene dionice. Izbjegavajte kupovati dionice koje su iz perspektive dugoročnog investitora fundamentalno precijenjene osim ako u špekulaciju ne ulazite svjesno. I pazite na svoj novac!

BEOGRAD, Predstavnici Srbije i Turske potpisali su danas Sporazum o slobodnoj trgovini koji će početi da se primjenjuje od 1. januara naredne godine prema modelu asimetrične liberalizacije trgovine u korist srpske strane, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije.

Potpredsjednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić rekao je poslije potpisivanja da ovaj sporazum znači da će srpski izvoznici već od januara sljedeće godine moći da izvoze robu bez carine u Tursku, na tržište koje ima 75 miliona stanovnika.

O mogućnostima investiranja u Srbiju, Dinkić je razgovarao i na sastanku sa članovima udruženja “Deik” koje okuplja predstavnike gotovo 600 turskih kompanija, navodi se u saopštenju.

Vrati'e se Turci ! :D
I TURCI su bili bolji od ovih !!

Domaća odbrambena industrija i pored svetske ekonomske krize prošle godine na strano tržište izvezla naoružanje i vojnu opremu u vrednosti od 400 miliona dolara.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio da ekonomska kriza najverovatnije neće uticati na domaću odbrambenu industriju i da će njen ovogodišnji izvoz iznositi oko 300 milona dolara.

Subvencionisani krediti Vlade Srbije, sa kamatom od tri, umesto dosadašnjih 24 osato, omogućiće ostvarivanje boljih poslovnih rezultata u preduzećima koja ih budu koristila, rekao je Šutanovac.

On je rekao novinarima u Lučanima, posle obeležavanja šest decenija rada fabrike "Milan Blagojević - Namenska" i da sistem odbrane neće moći da bude kupac za sve prozvode nekih fabrika domaće odbrambene industrije.

Šutranovac je istakao da će se omogućiti adekvatan tretman tih preduzeća u Ministarstvu ekonomije i kod partnera u inostranstvu.



Izvor

Srpske kompanije koje su učestvovale na Nacionalnoj izložbi Srbije u Minsku, u Belorusiji potpisale su više konkretnih ugovora sa beloruskim partnerima o plasmanu svojih proizvoda na tržište ove bivše sovjetske republike i investicionim projektima koji će prema međusobnom Sporazumu o slobodnoj trgovini povećati ukupnu trgovinsku razmenu.
Tako su distributeri iz Belorusije pokazali veliko interesovanje za proizvode Carnex-a koji će najkasnije za dva meseca biti na policama trgovina širom te zemlje, a proizvodi Aleve i Florina iz Kruševca će se posle neophodne sertifikacije naći na policama beloruskih trgovina. Kompanija Termovent iz Temerina potpisala je dva ugovora u ukupnoj vrednosti od oko 730 hiljada evra za isporuku procesne opreme naftnoj kompaniji "Naftan Novopolotsk" iz Belorusije, a u izgledu je i novi posao za još 400 hiljada evra.

Metalac iz Gornjeg Milanovca je pred realizacijom ugovora o isporuci kuhinjskog posuđa, dok je Simpo iz Vranja rasprodao sve garniture nameštaja koje je dopremio za Nacionalnu izložbu Srbije u Minsku. Tokom izložbe u Minsku srpske kompanije potpisale su sa beloruskim partnerima više ugovora o gradnji tržnih, poslovnih, turističkih i stambenih kompleksa koje će realizovati u sledećih pet godina, a procenjuje se da bi vrednost ovih investicija mogla da dostigne i iznos od šest milijardi dolara.

„Erbas” avioni za junetinu?

Srbija će za svoju avio-kompaniju kupiti nove avione, ali ne tako što će uzeti kredit nego će letelice isključivo plaćati izvozom robe. To je, u najkraćem, nova strategija države kao vlasnika „Jata” u modernizaciji i novom restrukturisanju te kompanije.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Erbas-avioni-za-junetinu.lt.html

EPS u Briselu 23. juna predstavlja Zelenu knjigu

Posted: 22 Jun 2009 06:19 AM PDT

BEOGRAD, 22. juna 2009. - Zelena knjiga Elektroprivrede Srbije biće predstavljena zvaničnicima Evropske komisije u Briselu 23. juna, saopštio je danas EPS.

Delegacija EPS-a će u Briselu prezentovati projekte o zaštiti životne sredine do 2015. godine, navodi se u saopštenju.

Evropska zajednica i Evropska banka za obnovu i razvoj, ističe se, planiraju da do 2020. godine u ovaj region investiraju 21 milijardu evra u energetske kapacietete, od čega u Srbiji oko 15 odsto.

OECD: Svetska recesija se bliži kraju
Autor: Beta, AP | 24.06.2009. - 14:46

Najdublja svetska recesija u poslednjih 60 godina bliži se kraju, ali će oporavak biti slab ukoliko vlade ne učine više da se otkloni neizvesnost oko bankarskih poslovnih knjiga, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U polugodišnjem izveštaju o ekonomskim izgledima, organizacija sa sedištem u Parizu navodi da očekuje da će privrede njenih zemalja članica opasti ove godine za 4,1 odsto. Samo mere za spasavanje koje vlade preduzimaju čine da pad ne bude teži, kaže OECD.
Organizacija sad očekuje da će ekonomija SAD opasti za 2,8 procenata ove godine, posle rasta od 1,1 odsto 2008. Japanski proizvod će po svoj prilici biti manji za 6,8 procenata a u 16 država evrozne za 4,8 odsto.
Povratak u rast za sva tri regiona OECD stavlja u uduću godinu.

MOSKVA, 24. juna 2009. - Zasedanje Rusko-srpskog poslovnog dijaloga biće održano u petak, 26. juna, saopštila je Moskovska banka.

Na zasedanju će učestvovati kopredsednici poslovnog dijaloga, predsednik Moskovske banke Andrej Borodin i predsednik kompanije PSP farman Branislav Grujić.

S ruske strane, učestvovaće gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov i predstavnik predsednika Rusije za centralni federalni okrug Georgij Poltavčenko, a Srbiju će predstavljati potpredsednik srpske vlade i kopredsednik međuvladinog Komiteta za trgovinsko-ekonomsku saradnju Ivica Dačić i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas

NJUJORK, Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, koji boravi u Njujorku na konferenciji Ujedinjenih nacija o svetskoj ekonomskoj krizi, posetio je sinoć Njujoršku berzu i sastao se sa izvršnim direktorom Dankanom Niderauerom.
Cvetković i Niderauer su razgovarali o svetskoj ekonomskoj krizi, njenim posljedicama i načinima za njeno prevazilaženje, rečeno je Tanjugu u pres-službi premijera.

Prvi čovek Njujorške berze, preneo je premijeru Srbije da su uočljivi prvi znaci prevladavanja krize i da se tržište hartija od vrijednosti stabilizovalo.
Predsednik srpske vlade razgovarao je i sa predstavnicima Kredi svis i Meril Linč banke.

:clap:

27. Jun 2009.
Filer očekuje izlazak iz krize do kraja 2009.

Profesor ekonomije na njujorškom Hanter (Hunter) koledžu Rendal Filer smatra da se u Srbiji "već u 2010. ili 2011. godini" može očekivati rast bruto domaćeg proizvoda od tri do četiri procenta.

U intervjuu u novom broju beogradskog Ekonomist magazina, on je ocenio je da će sve evropske države, izuzev politički nestabilnih, izaći iz krize do kraja godine. Prema rečima Filera, posle izlaska iz ekonomske krize, stopa privrednog rasta neće biti tako visoka kao proteklih godina.

"U Srbiji, koja je godinama imala rast BDP od šest, sedam odsto, može se već u 2010. ili 2011. očekivati rast od tri, četiri odsto", rekao je on.

Filer je ocenio da postoji veoma malo toga što srpska vlada zaista može da uradi kako bi Srbija što pre izašla iz krize, ističući da bi "akcije Vlade Srbije trebalo da budu najbliže onome što čine u Evropskoj uniji".

Izvor: Beta, Poslovni Magazin

http://www.promoney.rs/maj2009/WEF_Mr_Busek.pdf

Baro: Ukidanje viza Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji



09. jul 2009. | 17:30

Izvor: Beta

Grad: Brisel

Evropska komisija će idućeg utorka predložiti Savetu ministara Evropske unije da se ukinu vize za
putovanja državljana Srbije, Crne Gore i Makedonije u "šengenski prostor" EU, izjavio je danas u Briselu evropski komesar Žak Baro.




On je dodao da bi takva odluka trebalo da stupi na snagu 1. januara 2010. godine.

Baro je napomenuo da BiH i Albanija mogu očekivati da njihovi državljani takođe budu stavljeni na "šengenski beli spisak", kad vlasti tih zemalja budu ispunile sve nužne uslove.

Zamoljen od novinara da oceni da li bi možda moglo biti nekih članica EU koje bi, kao Holandija, bile uzdržane prema "ustupcima za Srbiju", on je uzvratio da je, "čak i ako bi eventualno to mogao biti slučaj, siguran da sve zemlje EU mogu da se uvere da, uz jemstvo o bezbednosti, to treba učiniti".

Agencija Beta je od Baroovog predstavnika za štampu Mikele Čerkonea dobila objašnjenje da Baro nije potvrdio da su Holandija ili neka druga zemlja uzdržane prema ukidanju viza EU za Srbiju.

Čerkone je predočio da je evropski komesar za pravosuđe i unutrašnje poslove na takvo "hipotetično pitanje" jednostavno izrazio uverenje da se to neće desiti, jer postoje dokazi i garancije da bezbednost "šengenskog prostora" neće biti ugrožena slobodnim ulaskom srpskih državljana u EU.

Baro je, ukazujući na sveukupne odnose Srbije i EU, naveo da "neka uzdržanost Holandije prema Srbiji jeste važno pitanje", ali je naglasio da "srpska omladina neće biti kažnjena zbog lošeg
ponašanja (Slobodana) Miloševića".

Evropski komesar je objasnio da su Makedonija, Srbija i Crna Gora učinile najviše napora u ispunjavanju uslova za ukidanje evropskih viza. A to su, po njegovim rečima, izdavanja putnih dokumenata po evropskim normama, kao što su biometrijski pasoši, jačanje nadzora granica i borba protiv korupcije.

Snižena referentna kamatna stopa
10. jul 2009. | 11:48 | Izvor: Beta

Beograd -- Monetarni odbor Narodne banke Srbije snizio je danas referentnu kamatnu stopu za jedan procentni poen, na 12 odsto godišnje.

Prethodno snižavanje referentne kamate bilo je pre mesec dana, 8. juna, sa 14 na 13 odsto, a razloge za nastavak smanjenja restriktivnosti monetarne politike obrazložiće na današnjoj konferenciji za novinare guverner NBS-a Radovan Jelašić.

Kako se navodi u saopštenju NBS-a, Monetarni odbor je usvojio izmene Odluke o posebnim merama podrške finansijskoj stabilnosti zemlje, koje bi trebalo da doprinesu poboljšanju dinarske likvidnosti bankarskog sektora.

Precizira se da je tim izmenama bankama omogućeno da 30 odsto dinarske protivvrednosti obračunate obavezne rezerve u evrima ubuduće izdvajaju u dinarima, umesto dosadašsnjih 35 odsto.

Izmene će se primenjivati od 18. jula 2009, a trebalo bi da doprinesu povećanju dinarske likvidnosti bankarskog sektora od oko 13 milijardi dinara, navodi NBS.

Isplaćen deo duga dobavljačima

10:41 | Izvor: Beta

Beograd -- Procena je da su trgovinski lanci dobavljačima u junu isplatili 70 odsto dugovanja, izjavio je Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga.

Trgovina neće biti generator nelikvidnosti, nada se Milosavljević

Milosavljević je rekao da bi bilo dobro da se ceo dug, koji iznosi između pet i sedam milijardi dinara preko ugovorenog roka plaćanja, izmiri do kraja leta.

On je kazao da bi 15. jula trebalo da bude održan sastanak sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i predstavnicima trgovaca i dobavljača, a nakon tog sastanka biće sačinjen precizan izveštaj šta je do sada urađeno.

Prethodni sastanak bio je pre mesec i po dana, podsetio je Milosavljević, i tada je napravljen plan kako da trgovinski lanci izmire dug prema dobavljačima.

"Ja sam ubeđen da će rezulatat sastanka sada biti neuporedivo bolji i da sektor trgovine i prometna sfera neće biti kao u prethodim mesecima generator nelikvidnosti u privredi Srbije", rekao je Milosavljević.

By stefanmr

:D
Najbolje su ove mačke što gledaju TV!

Priština, Beograd - Posle učlanjenja u Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku Kosovo je preuzelo i otplatu spoljnjeg kosovskog duga.
Ulaskom u međunarodne finansijske institucije, kao svaka nezavisna država, preuzeli smo i svoje odgovornosti - kaže za Danas Memlji Krasnići, portparol Vlade Kosova.

U međunarodnim finansijskim krugovima tvrde da pri učlanjivanju u Svetsku banku nove članice potpisuju i sporazum na osnovu kojeg preuzimaju sve obaveze iz članstva, uključujući i dugove.
Isti izvori navode da je u slučaju Kosova Svetska banka dužna da obavesti Srbiju šta se događa sa kosovskim dugom. Vlada Srbije, u kojoj su mišljenja o otplati kosovskog duga odranije podeljena, kako je rečeno našem listu, nije donosila nikakve odluke o ovom pitanju, jer iz Svetske banke još nije dobila obaveštenje.

Prema nezvaničnim najavama, deo vlade spreman je da prihvati svaku odluku međunarodnih monetarnih institucija, iako pojedini ministri smatraju da bi Srbija trebalo da i dalje otplaćuje kosovski dug. Iz opozicije opominju da pregovaračka platforma Beograda nije predviđala prenošenje otplate duga na Prištinu.

BEOGRAD, Stručnjaci italijanskog “Fijata” dostavili su nadležnima u Srbiji prve projekte, koji ukazuju da će sa ovom italijanskom fabrikom u centar Šumadije stići i 15 velikih pratećih preduzeća iz ove države”.

Kako saznaju “Večernje novost U projektu, koji je preteča kompletnog biznis plana “Fijata” za posao u Srbiji, ucrtani su pogoni 15 fabrika italijanske prateće industrije koji će se graditi u ovoj industrijskoj zoni. Taj posao vrijedi oko 240 miliona evra, piše list.

Osim toga, stigao je i precizan plan za “punto”, koji predviđa proizvodnju i do 50 000 automobila godišnje u Kragujevcu.

Biznis plan o proizvodnji novog modela, najvjerovatnije A klase (240 000 godišnje), i dinamika isplate 200 miliona evra osnivačkog uloga do kraja godine, biće poznati krajem septembra.

U razgovorima delegacija „Rio Tinta” je predstavila projekte koje planira da realizuje u Republici Srbiji. Trenutno kompanija „Rio Tinto” vrši istraživanja u Srbiji na dve lokacije: Jadarski basen u opštini Loznica i na lokaciji Janok u opštini Kraljevo. Kompanija „Rio Tinto” zadovoljna dobijenim rezultatima sa obe lokacije pokazala je interes da počne izradu pretfizibiliti studije na eksploataciji jadarita, jedinstvenog mineral litijuma i bora iz Jadarskog basena. Kako saopštavaju u Ministarstvu energetike, ukoliko sve bude teklo prema utvrđenoj dinamici može se očekivati otvaranje rudnika jadarita u narednih nekoliko godina. Osnovni komercijalni proizvodi koji se mogu dobiti iz minerala jadarita su litijum-karbonat, borna kiselina i natrijum-sulfat koji su danas veoma cenjeni na svetskom tržištu. Litijum-karbonat koristi se za proizvodnju litijumskih baterija u mobilnim telefonima, kompjuterima i automobilima na hibridni i električni pogon.
Ovo nalazište bi u perspektivi moglo da zadovolji evropske potrebe za litijum-karbonatom u narednih nekoliko decenija.

"US stil" vraća punu radnu nedelju

26. avgust 2009. | 17:35 | Izvor: Tanjug

Smederevo -- U kompaniji "US stil" Srbija ponovo je uvedena petodnevna radna nedelja, saopšteno je iz Nezavisnog sindikata metalaca u tom preduzeću.

"Ova odluka poslovodstva kompanije doneta je zbog povećanog obima proizvodnje i rada obe visoke peći, odnosno izvršavanja preuzetih obaveza prema Železari USS u Košicama", navodi se u saopštenju.

U avgustu i pored poznatih poteškoća sa kojima se susreće kompanija, sindikat očekuje da kompanija posle dužeg perioda, ovaj mesec završi sa ostvarenjem većeg profita, što bi bilo ohrabrujuće za sve u kompaniji.

Očekivanje ovakvog uspeha u kompaniji, sa veoma malim gubitkom je ohrabrujuće, s obzirom na to da posledice globalne industrijske krize u industriji čelika još traju.

Nezavisni sindikat metalaca USS i svi zaposleni u kompaniji su svesni da svetska ekonomska kriza nije prošla, ali da napori koje čini kompanija i motivisanost zaposlenih u njoj će veoma brzo dati rezultate.

U tom sindikatu ističu i da je program rešavanja viškova zaposlenih u kompaniji završen i da kompaniju napušta 205 zaposlenih. "Program rešavanja viškova zaposlenih u kompaniji je posle datih mišljenja reprezentativnih sindikata i analize od strane poslovodstva, danas na sastanku Poslodavca sa reprezentativnim sindikatima, postao konačan", naveo je taj sindikat.

BEOGRAD, Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da je Svjetska banka otpisala Srbiji 550 miliona dolara duga Kosova.

“Otpis kosovskog duga ne znači ništa u pogledu nezavisnosti Kosova jer članstvo u Svjetskoj banci ne znači članstvo u UN. Jedno je pitanje suverenosti države a drugo je pitanje fiskalne politike”, rekao je Dinkić.

Dodao je da će novac koji će Srbija dobiti na ime otpisa duga biti iskorišćen za pomoć kosovskim Srbima.

Canada's Reservoir Capital Applies for Developing Hydro Power Project in Serbia

Canada's Reservoir Capital Corp. has applied for a licence from Serbia's Ministry of Mining and Energy for the development of the Vrutci hydro power project in the Balkan country's southwest, the company said.

The licence will give the company's wholly-owned Serbian subsidiary REV d.o.o. the exclusive right to work jointly with the municipality of Uzice on the project for converting an existing water supply reservoir on the Djetinja River into a hydro power plant, Reservoir Capital said in a statement posted on its website earlier this week.


The existing Vrutci dam and reservoir were built in 1984 to provide water supply and flood protection for the municipalities of Uzice and Sevojno. The proposed Vrutci Hydro Power Project will have an installed capacity of 32 megawatts (MW) and estimated initial production of 45 gigawatt hours annually, the statement said.

No Information was immediately available on the project's value or its timeframe.

Reservoir Capital Corp. (www.reservoircapitalcorp.com) is a southeast Europe focused project generator, with a mandate to acquire undeveloped natural resource opportunities. The company is investing primarily in renewable energy, with currently two hydroelectric projects totaling 48 MW of capacity undergoing pre-feasibility studies in Serbia.

Vlasnik se odrekao akcija u korist radnika
BEOGRAD, Većinski vlasnik fabrike “Zastava elektro” iz Rače, kod Kragujevca, Ranko Dejanović potvrdio je da je odlučio da se, nakon višemjesečnih protesta u toj fabrici, odrekne svih svojih akcija u korist zaposlenih.

Dejanović je rekao da je radnicima poručio da je takvu odluku donio svjestan teškog socijalnog statusa radnika i njihovih porodica.
On je, međutim, istakao da je u tu “zajedničku fabriku” uložio sve što je imao - sredstva, radnu energiju, sposobnost, zdravlje.

“Realne okolnosti su me usmjerile na orijentisanje proizvodnje ka novim i dosadašnjim poslovnim partnerima i u više navrata sam bio u poziciji da realizujemo ugovore, ali nemiri u fabrici i štrajkovi ne sindikalnog već političkog karaktera su rušili kredibilitet najvećeg broja vrijednih i kvalitetnih radnika i fabrike”, naveo je Dejanović.

On tvrdi da je potencijal fabrike bio i jeste visok, ali da je, kako se već danima iznose neistine, procjenio da bi njegovo dalje angažovanje “imalo niske efekte” po pokretanje proizvodnje, kao i da bi to bilo moguće “samo našom saradnjom, a ne instruisanim sukobima”.
Dejanović je rekao da je radnicima poručio da je odlučio da svoj radni angažman usmjeri van Rače i da u drugoj sredini realizuje ideje koje je prvobitno imao sa “Zastavom elektro”.
On je izrazio uvjerenje da će državni organi ispitati sve navode koji su “sračunati na rušenje njegovog ugleda, poštenja i časti i da će reagovati u skladu sa zakonom”.

Radnici “Zastave elektro” protestovali su zahtevajući isplatu zarada od maja prošle godine i doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje, kao i raskid kupoprodajnog ugovora. Tanjug

BEOGRAD | 03.09.2009.

Ulje po povoljnijim cenama u "Maksiju" i "Tempu"

(tanjug)

- U svim "Tempo" centrima od sutra će se u prodaji naći suncokretovo ulje "Premia" po povoljnim cenama, proizvedeno pod privatnom robnom markom "Delta Maksija", saopštila je ta kompanija.
Cena tog ulja u "Tempu", u okviru promotivne prodaje tokom petka i subote, biće 75 dinara, dok će u redovnoj prodaji od ponedeljka njegova cena u "Tempu" biti 79 dinara, a u "Maksi" supermarketima i "Mini Maksi" prodavnicama 79,90 dinara.
"Delta Maksi" će sukcesivno tokom nekoliko dana snabdevati sve svoje objekte novim uljem "Premia", a celokupna maloprodajna mreža dobiće neophodne količine ulja do 11. septembra.
"Premia" ulje proizvedeno je u saradnji sa domaćim proizvođačem "Invejom" i poseduje sve neophodne garancije kvaliteta, navedeno je u saopštenju. :D
"Delta Maksi" trenutno ima oko 1.500 artikala privatne robne marke koje proizvodi u saradnji sa najpoznatijim domaćim i inostranim proizvođačima, a njihova cena niža je i do 40 odsto u odnosu na proizvode istog kvaliteta drugih proizvođača.

Lepe vesti 8)

Reforma javnog sektora naše zemlje, koja je uslov za aranžman sa MMF-om, nam predstoji u naredne 3 nedelje…
Kao prva od ustanovakoje se gase jeste Akcijski Fond i njegovo pripajanje Agenciji za privatizaciju…
Tako da kako ove, tako i ostalih nedelja, možemo očekivati rastvrednosti akcija u kojima AF ima značajniji udeo, a kod kojih je P/B racio na nivou ispod 0,5…

Sad će KONAČNO i MPC da "krene"!!!!! :cheers:

I ovo je dobra vest:
http://www.aikb.net/investicioni-fondovi-f9/medijske-vesti-o-if-t468.htm#31840

Zasto mislis da ce sad da rastu AF akcije sa PB<0.5?
Zar oni moraju sada da prodaju ako se pripajaju Agenciji za privatizaciju? Mozda gresim, ali meni se cini da ne...

@Jegulja

I meni to nije jasno.
Istina, mislim da su u Agenciji za privatizaciju najgori prodavci na svetu, ali ne znam zasto bi to moralo da implicira rast.

Mozda nije losa ova vest.
http://www.danas.rs/vesti/ekonomija/vraca_se_poverenje_u_berzu.4.html?news_id=172929

Primera radi, krizu je najbolje preživela Ljubljanska berza, gde je pad indeksa iznosio oko 0,11. Beogradska berza bila je na nivou od 0,25, a mnogo veće padove doživele su Makedonska (0,73), Zagrebačka (0,86) i Sarajevska berza (3,6) - započinje razgovor za Danas direktor Akcijskog fonda Aleksandar Gračana.

Jel moze neko da objasni ovu recenicu, ja ne vidim nikakvu istinitu informaciju, ili ne znam sta znaci pad od oko 0,11 (da ne pricam o Sarajevskoj - 3,6, sta to znaci), i nema nikakve vremenske orijentacije, pad u odnosu na sta?

ja tu nista dobro ne vidim, samo da je direktor AF-a diletant..

Trebalo bi (zakonski) da sve te akcije prodaju... e, sad... ima i nekakva ideja da se ne prodaju akcije firmi koje posluju pozitivno!!
A kao što vidite EPS i Srbijagas dobijaju vlasničke udele u krš firmama ili firmama koje ne "umeju" da rade...


.

http://www.blic.rs/politika.php?id=114200

Odbor EP podržao ukidanje viza za Srbiju!

Tema Dana
„blekston” spreman da potroši milijarde
Američki fond hoće četiri srpske firme
Autor: E. B. | Foto: a. isaković, beta, n. kostić, n. kojadinović | 13.10.2009. - 20:00
Američki fond hoće četiri srpske firme

Jedan od najvećih svetskih fondova, američki “Blekston” spreman je da u Srbiji potroši deo od sto milijardi dolara. Američki investitori bacili su oko na “Maksi” i druge delove “Delta holdinga”, a od državnih preduzeća na “Petrohemiju”, “Jat tehniku” i Rudarsko-topioničarski basen “Bor”, saznaje “Blic”.

Predstavnici ovog fonda proteklih dana boravili su u Zagrebu gde su o ulaganjima razgovarali sa vlasnikom “Agrokora” Ivicom Todorićem. Odmah potom su kontaktirali i sa predstavnicima “Delta holdinga” jer su zainteresovani za kupovinu trgovinskog lanca “Maksi”.
Kako “Blic” nezvanično saznaje, najviše rukovodstvo “Delta holdinga” imalo je sastanak sa predstavnicima američkog investicionog fonda. Dalji razgovori i pregovori tek se očekuju.
“Blekston” je zainteresovan i za kupovinu preduzeća u državnoj svojini koja su u gubicima, a imaju potencijal i upravo kao takve fond vidi “Petrohemiju”, “Jat tehniku”, RTB “Bor”. O tome će se u narednih nekoliko meseci razgovarati sa Vladom Srbije.

blic

Autor: Bojana Stamenković | Foto:AFP | 14.10.2009. - 05:00

Beograd bi uskoro mogao da postane tranzitni centar u ovom delu Evrope za čuvenu avio-kompaniju „Emirati“, koja iz našeg glavnog grada planira da leti na oko 100 destinacija širom sveta.
-nacionalna avio-kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata
-sedište u Dubaiju
-preko 1.990 letova nedeljno
-više od 250 nagrada
-flota broji 128 novih aviona

Čekam samo da vidim kako će reagovati kada im naši odvale cenu... Više će im se isplatiti da odu u Albaniju... Možda čak i da KUPE Albaniju! :)

Pozitivan izveštaj Evropske komisije

Brisel predložio deblokadu sporazuma sa Beogradom

Autor: T. Spaić | Foto: Beta | 15.10.2009. - 08:12

Evropska komisija predložila je deblokadu primene prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, posle koga treba da usledi puno sprovođenje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pa i mogućnost da Srbija uspešno podnese kandidaturu za članstvo već ove godine. Po oceni zvaničnika Vlade Srbije i dobrih poznavalaca EK, ovo je dosad najbolji izveštaj o napretku Srbije.


Godišnji izveštaj u Briselu juče je predstavio evropski komesar za proširenje Oli Ren i naglasio da je Srbija ostvarila značajan napredak kako u oblasti ispunjavanja uslova za približavanje EU, tako i u saradnji s Haškim tribunalom. Kada je reč o mogućnosti promene mišljenja Holandije, koja se protivi deblokadi prelaznog sporazuma Srbije i EU, Ren je istakao da se nastavljaju napori radi promene stava holandskih vlasti.
U Beogradu je premijeru Mirku Cvetkoviću izveštaj EK predstavio Vinsent Dežer, šef delegacije EK u Srbiji, koji je ocenio da je „Vlada Srbije pokazala svoju opredeljenost da zemlju približi EU, nižući dobre rezultate u primeni odredaba prelaznog sporazuma sa EU i sprovodeći ključne reforme u skladu sa evropskim standardima.
- Izveštaj je dobar jer se u njemu konstatuje da je „učinjen napredak”, bez drugih kvalifikacija. To ne znači kraj posla, niti da je situacija idealna, ali znači da smo se pomerili u odnosu na prošlu godinu, kada je najpozitivnije bilo „da je očuvana evropska orijentacija u teškim uslovima” - rekla je za „Blic” Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, koja je posebno pohvaljena u izveštaju EK.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić ocenio je juče da je izveštaj EK o napretku Srbije u evropskim integracijama „najpozitivniji izveštaj” do sada i dodao da očekuje da primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom bude odmrznuta u decembru. Đelić je ocenio da je EK „snažan saveznik” Srbije kada je u pitanju odmrzavanje SSP i pokušaj da se Holandija privoli na to.
Evropska komisija je u izveštaju pozvala Srbiju da ispuni preostale uslove za dobijanje belog šengena. Očekuje se da Savet ministara donese pozitivnu odluku u decembru. To će biti jaka preporuka za dobijanje režima bez viza i od drugih zemalja koje nisu u šengenskom sistemu.

BEOGRAD – Srbija bi ove godine trebalo da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini sa Evropskim udruženjem slobodne trgovine (EFTA) koji ima četiri članice, izjavila je državni sekretar Ministarstva ekonomije Vesna Arsić.

Ona je agenciji Beta kazala da to udruženje čine Švajcarska, Norveška, Island i Lihtentštajn i dodala da je EFTA osnovana 1960. godine i da je ranije imala više članova.

„Za nas je jako interesantno zaključiti sporazum o slobodnoj trgovini sa ovim udruženjem, ne samo zbog toga što će to povećati obim robne razmene sa četiri članice EFTA, nego i zbog toga što se članice EFTA nalaze na značajnim pozicijama po investiranju u Srbiju”, kazala je Arsićeva.


http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Srbija-ce-pristupiti-EFTA.lt.html

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), EK, Evropska investiciona banka (EIB) i Razvojna banka Saveta Evrope dogovorile su se oko Investicionog okvira za zapadni Balkan za koji će zajedno obezbediti pomoć i kredite za finansiranje prioritetnih projekata. Sredstva će biti namenjena za projekte u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i na Kosovu, objavljeno je na sajtu EBRD.
EIB, EBRD i Razvojna banka Saveta Evrope obavezale su se da izdvoje po 10 miliona evra za tehničku i drugu pomoć, a zemlje EU i drugi donatori pozvani su da daju doprinos preko Evropskog zajedničkog fonda za zapadni Balkan kojim upravljaju EIB i EBRD.
Kada je o zajmovima reč, kreditori su se obavezali da na raspolaganje stave zajmove u vrednosti milijardu evra. U saopštenju je navedeno da će dobra priprema i planovi realizacije projekata biti uslov za dobijanje zajma. Takođe će od značaja biti da projekat doprinosi ekonomskom rastu zapadnog Balkana u procesu pridruživanja EU.
Evropska komisija do sada je dodelila 110 miliona evra za podršku finansiranju opštinskih infrastrukturnih projekata i tehničku pomoć. Ta sredstva sada su deo Zajedničkog fonda za pomoć.
Sporazum o Investicionom okviru za zapadni Balkan biće potpisan u nedeljama koje slede, navedeno je u saopštenju EBRD.

U.S. pharmaceutical company Eli Lilly plans to enter the Serbian market soon.

“In these challenging times we have serious intentions to be present in Serbia by investing and opening a new office for Lilly, which is one of 10 biggest pharmaceutical companies in the world,” Philippe Prufer, Eli Lilly vice president and area director of European mid-size as well as central and eastern European markets, said a news conference in Belgrade.

The company executive did not provide a figure or a timeframe for the planned investment.


Eli Lilly already works with local partners in Serbia, offering a limited range of medical products, Prufer said.

The company had a successful cooperation with Serbia’s largest drug maker Galenika in the 1990s and has had business relations with the local unit of PharmaSwiss since 2005 and plans to further develop its local partnerships, Prufer added.

Jeremić je u izjavi FoNetu naglasio da Srbija do sada nije bila velika meta za japanske kompanije, ali je ocenio da će, posle potpisivanja sporazuma, Srbija postati atraktivnija lokacija za japanske kompanije, što je „izuzetno važan efekat ove posete”.

Sporazum sa Japanskom bankom za međunarodnu saradnju, prema rečima Jeremića, izuzetno je važan za Srbiju, jer direktno otvara put za japanske investicije od visini od više stotina miliona evra, pre svega u domenu energetske efikasnosti, proizvodnji obnovljive energije i zaštite životne sredine.

„Do sada nismo imali ovakakav sporazum sa japanskom vladom. On će omogućiti kreditiranje japanskih kompanija koje žele da dođu i ulažu u Srbiju”, objasnio je Jeremić.

Amerikanci žele da ulažu u Srbiju
3. novembar 2009. | 08:16 | Izvor: Beta
Beograd -- Američke kompanije "Boston pauer", "Farma sfir LLC", "Metrik endžiniring" i "Teknuvo" zainteresovane su da ulažu u Srbiju.


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić razgovarao je sa predstavnicima tih američkih kompanija koje su izrazile želju da obidju nekoliko potencijalnih lokacija na kojima bi podigli svoje pogone.

Dinkić je, kako se navodi, upoznao goste iz SAD sa podsticajima koje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) nudi u privlačenju stranih investicija i predstavio mogućnosti izvoza iz Srbije, s obzirom da Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom, Turskom i zemljama CEFTA.

On je kazao da je Srbija spremna da motiviše investitore da izgrade svoje proizvodne kapacitete.

Erika Jangen, direktor strateškog marketinga za Evropu kompanije "Boston-Pauer", koja je jedan od vodećih proizvodjača litijumskih baterija u Americi, rekla je da je plan te kompanije da u budućnosti udje na tržište automobilske industrije i da postoji interesovanje za saradnju sa Fijatom u Srbiji.

Harold Teran, potpredsednik razvoja "Farma-sfir LLC", kompanije koja koristi posebnu tehnologiju za proizvodnju osnovnih biokomponenti visoke vrednosti za farmaceutska i nutricionistička tržišta, obići će nekoliko lokacija u Mačvi pogodnih za ovu vrstu proizvodnje.

Predstavnici "Metrik endžiniringa" izrazili su zainteresovanost za projekat Koridor 10, a reč je o vodećoj američkoj kompaniji u oblasti gradjevinskog menadžmenta.

Predstavnici kompanije "Teknuvo", onlajn servisa, najavili su otvaranje razvojnog centra u Beogradu do kraja godine, a kako se navodi, taj centar će zapošljavati domaće programere.

BEOGRAD – Stalna predstavnica Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Beogradu Hildegard Gaczek ocenila je u izjavi Tanjugu da će u 2010. godini doći do velikog, pozitivnog zaokreta u privlačenju direktnih stranih investicija u Srbiju i najavila nove kredite Srbiji u iznosu od 400 do 500 miliona evra u narednoj godini.

LJUBLJANA, Slovenačka KD banka kao najperspektivnije tržište istočne i južne Evrope vidi tržište Srbije.

Dnevnik za finansije i privredu Finance povodom toga navodi mišljenje analitičara KD banke Bojana Ivanca koji kaže da očekuje da će se u Srbiji “smanjiti politički rizik.”

Ivanc kao pozitivno u Srbiji vidi i “malu zaduženost” i očekivanu podršku “kako sa istoka tako sa zapada.”

“Dodatnu mogućnost vidim u stimulativnom preduzetnom zakonodavstvu, jer preduzeća pod određenim uslovima uz dodatno zapošljavanje po novom mogu besplatno da dobiju zemljište za svoju aktivnost”, kaže Ivanc.

Porez na ostvarenu kamatu pri stednji koji je do prosle god bio 20%, sledece godine ce biti 10%

-izvor:b92

Valjda isto vazi i za sve ostale kapitalne dobiti...

edit: ne znam zasto sam ovo stavio u "dobre vesti" :D