Posto smo zavrsili "prepucavanje", nadam se da mozemo da se vratimo pitanju kako investirati. Greta, eto Dusan je izneo plan sa kojim se ja slazem (deo para u fond rasta vrednosti, deo para na orocenu stednju, od cega pola u dinarima pola u evrima). Sta ti mislis o tom planu?

Ok. Orisni, :pirat: i ja mislim da je bilo dosta prepucavanja, to ne vodi ničemu.

Što se tiče plana investiranja koji je dao Dušan, to je legitimno.
Mada ja lično, ne bih tako. Fondovi su u principu ok, ali ne u ovo nevreme , u poslednjih
godinu dana oni nisu rešenje jer se vrednost kapitala istopila za nekih 30-50%
Da imam tih 25.000 ja bih ciljano ulagala direktno na berzu. Znači kupovala bih
one akcije koje imaju velike oscilacije i veliki promet. Tako bih pokušala da zaradim
ne nešto veliko, ali barem nešto. To je dosta riskantno, to podrazumeva svakodnevno
praćenje izveštaja sa berze i ništa unapred nije zagarantovano.
Znači ne vidim varijantu koja bi mi omogućila da svakog meseca ulažem 25.000 i da
ništa ne razmišljam i da imam neku "zagarantovanu" mesečnu dobit.
Ja to za sada ne vidim.


.

Orisni već sam ti rekla da se u Srbiji ništa ne može planirati, zato, molim te, poštedi me
svoje priče sa Mikijem. Rekla sam šta bih ja uradila sa tim novcem, kad bih ga imala
i veruj mi nemam više šta da dodam. Moje potrebe su sada, a ne za 30 godina.
Nemoj mi se više obraćati, jer me ova diskusija više ni malo ne zanima.

PARIZ, Na Pariskom salonu knjiga koji se održava ove nedjelje najveći interes posjetioci i čitaoci pokazuju za literaturu koja se odnosi na aktuelnu globalnu ekonomsku krizu i prijedloge alternativnih ekonomskih modela za izlazak iz nje.

Prateći izvještaje sa tržišta još od novembra prošle godine izgleda da se najbolje prodaje knjiga ekonomiste, Žaka Atalija, „Kriza i šta posle nje?“, koja je štampana u preko 150.000 primjeraka. Veliki interes vlada i za štivom dva autora, Žila Dostalea i Bernara Mariza, „Kapitalizam i instinkt nestanka“ u kome se svjetska ekonomska kriza sagledava iz Kejnsovog i Frojdovog aspekta.

Bolje od svih, međutim, ide knjiga, Žana Pjera Kofa, „Zadovoljstvo za malo para“, koja predstavlja svojevrstan recept kako prehraniti porodicu za manje od 12 dolara dnevno. Za samo mjesec i po dana ta knjiga je prodata u više od 300 000 primjeraka. Tržište knjiga je iznenada oživjelo a interes čitalaca je sadržan u tome da se shvati šta se zapravo dešava u svjetskoj ekonomiji i kako se najoptimalnije ponašati u takvoj situaciji. Prodaje se vrlo dobro čak i knjiga sa uputstvima kako najbolje negovati povrće u svojoj bašti. Ljudi su, izgleda, zasićeni pretjeranim potrošačkim aktivnostima i okreću se relaksirajućim individualnim aktivnostima, ocijenjuju analitičari tržišta knjige.

Lepo je Orisni to "osetio" !!
Izgleda da je sada najbolje uložiti u štampanje knjige o krizi, ili "Kako ulagati u...." !!??
Svaka čast Orisni, imaš dobar njuh !!
:respect:

INVESTICIONI FOND ILI ŠTEDNJA U BANCI

Investicioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravilu i veći prinos na uložena sredstva.
U našoj zemlji država ne garantuje građanima povraćaj sredstava u slučaju bankrotstva investicionog fonda, dok u slučaju štednje, garantuje povraćaj u visini 3.000 € po pojedinačnom ulogu u banci.
Kada je u pitanju prinos, posmatrano u stabilnim čvrstim valutama, dosadašnja iskustva govore da se prosečni prinosi fondova kreću od 8-15%. Kamatne stope na sredstva u stabilnim čvrstim valutama u našoj zemlji se kreću od 3,5-7,5%. Kamatne stope na sredstva u dinarima se kreću od 8,5-19%. Iz ovoga sledi da bi trebalo očekivati godišnji prinos fondova od najmanje nekoliko procenata iznad 20%, ukoliko ga pratimo dinarskim indeksom. Posmatrajući dosadašnji prinos domaćih fondova, ovakvo očekivanje je veoma blizu ostvarenja.
Pri kupovini investicionih jedinica, ulagač plaća troškove i naknade društva za upravljanje investicionim fondom. Pri ulaganju sredstava u banku, najčešće nema nikakvih naknada.
Uložena sredstva sa prinosom (ili pak umanjena za gubitak) se uvek mogu pretvoriti u likvidna sredstva prodajom investicionih jedinica (sem u retkim slučajevima kada se donese odluka o privremenom prekidu otkupa investicionih jedinica). Važno je napomenuti da se uglavnom naplaćuje provizija za otkup investicionih jedinica (od strane fonda), sem u slučajevima kada se one prodaju (od strane ulagača) nakon nekoliko godina od kupovine. Kada je reč o štednji u bankama, samo štednja po viđenju dozvoljava mogućnost podizanja likvidnih sredstava u bilo kom trenutku, bez ikakvih limita. Sve ostale oročene vrste štednje zahtevaju manje ili više strogu proceduru razoročenja (u najboljem slučaju uz obračunatu kamatu po viđenju), ukoliko su ulagaču potrebna sredstva pre roka dospeća oročenja. U slučajevima vraćanja likvidnih sredstava nakon roka oročenja, nema bilo kakvih ograničenja.
Poreski tretman ulaganja u banku ili u investicione fondove je potpuno isti u našem zakonodavstvu.
Na kraju treba ukazati na to da vrednosti investicionih jedinica fondova u kratkom roku fluktuiraju manje ili više, te da ulaganje u investicione fondove treba posmatrati kao dugoročno ulaganje.
Jedinstveno najbolje rešenje između ove dve opcije ne postoji. U dugom roku ono zavisi od preferencija ulagača, spremnosti na rizik, kao i stepena likvidnosti uloženih sredstava koji je ulagaču u konkretnoj situaciji potreban. Kada je u pitanju kratak rok, investicioni fondovi nisu dobro rešenje, zbog kratkoročnih fluktuacija cene investicionih jedinica. U tom slučaju se štednja u banci čini kao bolja opcija.

A što se tiče našeg drugara on je na nekom od foruma "otkrio" svoju taktiku:
"Kako vama svima odgovara da berza skace? Da li ste vi vec stavili velike pare na berzu i ne ulazete nista vise, pa vam odgovara da skace? Da li to znaci da niko nema nista kesa ili ne stedi nista redovno od plate?
Ja ulazem od plate i ne odgovara mi da berza skace. Trenutno akcije placam 30% skuplje nego pre dva meseca. Mene ne zanima zasto skace ili pada, samo me zanima da ide u smeru koji meni odgovara..."

:D

Pošto nema Orisnog, mislim da bi ovo mogao biti zaključak na ovoj temi,
posebno što se on uporno zalagao da napše knjigu i uputstvo, teoriju koje sese bave racionalnim pristupom businessu i konkurentnošću na nivou efikasnosti i efektivnosti.

Opet jedna fina “prevara”, makar za čitaoca u manje razvijenim i malim zemljama, kao što je naša zemlja Srbija. U tim knjigama se piše kako treba jasno i precizno planirati, dobro postaviti ciljeve u skladu sa planom, okruženjem i resursima, i kako će te precizan i uporan rad, baziran na kreativnosti i naporima sigurno dovesti cilju.

To može biti velika zabluda kreirana od strane propagande firmi za prodaju knjige i opšte kulturne propagande zemalja iz kojih te knjige dolaze, kao što su holivudski filmovi. Jer, sve to o čemu se piše, može da funkcioniše na velikom, bogatom, dovoljno otvorenom i konkurentnom tržištu, gde te ne sprečavaju da radiš i gde ima resursa na raspolaganju, počev od dostupnih poslova, količine novca, tehnologije do samih ljudi i njihove kulture. Takvih knjiga nema skoro uopšte napisanih iz na primer malih i siromašnih zemalja, jer se u njima ne uspeva na takav način. Jednostavno, nije moguće.


Dodatni nivo zablude je što se tu forsira ideja samostalnog, ličnog uspeha usamljenog pojedinca, holivudski mit svojstven velikim zemljama, a ne malim barama punim krokodila i lokalnih kabadahija, koji jedva čekaju da ulete djonom u prepone mladih i motivisanih poletaraca koji misle da se business bazira na idejama a ne na interesnim relacijama. Ne kažem, kada se baviš nekim poslom svakako da je dobro i pametno koristiti znanja o planiranju i efektivnosti iz ovakvih knjiga i primenjivati ih do nekih granica, ali nemoj slepo verovati da je to model za uspeh. Radije svo fakultetsko znanje i zvanje, plus praksu iz tih knjiga menjaj za rodjaka na mestu direktora nabavke javnih preduzeća. Videćes, to mnogo više vredi od desetine najboljih knjiga o uspehu, jer u Americi možda i možeš da nadješ novac na otvorenom tržištu, dok u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, zna se kod koliko malog broja ljudi je novac koncentrisan.

Konačno nešto što bi zadovoljilo i našeg prijatelja ORISNOG !!!
:cheers:

http://www.aikb.net/investicioni-fondovi-f9/ilirika-jugoistoena-evropa-jie-t453.htm#48400

U selu Haradereu u Somaliji radi “štedno-kreditna zadruga”;
specifičan fond za ulaganje u gusarski posao
koji je odavno jedina grana ekonomije u raspaloj državi na Rogu Afrike. Bez obzira na lokalne društvene podele, svako ima pravo ušteđevinu uložiti u biznis na moru i da na ovoj kladionici očekuje zaradu.

Haradere je 400 kilometara severno od Mogadishua i nekad je bilo malo ribarsko naselje. Sad je uzavreli gradić u kome gusari u luksuznim klimatizovanim 4x4 džipovima paradiraju kroz doskora nezamislivu prometnu gužvu na neasfaltiranim ulicama.

Informacije o kretanju brodova, teretu i nosivosti, brzini i otpornosti svima su lako dostupne - novac se plasira u odabrani projekt i u zavisnosti od rizika i otkupa za posadu i robu sledi profit - 10, 20 ili možda čak 50 posto uloženog. Istina, naplata se nekad čeka mesecima.

Udovice s decom u rukama svakodnevno disciplinovano stoje u redu da daju svojih 100 dolara za posao koji je muškarcima bolji nego ratovanje za političko-verske ciljeve.

Prikupljenim novcem “kooperativa” pribavlja gusarima gorivo i opremu: male i brze čamce, „kalašnjikove“, raketne bacače, satelitske telefone i sisteme GPS, što stiže uglavnom iz Jemena ili Kenije. Unosni gusarski biznis se logično širio i na upravljanje finansijama, a “štedno-kreditna zadruga”, koja je počela u oktobru 2009. kao zastupnik 15 morskih kompanija, sad već ima 72 klijenta, od čega je desetak poznato po uspesima na moru. U Haradereu lokalni zvaničnici zadovoljno tvrde da od usluga piratima svi žive bolje: od procenta otkupa brodova gradić održava i luku i školu i ambulantu.

:joint:

Nije bilo ovde poruka od novembra, mada ne znam je li 2009-e ili 2008-e. :) Jeste li u medjuvremenu nasli neko resenje za investiranje u Srbiji (ili iz Srbije u inostranstvo)? Da li bi sad neko bio zainteresovan da bude placen za pisanje uputstva za investiranje?

Ponuda za placanje za uputstvo je odavno pomenuta, mada se ne secam tacno na kojim sve forumima. Svi uslovi su po dogovoru (fiksno ili na procenat, koliki iznos, sta treba uraditi...). Svako ko je zainteresovan moze da se javi na orisni@yahoo.com

Hvala za namestanje datuma. Dodao sam godinu uz datum.

Orisni, mani se teorije, daj da zaradimo neki dinar!
Evo ovaj link je meni zanimljiv:
Originalni tekst oglasa:
http://orangecounty.craigslist.org/cto/2110428894.html

Kao što vidiš čovek za YUGO star 22 godine traži 2200 $ ??

Kao što je član Steve McQuin naveo:
http://www.aikb.net/t740p29-automobili#66629
Takav auto može u Srbiji da se nadje za 500 jura, a koliko se sećam ti si
iz USA, Ilinojs (?) - dakle: ako se mi ovde stisnemo i nakupujemo jedno 20-30 YUGA po toj ceni i prebacimo ih tebi u USA, zarada nam ne gine??
Delimo 50-50% - tvoje je samo da proveriš da li je ovaj lik iz Kalifornije uspeo da proda YUGO za 2200$.
Sve ostalo je stvar tehnike, dogovora i poverenja.

treba ici na marketing sa Bruce Willisom u nekom novom filmu u jurnjavi za zlatom..., tada bi mogao bar za 1000$ vise da ga prodas, njemu 1000$ na reklamu sebi 2500$ od ulozenih 500$.

Brus Vilis, Brus Li i Brus Halter nisu toliko marketinski interesantni. Mozda je bolje da idemo sa 50 centa i da podignemo cene akcija sa 10 centa na 39 centa na 50 centa, kao i proporcionalno cene Yuga.

Ne verujem da cu ja vas ikad shvatiti...

Pozdrav Orisni jedno pitanje ako moze? Koliko si finansiski tezak? jer ako dajes savete za investiranje moras biti tezak solidno u $$$$$$$. Ako imas dobar konto, ja sam prvi zanteresovan za savete, samo nemoj da si kao ovi fitnes istruktori-treneri koji nelice na nista a uce kako se vezba.
Hvala.

Nisam shvatio posto je bilo na engleskom. Pricaj srpski da te ceo svet razume. :) Amerika ima zemlju slobodnih i dom hrabrih. Srbija nema ni neki slobodan forum bez cenzure...

Jedna insajd informacija:

Mislim da znam ovog coveka. Negovo pravo ime inije Orisni.
On nosi naocare na vrh cela i bio je u nekoj vezi za Vendijem.

Objavio knjigu sa praznim stranicama i zaradio milion dolara



Izvor: Business sreda, 13 april 2011 22:19

Iako je Shed Simove već u životu izdavao knjige i imao ideje na čijoj je komercijalizaciji dobro zaradio, ni jedan dosadašnji poduhvat ne može se uporediti s osmišljavanjem i izdavanjem knjige u samo sedam dana.

Knjiga What Every Man Thinks About Apart From Sex (Na što svaki čovek misli sem seksa) donela mu je milion dolara i našla se na 44. mestu najprodavanijih knjiga na online prodavnici Amazon, iako na 200 stranica knjige nema ni jedne jedine reči.

Simove je u osvrtu za Realbusiness.co.uk otkrio tajnu uspeha koja je njegovo "delo" ovih dana učinila prodavanijim i od Da Vincijevog koda Dana Browna ili Harryja Pottera i reda feniksa Joanne K. Rowling, iako kaže da ga je uspeh veoma iznenadio. Naime, Simove sa svojom knjigom Ideas Man (Čovek ideja), koju je pisao pet godina i koja je njegovo životno delo, nije postigao gotovo nikakav prodajni uspeh, dok je s knjigom u kojoj nema ni jednog slova došao na listu bestselera.

Prema Simoveu, iza novog uspeha nalazi se korektno odrađen posao u opremanju i izradi proizvoda, ali pre svega angažovanje odlične i uspešne PR agencije The London PR agency, koja je od praznih stranica napravila hit.

Nakon puštanja knjige u prodaju London PR je medijima poslao saopštenje u kojem tvrdi da su knjigu počeli da kupuju studenti jer je, između ostalog, vrlo korisna za beleške kod učenja ili na predavanjima. Uspehu je doprineo i njegov video na YouTubeu gde na duhovit način promoviše svoju knjigu.

Osim zarade i saznanja da se iza knjige mora nalaziti dobra PR kampanja Simove se pohvalio i još jednim velikim dostignućem. Knjigu je poslao na adresu izdavača Playboya Hugha Hefnera jer mu je životni san da bude pozvan na jednu od Playboyevih legendarnih zabava, no umesto pozivnice dobio je pismo od Hefa u kom mu ovaj čestita na zabavnoj, ali ne i baš originalnoj temi.

@Novosadjanin07 Nemoj da spamujes ovu ozbiljnu temu. ;)

Može se investirati i na forex tržištu!

@Luka Denic: Nemoj da SPAM-ujes ovu ozbiljnu temu! Ovde pricamo o ozbiljnom investiranju, a ne o Forex-u.

Investiranjem u investicioni fond, ulagač može da ostvari prinos i do 13%, dok se za štedne uloge u bankama odobrava kamata do 6%.

Orisni, ja sam ozbiljan.

Neka Miki počen da štedi novac po viđenju u npr Opportunity banci (4% kamate trenutno) prvu godinu, od druge pa do četvrte neka oročava novac na po godinu dana u npr. Intesa ili Raiffeisen, sve dok na računu ne bude imao oko 12 000 evra. Tada neka kupi stariju kuću na periferiji Beograda ali sa dostupnim gradskim prevozom i neka je iznajmi za realnih 150 evra. Ako Miki, odnosno Orisni hoće vise novca, neka vise stedi i vise ulozi u bolju kucu. Postoji mogucnost da se ta stara kuca uz malo snalazljivosti iznajmi gradjevinskim radnicima ili studentima za vise novca. Pozdrav!

ako ti nesto znaci i ja sam nov ovde,i to super nov,zaista sam odusevljen onim sto sam stigao do sada da iscitam,a moje iskustvo u investiranju takodjer nije tako veliko a zavrsilo se krahom po dolasku krize i sunovratu svih akcija.ispade da sam uglavnom akcije kupovao po najvisim cenama a sada vrede kao malo veca gomila wc papira.iz ovog proizilazi da u ovu nasu prelepu zemlju netreba uopste ulagati.ako mi je nesto vredelo 14000 din,a sad vredi ispod 2000 din,ondah znas gde je problem.zeleo sam malo zaraditi,dopuniti budzet kupovinom najacih akcija,cak i proverom fin.izvestaja pre toga,ali nije vredelo,ovde se sve strmoglavilo.neznam koliko su se akcije oporavile po svetu,nemam zivaca da to sad pratim,ali neverujem da su i dalje na tako niskom nivou koliko ovde kao kod nas.neznam sta sam to mogao uciniti i kakvo je to moje znanje moglo da sperci moju propast kad su sve akcije utonule za desetak dana,a da pri tom nisam bio rodjak nekog od ministra pa da ih prodam na vreme.cak sam stigao aik da prodam na 7700 i da tako ublazim katastrofu.nazalost nemam prijatelje u svetskoj banci i mmfu kao i u americkim federalnim rezervama pa nisam mogao znati sta ce dase desi..ulazi u srbiju samo ako iste imas :)

Sada kada je najveca kriza je pravo vreme za kupovinu.
Sacekaj par godina, pa ces videti koliko ce tada vredeti.
Mozda sa kupovinom treba sacekati jos malo, ali neka ti novac bude u pripravnosti.
Niko ne moze reci da je bas sada dno, ali da je blizu to je sigurno. Ako imas vremena da cekas godinu, dve pa i tri, sigurno je da ne mozes izgubiti, nego samo debelo zaraditi. Pitanje je vremena kada ce sve da krene, ali uvek je bilo talasa (gore, dole, oscilacije ), a i bice ih.
Berza je takva. Ova kriza je stvarno duboka i dugotrajna, ali proci ce i to, a onda