Moderatori/administratori, da li vi podrzavate/ohrabrujete nacin na koji pisu pojedini clanovi kao Vidovnjak i Friz? Znam da pravila ovog foruma zabranjuju vredjanje samog foruma, ali ne znam da li zabranjuju vredjanje ostalih clanova i glupiranje. Ako ih ne opomenete ili ne obrisete njihove postove, onda mozda nema smisla da pisem ovde.

Vidovnjak ::

Ja bi rekao Orisni da ti nemas love, jer samo takvi ljudi najbolje znaju kako treba uloziti :)

Da li covek/zena/ljudi iza nick-a Orisni imaju para ili ne je nebitno za temu. Pitanje je kako investirati u Srbiji, tj. iz Srbije. Ako nemas nista konkretno da kazes o tome, ne moras ni da se javljas na ovoj temi.

Vidovnjak ::

Sto nisi javio coveku da ima ta knjiga kako treba sigurno ulagati... Da postoji pisano pravilo kako treba ulagata pa svi bi bili uzpesni.

Knjige koje pominjem NE kazu kako treba SIGURNO ulagati. Knjige upravo objasnjavaju koji su rizici ulaganja u razne stvari i kako na osnovu toga treba doneti odluke o ulaganju (na duzi rok). Otkud ti znas da li su oni koji prate takve knjige uspesni ili ne? Kao sto rekoh, procitaj prvo neku od tih knjiga, pa onda mozemo da diskutujemo o necemu konkretnom.

Vidovnjak ::

Ja opet ne znam gde ti zivis, po intelektualnom razvoju rekao bi da si odrastao u Americi

Zivim sada u Americi. Odrastao sam delom u Jugoslaviji (SR/SFR/FNR/Kraljevini, a pre toga pomalo i u Kraljevini SHS ;), a delom u Sjedinjenim Americkim Drzavama. Sto se kaze: rodjen u AmeriKU a srce u SrbijU.

Vidovnjak ::

Kod tebe je sve hipoteticki valjda u trenutku dosade

Eto sta ces, ako nemam para, mozda barem imam "dosade" za pisanje po forumima... i ne moram da zurim/idem na posao kad sam mamuran. ;)

Vidovnjak ::

sto bi neko isao u Argentinu da ulaze kad moze to u Srbiji?

Nije savet bio da neko ide u Argentinu da ulaze nego je pitanje bilo da li postoje neka uputstva za investiranje u Argentini/Meksiku ili vec bilo kojoj drugoj zemlji koja nije stabilna koliko "developed countries". Na osnovu takvog uputstva bi se moglo videti bolje kako investirati u Srbiji.

Vidovnjak ::

Orisni ovo je moj prvi post ovakve ostrine, razlog je jedini....nerviras me sa ovom zatupljenom temom

Tvoji prethodni postovi su takodje bili uglavnom glupiranje, ali hajde mogu da shvatim malo sale, cak i kad nije na pravu temu. Medjutim, ovde si poceo da vredjas, pa sam te za to na pocetku ovog posta tuzio kod moderatora/administratora, posto sam tuzibaba. Sto se tice teme, ako te ne zanima, preskoci. Ne javljam se ni ja na svemu sto ti pises. Zapravo, ni ne pratim mnogo sta se pise.

Vidovnjak ::

Po tvom nacinu pisanja rekao bih da si gost na jedno 10 foruma

Ne, nego na "samo" cetiri, po redosledu pridruzivanja: Berza@SerbianCafe, Economy Forum, SerbianPortfolio i ovaj forum. Ovde sam dosao nakon sto sam bio pozvan. U delu poziva je pisalo "pazi sta pises, tamo su vukovi, postavice ti nezgodna pitanja..." Za sada nisam video nikakva (nezgodna) pitanja. Mogu da kopiram jos delova poziva, mada neki imaju vece uvrede nego ono sto si ti pisao ovde. :)

Dušan85 ::

Drago mi je da se slažemo

Tesko cemo onda ti i ja diskutujemo ako se slazemo. Mora da bude tu neko ko se ne slaze. :) Doduse, ako ovde i nema raspolozenih za normalnu diskusiju, onda je bolje da nastavimo negde drugde, tj. bolje je za mene da nastavim negde drugde.

Dušan85 ::

A "safe withdrawal rate" je valjda to o čemu sam pisao u svojoj prethodnoj poruci u vezi sa ovim povlačenjem?

U principu je to sto si rekao. Kad nadjes vremena, mogao bi da procitas vise ovde: http://www.bogleheads.org/wiki/index.php/Safe_Withdrawal_Rates Videces da je ideja da se racuna u realnom iznosu (tj. da se ne gleda na inflaciju) i naravno niko ne pominje valutni rizik (posto su studije radjene za zemlje sa jednom valutom).

Moram ponovo da se umešam.

Žao mi je stvarno što je ova tema i način diskusije krenuo u pogrešnom pravcu.
Rekla bih da se radi o jednom konstantnom nesporazumu, a ne o nekoj lošoj nameri.

Orisni, ponavljam ono što sam rekla u svom prvom postu:
Mislim da je tvoja ideja lepa, ali na žalost dosta daleko od realnosti.

Srž našeg nerazumevanja Orisni, leži negde u ovom delu.

orisni ::

Dušan85 :: A "safe withdrawal rate" je valjda to o čemu sam pisao u svojoj prethodnoj poruci u vezi sa ovim povlačenjem? U principu je to sto si rekao. Kad nadjes vremena, mogao bi da procitas vise ovde: http://www.bogleheads.org/wiki/index.php/Safe_Withdrawal_Rates Videces da je ideja da se racuna u realnom iznosu (tj. da se ne gleda na inflaciju) i naravno niko ne pominje valutni rizik (posto su studije radjene za zemlje sa jednom valutom).

Priznajem, zaista ne razumem kako je moguće razmišljati o ozbiljnom investiranju, a da se ne uzme u obzir inflacija i "da se racuna u realnom iznosu"?? Pa šta je onda to Orisni?
Neka teorijska vežba, koja nema nameru da u realnom vremenu, na realnom mestu i u realnoj valuti ....ikada bude realizovana?

Mi smo svi, svako na svoj način, pokušali da ti objasnimo da tako nešto nema nikakvog smisla. Ali ti kao da nas ne razumeš, kao da ne govorimo istim jezikom... Dalje insistiranje
na ovoj temi, mislim da može da vodi samo obostranoj iritaciji i onda se dešava ono
što se desilo...sve se pretvara u obostrano zavitlavanje.
Ako ne možemo da se složimo oko elementarnih činjenica, koje su očigledne, onda dalji razgovor postaje besmislen.

Orisni potrudi se da bar u dva posta, pogotovu ako su jedan za drugim,
koristiš dosledno termine koje upotrebljavaš

(post od juče)

orisni ::

.... Videces da je ideja da se racuna u realnom iznosu (tj. da se ne gleda na inflaciju) i naravno niko ne pominje valutni rizik (posto su studije radjene za zemlje sa jednom valutom).

pa onda post od danas:

orisni ::

Greta :: kako je moguće razmišljati o ozbiljnom investiranju, a da se ne uzme u obzir inflacija i "da se racuna u realnom iznosu"? Opet, ako smem da pitam: znas li sta tehnicki znaci "racunanje u realnom iznosu (za razliku od racunanja u nominalnom iznosu)"? Realan iznos upravo znaci u odnosu na inflaciju, vidi npr. http://en.wikipedia.org/wiki/Real_versus_nominal_value_(economics).

Lepo si naveo razliku izmedju nominalne i realne VREDNOSTI iz wikipedije, u potpunosti se slažem sa njom. Problem je što se ti u ova dva posta nisi dogovorio sa samim sobom šta je realna vrednost , pa se u tvom prvom postu ne uzima u obzir, a u drugom se uzima u obzir inflacija :drunken:

Orisni, to se onda zove problem u komunikaciji, pokušaj da budeš malo disciplinovaniji jer
u suprotnom nema normalne diskusije, a drugi članovi koje to isto tako iritira, slaće
ti svakakve (neprimerene) mejlove i onda nismo ništa uradili.

Inače moj odgovor na prvo pitane:
Da, u Srbiji je nemoguće bilo šta planirati!

Upravo sam naleteo na vestima slucajno na ovo Mexico drug gangs threaten cops on radio, kill them, pa se setih da sam ovde nedavno pominjao Meksiko. Ako je kod njih kriminal zaista tako veliki kao sto pise u clanku, pretpostavljam da je onda i zivot vrlo neizvestan, pa i investiranje. No, mora biti da i tamo ljudi nesto rade sa parama koje stede. Da li svi drze sve svoje pare u (orocenim) dolarima? Njima je barem Amerika blizu. (Vidim da je toliko blizu da njihovi kriminalci "rade" i po Americi, izgleda najvise sa svojim ljudima: Mexican drug gang turns to kidnapping in U.S..)

Razumem da Srbija nije isto sto i Amerika. Razumem da zbog toga mozda ne moze u Srbiji da se investira kao u Americi. Ali mora da postoji neki primer slican Srbiji koji pokazuje kako moze da se investira cak i tamo gde je situacija neizvesna/nestabilna.

Orisni je napisao, napisala :
" Moderatori/administratori, da li vi podrzavate/ohrabrujete nacin na koji pisu pojedini clanovi kao Vidovnjak i Friz? Znam da pravila ovog foruma zabranjuju vredjanje samog foruma, ali ne znam da li zabranjuju vredjanje ostalih clanova i glupiranje. Ako ih ne opomenete ili ne obrisete njihove postove, onda mozda nema smisla da pisem ovde. "

Prvo da se izvinim administratoru :) (kliktacu)
Orisni, o kakvom vredjanju foruma ti govoris?
Mozemo sam da pricamo o eventualnom vredjanju tvoje teme.Koliko znam forum nije tvoj.
U startu je bila sala, no ti si jedan od onih ljudi koji je spreman na komunikaciju samo ukoliko ide u smeru koji njemu odgovara.Ja sam se ukljucio u tvoju temu u sali ne cak ni na tvoj racun nego virtuelnog Mikija.E sad u smeru u kom je to otislo si sam inicirao jer si bio cinican prema meniu jednom od svojih postova.Ako prepoznajes tu osobinu kod sebe onda ces i naci koji post i koja recenica.
E sada zasto je tebi problem da se ponekad nasalis i nasmejes to ti najbolje znas.Ja mogu samo da nagadjam a ne zelim.
Mislim da je ovo prvi put da sa nekim polemisem na forumu i da se neko zalio na mene.
Neka sam i u krivu ali ipak se ti meni ne dopadas ni malo a bas sam se trduio da ti se priblizim. :D
Da se ne bi ovo pretvorilo u beskonacno dopisivanje i slicno i zamarao postovaoce tvoje teme necu vise posecivati tvoju temu.
Uzdravlje

Posto smo zavrsili "prepucavanje", nadam se da mozemo da se vratimo pitanju kako investirati. Greta, eto Dusan je izneo plan sa kojim se ja slazem (deo para u fond rasta vrednosti, deo para na orocenu stednju, od cega pola u dinarima pola u evrima). Sta ti mislis o tom planu?

Ok. Orisni, :pirat: i ja mislim da je bilo dosta prepucavanja, to ne vodi ničemu.

Što se tiče plana investiranja koji je dao Dušan, to je legitimno.
Mada ja lično, ne bih tako. Fondovi su u principu ok, ali ne u ovo nevreme , u poslednjih
godinu dana oni nisu rešenje jer se vrednost kapitala istopila za nekih 30-50%
Da imam tih 25.000 ja bih ciljano ulagala direktno na berzu. Znači kupovala bih
one akcije koje imaju velike oscilacije i veliki promet. Tako bih pokušala da zaradim
ne nešto veliko, ali barem nešto. To je dosta riskantno, to podrazumeva svakodnevno
praćenje izveštaja sa berze i ništa unapred nije zagarantovano.
Znači ne vidim varijantu koja bi mi omogućila da svakog meseca ulažem 25.000 i da
ništa ne razmišljam i da imam neku "zagarantovanu" mesečnu dobit.
Ja to za sada ne vidim.


.

Orisni već sam ti rekla da se u Srbiji ništa ne može planirati, zato, molim te, poštedi me
svoje priče sa Mikijem. Rekla sam šta bih ja uradila sa tim novcem, kad bih ga imala
i veruj mi nemam više šta da dodam. Moje potrebe su sada, a ne za 30 godina.
Nemoj mi se više obraćati, jer me ova diskusija više ni malo ne zanima.

PARIZ, Na Pariskom salonu knjiga koji se održava ove nedjelje najveći interes posjetioci i čitaoci pokazuju za literaturu koja se odnosi na aktuelnu globalnu ekonomsku krizu i prijedloge alternativnih ekonomskih modela za izlazak iz nje.

Prateći izvještaje sa tržišta još od novembra prošle godine izgleda da se najbolje prodaje knjiga ekonomiste, Žaka Atalija, „Kriza i šta posle nje?“, koja je štampana u preko 150.000 primjeraka. Veliki interes vlada i za štivom dva autora, Žila Dostalea i Bernara Mariza, „Kapitalizam i instinkt nestanka“ u kome se svjetska ekonomska kriza sagledava iz Kejnsovog i Frojdovog aspekta.

Bolje od svih, međutim, ide knjiga, Žana Pjera Kofa, „Zadovoljstvo za malo para“, koja predstavlja svojevrstan recept kako prehraniti porodicu za manje od 12 dolara dnevno. Za samo mjesec i po dana ta knjiga je prodata u više od 300 000 primjeraka. Tržište knjiga je iznenada oživjelo a interes čitalaca je sadržan u tome da se shvati šta se zapravo dešava u svjetskoj ekonomiji i kako se najoptimalnije ponašati u takvoj situaciji. Prodaje se vrlo dobro čak i knjiga sa uputstvima kako najbolje negovati povrće u svojoj bašti. Ljudi su, izgleda, zasićeni pretjeranim potrošačkim aktivnostima i okreću se relaksirajućim individualnim aktivnostima, ocijenjuju analitičari tržišta knjige.

Lepo je Orisni to "osetio" !!
Izgleda da je sada najbolje uložiti u štampanje knjige o krizi, ili "Kako ulagati u...." !!??
Svaka čast Orisni, imaš dobar njuh !!
:respect:

INVESTICIONI FOND ILI ŠTEDNJA U BANCI

Investicioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravilu i veći prinos na uložena sredstva.
U našoj zemlji država ne garantuje građanima povraćaj sredstava u slučaju bankrotstva investicionog fonda, dok u slučaju štednje, garantuje povraćaj u visini 3.000 € po pojedinačnom ulogu u banci.
Kada je u pitanju prinos, posmatrano u stabilnim čvrstim valutama, dosadašnja iskustva govore da se prosečni prinosi fondova kreću od 8-15%. Kamatne stope na sredstva u stabilnim čvrstim valutama u našoj zemlji se kreću od 3,5-7,5%. Kamatne stope na sredstva u dinarima se kreću od 8,5-19%. Iz ovoga sledi da bi trebalo očekivati godišnji prinos fondova od najmanje nekoliko procenata iznad 20%, ukoliko ga pratimo dinarskim indeksom. Posmatrajući dosadašnji prinos domaćih fondova, ovakvo očekivanje je veoma blizu ostvarenja.
Pri kupovini investicionih jedinica, ulagač plaća troškove i naknade društva za upravljanje investicionim fondom. Pri ulaganju sredstava u banku, najčešće nema nikakvih naknada.
Uložena sredstva sa prinosom (ili pak umanjena za gubitak) se uvek mogu pretvoriti u likvidna sredstva prodajom investicionih jedinica (sem u retkim slučajevima kada se donese odluka o privremenom prekidu otkupa investicionih jedinica). Važno je napomenuti da se uglavnom naplaćuje provizija za otkup investicionih jedinica (od strane fonda), sem u slučajevima kada se one prodaju (od strane ulagača) nakon nekoliko godina od kupovine. Kada je reč o štednji u bankama, samo štednja po viđenju dozvoljava mogućnost podizanja likvidnih sredstava u bilo kom trenutku, bez ikakvih limita. Sve ostale oročene vrste štednje zahtevaju manje ili više strogu proceduru razoročenja (u najboljem slučaju uz obračunatu kamatu po viđenju), ukoliko su ulagaču potrebna sredstva pre roka dospeća oročenja. U slučajevima vraćanja likvidnih sredstava nakon roka oročenja, nema bilo kakvih ograničenja.
Poreski tretman ulaganja u banku ili u investicione fondove je potpuno isti u našem zakonodavstvu.
Na kraju treba ukazati na to da vrednosti investicionih jedinica fondova u kratkom roku fluktuiraju manje ili više, te da ulaganje u investicione fondove treba posmatrati kao dugoročno ulaganje.
Jedinstveno najbolje rešenje između ove dve opcije ne postoji. U dugom roku ono zavisi od preferencija ulagača, spremnosti na rizik, kao i stepena likvidnosti uloženih sredstava koji je ulagaču u konkretnoj situaciji potreban. Kada je u pitanju kratak rok, investicioni fondovi nisu dobro rešenje, zbog kratkoročnih fluktuacija cene investicionih jedinica. U tom slučaju se štednja u banci čini kao bolja opcija.

A što se tiče našeg drugara on je na nekom od foruma "otkrio" svoju taktiku:
"Kako vama svima odgovara da berza skace? Da li ste vi vec stavili velike pare na berzu i ne ulazete nista vise, pa vam odgovara da skace? Da li to znaci da niko nema nista kesa ili ne stedi nista redovno od plate?
Ja ulazem od plate i ne odgovara mi da berza skace. Trenutno akcije placam 30% skuplje nego pre dva meseca. Mene ne zanima zasto skace ili pada, samo me zanima da ide u smeru koji meni odgovara..."

:D

Pošto nema Orisnog, mislim da bi ovo mogao biti zaključak na ovoj temi,
posebno što se on uporno zalagao da napše knjigu i uputstvo, teoriju koje sese bave racionalnim pristupom businessu i konkurentnošću na nivou efikasnosti i efektivnosti.

Opet jedna fina “prevara”, makar za čitaoca u manje razvijenim i malim zemljama, kao što je naša zemlja Srbija. U tim knjigama se piše kako treba jasno i precizno planirati, dobro postaviti ciljeve u skladu sa planom, okruženjem i resursima, i kako će te precizan i uporan rad, baziran na kreativnosti i naporima sigurno dovesti cilju.

To može biti velika zabluda kreirana od strane propagande firmi za prodaju knjige i opšte kulturne propagande zemalja iz kojih te knjige dolaze, kao što su holivudski filmovi. Jer, sve to o čemu se piše, može da funkcioniše na velikom, bogatom, dovoljno otvorenom i konkurentnom tržištu, gde te ne sprečavaju da radiš i gde ima resursa na raspolaganju, počev od dostupnih poslova, količine novca, tehnologije do samih ljudi i njihove kulture. Takvih knjiga nema skoro uopšte napisanih iz na primer malih i siromašnih zemalja, jer se u njima ne uspeva na takav način. Jednostavno, nije moguće.


Dodatni nivo zablude je što se tu forsira ideja samostalnog, ličnog uspeha usamljenog pojedinca, holivudski mit svojstven velikim zemljama, a ne malim barama punim krokodila i lokalnih kabadahija, koji jedva čekaju da ulete djonom u prepone mladih i motivisanih poletaraca koji misle da se business bazira na idejama a ne na interesnim relacijama. Ne kažem, kada se baviš nekim poslom svakako da je dobro i pametno koristiti znanja o planiranju i efektivnosti iz ovakvih knjiga i primenjivati ih do nekih granica, ali nemoj slepo verovati da je to model za uspeh. Radije svo fakultetsko znanje i zvanje, plus praksu iz tih knjiga menjaj za rodjaka na mestu direktora nabavke javnih preduzeća. Videćes, to mnogo više vredi od desetine najboljih knjiga o uspehu, jer u Americi možda i možeš da nadješ novac na otvorenom tržištu, dok u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, zna se kod koliko malog broja ljudi je novac koncentrisan.

Konačno nešto što bi zadovoljilo i našeg prijatelja ORISNOG !!!
:cheers:

http://www.aikb.net/investicioni-fondovi-f9/ilirika-jugoistoena-evropa-jie-t453.htm#48400

U selu Haradereu u Somaliji radi “štedno-kreditna zadruga”;
specifičan fond za ulaganje u gusarski posao
koji je odavno jedina grana ekonomije u raspaloj državi na Rogu Afrike. Bez obzira na lokalne društvene podele, svako ima pravo ušteđevinu uložiti u biznis na moru i da na ovoj kladionici očekuje zaradu.

Haradere je 400 kilometara severno od Mogadishua i nekad je bilo malo ribarsko naselje. Sad je uzavreli gradić u kome gusari u luksuznim klimatizovanim 4x4 džipovima paradiraju kroz doskora nezamislivu prometnu gužvu na neasfaltiranim ulicama.

Informacije o kretanju brodova, teretu i nosivosti, brzini i otpornosti svima su lako dostupne - novac se plasira u odabrani projekt i u zavisnosti od rizika i otkupa za posadu i robu sledi profit - 10, 20 ili možda čak 50 posto uloženog. Istina, naplata se nekad čeka mesecima.

Udovice s decom u rukama svakodnevno disciplinovano stoje u redu da daju svojih 100 dolara za posao koji je muškarcima bolji nego ratovanje za političko-verske ciljeve.

Prikupljenim novcem “kooperativa” pribavlja gusarima gorivo i opremu: male i brze čamce, „kalašnjikove“, raketne bacače, satelitske telefone i sisteme GPS, što stiže uglavnom iz Jemena ili Kenije. Unosni gusarski biznis se logično širio i na upravljanje finansijama, a “štedno-kreditna zadruga”, koja je počela u oktobru 2009. kao zastupnik 15 morskih kompanija, sad već ima 72 klijenta, od čega je desetak poznato po uspesima na moru. U Haradereu lokalni zvaničnici zadovoljno tvrde da od usluga piratima svi žive bolje: od procenta otkupa brodova gradić održava i luku i školu i ambulantu.

:joint:

Nije bilo ovde poruka od novembra, mada ne znam je li 2009-e ili 2008-e. :) Jeste li u medjuvremenu nasli neko resenje za investiranje u Srbiji (ili iz Srbije u inostranstvo)? Da li bi sad neko bio zainteresovan da bude placen za pisanje uputstva za investiranje?

Ponuda za placanje za uputstvo je odavno pomenuta, mada se ne secam tacno na kojim sve forumima. Svi uslovi su po dogovoru (fiksno ili na procenat, koliki iznos, sta treba uraditi...). Svako ko je zainteresovan moze da se javi na orisni@yahoo.com

Hvala za namestanje datuma. Dodao sam godinu uz datum.

Orisni, mani se teorije, daj da zaradimo neki dinar!
Evo ovaj link je meni zanimljiv:
Originalni tekst oglasa:
http://orangecounty.craigslist.org/cto/2110428894.html

Kao što vidiš čovek za YUGO star 22 godine traži 2200 $ ??

Kao što je član Steve McQuin naveo:
http://www.aikb.net/t740p29-automobili#66629
Takav auto može u Srbiji da se nadje za 500 jura, a koliko se sećam ti si
iz USA, Ilinojs (?) - dakle: ako se mi ovde stisnemo i nakupujemo jedno 20-30 YUGA po toj ceni i prebacimo ih tebi u USA, zarada nam ne gine??
Delimo 50-50% - tvoje je samo da proveriš da li je ovaj lik iz Kalifornije uspeo da proda YUGO za 2200$.
Sve ostalo je stvar tehnike, dogovora i poverenja.

treba ici na marketing sa Bruce Willisom u nekom novom filmu u jurnjavi za zlatom..., tada bi mogao bar za 1000$ vise da ga prodas, njemu 1000$ na reklamu sebi 2500$ od ulozenih 500$.

Brus Vilis, Brus Li i Brus Halter nisu toliko marketinski interesantni. Mozda je bolje da idemo sa 50 centa i da podignemo cene akcija sa 10 centa na 39 centa na 50 centa, kao i proporcionalno cene Yuga.

Ne verujem da cu ja vas ikad shvatiti...

Pozdrav Orisni jedno pitanje ako moze? Koliko si finansiski tezak? jer ako dajes savete za investiranje moras biti tezak solidno u $$$$$$$. Ako imas dobar konto, ja sam prvi zanteresovan za savete, samo nemoj da si kao ovi fitnes istruktori-treneri koji nelice na nista a uce kako se vezba.
Hvala.

Nisam shvatio posto je bilo na engleskom. Pricaj srpski da te ceo svet razume. :) Amerika ima zemlju slobodnih i dom hrabrih. Srbija nema ni neki slobodan forum bez cenzure...

Jedna insajd informacija:

Mislim da znam ovog coveka. Negovo pravo ime inije Orisni.
On nosi naocare na vrh cela i bio je u nekoj vezi za Vendijem.

Objavio knjigu sa praznim stranicama i zaradio milion dolara



Izvor: Business sreda, 13 april 2011 22:19

Iako je Shed Simove već u životu izdavao knjige i imao ideje na čijoj je komercijalizaciji dobro zaradio, ni jedan dosadašnji poduhvat ne može se uporediti s osmišljavanjem i izdavanjem knjige u samo sedam dana.

Knjiga What Every Man Thinks About Apart From Sex (Na što svaki čovek misli sem seksa) donela mu je milion dolara i našla se na 44. mestu najprodavanijih knjiga na online prodavnici Amazon, iako na 200 stranica knjige nema ni jedne jedine reči.

Simove je u osvrtu za Realbusiness.co.uk otkrio tajnu uspeha koja je njegovo "delo" ovih dana učinila prodavanijim i od Da Vincijevog koda Dana Browna ili Harryja Pottera i reda feniksa Joanne K. Rowling, iako kaže da ga je uspeh veoma iznenadio. Naime, Simove sa svojom knjigom Ideas Man (Čovek ideja), koju je pisao pet godina i koja je njegovo životno delo, nije postigao gotovo nikakav prodajni uspeh, dok je s knjigom u kojoj nema ni jednog slova došao na listu bestselera.

Prema Simoveu, iza novog uspeha nalazi se korektno odrađen posao u opremanju i izradi proizvoda, ali pre svega angažovanje odlične i uspešne PR agencije The London PR agency, koja je od praznih stranica napravila hit.

Nakon puštanja knjige u prodaju London PR je medijima poslao saopštenje u kojem tvrdi da su knjigu počeli da kupuju studenti jer je, između ostalog, vrlo korisna za beleške kod učenja ili na predavanjima. Uspehu je doprineo i njegov video na YouTubeu gde na duhovit način promoviše svoju knjigu.

Osim zarade i saznanja da se iza knjige mora nalaziti dobra PR kampanja Simove se pohvalio i još jednim velikim dostignućem. Knjigu je poslao na adresu izdavača Playboya Hugha Hefnera jer mu je životni san da bude pozvan na jednu od Playboyevih legendarnih zabava, no umesto pozivnice dobio je pismo od Hefa u kom mu ovaj čestita na zabavnoj, ali ne i baš originalnoj temi.

@Novosadjanin07 Nemoj da spamujes ovu ozbiljnu temu. ;)

Može se investirati i na forex tržištu!

@Luka Denic: Nemoj da SPAM-ujes ovu ozbiljnu temu! Ovde pricamo o ozbiljnom investiranju, a ne o Forex-u.

Investiranjem u investicioni fond, ulagač može da ostvari prinos i do 13%, dok se za štedne uloge u bankama odobrava kamata do 6%.

Orisni, ja sam ozbiljan.

Neka Miki počen da štedi novac po viđenju u npr Opportunity banci (4% kamate trenutno) prvu godinu, od druge pa do četvrte neka oročava novac na po godinu dana u npr. Intesa ili Raiffeisen, sve dok na računu ne bude imao oko 12 000 evra. Tada neka kupi stariju kuću na periferiji Beograda ali sa dostupnim gradskim prevozom i neka je iznajmi za realnih 150 evra. Ako Miki, odnosno Orisni hoće vise novca, neka vise stedi i vise ulozi u bolju kucu. Postoji mogucnost da se ta stara kuca uz malo snalazljivosti iznajmi gradjevinskim radnicima ili studentima za vise novca. Pozdrav!

ako ti nesto znaci i ja sam nov ovde,i to super nov,zaista sam odusevljen onim sto sam stigao do sada da iscitam,a moje iskustvo u investiranju takodjer nije tako veliko a zavrsilo se krahom po dolasku krize i sunovratu svih akcija.ispade da sam uglavnom akcije kupovao po najvisim cenama a sada vrede kao malo veca gomila wc papira.iz ovog proizilazi da u ovu nasu prelepu zemlju netreba uopste ulagati.ako mi je nesto vredelo 14000 din,a sad vredi ispod 2000 din,ondah znas gde je problem.zeleo sam malo zaraditi,dopuniti budzet kupovinom najacih akcija,cak i proverom fin.izvestaja pre toga,ali nije vredelo,ovde se sve strmoglavilo.neznam koliko su se akcije oporavile po svetu,nemam zivaca da to sad pratim,ali neverujem da su i dalje na tako niskom nivou koliko ovde kao kod nas.neznam sta sam to mogao uciniti i kakvo je to moje znanje moglo da sperci moju propast kad su sve akcije utonule za desetak dana,a da pri tom nisam bio rodjak nekog od ministra pa da ih prodam na vreme.cak sam stigao aik da prodam na 7700 i da tako ublazim katastrofu.nazalost nemam prijatelje u svetskoj banci i mmfu kao i u americkim federalnim rezervama pa nisam mogao znati sta ce dase desi..ulazi u srbiju samo ako iste imas :)

Sada kada je najveca kriza je pravo vreme za kupovinu.
Sacekaj par godina, pa ces videti koliko ce tada vredeti.
Mozda sa kupovinom treba sacekati jos malo, ali neka ti novac bude u pripravnosti.
Niko ne moze reci da je bas sada dno, ali da je blizu to je sigurno. Ako imas vremena da cekas godinu, dve pa i tri, sigurno je da ne mozes izgubiti, nego samo debelo zaraditi. Pitanje je vremena kada ce sve da krene, ali uvek je bilo talasa (gore, dole, oscilacije ), a i bice ih.
Berza je takva. Ova kriza je stvarno duboka i dugotrajna, ali proci ce i to, a onda

Uzbecima plata - srpsko super-pile
Učitelji i lekari iz distrikta Vobkent, u oblasti Buhara, dobili su po 10 pilića uzgojenih u Srbiji. Akcija je pokrenuta kada je vlada Uzbekistana zatražila od lokalnih vlasti da unaprede proizvodnju živine, jaja, mesa i povrća.

Prema rečima uzbekistanskih zvaničnika, "srpski pilići su daleko superiorniji od lokalnih, a jaja počinju da ležu u roku od dva meseca".

Predstavnici vlasti tvrde da se akcija sprovodi na dobrovoljnoj bazi, ali neki lekari i prosvetari tvrde da je preuzimanje srpskih "natpilića" bilo obavezno. U naročitom problemu su se našli oni koji žive u stanovima, a ne kućama sa dvorištem u kojem bi srpski pilići mogli da trčkaraju i ležu jaja.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=04&dd=11&nav_id=599683