Jedan od ozbiljnih krivaca za sadašnju svetsku krizu..

Ms Blythe Masters -
žena koja je smislila finansijsko oružje za masovnu destrukciju!!



Prst je uperen u jednu ženu. Nećete je naći na spisku 50 najmoćnijih žena sveta,
ali će najverovatnije ostati upamcena kao žena koja je odgovorna za globalnu
finansijsku krizu 2008. Može li se biti moćniji???

Masters, who is now head of global commodities at J.P. Morgan, was one of the bankers in the early 1990s that helped create the credit derivatives market that has exploded into a $58 trillion murky mess at the heart of this credit crisis. Credit default swaps (CDS) were designed to offload risk from a bank's balance sheet by letting other investors bet on the default risk of those loans.

But Masters, who spoke this morning at the annual meeting of SIFMA, the securities association she chairs, said that credit default swaps aren't what needs regulation. Rather, it's the people who use them who should be regulated. :D

Žena ne odustaje !! :bball:

http://events.sifma.org/2008/292/event.aspx?id=8566 :D :D :D

Za početak, šta su derivati?
Radi se (pojednostavljeno) o opkladama na bilo šta ( na pr: Nafta, dolar, zlato, žito, šećer ili svinjske polutke :D )
Njihova tržišna kapitalizacija iznosi oko 600 Biliona Dollara. (ne milijardi, već biliona!).
Jedan deo te sume su CDS papiri.

Subprime krediti su (Hpotekarni) uglavnom krediti dužnika sa slabim bonitetom.
Poznati i kao Ninja-krediti :drunken: = No income, no job, no assets :hihihi:


Credit Default Swaps ( CDS) su dogovori izmedju 2 partnera:
Partner 1 plaća partneru 2.
Partner 1 dobija obećanje o plaćanju ako
Partner 3 ne bude bio u mogućnosti da isplati dug.
Partner 1 = kupac, za svoju uplatu dobija zaštitu kredita.
Partner 2 = prodavac , davalac garancije
Partner 3 = Referentni partner = predstavlja rizik (na pr: Insolventnost).

CDS su, dakle, neka vrsta polisa osiguranja s kojima može da se špekuliše (kao što je poznato banke i jesu špekulanti). Ali, niko u ovoj "igri" nije obavezan da položi realan novac...
Normalan CDS ima rok od 5 godina, za finansijski svet veoma dug period.
CDS Markt nije regulisan. Ne postoji funkcionalna finasijska kontrola. Dakle, nema nikakve zvanične institucije koja proverava da prodavac CDS-a ima dovoljno finans. sredstava za pokrivanje isplata.

Hedgefonds (skakavci ) su naravno uz banke uključeni u celu "igru".
Kod CDS "poslova", jedan Hedgefond prodaje nekoj banci osiguranje, koje ona dalje prodaje i tako dalje itd.... Dakle globana "igra" (lanac sreće :twisted: ) - jedan sistem koji niko ne može ni da sagleda.

Dakle, neka banka koja je dala kredit nekoj firmi od 10 miliona $, traži partnera koji će joj garantovati da će kredit (firme) biti vraćen. Partner (koji može da bude i fond) se obaveže da će uz godišnju nadoknadu od 100.000 $ preuzeti riziko ukoliko ne dodje do isplate 10 mil$. Ukoliko firma ne bude mogla da vrati kredit fond isplaćuje banci 10 mil$. Ako firma bude uredno vraćala (i vratila) dug, fond nema nikakve troškove, već samo prihod.
U bankarskom žargonu to je "swap", razmena, koja bankama omogućava da podele rizik. Banke sad, mogu iz svojih knjiga da izbace potraživani novac - jer one u svakom slučaju dobijaju svoj uloženi novac i tako oslobadjaju sredstva za nove kredite :bball: s kojima će se zaraditi mnogo više novca u odnosu na "osiguranje" koje plaćaju svojim swap partnerima....

Ali, i to im je bilo malo :D , smislili su novu stvar: "Bistro".
Bistro = Board Index Secured Trast Offering (obožavaju skracenice :D ) - JP Morgan je u tako nešto upakovao 300 Credits Swaps, osnovao posebnu firmu, koja je preuzela Bistro papire i u velikim zalogajima , od 5, 10 miliona, direktno ih dalje prodavala...

Čudno je da je "posao" tako dobro išao... jer Bistro je nov, nepoznat, čak se naziva "Collateralized Debt Obligation", = CDO, još uz sve to stoji i reč "sintetički"!!

CDO su dakle još par koraka udaljeni od prvobitnih Swapova... ali su paravili veliku karijeru.
Sada je već moguće u CDO "upakovati", uz dobre kredite i kredite vrlo sumljivih kompanija, sve to zatim razdeliti u jedinstvene papire, iseckati ih (kao neku kobasicu na šajbne) i prodavati dalje...

Uskoro su se pojavili CDO od CDO ! To je, pogadjate, još više udaljeno od uzimaoca kredita, koji stoji na početku lanca (sreće :D ). Ne treba ni da vam napominjem da su se uskoro pojavili CDO od CDO, od CDO , tako da na kraju niko više nije znao ko koga osigurava od kog rizika !!

Danas, ako pogledamo unazad, deluje kao da je NEKO (trgovci) želeo da organizuje perfektnu prevaru.
Kao da je organizovana najveća i uz to "čista" kradja u svetskoj istoriji. Jer, čemu CDO od CDO od CDO ??
Kereditni rizik? Prodaj ga! U Dubji, Nemačku... Spakuj ga u CDO i zaboravi !!
8) 8) 8)

.

http://www.ftlatest.com/syndication/pdfs/pdf3.pdf

http://www.bullishbankers.com/credit-default-swaps-a-disastrous-unwind/

Jevreji

Recesija: "Nisu svi bili optimisti"


Recesija je prvo pogodila auto-industriju
2008. godina će u istoriju sasvim sigurno ući kao godina svetskog finansijskog kolapsa, ali i dalje ostaje nejasno zašto je toliko malo ljudi bilo u stanju da predvidi krizu tako velikih razmera.
Zašto vlade, centralne banke i investitori nisu shvatili da će balon ogromnih dugova kad tad morati da pukne, pitaju se ovih dana ekonomisti širom planete.

Međutim, nisu baš svi bili slepi pred nastupajućim katastrofom; profesor ekonomije sa njujorškog univerziteta, Nurijel Rubini, još pre dve godine predvideo je krah tržišta nekretnina, dramatičan pad poverenja potrošača i duboku recesiju.

BBC je profesora Rubinija upitao - kako to da je on jedan od retkih koji su slutili nastupajuću kataklizmu?

"Vremena ogromnog rasta tržišta nekretnina i kreditnog buma obično prati neracionalna euforija", kaže Rubini. "Neki su 2000. godine predviđali da bi vrednost indeksa njujorške berze, Dau Džonsa, mogla da dostigne 36.000, a u međuvremenu je on pao na oko 8.500. Verovalo se takođe da će cene nekretnina godišnje rasti 20 procenata, a znamo šta se dogodilo. Naduvani ekonomski balon uvek ide ruku pod ruku sa neracionalnom euforijom", kaže on u razgovoru za BBC.

"Alen Grinspen je kriv"

Profesor Rubini najveći deo krivice za tekuće probeleme u svetskoj ekonomiji pripisuje bivšem guvereneru američke centralne banke Alenu Grinspenu, koji je isuviše dugo držao kamatne stope na previše niskom nivou, dok nenaplativi hipotekarni krediti nisu bili pod odgovarajućim nadzorom.


Recesija, začeta u Americi, nikoga neće mimoići, prognozira sagovornik BBC-ja:

"Iduće godine imaćemo recesiju u evrozoni, kao i u Britaniji, Japanu, Kanadi i ostalim razvijenim privredama. Značajno je usporen rast i takozvanih "privreda u usponu" - Brazil će imati sreće ako u 2009. godini zabeleži rast od jedan odsto, u Rusiji rast će rast biti negativan, dramatično usporavanje beleže kineska i indijska privreda. Finansijska zaraza se, na žalost, nezadrživo širi", kaže Rubini.

Profesor njujorškog univerziteta dodaje i da skandali poput navodne prevare brokera Bernarda Mejdofa, koji je investitore ojadio za 50-tak milijardi dolara, dodatno urušavaju poverenje koje je ključni faktor za normalan rada tržišta.

"Upumpavanje" novca jedini izlaz

Sagovornik BBC-ja smatra da zapadne vlade nemaju drugog izbora do da u posustali bankarski sistem "upumpavaju" ogromne sume novca.

"To jeste pravi put, zato što bankarskom sistemu treba obezbediti likvidnost i kapital. To znači da će dobar deo bankarskog sistema biti privremeno nacionalizovan, ali drugog rešenja nema. Rezultati se, doduše, još ne vide jer banke i dalje čuvaju sredstva da bi pokrile rastuće gubitke - kriza se sa rizičnih hipotekarnih kredita proširila i na one sigurnije, kao i na kreditne kartice, studentske kredite i komercijalne zajmove. Stoga je bankama potreban dodatni kapital da pokriju očekivane gubitke u idućoj godini. Jednom rečju, kreditni mehanizmi su potpuno zamrznuti - jedini zajmodavac je Centralna banka, a u normalnim vremenima to je poslednja adresa na koju se obraćate kada vam je potreban novac".

Prognoze profesora Rubinija za 2009. godinu su sumorne:

"Globalna recesija se, po mom mišljenju, ne može izbeći - taj voz je već napustio stanicu i neće stati ni iduće godine. Efekti fiskalnih i monetarnih mere koje preduzimaju vlade širom sveta možda će se osetiti tek 2010. godine. Predstojeća godina biće jako teška i bolna, najgora u proteklih šest decenija. Ušli smo u začarani krug - finansijska kriza prenela se na realnu ekonomiju. Bojim se da najgore tek dolazi", kaže za BBC profesor Nurijel Rubini sa njujorškog univerziteta, jedan od retkih ekonomista koji je još pre dve godine predvideo sadašnji kolaps svetskog finansijskog sistema.

Uh bas poucna i u isto vreme jeziva prica.

Obamin plan zauzdavanja industrije finansijskh derivata
VAŠINGTON, Predsjednik SAD Barak Obama Kongresu dostavio plan o zauzdavanju američke industrije finansijskih derivate. Mera bi mogla da znatno smanji zaradu u tom sektoru, ocjenjuju analitičari.

Obamin priedlog bi naveo korisnike derivata, izvedenih hartija od vriednosti kojima se trguje na finansijskom tržištu, poput banaka i hedž-fondova, da se okanu nedovoljno jasnih ugovora uvođenjem strožih zahteva u vezi s cirkulacijom kapitala i marži. Takva promena propisa bi omogućila da se poslovanje standardizovanim derivatima premesti na regulisane berze ili platforme za trgovanje.

“Veliki brokeri zarađuju značajne količine novca trgujući tim derivatima, koji faktički ne podlježu uobičajenoj tržišnoj kontroli”, izjavio je analitičar američke firme FBR Capital Markets Pol Miler.
Tržišta derivata su u najvećoj mjeri neregulisana još od nastanka, sredinom sedme decenije minulog vieka, objavilo je Ministarstvo finansija SAD.

“Ogromni rizici su prisutni na tim tržištima, koji su uveliko van nadzora i kontrole regulatornih organa, što je doprinelo kolapsu nekih finansijskih giganata tokom poslednjih godinu dana i stresu finansijskog sistema”, navodi se u saopštenju.

najvecu krivicu za ovu krizu snosi americka centralna banka koja je upumpala milijarde dolara u americku ekonomiju da bi kao odrzala zdrav finansijski sistem sto je u sustini samo produzilo problem i izazvalo inflaciju.

Tri talasa krize!!

okle izvuce ove analize?

Obama: Nema više zaštićenih banaka

Vašington -- Barak Obama je objavio dosad najveću reformu finansijskog sektora Sjedinjenih američkih država od Velike krize iz tridesetih godina prošlog veka.

Cilj reforme je obuzdavanje prakse moćnih banaka da se kockaju sa tuđim parama da bi, ako se rizik ne isplati, spas tražile od države jer su „suviše velike da bi propale”.

Predložene mere u stvari vraćaju na snagu stari sistem, uveden u završnici Velike depresije i koji je bio regulatorni mehanizam sve do 1999. Njihova suština je da se klasično, komercijalno bankarstvo striktno odvaja od finansijskih spekulacija na Volstritu.

To praktično znači da će velike banke morati da se odreknu direktne kontrole nad svojim takozvanim „hedž” fondovima (koji investiraju u veoma unosne, ali istovremeno i veoma rizične poslove). Moći će da biraju da li će se baviti klasičnim bankarstvom koje podrazumeva garancije i podršku države jer je vitalno za ekonomiju, ili će u berzanskom kockanju juriti velike profite.

U isto vreme, postavlja se granica dokle velike banke mogu da se šire, da se ne bi stvarale velike neravnoteže u sistemu (danas četiri najveće banke drže polovinu ukupnog bankarskog kapitala zemlje).

„Ne možemo više da dozvolimo da banke zastranjuju sa svoje glavne misije služenja klijentima”, rekao je Obama i dodao da je „rešenost da reformišem sistem ojačana kad sam video rekordne profite onih firmi koje tvrde da ne mogu više da kreditiraju mala preduzeća, ne mogu da snize visoke kamate za kreditne kartice i ne mogu da poreskim obveznicima vrate pare koje su im date da bi opstale. Ako su tamo spremni za borbu, spreman sam i ja. Nikad više američki poreski obveznik neće biti talac neke banke koja je isuviše velika da bi propala”.

Nije ni tako loše??

Joseph Stiglitz: Ne razumem zašto Evropa to radi sebi???
Savet za izlazak iz krize

"Oporezujte bogate više nego ranije, trošite novac na ulaganja i investicije koje će voditi razvoju i onda ćete dobiti svoj novac natrag", njegov je savet za izlazak iz recesije.
Od krivice za krizu američki nobelovac ne amnestira ni ekonomsku naučnu struku kojoj i sam pripada.

"Ekonomska naučna zajednica trebala bi da se u budućnosti manje brine o tome kako da bankari postanu još bogatiji i umesto toga se posveti dobrobiti naroda, ljudi koji na svojim leđima sada nose teret krize.

Bankari su jako riskirali i donosili vrlo sebične, kratkoročne odluke. Jasno mi je da ljudi širom sveta imaju pravo da se osećaju obespravljeno i rezignirano", kaže Stiglitz.

Mislim da zahvaljujuci kolegi GAGILILI ovo zasluzuje posebnu temu za edukaciju.

Inside Job is a 2010 documentary film about the late-2000s financial crisis directed by Charles H. Ferguson. The film is described by Ferguson as being about "the systemic corruption of the United States by the financial services industry and the consequences of that systemic corruption."[3] In five parts, the film explores how changes in the policy environment and banking practices helped create the financial crisis. Inside Job was well received by film critics who praised its pacing, research, and exposition of complex material.

The film was screened at the 2010 Cannes Film Festival in May and won the 2010 Academy Award for Best Documentary Feature.



http://film-club.net/articles/read-inside-job-2010-dokumentarni-film_153.html?utm_source=linkeri.com&utm_medium=referral&utm_campaign=linkeri

Odete na sajt, izaberete "dokumentarni filmovi" i onda INSIDE JOB
toliko!

Hedž fondovi "miniraju" spas Grčke

Veliki hedž fondovi su odlučili da miniraju plan za smanjenje ogromnog grčkog duga i tako izbegnu predviđeni otpis koji bi trebalo da spasi Atinu od stečaja.

Fondovi su izgradili tako moćne pozicije u grčkim državnim obveznicama da bi mogli da osujete evropsku taktiku kojom se banke i ostali vlasnici obveznica u privatnom sektoru nastoje pridobiti da dobrovoljno preuzmu na svoja leđa deo tereta smanjivanja grčkog duga.

Oni su skloniji da dopuste grčki bankrot, čime bi se aktiviralo osiguranje naplate kredita koje su kupili ili se uzdaju u potpunu naplatu potraživanja ako dovoljno aktera u privatnom sektoru ipak pristane na otpis.

http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=01&dd=11&nav_id=573095

E sad, kako zapravo izgledaju špekulantski poslovi svetskih finansijera?
Grčka se, recimo, zaduži milion evra sa fiksnom kamatom od pet odsto godišnje. Zaigrani kazino kapitalisti protrguju malo grčkim dugom na međunarodnim berzama i - puknu.
Ništa strašno, osim što sada vrednost kredita pada za pola. Kvaka je u tome što je kamata ostala nepromenjiva i automatski se diže na 10 procenata. Želi li Atina novi kredit, moraće da ga plati po novoj kamatnoj stopi i tako dalje.

Finansijska tržišta su odmah po prvim naznakama krize u Grčkoj krenula u špekulacije, kalkulišući sa mogućim grčkim bankrotom. Jedna od posledica bilo je dodeljivanje vrlo niskog kreditnog rejtinga Grčkoj, koji za sobom povlači visoke kamate za dalja zaduživanja.

Vratimo li se našoj najdražoj metodi, metodi komparacije, videćemo da su podjednako zadužene zemlje, poput Japana i Italije, dobile bolji kreditni rejting i njima se u tom periodu naplaćivala kamata od 3 odsto (Italiji), odnosno neverovatno niskih 0,2 procenata (Japanu). Istovremeno, Grčka bi za nova zaduživanja morala platiti cenu od 25 odsto, što Atina nikako nije mogla.

William Engdahl:
Uzroke svjetske krize traži u bankarskoj krizi uslijed ekstremno niskih kamata u američkim bankama što je stvorilo financijski balon globalnih dimenzija.

Otkriva kako Wall Street i američko ministarstvo financija putem hedge fondova napadaju kroz Grčki dug euro kako bi zadržali vodeću poziciju svoje valute, dolara.

Izlazak iz krize vidi u povećanju proizvodnje, ali u prvome redu u anuliranju svemoći banaka poput Goldman Sachsa, Citigroupa, Bank of Americe i JP MorganChasea.

Eto, i ja pronadjoh istomišljenike!

Ma kakav Rubini, on je samo medijski najvise eksponiran.

Naravno da su svi razumni ekonomisti znali za nadolazecu krizu.

Vrlo poucno, iz februara 2003-ce, Jim Rogers i Marc Faber,
http://tegenlicht.vpro.nl/afleveringen/2002-2003/riverside-conversations-toekomst-wereldeconomie.html

Vise o mehanizmima koji su doveli do krize (Peter Schiff 2006):
http://www.youtube.com/watch?v=jj8rMwdQf6k

Ko ima nekoliko sati, a zanima ga zasto je kriza nastala i u kolikoj meri je prevazidjena (vrlo malo), ne verujem da moze bolje da ih utrosi.