Bloomberg Billionaires Index

Koch Brothers

Inside the Koch Brothers’ Toxic Empire
Together, Charles and David Koch control one of the world’s largest fortunes, which they are using to buy up our political system. But what they don’t want you to know is how they made all that money...

The enormity of the Koch fortune is no mystery. Brothers Charles and David are each worth more than $40 billion. The electoral influence of the Koch brothers is similarly well-chronicled. The Kochs are our homegrown oligarchs; they’ve cornered the market on Republican politics and are nakedly attempting to buy Congress and the White House. Their political network helped finance the Tea Party and powers today’s GOP. Koch-affiliated organizations raised some $400 million during the 2012 election, and aim to spend another $290 million to elect Republicans in this year’s midterms. So far in this cycle, Koch-backed entities have bought 44,000 political ads to boost Republican efforts to take back the Senate.

What is less clear is where all that money comes from. Koch Industries is headquartered in a squat, smoked-glass building that rises above the prairie on the outskirts of Wichita, Kansas. The building, like the brothers’ fiercely private firm, is literally and figuratively a black box. Koch touts only one top-line financial figure: $115 billion in annual revenue, as estimated by Forbes. By that metric, it is larger than IBM, Honda or Hewlett-Packard and is America’s second-largest private company after agribusiness colossus Cargill. The company’s stock response to inquiries from reporters: “We are privately held and don’t disclose this information.”

ceo tekst

https://www.rollingstone.com/politics/politics-news/inside-the-koch-brothers-toxic-empire-164403/

Američki milijarder irskog porekla Čak Fini, vlasnik imperije djuti-fri šopova, ispunio je svoj životni san i poklonio svojih osam milijardi dolara, koji je hteo da se "otarasi" dok je živ, kako bi video uticaj do kojeg će njegov velikodušni čin dovesti.

Tokom poslednjih 38 godina, davao je sredstva dobrotvornim društvima i univerzitetima širom sveta, a cilj mu je bio da se reši čitavog svog bogatstva.

Ove nedelje je 89-godišnji milijarder konačno ostvario taj cilj. Fondacija “Atlantik filantropis” koju je osnovao u tajnosti 1982. i u koju je prebacio skoro čitavo svoje bogatstvo, konačno je ostala bez novca. Dok je potpisivao dokumenta kojima je zvanično raspustio fondaciju, Fini, vidno narušenog zdravlja, rekao je da je veoma zadovoljan što je ovo obavio “dok je još tu”.

"Uvek sam se saosećao sa ljudima kojima je bilo teško u životu. A svet je pun ljudi koji nemaju šta da jedu", rekao je Fini u retkom intervjuu 2010.

Fini je poznat po skromnom životu. Nema automobil ni kuću, i samo jedan par cipela. Leti ekonomskom klasom, čak i ako su članovi njegove porodice ili kolege u biznis-klasi u istom avionu. Oksli, koji je radio za Finija više od 30 godina, kaže da je njegov šef jednom pokušao da živi luksuzno, ali da mu nije išlo.

"Imao je lepe kuće i druge stvari. Pokušao je, ali to nije bilo za njega. Ne poseduje nekretnine niti auto. Priče o njegovoj skromnosti su tačne. On ima sat “Kasio” vredan 10 dolara i svoje papire nosi u plastičnoj kesi. To je on. Tako mu odgovara, to je ono što Čak stvarno jeste", rekao je Oksli.

Fini ima petoro dece, četiri ćerke i sina, sa prvom suprugom Danijel. Svoj deci je naredio da rade tokom leta kao konobari ili sobari. Kasnije se oženio bivšom sekretaricom Helgom.

Njegova velikodušnost navela je Bila Gejtsa i Vorena Bafeta da pokrenu “Zakletvu davanja” prema kojoj se superbogataši obavezuju da će dati bar pola svojih sredstava u dobrotvorne svrhe.

"Sećam se da sam se sreo sa Finijem pre nego što sam započeo “Zakletvu”. Rekao mi je da treba da ohrabrimo ljude da ne daju samo 50 odsto već što je više moguće tokom svojih života. Niko nije bolji primer od Čaka. Mnogi ljudi mi govore kako ih je on inspirisao. To je neverovatno", rekao je Gejts, opisujući Finija kao svog heroja.

Predsednik Upravnog odbora i većinski vlasnik grupe Novolipetsk (NLMK) Vladimir Lisin zauzeo je prvo mesto na listi najbogatijih Rusa. Listu je objavio magazin Forbs.

Prema navodima magazina, bogatstvo Lisina procenjuje se na 22,7 milijardi dolara.

NLMK Grupa je najveći proizvođač čelika u Rusiji. Proizvodni kapaciteti NLMK nalaze se u Rusiji, Evropi i Sjedinjenim Državama. Kapacitet firme za proizvodnju tekućeg čelika premašuje 17 miliona tona godišnje.

Glavni deoničar NLMK-a, Vladimir Lisin, kontroliše 81,4 odsto deonica firme, dok je 18,6 odsto deonica u slobodnoj trgovini.

Vladimir Sergejevič Lisin rođen je 7. maja 1956. godine. Prvi je posao dobio 1975. godine radeći kao mehaničar u sovjetskom rudniku uglja.

Nakon studija na Sibirskom metalurškom institutu, zaposlio se kao nadzornik zavarivača u železari Tulačermet. Vremenom je postepeno napredovao da bi postao upravnik odseka, direktor trgovine 1979. i zamenik glavnog inženjera 1986. godine.

Godine 1992. pridružio se grupi trgovaca (Trans-World Group) koji su preuzeli kontrolu nad ruskom kompanijom za proizvodnju čelika i aluminijuma.

Kad su se partneri podelili 2000. godine, dobio je 13 odsto firme a kasnije je stekao kontrolni udeo. Njegov bivši šef imenovan je za ministra metalurgije Rusije, pa je Lisin 2000. godine postao jedini vlasnik firme Novolipetsk stil.

Oženjen je i ima troje dece.

Baron Bendžamin Rotšild, bankar i predsednik „Edmond de Rotšild grupe“, preminuo je od posledica srčanog udara u 57. godini.

Sin Edmonda Rotšilda, čoveka koji je do svoje smrti važio za najbogatijeg člana ove moćne bankarske porodice, preminuo je u Švajcarskoj.Došao je na čelo francusko-švajcarskog holdinga, sa sedištem u Ženevi, 1997. godine, posle smrti oca.

Vrednost imovine kojom upravlja holding procenjena je na skoro 200 milijardi dolara.

Momir ::

Baron Bendžamin Rotšild, bankar i predsednik „Edmond de Rotšild grupe“, preminuo je od posledica srčanog udara u 57. godini.

Sin Edmonda Rotšilda, čoveka koji je do svoje smrti važio za najbogatijeg člana ove moćne bankarske porodice, preminuo je u Švajcarskoj.Došao je na čelo francusko-švajcarskog holdinga, sa sedištem u Ženevi, 1997. godine, posle smrti oca.

Vrednost imovine kojom upravlja holding procenjena je na skoro 200 milijardi dolara.

Eto nisu vredele ni te silne milijarde da dočeka duboku starost.  Stres od upravljanja tolikim kapitalom, ili šta već, ccc.
Zdravlje je najvažnije, a sve ostalo je usput.

Investitor i milijarder Voren Bafet ima savet za mlade ljude: "Fokusirajte se na učenje da pišete i govorite jasno".

"Jedan lak način da udvostručite svoju ličnu vrednost jeste da usavršavate svoje komunikacione veštine - kako pisane tako i verbalne", rekao je Bafet u videu postavljenom na mreži Linkedin.

Video je postavio Majkl Hud, koosnivač startapa iz Toronta, Vois flou, koji omogućava korisnicima da dizajniraju, prave i lansiraju veštine za Amazonov proizvod "Aleksa", bez neophodnog programerskog znanja.

"Ako ne možete da komunicirate, to je kao da namignete devojci u mraku - ništa se ne događa. Možete da imate svu pamet ovog sveta, ali morate da umete da je iskažete i prenesete", rekao je Bafet, prenosi Si-En-Bi-Si.

"A iskazivanje je komunikacija", kaže Bafet, čije bogatstvo trenutno iznosi više od 86 milijardi dolara, prema podacima Forbsa.

Savet koji je Bafet dao dolazi "iz prve ruke".

"Bio sam preplašen od javnog nastupa kada sam bio u srednjoj školi i na koledžu", rekao je Bafet u Bi-Bi-Si-jevom videu objavljenom 2009. godine.

"Nisam mogao da obavim to. Mislim, dešavalo se i da povraćam."

Kada je bio mlađi, Bafet je pohađao kurs javnog govorništva u "Dejl Karnegiju", organizaciji koja se bavi razvojem profesionalnih veština, a koju je osnovao američki pisac i predavač Dejl Karnegi.

Одлазак мецене Доналда Трампа
Након што је на републиканце у последњих десет година потрошио пола милијарде долара, Шелдон Аделсон остварио сан о пресељењу америчке амбасаде у Јерусалим.

У његовом случају било је истина да новац остварује и најсмелије снове. Један од најбогатијих људи на свету и финансијер кампања бројних републиканаца дочекао је да после доласка Доналда Трампа на власт види оно о чему је деценијама маштао – америчко признавање Јерусалима за израелску престоницу. Шелдон Аделсон је одувек сањао велике снове. Син сиромашног јеврејског имигранта постао је власник ланаца коцкарница и пријатељ америчких председника и израелских премијера. Био је то пут дугачак 87 година и завршио се пре неколико дана кад је објављено да је Аделсон преминуо у свом калифорнијском дому у Малибуу од рака крви.

У америчкој јавности био је познат као власник највеће коцкарске империје на свету, са казинима у Лас Вегасу у Невади, Пенсилванији, Макау и Сингапуру, и као један од најиздашнијих донатора Републиканске странке. Захваљујући његовом новцу, политичари из ове партије нису могли да се жале на трошкове у кампањи, што је многима помогло да освоје место у конгресу, а појединима и у Белој кући. Како су недавно изгубили контролу над Представничким домом и Сенатом и уз много скандала 20. јануара напуштају и Западно крило, републиканци су вест о одласку свог мецене доживели као још један ударац, пише „Њујорк тајмс”.

Аделсон је финансирао конзервативце који су се залагали за оно до чега је њему било највише стало – што мању регулативу у бизнису и безусловну подршку Израелу. Последњих десет година је на њих потрошио пола милијарде долара, између осталог и на Џорџа Буша млађег, са којим је, као и са Трампом, био пријатељ. На изборима 2012. био је највећи појединачни донатор и чак је истицао да не пита шта кошта да порази Барака Обаму, у чему није имао успеха. Трамповој првој кампањи поклонио је 25 милиона долара, а другој 90 милиона долара. То је за њујоршког милијардера било суштински важно јер многи други крупни конзервативни дародавци, попут браће Коук, нису желели да га подрже.

На инаугурацији њујоршког магната и ријалити стара, Аделсон је био специјални гост. Годину дана касније Трамп је испунио обећање које му је дао и америчку амбасаду пребацио из Тел Авива у Јерусалим. Осим што је амерички лидер био вољан да слуша Аделсонове жеље о Израелу, спајало их је и што су обојица били бизнисмени, при чему је и Трамп имао коцкарнице у Атлантик Ситију, мада му је тај посао пропао.

Аделсонов иметак је према „Форбсовој” процени из 2019. износио 35 милијарди долара. Предузимљив дух је показао још као тинејџер кад је почео да продаје новине у Бостону, где је живео у породици са четворо деце, коју је отац издржавао возећи такси. У младости је продавао прибор за хигијену и туристичке аранжмане, а улагао је и у изградњу станова све до првог великог бизниса са рачунарима, који је продао зарадивши пола милијарде долара. Тада је купио хотел и казино у Лас Вегасу, постављајући реплике венецијанских канала, гондола и цркава и привлачећи коцкаре и туристе из целог света у 8.000 соба и апартмана. Његов хотел са казином у Макау води се као седма највећа зграда на планети.

Био је оптуживан да је поткупљивао америчке и кинеске званичнике да би добијао дозволе за рад и да је пустио проституцију и мафију у свој бизнис са казинима, али никад није одговарао. Да би избегла тужбу о прању новца, његова компанија се нагодила са тужилаштвом и платила држави 47 милиона долара.

Подигло се много прашине и кад се сазнало да је 2015. тајно, преко офшор фирме, купио најтиражније новине у Невади, „Лас Вегас ривју џорнал”. Управо су новинари овог дневника открили и објавили ко је купио њихов лист, који је 2016. постао једини значајни национални лист који је подржао Трампа за председника. Бројни новинари и уредници су напустили лист, између осталих и репортер кога је Аделсон десетак година раније отерао у банкрот јер га је стално тужио по судовима за клевету. Била је то још једна сличност са Трампом, који је и сам као бизнисмен често пресавијао табак да би застрашио медије, запослене и конкуренцију.

У Израелу је Аделсон покренуо новине које се бесплатно деле, подржавају радикалну десницу и толико позитивно пишу о премијеру Бенјамину Нетанијахуу да нико не може да верује да их не уређује Биби лично. Залаже се за ширење јеврејских насеља на окупираној Западној обали и одбацује идеју о палестинској државности. Зграду бивше америчке амбасаде у Тел Авиву купио је за 67,7 милиона долара, што је најскупље плаћена некретнина у израелској историји, а што је урадио да би отежао евентуално преиначавање Трампове одлуке. Ипак, није морао да се троши јер ни изабраном шефу Беле куће Џоу Бајдену не пада на памет да амбасаду враћа у Тел Авив.

Koalicija od 70 sindikata i organizacija uključujući Greenpeace, Okfam i Amazon Vorkers International preko sajta „Make Amazon Pay“ („Naterajmo Amazon da plati“) pozvao je radnike u više od 20 zemalja na protest.

“Pandemija je razotkrila kako Amazon stavlja profit ispred radnika, društva i naše planete. Amazon uzima previše, a vraća premalo. Vreme je da učinite da Amazon plati“, navodi se na sajtu makeamazonpay.com.

Na sajtu na kojem stoji poziv na protest istaknuti su i zahtevi štrajkača – povećanje plata, veća bezbednost na poslu i “obustavljanje oštrog režima nadzora koji je Amazon koristio da bi pritiskao radnike”. Dalje se navodi da je “Amazon u srcu propalog sistema koji pokreće nejednakost, klimatski slom i demokratsko propadanje koji ostavljaju tragove na našem dobu”..

„Make Amazon Pay“ optužuje kompaniju i za izbegavanje poreza. Prema izveštaju ProPublica objavljenom u junu, Džef Bezos nije platio porez na dohodak između 2006. i 2018. godine.

Izvršni direktor Berkshire Hathawaya, milijarder koji je sam izgradio svoje bogatstvo, dalje je govorio o korelaciji između ljubavi i novca.

"Problem s ljubavlju je što nije na prodaju, ne možete je kupiti za sve novce ovog sveta. Jedini način da dobijete ljubav je da budete voljeni. Zna da bude vrlo iritantno ako imate puno novca a osećate veliku prazninu. Možda mislite da biste mogli napisati ček: kupiću ljubav vrednu milion dolara. Ali to ne funkcioniše na taj način. Znajte – što više daješ ljubavi, više ćeš dobiti", poručio je milijarder studentima.

Dakle, jedan od najbogatijih ljudi na svetu kaže da vaš bankovni saldo ne definiše koliko ste uspešni – to pokazuje ljubav koju dajete i primate.

Voren Bafet

U oktobru 2008, Voren Bafet objavio je članak u Njujork tajmsu izjavljujući da je kupovao američke deonice tokom pada deoničkog kapitala uzrokovanog kreditnom krizom koja je uveliko počela. Njegovo izvođenje kupovanja kada je “krv na ulicama” je “biti uplašen kada su drugi pohlepni, i biti pohlepan kada se drugi plaše.”

Bafet je bio posebno vešt tokom kreditnog debakla. Njegove investicije uključivale su kupovinu trajnih povlašćenih deonica u iznosu od 5 milijardi dolara u Goldman Sachsu, koje su mu plaćale kamatu od 10 odsto, a takođe su uključivale i jamstva za kupovinu dodatnih Goldmanovih deonica. Goldman je takođe imao opciju otkupa hartija od vrednosti uz premiju od 10 odsto. Ovaj sporazum sklopljen je između Bafeta 2008. Banka je, tri godine kasnije, na kraju otkupila deonice.

Bafet je učinio isto s General Electric-om, kupivši 3 milijarde dolara trajnih povlašćenih deonica s kamatnom stopom od 10 odsto, koje se mogu otkupiti u tri godine uz premiju od 10 odsto. 3 Takođe je kupio milijarde konvertibilnih povlašćenih deonica u Swiss Re i Dow Chemicalu, a za sve je bila potrebna likvidnost kako bi ih izdržali kroz burnu kreditnu krizu. Kao rezultat toga, Bafet je zaradio milijarde za sebe, ali je pomogao i ovim i drugim američkim kompanijama da se uspešno izbore kroz veoma teško razdoblje.

Karl Ajkan

On je još jedan legendarni ulagač u fond sa bogatim iskustvom u ulaganju u hartije od vrijednosti i imovinu koja je poljuljana tokom krize. Njegova stručnost je u kupovini akcija, a posebno kockarskih kompanija. U prošlosti je tokom finansijskih poteškoća stekao tri objekta za igre u Las Vegasu i prodao ih uz veliku zaradu kada su se uslovi u industriji poboljšali.

Kako bi dokazao da poznaje tržišne vrhunce i padove, prodao je tri nekretnine 2007. za otprilike 1,3 milijarde dolara – višestruko više nego što ih je kupio. Ponovo je započeo pregovore tokom kreditne krize i uspio je da osigura nekretninu Fontainebleaua u Vegasu u stečaju za približno 155 miliona dolara, ili oko 4% procijenjenih troškova izgradnje nekretnine. Ajkan je 2017. godine prodao nedovršenu nekretninu za gotovo 600 miliona dolara dvjema investicionim kompanijama, što je gotovo četiri puta više od prvobitne investicije.

Čini se da će se “Čudo od Omahe”, kako mu tepaju, poslednji nasmejati ove godine. Deonice njegove kompanije "Berkshire Hathaway" porasle su od početka godine 5,5 odsto. Istovremeno, berzanski indeks S&P 500 je pao za više od 15 odsto.

Bafetu je pomogla činjenica da "Berkshire" ima veliki udeo u naftnoj kompaniji "Chevron", koja je najbolja deonica "Dow-a" ove godine sa skoro 50 odsto dobitka. "Berkshire" takođe poseduje ogroman udeo u naftašu "Occidental Petroleum", čije su se akcije više nego udvostručile ove godine… što ga čini najvećim dobitnikom u u okviru indeksa S&P 500.

Bafetova sklonost ka teškim potrošačkim deonicama takođe mu je dobro poslužila u 2022. "Berkshire" ima velike udele u "Koka-Koli" i "Kraft Hejncu", od kojih je svaki ove godine u porastu oko 10 odsto.

Cicija ::

Koch Brothers

Inside the Koch Brothers’ Toxic Empire
Together, Charles and David Koch control one of the world’s largest fortunes, which they are using to buy up our political system. But what they don’t want you to know is how they made all that money...

https://www.rollingstone.com/politics/politics-news/inside-the-koch-brothers-toxic-empire-164403/

25.08.2019

Juče je preminuo Dejvid Koh (79), jedan od dvojice biznismena milijardera poznatih kao braća Koh, koji su već godinama u vrhu najbogatijih ljudi na svetu sa zajedničkim bogatstvom od oko 100 milijardi dolara.

Поставља се питање зашто би се Кохова група противила Трамповој кандидатури када већ жели да подржи, како се у саопштењу наводи, "кандидата који има изгледа да победи".

Поред тога што је највећи доноратор републиканске странке, милијардер Чарлс Кох је 2019. године основао тинк танк "Квинси инсистут за одговорно државништво" са Џорџом Сорошем.

Како су том приликом медији пренели, сврха тог тинк танка наводно је да стане на пут америчким "бескрајним ратовима" и преусмери ток интервенционистичке политике САД.

Џорџ Сорош је уједно највећи донор Демократске партије, која се током сукоба у Украјини показала као далеко више ратнохушкачка од републиканаца, како су оценили поједини аутори.

Тренутно, Трамп и републикански гувернер Флориде Рон Десантис представљају два фаворита у трци за "црвеног" кандидата на предстојећим председничким изборима у САД.

Са друге стране, Трамп је најавио да ће се његова кампања ослонити на "једноставну спољнополитичку поруку":
"Желите трећи светски рат? Гласајте за некога другог."

P.S. Pisalo se o braci Koh, vidi gore na ovoj temi!

Међутим, ново истраживање чије је резултате "Емерсон колеџ" објавио крајем прошлог месеца указује да би 44 одсто Американаца подржало Трампа на предстојећим изборима, док би 41 одсто подржало Џозефа Бајдена.

Поврх тога, 55 одсто републиканских гласача сматра да би Трамп требало да буде кандидат странке на предстојећим изборима, док за Десантиса исто мисли свега 29 одсто "црвених" гласача.

Имајући те информације у виду, поставља се питање зашто би се Кохова група противила Трамповој кандидатури када већ жели да подржи, како се у саопштењу наводи, "кандидата који има изгледа да победи".

Investitor Voren Bafet je u jednoj rečenici sažeo strategiju koja mu je pomogla da sagradi svoje bogatstvo koje se meri u milijardama dolara.

"Ono što vam daje prilike je to što drugi ljudi rade glupe stvari", rekao je Bafet na godišnjoj skupštini akcionara kompanije Berkshire Hathaway.

Ulaganje u vrednost obično se odnosi na kupovinu potcijenjenih deonica ili preduzeća kada ih drugi prodaju uz popust, a zatim ih drže na dugi rok. Ovaj pristup je doveo do nekih od Bafetovih najvećih ulaganja — posebno kada su drugi bili u panici i prodavali.

Tokom finansijske krize 2008. legendarni investitor je kupio Bank of America, koji je i dalje jedan od njegovih najvećih holdinga. Takođe je stekao deonice bankarskog giganta Goldman Saksa, ali ih je u međuvremenu prodao.

Kupovina kada su drugi prodavali u strahu dijelom je pomogla Berkshireu da ostvari povrat neverovatnih 3.787.464 odsto od 1965. do kraja prošle godine. To je mnogo više od prinosa indeksa S&P 500 od 24.708 odsto u tom periodu.

I dok Bafet priznaje da se svet menja, misli da postoje mogućnosti u slična ulaganja.

"U 58 godina koliko vodimo Berkshire, rekao bih da je došlo do velikog povećanja broja ljudi koji rade glupe stvari, a rade baš velike glupe stvari", rekao je.

"Razlog zašto to rade je taj što, u određenoj meri, mogu dobiti novac od ljudi mnogo lakše nego kada smo mi počeli", dodao je.

"Voleo bih da se rodim danas, izlazim sa ne previše novca i nadam se da ću to pretvoriti u mnogo novca", rekao je Bafet akcionarima.

Čarli Manger, potpredsednik Berkshire Hathawaya i Bafetova dugogodišnja desna ruka, ima pesimističniji pogled na vrednosno ulaganje.

"Mislim da će vrednim investitorima biti teže sada kada ih ima toliko da se takmiče za smanjenu gomilu mogućnosti", rekao je Munger.

"Moj savet je da cenite investicije tako što ćete se naviknuti na manje novca", dodao je.

Uprkos Mangerovim lošijim izgledima za vrednosno ulaganje, Bafet misli da će se prilike za investitore ukazati s obzirom na kratkoročni pogled tolikog broja ljudi u današnjem društvu.

EDIT: Možda će neko od forumaša jednom biti srpski Bafet!!!
Zato damas kliknite na reklamice s desne strane ekrana SAMO 2 x!
I time pomognite svom forumu koji vam je pružao priliku da postanete Bafet!
Mod. D.

Oni su najbogatiji Nemci! Na prva dva mesta deoničari BMW, sa trona skinuli vlasnika Lidla
15.12.2023

Klaten i Kvant, prema istom izvoru, raspolažu sa bogatstvom od 40,5 milijardi evra svako, dok je Švarc "težak" 39,5 milijardi evra.

Bogatstvo 500 najimućnijih Nemaca ove godine, uprkos recesiji, uvećano je za 82 milijarde evra i sada iznosi 1.100 milijardi evra, objavio je "Manager-Magazin".

- Zahvaljujući "vetru u leđa" sa berze, deoničari BMW-a Suzan Klaten i Štefan Kvant vratili su se na prvo mesto na listi najbogatijih Nemaca svrgnuvši sa vrha osnivača "Lidla" Ditera Švarca - ističe "Manager-Magazin", stavljajući na treće mesto porodicu Merk, osnivače istoimenog farmaceutskog giganta.

Klaten i Kvant, prema istom izvoru, raspolažu sa bogatstvom od 40,5 milijardi evra svako, dok je Švarc "težak" 39,5 milijardi evra. Imetak porodice Merk magazin procenjuje na 32 milijarde evra.

Među deset najbogatijih Nemaca "Manager-Magazin" je uvrstio i Benjamina Ota, iz porodice osnivača istoimenog holdinga sa 40 preduzeća u maloprodaji i finansijskim uslugama, Simon Bagel-Trah, šeficu odbora deoničara "Henkela" i suvlasnicu trgovačkog lanca "Aldi Babbete Albrecht".

PRVA ŽENA KOJA JE DOSTIGLA BOGATSTVO OD 100 MILIJARDI DOLARA
Naslednica kompanije L'Oreal Fransoa Betenkur Mejers postala je prva žena koja je dostigla bogatstvo od 100 milijardi dolara.
To je čini 12. najbogatijom osobom na svetu.
Betenkur Mejers je još daleko od francuskog kolege Bernara Arnoa, koji je drugi na listi najbogatijih ljudi, sa bogatstvom od 179 milijardi dolara.
Ona je nasledila kompaniju nakon smrti majke Lilijan Betenkur 2017. godine, za koju se tvrdilo da je najbogatija osoba u Francuskoj, piše BBC.

Deset najbogatijih ljudi na svijetu u februaru 2024.

NEW YORK – Početkom februara deset najbogatijih ljudi svijeta ukupno su “teški” 1,44 biliona dolara, što je blizu 30 milijardi dolara manje nego prošli mjesec. Došlo je i do smjene na samom vrhu liste: Elon Musk više nije najbogatiji na svetu.

Duže od šest mjeseci Elon Musk je bio na vrhu Forbesove liste najbogatijih, međutim, februar mu je donio poprilično mnogo poslovnih izazova, koji su doveli do smjene na prvom mjestu liste najbogatijih ljudi. Njegova kompanija Tesla 24. januara je u svom izvještaju o zaradi izvijestila kako očekuje “značajno” usporenje rasta tokom 2024., što je već sljedećeg dana dovelo do pada cijena njenih dionica od 12 posto.

Već 30. januara sutkinja u Delawareu odlučila je poništiti paket kompenzacije za Muska vrijedan gotovo 51 milijardu dolara o kojem je odlučeno još 2018. godine. Nakon te presude Forbes je paket opcija dodijeljenih Musku umanjio za 50 posto, smanjivši mu bogatstvo za 25,5 milijardi dolara. Kombinacija slabljenja vrijednosti dionica Tesle i umanjenje paketa isplate Muska je izbacilo s prvog mjesta na listi najbogatijih i tako je on februar dočekao kao drugi.

Novi najbogatiji čovjek svijeta je Francuz Bernard Arnault, koji se na drugom mjestu nalazi od juna prošle godine. Prošlog mjeseca je Arnaultov konglomerat LVMH objavio povećanje prihoda za 2023. godinu od 9 posto koje iznosi 94 milijarde dolara, a sve to uprkos usporenju ekonomije u Kini i Europi.

Lista 10 najbogatijih ljudi svijeta u februaru

1. Bernard Arnault   210,8 milijardi dolara

2. Elon Musk   182,6 milijardi dolara

3. Jeff Bezos    177,4 milijarde dolara

4. Larry Ellison     139,3 milijarde dolara

5. Mark Zuckerberg   137,7 milijardi dolara

6. Warren Buffett     126,3 milijarde dolara

7. Bill Gates    122,2 milijarde dolara

8. Larry Page (Google)    117,7 milijardi dolara

9. Steve Ballmer )nekada Majkrosoft, danas penzioner)   117,3 milijarde dolara

10. Sergey Brin  (akcionar Alphabeta)   112,9 milijardi dolara

Detaljnije na:
https://www.capital.ba/deset-najbogatijih-ljudi-na-svijetu-u-februaru-2024-godine-zajedno-su-teski-144-biliona-dolara/